Collected Item: “Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici”
Врста публикације
Рад у зборнику
Верзија документа
објављена
Језик
српски
Аутор/и (Милан Марковић, Никола Николић)
Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković
Наслов рада (Наслов - поднаслов)
Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici
Назив конференције (зборника), место и датум одржавања
Zbornik sažetaka III Kongresa geologa Bosne i Hercegovine sa međunarodnim učešćem. Neum, 21.-23. septembar/rujan 2023
Издавач (Београд : Просвета)
Udruženje geologa BiH, Ilidža
Година издавања
2023
Сажетак рада на српском језику
Sažetak: Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće
se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih
česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i
ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice
i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje
fluktuacija pleistocenske klime sve češće se uključuju podaci o sastavu herpetofaune
(vodozemci i gmizavci) koji na indirektan način ukazuju na tipove staništa, prisustvo vodenih
tokova i sl. U pećinskim hepeto-asocijacijama najređi su nalazi repatih vodozemaca (Urodela)
i u ovom radu prikazujemo zaključke na koje nas navode jedina tri pleistocenska nalaza ostataka
Salamandrida u Srbiji.
U tri pećine u Srbiji pronađeni su fosilizovani pršljenovi repatih vodozemaca (Urodela).
Smolućka pećina nalazi se na jugozapadu Srbije, oko 15km severoistočno od Tutina u kanjonu
Smolućke reke U njoj je pronađeno 18 pršljenova koji su identifikovani kao Salamandra
salamandra. Nažalost ovi podaci su nam dostupni samo iz literature. U istraživanjima
Arheološkog instituta u pećinama Mala Balanica i Mirosava pronađen je samo po jedan pršljen
salamandrida. Mala Balanica nalazi se u blizini sela Sićevo u Sićevačkoj klisuri (jugoistočna
Srbija), dok se pećina Mirosava nalazi u centralnoj Srbiji istočnood Ćuprije. U Maloj Balanici
pronađeni pršljen pripada vrsti Salamandra salamandra dok je u pećini Mirosava fosilni
pršljen identifikovan kao Triturus cf. karelinii. Identifikacija fosilnih pršljenova iz Male
Balanice i Mirosave urđena je na osnovu poređenja sa komparativnim osteološkim materijalom
i pomoću podataka iz literature. Pršljen iz Male Balanice ima tipične karakteristike vrste
Salamandra salamandra.
43
Dužina mu je približno 5mm; opistocelan je; izdužen; neuralni luci su dorzoventralno
spljošteni, sa duboko konkavnom prednjom ivicom i medijalnim zarezom na zadnjoj ivici;
neuralni grebeben nizak i jasno razvijen samo u srednjem delu neuralnih lukova.
Pršljen iz Mirosave je manjih dimenzija, dužina centruma ne prelazi 2mm i blago je zakrivljen
sa trbušne strane. Neuralni luci su dorzo-ventralno spljošteni i blago se uzdižu ka zadnjem kraju
pršljena. Prednja ivica neuralnih lukova je ravna dok na zadnjoj postoji široki zarez. Neuralni
greben je oštećen i čini se da se pojavljuje u nivou zadnje ivice prezigapofiza i da nije visok.
Ventralna strana pršljena i delimično bočne su prilično erodovane te je ovaj pršljen
identifikovan kao Triturus cf. karelinii.
Današnji predstavnici familije Salamandridae imaju široke ali disjunktne arele svoga
rasprostranjenja na severnoj hemisferi. Međutim antropogene promene staništa sve više utiču
na smanjenje njihove brojnosti. Kao i drugi vodozemci, izuzetno su vezani za vodena staništa i
staništa sa povećanom vlažnošću. Vrsta Salamandra salamandra je česta u brdsko-planinskim
vlažnim šumama veće nadmorske visine ali ne preko 1000m. U ravničarskim predelima je
izuzetno retka. Hibernacija se obično odvija u grupama u šumskoj stelji, šupljim deblima ili
ispod stena. Dugonogi mrmoljak, Triturus karelinii je danas prepoznat kao grupa koja
objedinjuje više geografski koherentnih klada rasprostranjenih od jugoistočnog Balkana do
Kaspijskog mora. Nastanjuje mešovite šume kao i šumske kserofite proplanke i livade. Sreće
se u blizini dubljih jezera i stalnih bara i u odnosu na ostale tritone nastanjuje suvlja staništa.
