["item",{"itemId":"660","public":"1","featured":"0","xmlns:xsi":"http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance","xsi:schemaLocation":"http://omeka.org/schemas/omeka-xml/v5 http://omeka.org/schemas/omeka-xml/v5/omeka-xml-5-0.xsd","uri":"http://romeka.rgf.rs/items/show/660?output=omeka-json","accessDate":"2020-02-24T02:39:34+01:00"},["fileContainer",["file",{"fileId":"832"},["src","http://romeka.rgf.rs/files/original/Naucni_radovi/RS_Aspekti_upravljanja_rizikom_u_rudarstvu/RS_Aspekti_upravljanja_rizikom_u_rudarstvu.2.pdf"],["authentication","89eeb0edc4e5fba19f399355cd12135e"],["elementSetContainer",["elementSet",{"elementSetId":"5"},["name","PDF Text"],["description"],["elementContainer",["element",{"elementId":"133"},["name","Text"],["description"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"16959"},["text","UDC: 622.012:65.012.3/.015\r\nASPEKTI UPRAVLJANJA RIZIKOM U RUDARSTVU\r\nRISK MANAGEMENT ASPECTS IN MINING INDUSTRY\r\nMr Slobodan Radosavljević, dipl.inž.\r\nRB Kolubara Lazarevac, Kolubara Prerada, Vreoci\r\nE-mail: slobodanr@hotmail.com\r\nREZIME\r\nU ovom radu se prezentiraju neki od aspekata i praktičnih iskustava upravljanja rizkom za kompleksne tehničko tehnološke sisteme u rudarstvu sa posebnim osvrtom na preradu uglja. Kontrola i upravljanje rizikom radnih mesta postaje centralna kategorijalna varijabla logističke operatibilnosti top menadžmenta u kontekstu generisanja kvalitetnih strateških odluka u dugoročnom smislu sa ciljem sigurnog, pouzdanog, bezbednog i profitabilnog rada uz ostvarenje zadovoljstva korisnika proizvoda, usluga i zaposlenih. Realnost praktičnih saznanja ukazuje na aplikacije velikih nesaglasnosti i različitosti pri identifikaciji adekvatnih analitičkih i metodoloških pristupa ovom problemu a rezultati takvih stanja su posledični iskazi tipičnih i netipičnih kritičnosti kao destruktivnih potencijala koji uzrokuju velike turbulencije u funkcionisanju kako delova sistema tako i tehnoloških procesa u celini. Šanse za kvalitetnom kontrolom i upravljanje rizikom tehničkih sistema i procesa koje se objektivno nude i koje su ostvarljive, proizvodna praksa rudarstva prepoznaje preko strategije organizacionog i procesnog redizajna kao i pozicioniranje ovog problema na platformu ostalih upravljačkih funkcija kompanije. Krajni cilj rada je realna ocena postojećeg stanja, ukazivanje na potrebu za brzim transformacijama u rudarstvu kao i predlog aplikacija mogućih poboljšanja u kontekstu praćenja savremenih svetskih tokova sa aspekta menadžment pristupa. Prezentirani podatci u radu su nastali kao rezultat istraživanja vršenog 2005/2006/2007. godine a pristup problemu upravljanja rizikom je u makro aspektnom kontekstu.\r\nKljučne reči: Rizik, pouzdanost, sigurnost, tehnički sistem, ugalj, rudarstvo, menadžment rizika, menadžer rizika.\r\nPREGLEDNI RAD\r\nABSTRACT\r\nThis paper deals with some of the apspects and practical expirence of risk management for complex technical systems in mining, especially in coil refinament. Control and risk management of work places becomes central categorial variable for logistic activity of top management in context of generating quality strategic decision in long term sense with goal for safety, reliable, and profitale work with accomplishing satisfaction for product consumers, services and employers . Reality of practical condition indicate on applications with large dissimilarity and incongruity at identification of analytical and methodical approaches for this problem, and results of that state are statements of typical and untypical critical as destructive potential which cause huge turbulence in functioning of technical protection system and technical processes. Chances for control quality and risk management of technical systems and process which are recognized and achievable, manufacturing mining experience recoqnize through strategy for organizational and systematic redesign and also positioning for this problem on platform residue management functions of company. Final goal of this paper is real evaluation of current state, need for fast transformation in mining an also suggestion for applications of possible upgrades in context of following the modern world streams from management approach aspects. Provided data in this paper originate as result from research which was carried out in 2005/2006/2007. year and problem approach for risk management is in macro - aspect context.