Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Шуковића понор

33 items

  • Оцјена водопропусности понорске зоне Шуковићу (Цернићко поље) помоћу Лижоновог теста

    Петар Војновић, Саша Милановић, Љиљана Васић (2022)
    One of the specificities of reservoirs forming in highly karstified terrains is reflected in the wide range of unknowns, specifically during reservoir formation, filling and operation. Unfortunately, despite complex research, many reservoirs constructed in karst terrains have problems with water losses from the reservoir to other aquifers due to ponor and ponor zones which are a common in the karst of Eastern Herzegovina. One of such zones is Šuković ponor located in the southern part of the Cerničko polje ...
    карст, Шуковића понор, Церничко поље, водопропусност, Лижонов тест

  • Flood protection and water utilization of karst poljes: example of Gatačko Polje, Eastern Herzegovina

    Tina Dašić, Ljiljana Vasić (2020)
    Earth-Surface Processes,Geology, Pollution, Soil Science, Water Science and Technology, Environmental Chemistry,Global and Planetary Change

  • Hydrochemical changes and groundwater grouping data by multivariate statistical methods within one karst system: recharge–discharge zone (Eastern Serbia case study)

    Ljiljana Vasić, Dragana Živojinović, Vladana Rajaković-Ognjanović (2020)
    Geochemistry and Petrology

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... 4889858 750 Suvi Do ponor 7564742 4890212 590 Busovate ponor 7559421 4887114 1020 Ivkov ponor 7554039 4887348 995 Veliko vrelo 7551756 4884646 417 Malo vrelo 7549845 4884896 330 Nekudovo ponor 7554600 4873839 630 Velika Brezovica ponor 7561509 4868217 845 Vojala ponor 7568700 4879752 850 ...
    ... jamska zona ponora Busovate. Maksimalni kapacitet gutanja ponora prelazi i više od 50 l/s, a po samom izgledu ponora može se zaključiti da ponor može da primi i znatno veće količine voda. Minimalne registrovane količine su 2-3 l/s, i nije konstatovano da je ponor nekada presušio. Ponor Busovate ...
    ... Krivovirska banjica 0.5 15 Sisevac 2.1 16 Ponor Rečke 0.27 17 Ponor Suvi do 1.91 18 Izvor epikarst 2.91 19 Izvor Suvi do 2.48 20 Radovansko vrelo 2.3 21 Ponor Velike Brezovice 0.19 22 Ponor Gajine Mlake -1.43 23 Ponor Nekudovo 0.34 24 Ponor Vojal 1.05 25 Beljevina 0.38 26 Zlotsko ...

  • Review: Methodological approaches and research techniques for addressing construction and remediation problems in karst reservoirs

    Saša Milanović, Ljiljana Vasić (2021)
    Earth and Planetary Sciences (miscellaneous), Water Science and Technology

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... karbonatnih i nekarbonatnih stena, najveći deo voda se gubi u brojnim ponorima. Važno Je pomenuti sledeće ponore: ponor Brezovica i ponor Nekudovo. 34 Stručnjaci „Geozavoda“ 1970. godine izveli su opit obeležavanja (bojenja) ponora Nekudovo i Velike Brezovice. Opitom je utvrđeno da se izdanski tok ...
    ... obeležavanja na ponoru Velike Brezovice i to 1982. i 1985. godine. Prvo bojenje je izvedeno 12. 11. 1982. godine pri proticaju Brezovice na ponoru O = 15 I/s. Na vrelu Grze boja se pojavila nakon 80%, dok je virtuelna brzina obeleživača iznosila 143 m/h. Horizontalno rastojanje ponora i vrela je ...
    ... ”! Ponor BHrezovica nalazi se u proluvijalnim naslagama uvale Velike Brezovice, njegov maksimani kapacitet gutanja je oko 150 1l/s. Pri visokim vodama karakteristična Je pojava vrtloženja toka, usled nemogućnosti prihvatanja svih voda koje dotiču u zonu ponora (Stevanović, 1991.). Ponor Nekudovo ...

  • Early–Middle Jurassic brachiopods from Ponor Mountain, Western Balkan Mountains, Bulgaria; taxonomy, biostratigraphy and occurrence in the context of the early Toarcian Oceanic Anoxic Event

    Barbara V. Radulović, Lubomir S. Metodiev, Neda Motchurova-Dekova, Platon Tchoumatchenco (2023)
    Brachiopods, taxonomy, biostratigraphy, early Toarcian Anoxic Event, Bulgaria

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... разрађеним каналима са средњег и највишег хоризонта крашких поља. То потврђују хидролошке везе између Шабановог понора и Јаме у Гатачком пољу и Јасовице, Кључког понора и Шуковића у Драгослав Р. Бањак Докторска дисертација 43 ...
    ... Постојање бројних понора и еставела главни је фактор пресушивања корита Требишњице низводно од Дражин дола, у периоду од маја до октобра. Због тога је од Дражин дола егзистирао периодични ријечни ток, дужине око 60 km, који се завршавао у понору Пониква, код Хутова. Понор Пониква представља посљедњу ...
    ... ма долини Неретве и Јадранском мору. Према долини Неретве одводњава се сјеверозападни дио Поповог поља, са понорима Пониквом, Црнуљом, Дољашницом, Лисцем и Калуђеровим Понором. Понори Провалија, Бандера и Веља Међа налазе се у зони подземне бифуркације, гдје један дио вода који у њима понире ...

