Саопштење са скупа штампано у изводу

објављена

српски

Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vidosavljević Vladan, Kajtez Irena

Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasledja

Zbornik apstrakata, 212. 18. Kongres geologa Srbije "Geologija rešava probleme", Divčibare, 01-04 jun 2022

Vladimir Simić

Srpsko geološko društvo

2022

Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина).
Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак је из 1282. када је као једини утврђени град у Рашкој имао улогу владарског рефугијума, а према непотврђеним подацима био је и двор краља Уроша I. Након пада Српског царства Јелеч је био у власништву неколико српских великаша да би завршио као артиљеријска база Османлија. Напуштен је у јулу 1540.
Горњи или Јеринин град је утврђење полигоналне основе, изграђенo на стеновитом масиву званом Велики крш који је нивелисан засецањем стена. Прилаз граду могућ је само уз источну падину где су видљиви остаци цик-цак стазе и степеника усечених у стену. Пролаз, поред куле води до стазе на јужној, стрмој падини и подсећа на тајни пролаз за случај опсаде. Уз северни зид сачувани су остаци житнице зиданe каменим блоковима, који су спајани водонепропустивим кречним малтером, истим којим је обложена и унутрашњост грађевине. Остаци Средњег града са бунарима су западно од Горњег града, а источно и југоисточно се налазе остаци више грађевина.
Блокови кварцлатита олигоценске старости, било тесани за фасаду и зидове Јелеча, или ломљени, везани су кречним малтером. Кварцлатити су порфирске су структуре и изграђени од кварца, плагиокласа, санидина и амфибола. Акцесорне фазе су аланит, апатит и пентландит, док је од секундарних минерала посебно интересантан анкерит, CaFe(CO3)2, који се у бубрежастим, оолитичним формама налази у основној маси кварцлатита. Калцијум-алуминијум силикатне (САS) и калцијско силикатне (СS) фазе настале хидратацијом детектоване су у малтеру.
Данас Јелеч, прилично оронуо и склон даљем урушавању, највише привлачи пажњу планинара и заљубљеника у природу, али и оних који метал-детекторима трагају за драгоценостима и додатно уништавају овај значајан и недовољно проучен споменик културе. Неопходно је предузети мере заштите, детаљно снимити постојеће стање и покренути иницијативу за придруживање Јелеч града листи заштићених објеката геонаслеђа, како би се овај важан споменик културе сачувао за будуће нараштаје.

Remains of the medieval city Jeleč at on one of the peaks of the Mts. Rogozna (1262 m) according to some beliefs represents a paleovolcanic cone. The Rogozna Mt.is well-known by skarn replacement Cu-Au mineralization and traces of the undertaken mining activities and the important roads that have passed along Jeleč since the ancient times are still recognizable ln the immediate vicinity. Ottoman´s name for the mountain: Gümüş Dağ (Silver Mountain) additionally supports such statement.
Exact time of construction is not known. Regardless a story on its existence as early as the 6th century the Jeleč has been mentioned for the early first time in the half of 12th century. Next reliable data is concerned to 1282 when it as the only fortified city in the Serbian Principality Raška in 13th century served as the royal refugium and was a court of the King Uroš I. After the breakdown of the Serbian Empire, Jeleč had been the property of different Serbian nobles and finally became the military base for Ottoman artillery. It was abandoned in July 1540.
The Upper or Jerina`s town is the castle of polygonal basement, about 50 х 35 m in size. It was built on rock massif named Veliki krš by cutting rocks. Town is accessible only along the eastern slope where the remains of the chevron designed path and a stairways hacked into the rocks could be seen. A side exit, next to the tower leads to the path on the southern steep slope and resembles secret exit in a case of siege. Remains of granary are discovered beside the northern wall. Waterproof lime mortar was used for binding of blocks, as well as for coating the interior of the construction. Remains of the Middle town with wells are found west of the Upper town, whereas on the east and southeast of it are remains of several objects.
Oligocene quartz latite blocks, either carved for facade and walls, or cracked, are connected by lime mortar. Their texture is porphyritic and the main minerals, also the phenocrysts, are plagioclase, quartz, sanidine and amphibole. Accessory constituents are allanite, apatite and pentlandite. Among the secondary phases of particular interest is ankerite, CaFe(CO3)2, occurring in kidney-shaped, oolitic forms in the groundmass. In the mortar were detected hydration-derived calcium-aluminosilicate (САS) and calcium silicate (СS) phases.
Today, Jeleč, significantly damaged and prone to further destruction, mainly attracts nature lovers and mountaineers. However, there are still a lot of treasure-hunters that by metal detectors additionally destroy this important and insufficiently investigated cultural monument. It is necessary to undertake preventive protection measures, record detailly the current conditions and initiate the inclusion of the Jeleč castle in the list of protected geoheritage objects, aiming to preserve this important cultural monument for future generations.

212

214

2

Srbija, Rogozna

Rogozna, Jeleč, srednjevekovno utvrdjenje, kvarc latit, objekat geonasledja

Rogozna, Jeleč, medieval city, quartz latite, geoheritage object

М60

М64

451-03-68/2022-14/ 20012

Отворени приступ

Creative Commons – Attribution-NonComercial 4.0 International

.docx