Šareni daždevnjak (S. salamandra)svojim jarko žutim mrljama na crnoj pozadini upozorava
predatore da je otrovan. Pojava ostataka salamandera ukazuje da je pećina najverovatnije bila
okružena gustom šumom. Blizina reke čiji je nivo najverovatnije bio znatno viši nego danas
obezbeđivala je sigurnu sredinu za razvoj larvi. Zbog svoje otrovnosti najveća je verovatnoća
da ostaci salamandre u pećinu nisu dospeli kao plen nekog predatora. Obzirom da je u
Smolućkoj pećini nađen veći broj pršljenova kao i da se pominje veća količuna falangi
neidentifikovanog repatog vodozemca, postoji mogućnost da je pećina u nekom momentu
poslužila kao mesto hibernacije manje grupe ovih vodozemaca. Druga mogućnost je da su u
pećinu uneti blizinom vodenog toka. Nažalost ovo se ne može proveriti na originalnom
materijalu. Pećina Mala Balanica nalazi se u Sićevačkoj klisuri okružena listopadnom šumom.
Salamandre nisu uobičajeni stanovnici pećina a i nemaju predatora koji bi njihove ostatke
mogao da unese u pećinu. Pršljen pronađen u njenim sedimentima verovatno je unet spiranjem
iz okoline. Kao tipični stanovnici šumskih staništa salamandre ukazuju da je neposredna
okolina ove pećine kao i Smolućke bila pokrivena šumom. Mrmoljak Triturus karelinii, za
razliku od daždevnjaka podnosi znatno suvlje uslove sredine. Kao i u Maloj Balanici samo
jedan pršljen pronađen u Mirosavi verovatno je unet spiranjem iz okoline. Međutim, ovaj
mrmoljak ovog puta ukazuje da je okolina pećine bila kserofitnija, verovatno prekrivena
suvljim travnatim proplancima i retkom šumom. Osim toga ova vrsta ukazuje i da je u okolini
pećine postojala i neka stalna bara ili jezero.
Nalaz ovih retkih vodozemaca u fosilnim asocijacijama pleistocenskih pećina Srbije dodaje još
jednu kockicu u slagalici našeg tumačenja paleosredina.
Zahvalnica: Ovaj rad je finansiran preko Projekta NEEMO Fonda za nauku Republike Srbije
broj 7746827.
se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih
česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i
ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice
i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje
fluktuacija pleistocenske klime sve češće se uključuju podaci o sastavu herpetofaune
(vodozemci i gmizavci) koji na indirektan način ukazuju na tipove staništa, prisustvo vodenih
tokova i sl. U pećinskim hepeto-asocijacijama najređi su nalazi repatih vodozemaca (Urodela)
i u ovom radu prikazujemo zaključke na koje nas navode jedina tri pleistocenska nalaza ostataka
Salamandrida u Srbiji.
U tri pećine u Srbiji pronađeni su fosilizovani pršljenovi repatih vodozemaca (Urodela).
Smolućka pećina nalazi se na jugozapadu Srbije, oko 15km severoistočno od Tutina u kanjonu
Smolućke reke U njoj je pronađeno 18 pršljenova koji su identifikovani kao Salamandra
salamandra. Nažalost ovi podaci su nam dostupni samo iz literature. U istraživanjima
Arheološkog instituta u pećinama Mala Balanica i Mirosava pronađen je samo po jedan pršljen
salamandrida. Mala Balanica nalazi se u blizini sela Sićevo u Sićevačkoj klisuri (jugoistočna
Srbija), dok se pećina Mirosava nalazi u centralnoj Srbiji istočnood Ćuprije. U Maloj Balanici
pronađeni pršljen pripada vrsti Salamandra salamandra dok je u pećini Mirosava fosilni
pršljen identifikovan kao Triturus cf. karelinii. Identifikacija fosilnih pršljenova iz Male
Balanice i Mirosave urđena je na osnovu poređenja sa komparativnim osteološkim materijalom
i pomoću podataka iz literature. Pršljen iz Male Balanice ima tipične karakteristike vrste
Salamandra salamandra.
43
Dužina mu je približno 5mm; opistocelan je; izdužen; neuralni luci su dorzoventralno
spljošteni, sa duboko konkavnom prednjom ivicom i medijalnim zarezom na zadnjoj ivici;
neuralni grebeben nizak i jasno razvijen samo u srednjem delu neuralnih lukova.
