["item",{"itemId":"662","public":"1","featured":"0","xmlns:xsi":"http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance","xsi:schemaLocation":"http://omeka.org/schemas/omeka-xml/v5 http://omeka.org/schemas/omeka-xml/v5/omeka-xml-5-0.xsd","uri":"http://romeka.rgf.rs/items/show/662?output=omeka-json","accessDate":"2020-09-21T07:25:56+02:00"},["fileContainer",["file",{"fileId":"834"},["src","http://romeka.rgf.rs/files/original/Naucni_radovi/HNM_Procena_rizika_i_smernice_za_smanjenje_rizika_u_rud/HNM_Procena_rizika_i_smernice_za_smanjenje_rizika_u_rud.1.pdf"],["authentication","cf67f885f4b086f77c285e3803c70dba"],["elementSetContainer",["elementSet",{"elementSetId":"5"},["name","PDF Text"],["description"],["elementContainer",["element",{"elementId":"133"},["name","Text"],["description"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"16961"},["text","PODZEMNI RADOVI 20 (2012) 21-27\r\nRUDARSKO-GEOLOŠKI FAKULTET BEOGRAD\r\n\r\nUDK 62\r\nYU ISSN 03542904\r\n\r\nStručni rad\r\n\r\nPROCENA RIZIKA I SMERNICE ZA SMANJENJE RIZIKA\r\nU RUDARSTVU\r\nHadži-Nikolova Marija1, Mirakovski Dejan2, Doneva Nikolinka3\r\nSažetak: Bezbednost i zdravlje na radu profesionalno izloženih radnika nije samo formalni\r\npristup putem kojeg zajednica želi da pokaže svoju posvećenost unapređenju radne sredine i\r\ndobrobiti radnika. Umesto toga, bezbednost i zdravlje radnika predstavlja ekonomski veoma\r\norijentisanu kategoriju, putem koje bi trebalo štititi interse radnika, preduzeća i privrednih\r\ndruštava.\r\nPravo na zdravlje i bezbednost na radu predstavljaju univerzalna ljudska i radna prava. Zbog\r\ntoga je, Međunarodna organizacija rada od svog osnivanja pa sve do danas, usvojila i objavila\r\n187 Deklaracija i 198 preporuka u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.\r\nU ovom radu biće predstavljene smernice za procenu profesionalnog rizika u rudarstvu, kao\r\njedne od najrizičnijih grana industrije.\r\nKljučne reči: rizik, procena, bezbednost i zdravlje\r\n\r\n1. UVOD\r\nRudarstvo, kao i mnoge druge grane industrije predstavlja izazov da bi se\r\nučinilo što je moguće više na planu prevencije nesreća i obezbedilo blagovremeno\r\nplaniranje, savesnost, informisanost i komunikacije, koje omogućavaju smanjenje\r\nštetnih uticaja na zdravlje ljudi i na životnu sredinu. Jedan od osnovnih procesa u cilju\r\nsprečavanja nesreća je procena rizika.\r\nGlavni razlog zbog čega je potrebno napraviti procenu rizika je mogućnost za\r\nupravljanje rizikom, njegovo smanjenje ili eliminaciju. Opšte prihvaćeno je da proces\r\nprocene rizika treba da bude odvojen od menadžerskih odluka. Načelo kaže da procena\r\nrizika treba da bude što je moguće objektivnija i da ista zavisi od naučnih kriterijuma,\r\na ne od političkih ili socijalnih aspekta i procena. Politika procene rizika i njegovo\r\nsmanjenje treba da bude sastavni element nacionalne i lokalne politike na svim\r\nnivoima zadovoljavanja sveobuhvatnih ciljeva, koji su povezani sa ekonomskim i\r\nsocijalnim razvojem. Oakav pristup se mora imati u vidu tokom određivanja dinamike i\r\npromenljivosti rizika. Koristeći informacije u vezi sa rizikom, treba elaborirati\r\ndelotvorne procedure za njegovo smanjenje kao i za povećanje efikasnosti u smanjenju\r\nrizika primenom istraživanja i znanja u oblasti menadžmenta.\r\n1\r\n\r\nUniverzitet \"Goce Delčev\", Fakultet prirodnih i tehničkih nauka, Goce Delčev 89, 2000 Štip, R.Makedonija,\r\nE-mail: marija.hadzi-nikolova@ugd.edu.mk\r\n2\r\nUniverzitet \"Goce Delčev\", Fakultet prirodnih i tehničkih nauka, Goce Delčev 89, 2000 Štip, R.Makedonija,\r\nE-mail: dejan.mirakovski@ugd.edu.mk\r\n3\r\nUniverzitet \"Goce Delčev\", Fakultet prirodnih i tehničkih nauka, Goce Delčev 89, 2000 Štip, R.Makedonija,\r\nE-mail: nikolinka.doneva@ugd.edu.mk\r\n\r\n�22\r\n\r\nHadži-Nikolova M.; Mirakovski D.; Doneva N.