Претрага

Упит dcterms_subject_txt:дубина залегања

42 items

  • Korelacija metanonosnosti dubine zalijeganja ugljenih slojeva miocenske i pliocenske starosti u BiH sa prijedlogom kriterija za klasifikaciju po stepenu opasnosti od metana

    Abdulah Bašić (1988)
    Metanosnost, dubina zaleganja, ugalj, BiH

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. MARINKOVIĆ (2014)
    Litosfera Srbije; Ugljokisele vode; Geneza; Supstrati; Rejoni; Hidrogeološke strukture; Dubina zaleganja; Geološki uslovi; Tipovi; Potencijal

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... CO2 према површини, и на одређеној дубини до које доспевају инфилтрационе воде, долази до мешања (засићења) подземних вода угљендиоксидом. Логично да се, теоретски, управо та дубина мешања може сматрати дубином залегања угљокиселих вода. Са повећањем дубине се смањује порозност литосфере, а са ...
    ... зоналност у структурама угљокиселих вода може се посматрати од нивоа дренирања до дубине залегања ових вода. Теоретска максимална дубина залегања 122 угљокиселих вода за литосферу Србије је процењена на 2 − 2,5 km дубине (Маринковић и други, 2013). На основу утврђене старости угљокиселих вода ...
    ... садржају (преко 90 %) може да се налази до око 8 km дубине (слика 3). Ово је дубина залегања седиментних и метаморфних комплекса стена, прожетих терцијарним магматитима. Испод овог комплекса залеже „гранитно – метаморфни слој“, до око 15 km дубине. У њему се садржај угљеника може очекивати до 7 % ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... (intenzitet i dubina baze karstifikacije, dubina zaleganja karstnih kanala, vrsta i dubina rasprostranjenja grejnog tela), ipak se može zaključiti da je dala veliki doprinos poznavanju geneze podzemnih voda u kompleksnim karstnim sistemima u okviru Kučajsko-beljaničkog masiva, i proceni dubine zaleganja ...
    ... ovih podataka može se dati samo gruba procena dubine zaleganja karstnih kanala. Za preciznije definisanje baze karstifikacije, intenziteta i dubine zaleganja karstnih kanala, neophodno je video-endoskopijom osmatrati veći broj bušotina, znatno veće dubine od maksimalno postojećih 400 m na istražnom ...
    ... sigurnošću tvrditi koje su tačno dubine do kojih podzemne vode zaležu, kao ni koje su maksimalne temperature voda na velikim dubinama, pa se može zaključiti da su istraživanja dala samo delimičnu procenu zaleganja karstnih kanala, dok su za utvrđivanje realnih dubina cirkulacija podzemnih voda, neophodna ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Racionalizacija otvaranja i pripreme ležišta uglja u funkciji dubine otkopavanja na primeru ležišta Soko""

    Velimir Šćekić (1991)
    Otvaranje, priprema ležišta, dubina otkopavanja, Soko

  • Дефинисање археолошких објеката на локалитету Кремените њиве применом Ојлерове 3Д деконволуције на магнетометријске податке

    Весна Цветков, Илија Васиљевић, Бранислав Сретеновић, Весна Дамњановић (2018)
    ... kontakta prikaže  i procena dubine na mestima maksimalnih  vrednosti u  analitičkom  signalu.  Mesta kontakata nisu jasno izdvojena, što je imajući u vidu da su objekti‐ uzročnici anomalija nepravilni,  kao i različite dubine do njihovog zaleganja, bilo za očekivati. Opseg dubina do kontakata varira od oko  ...
    ... netizaciju (Bastani & Kero, 2004). Razmatran je model obli‐ ka prizme, konačne debljine, na manjoj i većoj dubini zaleganja, kao  i model na kome je prikazano više  tela na različitim dubinama, koja se nalaze u sredini koja ima različitu vrednost magnetske susceptibilosti  u odnosu na zadata tela. Z ...
    ... Važan parametar magnetometrijske  interpretacije  je definisanje dubine na kojoj se nalazi uzro‐ čnik magnetskih anomalija. Procena dubine bazira se na analizi jedne izolovane magnetske anomalije ili  više magnetskih anomalija. Za procenu dubine na onovu jedne izolovane magnetske anomalije najčešće  se  ...