\r\nKey words: Risk, reliability, safety, technical system, coil, mining, risk management, risk manager.\r\n1. UVOD\r\nOptimala realizacija planiranih proizvodnih pro-jekcija u rudarstvu podrazumeva potpuno zadovo-ljenje realno kompleksnih zahteva pouzdanosti i sigurnosti delova sistema i tehnoloških procesa u celini. Za velike poslovne kompanije u rudarstvu to ima poseban značaj, respektabilnu težinu i obavezu. Kontrola i upravljanje rizikom radnih mesta postaje centralna kategorijalna varijabla logističke operati-bilnosti top menadžmenta u kontekstu generisanja kvalitetnih strateških odluka u dugoročnom smislu sa ciljem sigurnog, pouzdanog, bezbednog i profi-tabilnog rada uz ostvarenje zadovoljstva korisnika proizvoda, usluga i zaposlenih. Postoji realna potre-ba pravilnog pozicioniranja problema rizika, mena-džmenta rizika i menadžera rizika za navedene si-steme sa krajnim određenjem: procesno upravljanje rizikom. Okvirni kontekst problema obuhvata kva-litetnu i kompletnu identifikaciju rizika, smanji-vanje ili redukciju kritičnih potencijala do granice raspona prihvatljivih pragova i konstantan moni-toring. Suštinski problem je minimiziranje tipičnih i netipičnih stanja u otkazu kao i detekcija veličine negativnosti destruktivnih aplikacija u kojima se is-poljavaju, posebno za tehnološke procese prerade uglja koji su u fokusu ovog rada. Analitički i metodološki pristupi ovom problemu za rudarsku vrstu delatnosti su dosta različiti te u tom smislu proizvodna praksa prepoznaje dosta nesaglasnosti i nelogičnosti. Rezultat takvog stanja su velike turbulencije u funkcionisanju kako delova sistema tako i procesa prerade uglja u celini. Procesni menadžment, menadžment rizikom i menadžeri rizika su kategorije koje u ovom trenutku mogu realno opredeliti i utemeljiti potrebu, pravilnost, kvalitet i racio pozicioniranja rizika za navedene tehnološke procese, preko standardizovanih organizacionih formi i modela, vodeći računa o ukupnoj intergradibilnosti na platformi svih uprav-ljačkih funkcija kompanije.\r\n2. RIZIK U PRERADI UGLJA\r\nTehnološki sistemi za preradu uglja u toku svog životnog ciklusa izloženi su aplikacijama različitih destruktivnih uticaja koji mogu bitno da umanje njihov kvalitet. Stanja tako narušenog kvaliteta su stanja otkaza sistema. Stanje sistema koje prethodi stanju otkaza je opasno stanje ili opasnost. Vero-vatnoća nastanka neželjenih događaja i očekivana veličina posledica tih događaja u zaokruženom sistemu i tokom utvrđene dužine vremenskog inter-\r\nvala, ili tokom nekog određenog procesa, se u ana-lizi sistema razmatra i definiše kao rizik, (kom-binacija učestalosti ili verovatnoće pojavljivanja kao i posledica specifičnog štetnog događaja), [1]. Identifikacija kritičnih mesta tehničkih sistema u preradi uglja koji potencijalno mogu generisati rizike i rizične događaje, predstavlja poseban problem, te podrazumeva između ostalog mena-džment pristup u analitičkom i metodološkom smislu i nudi rešenja koncipirana u formi predupre-đivanja ili predloga reakcija u formi odgovora na iste, po nastanku. Aspekti rizika u preradi uglja mogu biti različiti i uglavnom se vezuju za sve uticaje u i oko samog sistema/procesa: dizajn, redizajn, tehnički, tehnološki, održavanje, ekološki, tehničke zaštite, sociološki, ekonomski i drugi. Istraživanje rizika vršeno za predmetne procese ukazuje da bez identifikovanja svih aspekata ili bar većeg broja, sa stručnom obradom do predloga racinalno