\r\n\r\nProcena rizika predstavlja osnovu za bezbedno i zdravo radno mesto. Sam\r\nproces procene rizika predstavlja odgovornost prema zaposlenim u cilju podsticanja\r\nnjihove sigurnosti, motivacije i poverenja prema preduzeću. Procena rizika je\r\npokazatelj o smeru dugoročnog opstanka preduzeća, poboljšanja kapaciteta,\r\nproduktivnosti i profita (IGA, 2009).\r\nPostupak procene olakšava upravljanje rizikom.\r\n\r\n2. DEFINICIJA RIZIKA\r\nPojam rizika predstavlja kvantitativno izraženu meru verovatnoće da će kao\r\nposledica izloženosti doći do pojave štetnih efekta na zdravlje i život izloženih\r\nradnika.\r\nKinney metoda, koja se najčešće primenjuje za procenu i vrednovanje rizika\r\nusled pojava utvrđenih opasnosti po zdravlje i bezbednost zaposlenih bazira se na\r\nosnovama razmatranja:\r\nverovatnoće mogućeg događaja V;\r\nposledice – težina povreda ili oboljenja P i\r\nučestalosti (vreme izlaganja opasnostima/štetnostima) U.\r\nNa osnovu utvrđene verovatnoće, posledica i učestalosti, nivo rizika R računa\r\nse kao proizvod verovatnoće, posledica i učestalosti:\r\nR = U ⋅ P ⋅V\r\n(1)\r\nKljučna pitanja koja se postavljaju u vezi rizika su:\r\nKoja strana može da bude pogođena i najverojatnije zainteresovana za rizik, pa\r\nsamim tim i da uzme učešće u procesu procene rizika?\r\nKoja grupa učesnika može da uvidi raznovrsnost rizika?\r\nŠta očekuju različiti učesnici i šta podrazumevaju u vezi rizika?\r\nKoji su legalni zahtevi?\r\nKoje tehničko rešenje može da bude primenjeno za smanjenje rizika?\r\nKoje komunikacione strategije treba da budu primenjene na različite grupe\r\nučesnika u proceni rizika?\r\n\r\n2.1. Glavni rizici u rudarstvu\r\nGlavni rizici u rudarstvu, kao jednoj od visokorizičnih industrijskih grana, su\r\n(Ozunu, 2009):\r\nrizik po zdravlje i bezbednost zaposlenih;\r\nrizici po životnu sredinu;\r\nsocijalni rizici;\r\nrizici korišćenja zemljišta;\r\npravni i finansijski rizici i\r\ntehnički rizici.\r\n\r\n�Procena rizika i smernice za smanjenje rizika u rudarstvu\r\n\r\n23\r\n\r\n2.2. Opasnosti u rudarstvu i koraci u proceni rizika\r\nGlavne opasnosti u rudarstvu su prisustvo prašine, hemikalije, štetni gasovi,\r\nopasnost od električne energije, požari i eksplozije, dinamičke pojave, zračenje,\r\nmehaničke opasnosti i okruženje radnika na radnom mestu (mikroklimatski uslovi,\r\nosvetljenje, buka i vibracije) (Heleta, 2010). Praćenje uslova radnog mesta i konstantna\r\nanaliza, pravovremeno otkrivanje potencijalnih opasnosti i procena rizika, utiču na\r\nsmanjenje i eliminisanje opasnosti.\r\nProcena rizika sprovodi se kroz nekoliko koraka (Međunarodna organizacija\r\nrada i Avstriska agencija za razvoj, 2009).\r\n-\r\n\r\nKorak 1: Identifikovanje opasnosti i izloženosti radnika, koji obuhvataju:\r\nOdređivanje opasnosti. Kako se može desiti nesreća? Šta ili koje stvari mogu da\r\nkrenu u pogrešnom pravcu?\r\nOdređivanje ko je u opasnosti? Ko je uključen u aktivnosti u čijem izvršavanju\r\npostoji rizik? Ko još može biti u opasnosti?\r\nUklanjanje opasnosti. Da li aktivnosti mogu da budu izvršene na drugačiji način\r\nkoji bi eliminisao rizik?\r\n\r\nKorak 2: Evaluacija ili procena rizika i rangiranje rizika, odnosno procena da\r\nli je rizik mali, umereni ili visok. U ovom koraku treba dati odgovore na sledeća\r\npitanja:\r\nKako se najčešće rizik može pojaviti?\r\nKoliko štete mogu da budu ozbiljne ukoliko se desi nesreća?\r\nKorak 3: Donošenje odluke o kontrolnim merama. Registracija ili beleženje\r\npodataka o procenjenom riziku i mere koje treba preduzeti (dokumentovanje procene\r\nrizika).\r\nKorak 4: Praćenje i kontrola procene rizika. Efikasnost preduzetih\r\npreventivnih i korektivnih mera treba da bude kontunuirano praćena. Procena rizika\r\ntreba da bude ponovo proverena i revidovana u slučaju:\r\nkada su nastale značajne organizacione promene u procesu rada;\r\nkao rezultat neke nove informacije vezane sa ispitivanje povreda i nesreća na\r\nradu;\r\nu slučaju kada preduzete preventivne mere nisu dovoljne ili nisu efikasne;\r\nda bi se osigurali da su načini procene rizika još uvek relevantni;\r\nprovera da li je potrebno napraviti neke izmene kod zaposlenih radnika, nove\r\nopreme, novih sistema i slično.