  • Анализа специфичних услова циркулације карстних подземних вода врела Градишта

    Јована Јанковић (2024)
    Карстно врело „Градиште“ налази се у истоименом селу, и користи се у сврху водоснабдевања града Пирота и околних села. Врело је настало на контакту неогених творевина Пиротске котлине и карстног масива Старе планине. Карстна издан сама по себи је хетерогена и анизотропна те се тешко успостављају правила и принципи циркулације подземних вода. О специфичности циркулације предметног врела најбоље говори анализа изотопске методе где је добијена старост воде и установљено постојање полумладих вода које залежу дубље у односу на младе ...
    врело „Градиште“, карстна издан, специфична циркулација, дубина циркулације подземних вода

  • Eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje

    Marko Lazić, Filip Miletić, Milena Lekić, Veljko Rupar, Željko Petrović, Lazar Žujović (2021)
    U radu su analizirani eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje. Period analize je prvih šest meseci tekuće godine. Analiza je vršena sa aspekta ostvarene proizvodnje, kvaliteta uglja, efektivnog vremena rada, kapacitetnog i vremenskog iskoršćenja i zastoja sistema. Za poređenje podataka različitih parametara koji po svojoj prirodi nisu međusobno uporedivi, u radu su korišćene metode višekriterijumskog odlučivanja.
    proizvodnja uglja, zastoji, metode višekriterijumskog odlučivanja
    ... eksploatacije ogleda se u lokacijskim uslovima ležišta gde su kvalitetne partije ležišta otkopane, povećana je raslojenost kao i ugao zaleganja uglja na većinim dubinama i drugi uslovi. Čitava problematika, dodatno se usložnjava zahtevima od strane termoelektrana kao i ekološkog aspekta degradacije životne ...

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... dovode do smanjenja njihove poroznosti. Kada je u pitanju prostorna promenljivost, poroznost, u načelu, opada sa dubinom zaleganja stena, što se objašnjava time da, na većim dubinama, vladaju veći geostatički pritisci (veća je težina stena u povlati), što dovodi do „sabijanja“ pora. Pored ukupne ...
    ... nske građe područja; 3-poroznosti, vodopropusnosti i izdašnosti vodonosne sredine 4- otkrivenosti (prema atmosferi) i dubine zaleganja vodonosne sredine; 5-reljefa terena i dubine usecanja rečnih tokova; 6-klimatskih karakteristika podneblja. ...
    ... sezonskih kolebanja, nalazi se tzv. neutralni pojas, na dubini na kojoj se ne oseća uticaj sunčeve radijacije, niti dubinskog (endogenog, geotermalnog) toplotnog toka, tako da u njemu, praktično, nema sezonskih kolebanja temperature. Dubina zaleganja neutralnog pojasa na evropskom kontinentu je, okvirno ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... сеизмографом (Geometrics geode G24). За достизање циљане дубине истраживања као извор сеизмичких таласа коришћен је ловачки метак (са сачмом) и додатно ојачаним барутним пуњењем. Пуцања су вршена у претходно избушеним рупама, дубине до једног метра. Оваквим извором произведен је иницијални сигнал ...
    ... удаљеност између међу-позиције и хоризонталног рефлектора рачуна се према изразу: Z = T0V2 (3.14) где је: Z – дубина, V - брзина и Т0 – нулто време, време иницијације. Дубина за сваки пријемник се рачуна по универзалном изразу: Zx = TxV2 (3.15) где је: Tx двоструко време путовања ...
    ... принцип просечне брзине подразумева укупну удаљеност са укупним временом и 62 користи се приликом повезивања одређених дубина са специфичним временима при време-дубина конверзији. Коришћење привидних брзина подразумева Снелов закон рефракције и једноставно срачунавање NMO-а и дифракције ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... sedimentima uglavnom Na-HCO3 tipa (Szocs et al. 2015). Ovakva zastupljenost različitih tipova podzemnih voda sa dubinom i izražena korelacija između mineralizacije i dubine zaleganja podzemnih voda je poznata u literaturi kao hidrohemijska zonalnost (Dimitrijević 1988). Podzemne vode u kvartarnim ...
    ... se fluidi koji se vezuju za lokalne sisteme (npr. podzemna voda u vadoznoj zoni) i duboke - regionalne sisteme koji se odlikuju značajnom dubinom zaleganja vode. Fluidi se odlikuju manjom gustinom u odnosu na okolne stenske mase, što omogućava da migriraju ka površini terena. U gornjim delovima ...
    ... migraciju urana u podzemnim vodama (Kuleff et al. 1980). U uslovima nižih temperatura se najčešće ostvaruju oksidacioni uslovi usled manje dubine zaleganja podzemnih voda ili izloženosti atmosferskom uticaju, u kojima je uran migrativan. Svojevrstan izuzetak čine termalne vode istočne Srbije koje ...