kompletnih rešenja i načina praćenja za dekomponovano pojedinačne supozicije, teško da se može govoriti o sigurnosti, pouzdanosti, bezbed-nosti i stabilnosti u preradi uglja. U ovom radu se od dosta interesantnih, fokusira tehnički aspekt analize rizika i aspekt bezbednosti i zdravlja na radu. Proizilazi da je formulisanje adekvatne strategije za analizu i upravljanje rizikom u preradi uglja veoma kompleksno i da zahteva razmatranje velikog broja aspekata i parametara tehnološke i ne tehnološke prirode, uticaj internog i eksternog okruženja, organizaciju, proučavanje podataka iz prošlosti, kao i obavezu predviđanja u bližoj i daljoj budućnosti.\r\n3. METODI I MODELI U ANALIZI RIZIKA\r\nSaglasno različitim aspektima primene postoji nekoliko grupa modela za procenu rizika: tehničkih sistema, radnih aktivnosti ljudi, menadžment aktivnosti, za analizu udesnih i incidentnih situacija i drugi. U istraživanju su korišćeni metodi za procenu rizika tehničkih sistema s obzirom na tehničko tehnološke karakteristike procesa za preradu uglja, FTA /Fault Tree Analysis/-Analiza stabla greške i DS /Design Safe/-Analiza sigurnosti. Prema [2] zastupljenost primenjenih metoda za analizu rizika tehničkih sistema u svetu je: FTA-15% i DS-18%. Navedeni metodi za procenu rizika tehničkih sistema nastali su kao rezultat pozitivne selekcije vrhunskih naučnih instituta i timova u kontekstu praktične primene i verifikacije, te se odnose na grupu standardizovanih modela koja je\r\ndostigla nivo profesionalne prihvatljivosti.1 Isti se ne odnose na nove i koncepte u razvoju, koji su ispod ciljnih pragova prihvatljivosti.\r\n4. DEKOMPOZICIJA PROBLEMA\r\nProces prerade uglja je posebno interesantan za analizu s obirom na činjenicu da se radi o kompozitu dela zastarelih ali i novih redizajniranih, poboljšanih i osavremenjenih tehnoloških celina. Broj časova za-stoja na godišnjem nivou kao i struktura potencijala uzroka ima trend umerenog ali kontinualnog rasta, što se mora u potpunosti uvažiti i respektovati, slika 1.\r\nSlika 1. Prikaz trenda zastoja po fazama rada u procesu prerade uglja\r\n1 Prema Bbruce W. Main: Metodi koji se koriste za analizu rizika i njihova praktična zastupljenost i primena u svetu je: FMEA-Faliure Mode and Effects Analysis /13%/, RA-Risk Assessment /19%/, PHA-Preliminary Hazard Analysis /12%/, WI-what if /6%/, FTA-Fault tree Analysis 15%/, HAZOP-Hazardous Operations /7%/, MORT-Management Oversidht Risk Tree /8%/, CL-Checklists /4%/, S/K-standards/Codes /2%/, OM-Other methods /1.\r\nPolaz u analizi rizika je dekompozicija komplet-nog procesa prerade uglja. Ista je strukturno pred-stavljena prvim dekomponovanim nivoom sa rele-vantnim pod procesnim celinama, slika 2.\r\nSlika 2. Prikaz prvog nivoa dekompozicije tehničko tehnološkog procesa prerade uglja\r\nSledeći korak je izbor top događaja iz prethodno dekomponovanog procesa, u ovom slučaju Drobilica čekićar 243A, kao jedan od najodgovornijih tehničkih sklopova u sistemu. Izabrani top događaj se dekomponuje do najniže mogućeg nivoa i prikazuje standardizovanim simbolima i dijagra-mom-stablo FTA, slika 3.\r\nKompletno dekomponovanje stabla je do trećeg nivoa i generisalo je 9. osnovnih i 86. poddogađaja, ka-da je dalja dekompozicija nepotrebna s obzirom da su detektovani svi modovi sklopa i na osnovu njih mo-guće je karakterizirati sve sekvence kritičnih poten-\r\ncijala. Bitno je za ovaj deo analize da se na osnovu stabla FTA detektuju svi modovi kritičnih potencijala, pri čemu ukoliko ima sličnih ili istih, što nije redak slučaj, iste amputiramo, /odnosno vršimo takozvano sećenje sekvenci kritičnosti/. U kompletnom stablu FTA za čekićnu drobilicu 243A broj detektovanih sekvencijalnih modova je 973. Dobijeni podaci se klasifikuju, sistematizuju i tabelarno prikazuju radi lakšeg praćenja i obrade u daljem toku analize.