\r\n\r\n2.3. Strategija za smanjenje rizika u rudarstvu\r\nKada se govori o strategiji za smanjenje rizika u rudarstvu, treba napomenuti\r\nda u osnovi postoje dve vrste strategija:\r\nstrategija za istorijsko nasleđe (napušteni rudnici i postojeća preduzeća koja\r\nozbiljno ugrožavaju životnu sredinu);\r\n\r\n�24\r\n\r\nHadži-Nikolova M.; Mirakovski D.; Doneva N.\r\n\r\n-\r\n\r\nstrategija za nove rudarske projekate (precizni i strogi propisi i pravila za\r\nkompanije koje žele da razvijaju nove projekte).\r\nStrategija za smanjenje rizika koji su povezani sa izvršenjem rudarskih\r\noperacija usmerena je ka sledećim aktivnostima:\r\n1. otkopavanje rude metodom zapunjavanja otkopa;\r\n2. unapređenje tehnološkog procesa, tehnologije za otkopavanje rude;\r\n3. upravljanje otpadnim vodama.\r\nPored osnovnih aktivnosti značajnu ulogu umaju i sledeće aktivnosti:\r\nperiodično testiranje;\r\npodnošenje izveštaja: podnošenje periodičnih izveštaja nadležnim institucijama u\r\nvezi sa nespecifičnim i većim incidentima, pretnjama po zdravlje i okolinu;\r\nzdravlje i bezbednost - u prošlosti aktivnosti vezane za zdravlje i bezbednost na\r\nradu bile su povezane samo sa prevencijom nesreća. Danas, ovaj problem odnosi\r\nse i na opasnosti zagađenja životne sredine;\r\nobuka zaposlenih;\r\nmelioracija i remedijacija zemljišta;\r\nmonitoring posle zatvaranja rudnika.\r\nCiljevi strategije za smanjenje rizika u rudarstvo (slika 1) su: ekonomski rast,\r\nekološka ravnoteža i društvena odgovornost.\r\n\r\nSlika 1 - Ciljevi strategije za smanjenje rizika u rudarstvo\r\n\r\n3. RELEVANTNOST APELL PROGRAMA ZA SMANJENJE RIZIKA\r\nU RUDARSTVU – APELL FOR MINING\r\nAPELL (The Awareness and Preparedness for Emergencies at Local Level\r\nProgramme) je program koji se koristi da pomogne zajednicama u prevenciji, pripremi\r\ni odgovornom ponašanju u slučaju nesreće ili drugog vanrednog stanja.\r\nProgram APELL razvijen je od strane programa UN za životnu sredinu\r\n(UNEP), u partnerstvu sa industrijskim asocijacijama, društvima i vladama kao rezultat\r\ndešavanja nekih većih nesreća koji su imale ozbiljne posledice po ljudsko zdravlje i\r\nživotnu sredinu. Program APELL danas je implementiran u skoro 30 zemalja širom\r\nsveta.\r\n\r\n�Procena rizika i smernice za smanjenje rizika u rudarstvu\r\n\r\n25\r\n\r\nAPELL u rudarstvu daje smernice za rudarsku industriju u podizanju svesti i\r\nspremnosti za reagovanje u vanrednim situacijama na lokalnom nivou (UNEP, 2001).\r\nAlgoritam na slici 2 prikazuje deset koraka u procesu sprovođenja APELL-a.\r\n\r\nSlika 2 - Deset koraka u procesu sprovođenja APELL programa (UNEP, 1998)\r\n\r\n�26\r\n\r\nHadži-Nikolova M.; Mirakovski D.; Doneva N.\r\n\r\n3.1. Značaj APELL programa u politici smanjenja rizika\r\nRudarstvo, kao i mnoge druge grane industrije, suočava se sa izazovom da se\r\nučini što je moguće više na polju sprečavanja nesreća i da se putem blagovremenog\r\nplaniranja, podizanja svesti i komunikacija smanji njihov uticaj. Značaj APPEL-a u\r\npolitici smanjenja rizika je sledeći (Heleta, 2010):\r\nimplementacija regionalne politike na određenom društvenom nivou i\r\nomogućavanje protoka informacija svim zainteresovanim stranama i učesnicima;\r\nintegrisana primena odredbi Evropskog zakonodavstva (SEVESO);\r\nidentifikacija i informisanost industrijskih društava o rizicima;\r\nrazvoj jake lokalne povezanosti i međusobnih zajedničkih akcija različitih\r\nzainteresovanih grupa, razvoj strukturnih veza;\r\nspremnost za korišćenje integrisanog plana za odgovornost u slučaju nesreće od\r\nstrane svih učesnika;\r\niniciranje akcija za ublažavanje rizika i koordinacija aktivnosti koje se odnose na\r\nindustrijske rizike.