  • Značaj geografske širine za lociranje uzročnika magnetnih anomalija kod prospekcije arheoloških lokaliteta

    Vesna Cvetkov (2020)
    ... Deklinacija je horizontalni ugao između astronomskog pravca severa magnetnog meridijana u tački merenja. ali oblik anomalija bliže odražava polo- žaj zaleganja objekata (Slika 3). U oba slučaja oblik anomalija znatno je pojed- nostavljen i time olakšana interpretacija magnetometrijskih podataka. Bez obzira ...
    ... lociranje arheoloških objekata. Sam izbor metode prospekcije zavisi od cilja ispitivanja, vrste arheološ- kih objekta, od kog su materijala objek- ti i dubine na kojoj se nalaze, prisustva potencijalnih veštačkih i prirodnih smetnji, fizičkih svojstava tla, topogra- fije terena, veličinskog područja ispiti- ...
    ... Engleskoj konstruisali su specijalni pro- tonski magnetometar sa kojim su detek- tovali magnetnu anomaliju koju je iza- zvala zakopana keramička peć na dubini od približno jednog metra. U to vreme fokus istraživanja bio je na keramičkim pećima i ognjištima, zidovima od kame- na i opeke i metalnim artefaktima ...

  • Proračun kapaciteta bagera u selektivnom radu na Pk ,,Drmno

    Dušan Stanisavljević (2024)
    U ovom Završnom radu obrađena je problematika proračuna kapaciteta bagera u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina. Dat je prikaz opštih karakteristika i načina rada rotornih bagera, kao i proracun kapaciteta bagera u selektivnom radu na PK ,,Drmno,,. Urađena je analiza dobijenih rezultata I izveden krajinji zaključak iz istih.
    površinski kop, kapacitet, rotorni bager, analiza
    ... povećanjem složenosti rada. Ovakav razvoj posebno kada Je eksploatacija uglja u pitanju „ uslovljen je pre svega složenim I mestimično naglim zaleganjem ugljenog sloja prema severo-zapadu , pojavom interslojne Jalovine u samom sloju kao ı pojavom sinklinalnih i antisinklalnih formi u prostiranju ...
    ... tehnologijom otkopavanja koja se zasniva na tehnološkim karakteristikama bagera , a uslovljena Je geomehaničkim parametrima sredine i sve dubljim zaleganjem ležišta. U skladu sa tim dalja koncepcija otkopavanja uglja u pomenutom periodu projektovana je u skladu sa sledećim ciljevima : • Obezbeđenje ...
    ... ciljeva mogu se grubo podeliti u geološka, tehnološka i organizaciona ograničenja.Konkretno osnovna ograničenja su: •Povećanje kompleksnosti zaleganja ležišta, •Složena organizacija sa otkopavanjem duž dve linije etažnih na istim niveletama •Pojava velikog broja jalovih proslojaka •Trenutna ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... značajnija eksploatacija se obavlja na lokaciji KPD Zabela, gde se bunarom kaptiraju slojevi na dubinama 108-114 m, 120-126 m i 138-144 m i na izvorištu Ključ gde se od 2015.god., bunarom Dbk dubine oko 120 t, eksploatiše prosečno oko 3 1/s. Ista izdan se kaptira i bunarom u školi u Poljani. ...
    ... odlaganja (visina ı dubina odlaganja). |BTO II BTO MSJ BTO A2RsB 8500 A2RsB 8500 A2RsB 8500 (PA 200) R d |BTD /I| BTD (Bta:2000) ov E ARs/BRs 1800 “_ = ——— - Slika 2.11. Pertikalna podela odlagališta na etaže Tabela 2.5. Raspored odlagača po sistemima di irqa? Moguća visina/dubina Projektovana ...
    ... najmlađi) koji se deli na: I Banak 1 ugljenog sloja II Banak I ugljenog sloja Prostire u podini aluvijalnih šljunkovito-peskovitih naslaga sa zaleganjem ispod Dunava. U odnosu na predhodna dva sloja ima najmanju površinu i zauzima prostor uz reku Dunav tJ. centralni i severni deo istražnog prostora ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... H – dubina prostorije od površine terena, y – zapreminska masa. 25 Slika 3.2.3. Šema za proračun naprezanja po konturi prostorije Tabela 3.2.7. Naprezanja po konturi prostorije Klasa | Poprečni | Maks. Pritisgk Koef. a Tangencijah}a naarez··anja Čvrstoća Koef. stene | presek | Dubina gornjih ...
    ... dužinom bušenja od 79.857,4 m, a 174 kose sa ukupnom dužinom bušenja od 158.537,7 m. Za okunturivanje ležišta, istraživanja geološke građe, uslova zaleganja i ispitivanja kvaliteta mineralne sirovine, korišćeni su podaci dobijeni istražnim bušenjem 228 bušotina, ukupne dužine od 225.078,50 m. Za i ...
    ... o | horizontalni bj 0 j| 8 ” | 7.358.295,70 0,96 0,04 ni pojas m pojasima odozgo naniže 75 13. ZAKLJUČAK Položaj, dimenzije, način zaleganja ležišta, kao ı fizičko-mehaničke karakteristike rude i pratećih stena, značajno utiču na izbor metoda otkopavanja, usled tih faktora Izabrana je ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... uslovima radne sredine koji će vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene uslove eksploatacije (velika dubina sinklinalnog zaleganja uglja, neophodnost selektivnog rada, prisutnost nepovoljnih materijala sa stanovišta stabilnosti kosina i dr.). Polazeći od činjenice ...
    ... RADLJEVO, P.K. POLJE E, P.K. POLJE F, P.K. DRMNO i dr.) imajući, pre svega, u vidu složene uslove eksploatacije kao što su velika dubina sinklinalnog zaleganja, neophodnost selektivnog rada, nepovoljni materijali sa aspekta stabilnosti kosina i dr. Izbor rotornog bagera i naročito ostvarivanje ...
    ... Dužina otkopavanja bloka predstavlja zbir debljina pojedinačnih rezova po dubini bloka čime se formira pojas, koji se otkopava u jednom nastupanju bagera po njegovoj osi kretanja. Dužina pojasa, odnosno, nastupanja po dubini bloka posle koje se bager vraća nazad za prelazak u sledeći niži pojas, ...