\r\nSlika 3. Prikaz stabla FTA za drugi nivo dekompozicije izabranog top događaja /Drobilica čekićar 243A-pod događaja Rotor drobilice/\r\nSlika 4. Prikaz osnovnog dekomponovnog procesa, identifikovanih podprocesa i podprocesnih funkcija za bazne tehničko tehnološke procese u preradi uglja\r\n2 Drobilica čekićar 243 A i 243 B, RB Kolubara, Kolubara\r\nprerada, Vreoci, mart 2007. godine, Radosavljević S.\r\n5. ANALIZA I REDUKCIJA RIZIKA\r\nDrugi deo analize podrazumeva obradu dekom-ponovano sistematizovnih podataka modelom DS, /Design Safe/. Prikaz originalnih indeksiranih vred-nosti korišćenih parametara pri proceni rizika pred-stavljeni su matricom reda /4*4*5/., prema [3] i tab. 1.\r\nFred A. Manuele \"Three Factor risk model\": strogost procene/učestalost izloženosti-verovatnoća.\t\t\t\t\t\t\t\t\r\nR b\tStro-gost pro-cene\tIn- dex\tIzlože-nost\tIn- dex\tVerovat -noća\tIn- dex\tPrag rizika\tIn- dex\r\n1\tKata-stro-falan\t50\tCesto\t13\tFrekfen -tan\t15\tVisok\t> 800\r\n2\tKriti-čan\t40\tPovre-meno\t10\tVerova-tan\t9\tOzbi-ljan\t500-800\r\n3\tUme-ren\t25\tRetko\t7\tPovre-men\t4\tUme-ren\t200-500\r\n4\tMali\t10\tMini-malno\t4\tMali\t1\tNizak\t0-200\r\n5\t\t\t\t\tNevero-vat.\t0,5\t\t\r\nTabela 1. Prikaz originalnih- indeksiranih vrednosti Kavntitativnog modela zaprocenu rizika matrice reda /4*4*5/\r\nParametri pri proceni rizika su:\r\nStrogost kriterija procene, učestalost izoženosti riziku i verovatnoća nastanka rizičnog događanja. Potrebno je za sve prethodno detektovane modove na stablu FTA, odrediti kategoriju kritičnosti i indeks saglasno realnoj supoziciji vezanoj za sve mogućnosti praktičnih određenja i sistematizovati ih prema zadatim parametrima matrice. Unošenjem i obradom parametara u modelu, dobijamo završnu kategorizaciju početnog rizika, preko ukupnog inde-ksa kao i raspon praga kome isti pripada: visok, ozbiljan, umeren i nizak. Dalji tok analize u zavis-nosti od veličine indeksa rizika i specifičnosti iden-tifikovanog destruktivnog moda podrazumeva pred-log odgovarajućeg modela za redukciju, slika 7.\r\nPredloženi model mora da u jednom ili više koraka snizi nivo rizika do raspona prihvatljivog praga, koji je pozicioniran u zoni niskog rizika sa indeksom /0-200/. Moguća je kombinacija više metoda za redukciju , kao i više koraka redukcije, ukoliko je potrebno, da bi se ostvario početno zadati cilj, minimiziranje rizika. Najčešće korišćeni metodi za redukciju rizika u analizi konkretnog problema su: prevencija negativnosti, preventivna zamena materijala, sprečavanje razvoja negativnosti, uspora-vanje negativnosti, izolacija destrukcije kao poseban rizik i projektovanje novih rešenja. Ovim se ne iscrpljuju mogućnosti i ne blokira primena nekih drugih metoda, koji svakako mogu uspešno doprineti redukovanju rizika u široko aspektnom kontekstu.\r\nOdređivanjem nivoa indeksa redukovanog rizika smo u prilici da statusno opredelimo prag dostignutog rezultata, radi preduzimanja daljih aktivnosti. Sledi i adresiranje rizika, odnosno dode-la/delegiranje autoriteta i odgovornosti za nastajanje i održavanje rizika u zoni raspona prihvatljivih i tolerantnih pragova, kao i predlog strategije kons-tantnog monitoringa za predmetni modul. Tehnički modovi koje je potrebno primeniti pri smanjenju rizika u kontekstu izabranih metoda redukcije su:\r\nRedizajn sklopova ili celog top događaja/pod događaja, do projektovanje nosećih komponenata i elemenata za vezu, standard i kavlitet pri ugradnji komponenata, povećan nivo kontrole, poseban nadzor pojedinih sekcija sistema, super nadzor, preventivna kontrola, provera standarda i kvaliteta kroz povremeno reatestiranje materijala ugrađenih komponenti, standard i kvalitet pri izradi kom-ponenti za ugradnju, kontrola tarnih mesta, merenje nivoa pohabanosti, standard i kvalitet materijala, zamena pojedinih komponenata kvalitetnijim mate-rijalima, merenje nivoa korozije, kvalitetna antiko-rozivna zaštita za agresivnu sredinu, redizajn po-sebnog rizika, izolovanje pojedinih sekvenci rizika kao posebnih i njihovo redukovanje, zaštita sistema, rasterećenje sistema, standard pri opterećenju kons-trukcija i komponenata sistema, preventivno odr-žavanje, totalno produktivno održavanje, prediktivno održavanje, odgovornost operatera, edukacija opera-tera, standardizacija sistema, standardne i posebne procedure za postupanja, ostali tipični i ne tipični detektovani i nedetektovani modovi.