Pršljen iz Mirosave je manjih dimenzija, dužina centruma ne prelazi 2mm i blago je zakrivljen
sa trbušne strane. Neuralni luci su dorzo-ventralno spljošteni i blago se uzdižu ka zadnjem kraju
pršljena. Prednja ivica neuralnih lukova je ravna dok na zadnjoj postoji široki zarez. Neuralni
greben je oštećen i čini se da se pojavljuje u nivou zadnje ivice prezigapofiza i da nije visok.
Ventralna strana pršljena i delimično bočne su prilično erodovane te je ovaj pršljen
identifikovan kao Triturus cf. karelinii.
Današnji predstavnici familije Salamandridae imaju široke ali disjunktne arele svoga
rasprostranjenja na severnoj hemisferi. Međutim antropogene promene staništa sve više utiču
na smanjenje njihove brojnosti. Kao i drugi vodozemci, izuzetno su vezani za vodena staništa i
staništa sa povećanom vlažnošću. Vrsta Salamandra salamandra je česta u brdsko-planinskim
vlažnim šumama veće nadmorske visine ali ne preko 1000m. U ravničarskim predelima je
izuzetno retka. Hibernacija se obično odvija u grupama u šumskoj stelji, šupljim deblima ili
ispod stena. Dugonogi mrmoljak, Triturus karelinii je danas prepoznat kao grupa koja
objedinjuje više geografski koherentnih klada rasprostranjenih od jugoistočnog Balkana do
Kaspijskog mora. Nastanjuje mešovite šume kao i šumske kserofite proplanke i livade. Sreće
se u blizini dubljih jezera i stalnih bara i u odnosu na ostale tritone nastanjuje suvlja staništa.
Šareni daždevnjak (S. salamandra)svojim jarko žutim mrljama na crnoj pozadini upozorava
predatore da je otrovan. Pojava ostataka salamandera ukazuje da je pećina najverovatnije bila
okružena gustom šumom. Blizina reke čiji je nivo najverovatnije bio znatno viši nego danas
obezbeđivala je sigurnu sredinu za razvoj larvi. Zbog svoje otrovnosti najveća je verovatnoća
da ostaci salamandre u pećinu nisu dospeli kao plen nekog predatora. Obzirom da je u
Smolućkoj pećini nađen veći broj pršljenova kao i da se pominje veća količuna falangi
neidentifikovanog repatog vodozemca, postoji mogućnost da je pećina u nekom momentu
poslužila kao mesto hibernacije manje grupe ovih vodozemaca. Druga mogućnost je da su u
pećinu uneti blizinom vodenog toka. Nažalost ovo se ne može proveriti na originalnom
materijalu. Pećina Mala Balanica nalazi se u Sićevačkoj klisuri okružena listopadnom šumom.
Salamandre nisu uobičajeni stanovnici pećina a i nemaju predatora koji bi njihove ostatke
mogao da unese u pećinu. Pršljen pronađen u njenim sedimentima verovatno je unet spiranjem
iz okoline. Kao tipični stanovnici šumskih staništa salamandre ukazuju da je neposredna
okolina ove pećine kao i Smolućke bila pokrivena šumom. Mrmoljak Triturus karelinii, za
razliku od daždevnjaka podnosi znatno suvlje uslove sredine. Kao i u Maloj Balanici samo
jedan pršljen pronađen u Mirosavi verovatno je unet spiranjem iz okoline. Međutim, ovaj
mrmoljak ovog puta ukazuje da je okolina pećine bila kserofitnija, verovatno prekrivena
suvljim travnatim proplancima i retkom šumom. Osim toga ova vrsta ukazuje i da je u okolini
pećine postojala i neka stalna bara ili jezero.
Nalaz ovih retkih vodozemaca u fosilnim asocijacijama pleistocenskih pećina Srbije dodaje još
jednu kockicu u slagalici našeg tumačenja paleosredina.
Zahvalnica: Ovaj rad je finansiran preko Projekta NEEMO Fonda za nauku Republike Srbije
broj 7746827.
Почетна страна рада
42
Завршна страна рада
47
Шира категорија рада према правилнику МПНТ
М30
Ужа категорија рада према правилнику МПНТ
М33
Ниво приступа
Отворени приступ
Лиценца
All rights reserved
Формат датотеке
.pdf