\r\n\r\n3.2. O APELL programu za rudarstvo\r\nKoncept APELL programa podjednakvo je relevantan za rudnike, rafinerije i\r\ntopionice. Priručnik za rudarstvo koji se odnosi na program APELL, obuhvata (UNEP,\r\n2001):\r\nopšte ciljeve i organizacioni okvir programa za savesnost i spremnost u slučaju\r\nnesreće na lokalnom nivou u okviru programa UN za životnu sredinu;\r\nfaktore rizika koji su specifični u rudarstvu;\r\nobjašnjava kako se APELL program može primeniti u oblasti rudarstva.\r\nRelevantnost APELL programa za rudarstvo:\r\npovećanje napora za sprečavanje nesreća i ublažavanje njihovih posledica, kroz\r\nplaniranje, savesnost, informisanost i komunikacije;\r\nidentifikovanje opasnosti koje se javljaju tokom obavljanja rudarskih radova;\r\nispitivanje i analiza nekih nesreća u prošlosti.\r\n\r\n4. ZAKLJUČAK\r\nProcena rizika predstavlja proces odlučivanja u odnosu na to da li postojeći\r\nrizici mogu da se tolerišu i da li su postojeći postupci za kontrolu rizika adekvatni, a\r\nukoliko nisu, da li su potrebni novi alternativni postupci za kontrolu rizika.\r\nKljučna pitanja koja se mogu rešiti korišćenjem APELL programa su:\r\nprocena rizika i aktivno smanjenje rizika;\r\noperativni monitoring, rano utvrđivanje i upozoravanje, kao i potreba za\r\npreduzimanjem akcije u slučaju kada problem postaje hitan;\r\npotreba za prethodnim planiranjem, dok je verovatnoća nastanka nesreće mnogo\r\nmala, ali potencijalne posledice velike;\r\npotreba za efikasnim planiranjem i komunikacijom van nacionalnih i\r\nadministrativnih granica.\r\n\r\n�Procena rizika i smernice za smanjenje rizika u rudarstvu\r\n\r\n27\r\n\r\nLITERATURA\r\n[1]\r\n[2]\r\n[3]\r\n[4]\r\n[5]\r\n\r\nHeleta, M. (2010): Projektovanje menadžment sistema životne i radne\r\nsredine, Beograd.\r\nIGA-019 (2009): Risk assessment workbook for mines.\r\nMeđunarodna organizacija rada i Avstriska agencija za razvoj (2009):\r\nPriračnik za procena na profesionalniot rizik, Skoplje.\r\nOzunu, A. (2009): Risk Assessment of Tailings Facility Dam Failure, BabeşBolyai University of Cluj-Napoca, Romania.\r\nUNEP (2001): APEEL for Mining - Guidance for the Mining Industry in\r\nRaising Awareness and Preparedness for Emergencies at Local Level.\r\n\r\n�"]]]]]]]]],["collection",{"collectionId":"14"},["elementSetContainer",["elementSet",{"elementSetId":"1"},["name","Dublin Core"],["description","The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/."],["elementContainer",["element",{"elementId":"50"},["name","Title"],["description","A name given to the resource"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"14"},["text","Радови"]]]],["element",{"elementId":"93"},["name","Alternative Title"],["description","An alternative name for the resource. The distinction between titles and alternative titles is application-specific."],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"1497"},["text","Naucni radovi"]]]]]]]],["elementSetContainer",["elementSet",{"elementSetId":"1"},["name","Dublin Core"],["description","The Dublin Core metadata element set is common to all Omeka records, including items, files, and collections. For more information see, http://dublincore.org/documents/dces/."],["elementContainer",["element",{"elementId":"131"},["name","Provenance"],["description","A statement of any changes in ownership and custody of the resource since its creation that are significant for its authenticity, integrity, and interpretation. The statement may include a description of any changes successive custodians made to the resource."],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12831"},["text","Радови"]]]],["element",{"elementId":"129"},["name","Mediator"],["description","An entity that mediates access to the resource and for whom the resource is intended or useful. In an educational context, a mediator might be a parent, teacher, teaching assistant, or care-giver."],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12832"},["text","Томашевић