  • Prilog poznavanju režima voda reke Visočice

    Vesna Ristić Vakanjac, Jovan Nikolić, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Jelena Ratković (2018)
    Специфични геолошки и хидрогеолошки услови у области слива реке Височице, а пре свега широко распрострањење карбонатног средње тријаског комплекса стена, као и доњо тријаске шарене серије (алевролити, пешчари, конгломерати) имали су за последицу формирање специфичног типа дренажне мреже као и специфичног режима отицаја реке Височице и њених значајнијих притока. У конкретном случају, у горњим деловима слива ове реке као и њених главних притока, у оквиру доњо тријаских седимената развијен је дендритичан тип хидрографске мреже, док преласком на средње тријаске ...
    režim, specifični oticaj, Visočica

  • Groundwater gravitational circulation of Karst Veliko Vrelo and Malo Vrelo springs by isotope and the noble gas method: case study of the Beljanica Massif

    Ljiljana Vasić, Laszlo Palcsu, Huang Fen (2019)
    Earth-Surface Processes, Geology, Pollution, Soil Science, Water Science and Technology, Environmental Chemistry

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... u bilo kom periodu hidrološkog ciklusa (Vasić, 2017.). Opitom obeležavanja ponora Golema dubka, utvrđena je direktna veza ponora sa vrelom Gradište, ali takođe i veza ponora sa vrelima Krupac 1 i 2. Rastojanje od ponora do izvorišta Krupac iznosi nešto više od 8 km, dok se fiktivna brzina izdanskog ...
    ... na ponoru Odorovačke reke na Vidliču. Opit je obavljen od strane stručnjaka "Geozavoda" iz Beograda (Mandić, 2015). Izdanski tok, je pravolinijsko rastojanje od 8,3 km, od ponora do vrela u selu Gradištu na obodu Pirotske kotline, prešao fiktivnom brzinom od 0,017 m/s. 43 Bojenjem ponora "Golema ...
    ... godine utvrđeno je da pri kapacitetu ponora od 60 l/s i velikim izdašnostima svih osmatranih vrela, poniruće vode ostvaruju vezu sa vrelom "Gradište", "Krupac 1 i 2" pa čak i sa vrelom "Klok" u selu Krupac (Čubrilović & Palavestrić, 1997). Pri malom kapacitetu ponora od 15 l/s ı malim izdašnostima vrela ...

  • Groundwaters of the "Valjevo karst" area (Western Serbia)

    Petar Dokmanović, Veljko Marinović (2021)
    “Ваљевски карст” је подручје кoje заузима површину од око 780 km2, док откривени кречњак чини око 330 km2. Припада Унутрашњим Динаридима западне Србије. У литостратиграфском погледу доминирају карстификовани кречњаци средњег и горњег тријаса у којима су формиране карстне издани. Анализирани су и систематизовани доступни подаци хидрогеолошких и других релевантних истраживања. Приказана је разграната мрежа траса подземних вода између понора и дренажних пунктова, као и главне карактеристике шеснаест карстних врела (или „разбијених“ дренажних зона) и девет (група) бунара, подељених ...
    карстнa издан, трасе подземних вода, извори, бунари, издашност, вишенаменско коришћење.

  • An example of karst catchment delineation for prioritizing the protection of an intact natural area

    Vesna Ristić Vakanjac, Zoran Stevanović, Aleksandra Maran Stevanović, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić (2015)
    Проучавано је карстни извор Перућац као главни дрен подручја планине Таре у западној Србији у циљу процене његовог режима отицања, резерви воде и дефинисања његове сливне површине. Извор се налази у североисточној, унутрашњој зони класичног динарског крша, коју карактерише доминантно проширење висококарстификованих тријаских кречњака, слабо развијена хидрографска мрежа са много понора и густе шуме. Тара је један од пет националних паркова у Србији. Циљ рада је био да се идентификује заштитна зона високог приоритета у оквиру очуваног природног подручја ...
    карстна издан, сливна површина, делинеација, заштита, менаџмент

  • Vulnerability Assessment as a Basis for Sanitary Zone Delineation of Karst Groundwater Sources—Blederija Spring Case Study

