На одлагалиштима откривке у Бору, формираним неселективним одлагањем рудничке откривке, петролошко-минералошком и геохемијском карактеризацијом издвојено је шест засебних литолошких група, од којих су све изузев интензивно орудњених стена селективно колонизоване од стране самониклих биљних врста. На њима су издвојена четири иницијална вегетацијска стадијума повезана са утврђеним литолошким групама, односно карактеристикама депосола који су настали њиховим разлагањем. Оваповезаност је нарочито изражена међу групама подлога које својом минералогијом генеришу киселу, и оних које генеришу неутралну до благо базну реакцију депосола. Депосоли издвојених, обраслих литолошких група показују јасну диференцијацију у односу на испитиване хемијске особине и садржај макро- и микроелемената. Псеудо-укупни и EDTA-приступачни садржај испитиваних микроелемената налази се у односу Cu > Zn > Pb > As > Cr. Депосоли борских одлагалишта откривке одликују се садржајем бакра и арсена изнад прописаних граничних и ремедијационих вредности, па је у односу на ове елементе неопходно извршити ремедијацију подручја.
Унутар констатованих вегетацијских стадијума анализирано је десет биљних врста које поседују највећи ступањ присутности-фреквентности, или су дефинисане као дијагностичке врсте у издвојеним стадијумима. Утврђено је да оне као меру прилагођавања на стресогене услове средине примењују стратегије искључивања или усвајања испитиваних хемијских елемената у своје подземне и надземне органе. Узорковане самоникле биљне врсте акумулирају елементе у корену у односу: Cu > Zn > As > Pb > Cr, а у надземном делу у односу: Cu > Zn > As > Cr > Pb. Примарну улогу у варијабилности распореда врста дуж градијената средине показују хемијски фактори депосола, и то у првом реду концентрација киселих и базних јона у раствору депосола. Са снижавањем pH вредности која утиче на мобилност микроелемената у депосолу, уз пораст концентрације приступачног сумпора и електричног кондуктивитета, као последице растварања сулфидних минерала и сумпорних соли, доминацију на станишту преузимају врсте са већим вредностима биоконцентрационих фактора.
Поједине биљне врсте поседују особине које их кандидују за коришћење у процесима фиторемедијације испитиваног подручја, нарочито у односу на елементе за које је утврђена потреба за ремедијацијом. Потенцијал у фитостабилизацији приступачног и укупног бакра на подручју борских одлагалишта показују врсте Agrostis stolonifera, Festuca valesiaca, Rumex acetosella i Calamagrostis epigejos. Врста Rumex acetosella показује способност вишеструке акумулације арсена у надземним деловима у односу на приступачан арсен у депосолу, што је кандидује за потенцијалну примену у фитоекстракцији. На депосолима борских одлагалишта врстеAgrostis stolonifera i Festuca valesiaca показују могућност вишеструке акумулације свих испитиваних микроелемената у корену у односу на њихов приступачан садржај, што их препоручује за будућу примену у фитостабилизацији овог подручја.]]>
On the mine overburden sites in Bor, which was formed by non-selective disposal of extracted rock material, six separate lithological groups are distinguished by means of petrological, geochemical and mineralogical characterization. The present lithological groups, excluding a group of intensively mineralized rocks, are selectively colonized by wild growing plant species. Four initial vegetation development stages were singled out and associated with the established lithological groups and mine soil characteristics that incurred during disintegration and weathering of rock material. This correlation is especially pronounced among the lithological groups whose mineralogy generates acid reaction, and lithological groups that generate neutral to slightly basic reaction of mine soil solution. Mine soils formed on diverse lithological groups with vegetation cover show a clear distinction in relation to the chemical properties and content of major and trace elements. Pseudo-total and EDTA-available contents of investigated trace elements is decreasing in order: Cu> Zn> Pb> As> Cr. Overburden mine soils are characterized by high contents of copper and arsenic, that are exceeding the prescribed limits and remediation values, and in respect of which it is necessary to remediate the area.
Within the identified vegetation development stages ten plant species that had the highest degree of presence-frequency, or were defined as diagnostic species, were analyzed. These plants apply the strategy of exclusion or adoption of the investigated chemical elements in their underground and aboveground organs, as a measure of adaptation to existing stressful environmental conditions. The contents of trace elements accumulated in the roots of sampled wild plants decrease in order: Cu> Zn> As> Pb> Cr, while the contents of trace elements accumulated in the above ground parts decrease in order: Cu>Zn>As>Cr>Pb. The primary role of variability of species distribution along environmental gradients belongs to the chemical factors of mine soils, primarily to the concentration of acidic and basic ions in mine soil solutions. With decreasing of pH value, which affects the mobility of trace elements in mine soils, and increasing of the available sulfur concentration and electrical conductivity as a result of sulfide minerals and sulfur salts dissolution, species with higher bioconcentration factors starts to dominate the habitat.
Some of the investigated plant species have properties that candidate them for future use in phytoremediation processes, particularly for the elements that have been detected as a priority for remediation at the Bor area. Species Agrostis stolonifera, Festuca valesiaca, Rumex acetosella and Calamagrostis epigejos show the potential for phytostabilisation of available and total copper concentrations in mine overburden soil in the Bor area. Species Rumex acetosella demonstrates the ability of multiple accumulation of arsenic in above ground parts in relation to available arsenic in mine soils, therefore being a candidate for potential applications in phytoextraction. Species Agrostis stolonifera and Festuca valesiaca show the possibility of multiple accumulations of all investigated trace elements in their roots in relation to their available amounts in the Bor overburden mine soils, which recommends them for future use in phytostabilisation of this area.]]>