Александра"]],["elementText",{"elementTextId":"12833"},["text","Китановић Оливера"]]]],["element",{"elementId":"50"},["name","Title"],["description","A name given to the resource"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12834"},["text","Процена ризика и смернице за смањење ризика у рударству"]]]],["element",{"elementId":"93"},["name","Alternative Title"],["description","An alternative name for the resource. The distinction between titles and alternative titles is application-specific."],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12835"},["text","HNM_Procena rizika i smernice za smanjenje rizika u rud"]]]],["element",{"elementId":"49"},["name","Subject"],["description","The topic of the resource"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12836"},["text","ризик"]],["elementText",{"elementTextId":"12837"},["text","процена"]],["elementText",{"elementTextId":"12838"},["text","безбедност и здравље"]]]],["element",{"elementId":"41"},["name","Description"],["description","An account of the resource"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12839"},["text","Безбедност и здравље на раду професионално изложених радника није само формални приступ путем којег заједница жели да покаже своју посвећеност унапређењу радне средине и добробити радника. Уместо тога, безбедност и здравље радника представља економски веома оријентисану категорију, путем које би требало штитити интересе радника, предузећа и привредних друштава. Право на здравље и безбедност на раду представљају универзална људска и радна права. Због тога је, Међународна организација рада од свог оснивања па све до данас, усвојила и објавила 187 Декларација и 198 препорука у области безбедности и здравља на раду. У овом раду биће представљене смернице за процену професионалног ризика у рударству, као једне од најризичнијих грана индустрије."]]]],["element",{"elementId":"39"},["name","Creator"],["description","An entity primarily responsible for making the resource"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12840"},["text","Хаџи-Николова М."]],["elementText",{"elementTextId":"12841"},["text","Мираковски Д."]],["elementText",{"elementTextId":"12842"},["text","Донева Н."]]]],["element",{"elementId":"48"},["name","Source"],["description","A related resource from which the described resource is derived"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12843"},["text","http://www.rgf.bg.ac.rs/publikacije/PodzemniRadovi/radovi/jun2012/srp/03%20PR%2020_03%20definitivno.pdf"]]]],["element",{"elementId":"45"},["name","Publisher"],["description","An entity responsible for making the resource available"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12844"},["text","Универзитет у Београду - Електротехнички факултет"]]]],["element",{"elementId":"40"},["name","Date"],["description","A point or period of time associated with an event in the lifecycle of the resource"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12845"},["text","2012"]]]],["element",{"elementId":"42"},["name","Format"],["description","The file format, physical medium, or dimensions of the resource"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12846"},["text","application/pdf"]]]],["element",{"elementId":"44"},["name","Language"],["description","A language of the resource"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12847"},["text","српски"]]]],["element",{"elementId":"51"},["name","Type"],["description","The nature or genre of the resource"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12848"},["text","text"]]]],["element",{"elementId":"43"},["name","Identifier"],["description","An unambiguous reference to the resource within a given context"],["elementTextContainer",["elementText",{"elementTextId":"12849"},["text","AT-42708-0125"]]]]]]],["tagContainer",["tag",{"tagId":"479"},["name","безбедност и здравље"]],["tag",{"tagId":"478"},["name","процена"]],["tag",{"tagId":"143"},["name","ризик"]]]]