    Vladimir Živanović, Nebojša Atanacković, Saša Stojadinović (2021)
    Примена метода рањивости подземних вода има велики значај код делинеације зона санитарне заштите карстних изворишта. Процена рањивости изворишта карстних подземних вода углавном је била базирана на Европском приступу (COST пројекат 620), који укључује анализу фактора К, који се односи на кретање подземне воде кроз засићену зону карстног система. У раду су примењене две методе за процену рањивости подземних вода - COP+K и TDM метода, како би се израдила најпогоднија карта рањивости изворишта која се може трансформисати у карту зона ...
    заштита изворишта карстних подземних вода, делинеација санитарних зона, COP+K метода, TDM метода, извориште подземних вода Бледерија

  • Hydrochemical features and their controlling factors in the Kucaj-Beljanica Massif, Serbia

    Fen Huang, Ljiljana Vasic, Xia Wu, Jianhua Cao, Saša Milanovic (2019)
    Earth-Surface Processes, Geology, Pollution, Soil Science, Water Science and Technology, Environmental Chemistry, Global and Planetary Change

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... су највеће снаге преко 35 MW. Тренутно доступне топлотне пумпе могу да обезбеде температуру у разводу до 100C, при распону температуре извора и понора од приближно 50 К по степену компресије. За веће 89 | Стручно научна конференција ТОПС 2019 распоне температура, примењује се двостепена ...
    ... великог броја фактора, али најзначајнији утицај на COP имају температурни режим рада топлотне пумпе, односно температуре топлотног извора и топлотног понора и одабир радног флуида. Савремене инсталације топлотних пумпи велике снаге (преко 100 kW), које треба да испоруче топлоту за високотемпературно грејање ...
    ... серијски, због конструктивних специфичности сваког изведеног постројења, као и специфичних радних услова (тип и карактеристике топлотног извора и понора), COP оваквих топлотних пумпи није могуће егзактно израчунати у раној фази планирања и пројектовања, већ га је могуће само оценити с обзиром на ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... Pri povećanju nivoa vode, u vrtači počinje da funkcioniše aktivni koncentrični ponor, kapaciteta gutanja preko 50 1/s. Pored ove pojave koncentričnog ponora, područje istraživanja obuvata čitav niz manjih ponora i ponorskih zona u okviru gotovo svih rečnih tokova koji protiču preko karbonatnog ...
    ... 65 00 G Objekat van hidrogeološke funkcije/ Objekat van hidrogeološke funkcijel Pećina Povremeni izvor Povremeni ponor ”Z I B D Ž ~ D Stalni izvor Stalni ponor 48 45 00 0 48 40 06 6 735000 Slika 3.3.-6. Karta položaja speleoloških objekata u okviru područja istraživanja i ...
    ... trasera kada je u pitanju višesmerna cirkulacija podzemnih voda. U cilju ispitivanja hidrauličke veze između ponora i vrela u okviru izvorišta “Nemanja”, izveden je opit trasiranja ponora “Pirivoje” (Stevanović et. al., 1996). Osmatrački punktovi bili su vrela: Nemanja I, Nemanja II, Klisura I, ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... povremeni) poniru (uviru) u koncentrične ponore ili ponorske zone. Ponori su najčešće formirani na dnu vrtača, a kod razvijenog holokarsta, na dnu uvala i(li) karstnih polja, kao najkrupnijih površinskih oblika karstne erozije. Linearni rasporedi vrtača i ponora ukazuju na pravce kretanja karstnih podzemnih ...
    ... su: škrape, vrtače, uvale, karstna polja, kanjoni, suve i slepe rečne doline, prerasti i dr. Podzemni karstni oblici (šupljine) su: pećine, jame, ponori, karstni kanali, kaverne i dr. Jednu od prvih, i danas korišćenih, klasifikacija karstnih terena (reljefa) po po tipu razvića dao je Jovan Cvijić ...
    ... Poniranje je vid infiltracije koji je svojstven za karst i predstavlja koncentrisano poniranje/uviranje (dela) površinskog toka u jedan (koncentrični) ponor ili “razbijenu” ponorsku zonu. Pored razlika u pogledu “načina ulaska” vode kroz površinu tla, poniranje se, od druga dva vida infiltracije, s obzirom ...

  • Improvement of geodatabase queries within GeolISS

    Ranka Stanković (2008)
    ... geological dictionary, for example: − Fold ‘nabor → bora’ − Block faulting ‘blok stene → stenoviti blok, monolit’ − Abyss, Swallow hole ‘bezdan → ponor’ − Lower Pliocene ‘donji pliocen → pont’ − Artesian spring ‘arteški izvor → izvor uzlaznog tipa’ For illustration purposes of semantic expansion ...

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... pumpa je uređaj je uređaj koji toplotu prenosi sa toplotnog rezervoara niže temperature (toplotni izvor) na rezervoar više temperature (toplotni ponor), a za prenos toplote se najčešće koristi mehanički rad (rad kompresora) [1]. Primena toplotnih pumpi za grejanje i hlađenje prostora, pripremu sanitarne ...