\r\nAdresiranje rizika za predmetnu analizu u kontekstu delegiranja odgovornosti po izvršenoj redukciji izvršeno je prema: Projektantu pojedinačno izabranih događaja/pod događaja ili sistema, dizaj-neru procesa, konstruktoru, statičaru, tehnologu, teh-nologu za zavarivanje, investitoru, izvođaču radova-montažeru, operateru, vulkanizeru, bravaru, elektri-čaru, elektroničaru, održavaocu, menadžeru materi-jala, magacioneru materijala, kontroloru kvaliteta, super vizoru kontrole, ekspertu za sisteme prerade uglja, preventivcu protiv požarne zaštite, menadž-mentu sistema i analitičaru rizika. Model pruža širo-ke mogućnosti za različite izveštajne aplikacije u zavisnosti od potrebe i percepcije, kako analitiča-ra/menadžera rizika tako i multidisciplinarnog tima, slika 8.\r\nDokumentovanje analize i redukcije rizika kao i njeno stalno ažuriranje u bazama podataka kom-panija za tehnološke procese i sisteme je obavezno, radi upoznavanja svih zainteresovanih sa zonama delegiranih autoriteta, kao i dokaza za slučaj vođenja sudskih sporova o odgovornostima za nastale udese i udesne situacije te i praktične verifikacije da je\r\nanaliza i adresiranje rizika izvršeno. U tom smislu potrebno je da se zna ime svih učesnika i analitičara/menadžera rizika u postupku analize sa dokazima o stručnim kompetentnostima, potrebnim referensama-licencama i ostalo, [2].\r\nZa identifikovane aspekte analize, polje za redu-kovanje rizika je dosta široko i ono je obuhvaćeno indeksom od 180-1400., što u osnovi postavlja re-alno visok ciljni prag za snižavanje rizika. U takvim okolnostima gotovo da nije moguće izvršiti adek-vatnu redukciju rizika u jednom pokušaju pa čak i sa jednim metodom, već je to rađeno u dva do tri pokušaja sa jednim, dva ili više metoda za redukciju.\r\nNajčešći modovi kritičnih potencijala za stanja u otkazu izabranog top događaja/pod događaja su: Preopterećenje komponenata i sistema, vibracije kao i različite vrste udara, zamor materijala, kidanje materijala, strukturna oštećenja, lomovi kompone-nata, tipične i netipične deformacije, habanje kom-ponenata u sistemu, ukošenja koja se javljaju kao posledica nestabilnosti rada sistema i nepouzdanosti komponenata za osiguranje, kvalitet ugrađenih komponenata, standardizacija komponenata sistema, kontrola sistema, nestručna kontrola-faktor čovek, nestručnost operatera u sistemu i nemar pri izvršenju radnih aktivnosti, ostale tipiče i netipične destrukci-je, uticaj ne detektovanih destruktivnih potencijala, uticaj sinergizma više detektovanih kao i poten-cijalno ne detektovanih destrukcija, uticaj okruženja u široko aspektnom smislu i ostali modovi.\r\nNajčešće iskazane aplikacije kao razlozi pret-hodno detektovanih modova kritičnosti su: Meha-nički lomovi komponenata i sklopova, različite su-pozicije tipičnih i netipičnih deformiteta, savijanja, izvijanja, izduženja, smicanja, kidanja, zakošenja, naprsline materijala na komponentama, pukotine, lunkeri nastali pri livenju komponenata, skrivene mane materijala, korozija komponenata usled toksikološki agresivne sredine ili vremenskih uslova, habanje komponenata /pri čemu dolazi do zagreva-nja/, grejanja pojedinih komponenata u radu kao posledica loše projektovanih tehničkih uslova, palje-nje komponenata pri radu /guma/, ostale tipične i netipiče destrukcije.\r\nKao svake definisane i usvojene strategije,/ pa i strategija rizika i rizičnih događanja u preradi uglja/, nose u sebi određene rizike i opasnosti pre svega u kontekstu njihovog praktičnog veri-fikovanja i generisanja pozitivnih rezultata koji se očekuju. Sada ovde imamo supoziciju da strategija rizika ulazi u područje novih rizika za koje je potrebna ponovna adekvatna strategija, kao i zonu u kojoj nastaju sinergetski efekti sume rizika što dodatno usložava problem, kako je to prikazano na slici 5.