  • Optimizacija utovarno-transportnih sistema u funkciji planiranja površinskog kopa

    Mirjana V. Banković (2018-07-13)
    Profitabilna eksploatacija sve složenijih ležišta je težak zadatak koji zavisi odtemeljnog procesa analize, planiranja i projektovanja rudnika. Izvodljiv strateškiplan mora da zadovoljava društvena, regulatorna, tehnološka, geometrijska iekonomska ograničenja. Kako bi se postigao osnovni cilj, odnosno profitabilnost iodrživost rudarskog projekta na duži period, neophodno je unapređenjematematičkih modela i informatičke podrške procesima planiranja i optimizacijekoji će omogućiti efikasnu realizaciju ovih ciljeva...
    tehnološki model, integralni model, planiranje, optimizacija,utovarno-transportni sistem, neto sadašnja vrednost projekta
    ... proizvodnjih ciljeva. Karakteristika mnogih ležišta (pre svega metaličnih) je strmo zaleganje. Površinski kopovi oko ovakvih ležišta karakterišu se generalno malom površinom u planu u odnosu na svoju veliku dubinu (visinska razlika između otkopne i izvozne tačke na površinskom kopu). Uglovi nagiba završne ...
    ... kao osnovne otkopne opreme, posebno je pogodna za plitka ležišta (maksimalne dubine 50-80m) usled ograničenja u dubini kopanja i daljini i visini odlaganja materijala (Westcott et al., 2009). Za 27 ležišta veće dubine, karakteristična je upotreba dreglajna u kombinaciji sa bager – kamion sistemom ...
    ... uslovima površinska eksploatacija je vremenom napredovala ka sve većim dubinama, a da bi bila isplativa bilo je potrebno ukloniti veće količine otkrivke sa nižim jediničnim troškovima. Kako su jedini troškovi koji se sa povećanjem dubine kopa značajno povećavaju troškovi transporta, logično je da se njihovim ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... potezu Bežanija-Zemun (Nenadić, Bogićević, 2010, iz Pranješ, 2012) Dubina zaleganja kaptiranih vodonosnih slojeva jeste oko 50 m (na lokacijama Zemun i Batajnica), a kretajući se ka zapadu, slojevi se nalaze na oko 30 m dubine (Dobanovci i Surčin, van istražnog terena). Na predelu Zemuna i Batajnice ...
    ... imaju daleko manju ili veću dubinu prostiranja u odnosnu na dominantnu većinu. Od preostalih osam bunara, dva imaju daleko manju dubinu u odnosu na prosek, dok pet preostalih imaju dubinu veću ili daleko veću u odnosu na prosek. Dva bunara koji imaju najmanju dubinu jesu: • Bunar(B-1)u privatnom ...
    ... opštine Zemun, dubine istražno-eksploatacionih bunara kreću se do oko 100 m. Bunari čije dubine dostižu 200 m kaptiraju podzemne vode formirane u okviru peskovitih slojeva pod pritiskom (u Ugrinovcima, kao i bušotina u fabrici "Coca-Cola" u Zemunu). Velik deo bunara pomenutih dubina rađen je pre ...