\r\nU određenom smislu to može biti hendikep ali i realno nova šansa za agresivniji nastup u sužavanju generisanih relacija, veza rizika i rizičnih događanja za proces prerade uglja. Varijabla vreme je veoma bitna kategorija za ostvarenje definisane strategije u pozicioniranju i analizi rizika, odnosno brzina reakcije kao odgovora na kritičnost. Ukoliko je reakcija brza, kao forma odgovora na rizik, uvažavajući strategijski definisane metode i modele, to su u celini veći izgledi za stabilizovanje, harmonizaciju i pouzdaniji rad tehnoloških procesa za preradu uglja.\r\nProces zaštite na radu je u svim zonama sistema za preradu uglja, ali treća platforma na slici 6., je upravo mesto na kome isti mora imati adekvatne i naj agresivnije odgovore, jer se radi o zoni sinergizma rizika, kada realno mogu nastupiti kritičnosti u obimu, čije destrukcije delimično ili potpuno stvaraju blokadu sistema, [4].\r\nOvde je i granica između stanja u kome imamo šansu da sistem uredimo i povratimo u supoziciju sigurnog i bezbednog rada. Ukoliko to ne uspemo uraditi, sistem može preći granicu/prag haosa i ući u zonu totalne neuređenosti, kada postaje izuzetno teško upravljati istim s obzirom na činjenicu stva-ranja dodatno novih, visokih obima negativnih po-tencijala, koji se teško mogu indentifikovati/de-tektovati ili prepoznati.\r\nSlika 6. Realizacija definisane strategije procene i redukciije rizika i lančana reakcija novih kritičnosti u formi i aplikacijama novih rizika i mogucnosti prelaska sistema u stanje neuređenosti/haosa u procesu prerade uglja, [5]\r\n6. MENADZMENT I MENADZERI RIZIKA\r\nSaglasno ostvarenju pozicionirane strategije i cilja za što uspešnije poslovanje tehnoloških sistema u rudarstvu, kompanija mora voditi računa o uspostavljanju adekvatne poslovne arhihekture. U jednoj kvaliteno uređenoj poslovnoj arhihekturi nastaje potrebna za pozicioniranjem menadžmenta rizika, totalnog menadžmenta rizika i menadžera rizika. Ovde se posebno naglašava uticaj ne-formalnih relacija, njihovo prepoznavanje u kontek-stu identifikacije potencijalnih poslovnih šansi u internom i eksternom okruženju. Da bi procesi u rudarstvu bili uspešni kompanija mora graditi i stvarati jake eksterne veze i vršiti konstantnu internu usklađenost. Interna usklađenost proizilazi iz sigur-nosti i pouzdanosti svih procesnih činilaca i subje-kata. U tom kontekstu odgovornu funkciju imaju menadžeri rizika.\r\nPrvi zadatak menadžera rizika je da deluju na sve procesne učesnike u smislu utemeljenja stra-tegije menadžmenta rizika i totalnog menadžmenta rizika, što bi direktno uslovilo potrebne kvalitete prethodnih određenja, koji bi se realno mogli meriti preko ukupne profitabilnosti.\r\nDrugi zadatak bi bio rad na problemima ope-rativnog rizika u procesu prerade uglja. On bi u osnovi bio pozicioniran preko treće bazične funkcije menadžmenta: procesno upravljanje rizikom,[6]. Njegova operatibilnost bi u mnogome zavisila i od ostalih funkcja: planiranje procesne analize rizika, organizovanje u kontekstu izvršenja prethodne funkcije i monitoring, odnosno praćenje i kontrola rizika. Ostvarivanje navedenih funkcija menadž-menta rizikom za tehničko tehnološke procese u rudarstvu je realno potrebno i moguće. Uloga mena-džera rizika se u tom slučaju proširuje na vertikalnom i horizontalnom nivou ka sledećim\r\nSlika 5. Prikaz analitičkog toka i rezultata redukcije rizika za neke od identifikovanih, interesantnih aspekata u preradi uglja\r\npravcima: usmeravanje individualnog ili timskog rada u kontekstu sagledavanja svih problema rizika u procesima, razvijanje veština i operacionalizacija standardizovanih tehnika menadžmenta rizika,\r\nrazvijanje novih tehnika menadžmenta rizika, upravljanje procesnim rizikom, koordiniranje radom grupa i manjim timovima koji su angažovani na rešavanju problema operativnog rizika i drugo[7].\r\nSlika 7. Izgled panela sapočetnim i redukovanim indeksom rizika za Cekicnu drobilicu 243A.\r\nSlika 8. Izveštajni modgrafičkogprikaza analize rizika za aspekt TzBZR-Tehničke Zaštite bezbednosti i zdravlja na radu i moguce supozicije rizika za analizirani tehnički sistem osnovnih/baznih procesa u preradi uglja.\r\n7. ZAKLJUČAK\r\nLITERATURA\r\nU radu je prikazan jedan od mogućih analitičkih i metodoloških pristupa u prepoznavanju, analizi, redukciji kao i preporukama za konstantan moni-toring, okvirnog konteksta problema rizika, za tehničko tehnološke procese u kompanijama ru-darstva.\r\nProblem rizika u rudarstvu je uvek postojao ali njegovo racionalno pozicioniranje, adekvatan tret-man, posebno konkretizacija pozitivnih rešenja preko implementiranih aplikacija savremenih stan-dardizovanih modela i metoda u proizvodnoj praksi do danas su dosta retka ili gotovo bez uticaja. Saznanja koja akumuliraju kadrovi kroz obrazovanje i edukaciju do sada, čini se nisu bila dovoljna za kvalitetnije pomake i određenja navedenih pitanja rizika u proizvodnoj praksi rudarstva na našim prostorima. MR-Menadžment rizika, TMR-Totalni menadžment rizika, MrR-Menadžeri rizika: nove kategorije i profili, nova šansa u strateškim određenjima na putu kvalitetne kontrole, monito-ringa, redukcije i upravljanja/menadžmenta rizikom, za potrebe sve turbulentnijih i zahtevnijih traži-šta/potrošača, sistema i tehničko tehnoloških procesa u rudarstvu.\r\n[1]\tDependability management - Part 3: Appli-cation guide - section 9: Risk analysis og techno-logical systems, 1995 - 12. (3.5), p. 11.\r\n[2]\tMain W. B.: Risk Assessment: Basics and Benchmarks, Design safety engineering, inc, ann Arbor, Michigan, USA, 2005.\r\n[3]\tManuele A. F.: Designing for Safety, M &M Protection Consultants, New York, 1995, 41- 48.\r\n[4]\tRadosavljevch S.: Statitical model of rese-arch of impacts production on environment chan-ge,Master thesis, Faculty of Organizational Scien-ces, Belgrade, 2005.\r\n[5]\tRadosavljevch S.: Risk evaluation model of work safety process in the section dry separation, Kolubara Prerada, Vreoci, Doctoral dissertation, Faculty of Mining and Geology, Belgrade, Serbia, 2007.\r\n[6]\tISO 12100-2/EN 292-2, Part 2.: Safety of machinery-Basic concepts, General principles for design, Technical principles, 2003.\r\n[7]\tISO 12100-1/EN 292-1,Part 1.: Safety of machinery-Basic concepts, General principles for design, Basic terminology, methodology, 1999.\r\n[8]\tIgnjatović D., Knežević D., Kolonja B., Lilić N., Stanković R.: Upravljanje kvalitetom uglja, RGF Beograd, 2007., str. 132-133."]]]]]]]]],["collection",{"collectionId":"14"},["elementSetContainer",["elementSet",{"elementSetId":"1"},["name","Dublin Core"],["description","The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/."],["elementContainer",["element",{"elementId":"50"},["name","Title"],["description","A name given to the resource"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"14"},["text","Радови"]]]],["element",{"elementId":"93"},["name","Alternative Title"],["description","An alternative name for the resource. The distinction between titles and alternative titles is application-specific."],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"1497"},["text","Naucni radovi"]]]]]]]],["elementSetContainer",["elementSet",{"elementSetId":"1"},["name","Dublin Core"],["description","The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/."],["elementContainer",["element",{"elementId":"131"},["name","Provenance"],["description","A statement of any changes in ownership and custody of the resource since its creation that are significant for its authenticity, integrity, and interpretation. The statement may include a description of any changes successive custodians made to the resource."],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12786"},["text","Радови"]]]],["element",{"elementId":"129"},["name","Mediator"],["description","An entity that mediates access to the resource and for whom the resource is intended or useful. In an educational context, a mediator might be a parent, teacher, teaching assistant, or care-giver."],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12787"},["text","Томашевић Александра"]],["elementText",{"elementTextId":"12788"},["text","Китановић Оливера"]]]],["element",{"elementId":"50"},["name","Title"],["description","A name given to the resource"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12789"},["text","Аспекти управљања ризиком у рударству"]]]],["element",{"elementId":"93"},["name","Alternative Title"],["description","An alternative name for the resource. The distinction between titles and alternative titles is application-specific."],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12790"},["text","RS_Aspekti upravljanja rizikom u rudarstvu"]]]],["element",{"elementId":"49"},["name","Subject"],["description","The topic of the resource"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12791"},["text","ризик"]],["elementText",{"elementTextId":"12792"},["text","поузданост"]],["elementText",{"elementTextId":"12793"},["text","сигурност"]],["elementText",{"elementTextId":"12794"},["text","технички систем"]],["elementText",{"elementTextId":"12795"},["text","угаљ"]],["elementText",{"elementTextId":"12796"},["text","рударство"]],["elementText",{"elementTextId":"12797"},["text","менаџмент ризика"]],["elementText",{"elementTextId":"12798"},["text","менаџер ризика"]]]],["element",{"elementId":"41"},["name","Description"],["description","An account of the resource"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12799"},["text","У овом раду се презентирају неки од аспеката и практичних искустава управљања ризиком за комплексне техничко технолошке системе у рударству са посебним освртом на прераду угља. Контрола и управљање ризиком радних места постаје централна категоријална варијабла логистичке операбилности топ менаџмента у контексту генерисања квалитетних стратешких одлука у дугорочном смислу са циљем сигурног, поузданог, безбедног и профитабилног рада уз остварење задовољства корисника производа, услуга и запослених."]]]],["element",{"elementId":"39"},["name","Creator"],["description","An entity primarily responsible for making the resource"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12800"},["text","Радосављевић Слободан"]]]],["element",{"elementId":"45"},["name","Publisher"],["description","An entity responsible for making the resource available"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12801"},["text","Висока техничка школа струковних студија"]]]],["element",{"elementId":"42"},["name","Format"],["description","The file format, physical medium, or dimensions of the resource"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12802"},["text","application/pdf"]]]],["element",{"elementId":"44"},["name","Language"],["description","A language of the resource"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12803"},["text","српски"]]]],["element",{"elementId":"51"},["name","Type"],["description","The nature or genre of the resource"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12804"},["text","text"]]]],["element",{"elementId":"43"},["name","Identifier"],["description","An unambiguous reference to the resource within a given context"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12805"},["text","AT-42706-0118"]],["elementText",{"elementTextId":"12806"},["text","ISSN 1451-1975"]]]]]]],["tagContainer",["tag",{"tagId":"475"},["name","менаџер ризика"]],["tag",{"tagId":"474"},["name","менаџмент ризика"]],["tag",{"tagId":"259"},["name","поузданост"]],["tag",{"tagId":"143"},["name","ризик"]],["tag",{"tagId":"13"},["name","рударство"]],["tag",{"tagId":"473"},["name","сигурност"]],["tag",{"tagId":"260"},["name","технички систем"]],["tag",{"tagId":"1"},["name","угаљ"]]]]