Претрага

Упит dcterms_subject_txt:филтрација кроз обалске и седименте речног корита

3203 items

  • Impact of river bank filtration on alluvial groundwater quality: A case study of the Velika Morava River in central Serbia

    Branislav Petrović, Vladimir Živanović (2016)
    филтрација кроз обалске и седименте речног корита, алувијални седименти, прихра- њивање подземних вода, квалитет подземних вода, Велика Морава

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... voda na putu njihove filtracije kroz sedimente dna rečnog korita i dalje kroz sedimente izdani sve do vodozahvatnih objekata, čime se uz stabilne količine resursa podzemnih voda obezbeđuje i postojanost njihovog kvaliteta. Pitanje pouzdane identifikacije prisustva, geneze i uticaja početnih otpora ...
    ... „reka“, dok filtracija površinskih voda kroz sedimente korita ima smer upravan na njihovo pružanje. Iz ovog razloga se vertikalna komponenta koeficijenta filtracije naslaga rečnog korita koristi kao relevantna za definisanje njihove propusnosti. Isti je slučaj i sa zadavanjem otpora na filtraciju podzemnih ...
    ... količine površinskih voda kroz rečno korito, čime se ograničava veličina sniženja nivoa izdani i relaksira režim rada bunara. Osim aspekta stabilnosti rada izvorišta u kvantitativnom smislu, proces obalske filtracije povoljno utiče i na stabilnost fizičkog, hemijskog i mikrobiološkog kvaliteta zahvaćenih ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... aleverita i gline. Ovi sedimenti nastaju u rečnim i barskim sredinama, sa dominacijom aleveritnih i glinenih slojeva. Gornji pleistocen, tačnije virm, uključuje sedimente tzv. varoške terase Tise. Ova terasa sastoji se od peskova, aleverita i gline, koji odgovaraju facijama korita i povodnja. Ovi ...
    ... kao b, uključuju sedimente u fazi formiranja. Facija korita i subfacije: Uključuju faciju korita, subfacije plaže, subfaciju povodnja (a), kao i slatine (pd), koji predstavljaju specifične pedogenetske procese. PLEISTOCEN Policiklični rečni sedimenti: šljunkovi, peskovi i aleveriti (a-d+g) ...
    ... ine i gline sa biljnim detritusom. Boja im je sivo-mrka do mrko-žuta. Karakterišu se bočnim isklinjavanjem i promenljivom debljinom od 3-5 m. Facija rečnog korita reke Tise i manjih tokova: alevriti i peskovi (a) Sedimenti ove facije su stvarani u okviru korita reke Tise, manjih tokova i po obodu ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... Према ранијим подацима (Коматина 1976) речно корито Велике Мораве било је усечено максимално 5 m у алувијалне седименте, при чему је дубина усецања у издан износила до 1/3 његове дебљине, што је значило да се већи део издани и тада налазио испод просечног речног водостаја. Према анализама гра ...
    ... Морави нису само манифестација природних речних процеса, већ одражавају и утицај вештачких интервенција у водотоку: регулационих радова (изградње одбрамбених насипа и речних грађевина, као и просецања меандера) и експлоатације материјала из речног корита и приобаља. Утицај Бранкица Мајкић ...
    ... изразито широка речна долина. Речно корито је променљивих димензија, са ширином у распону од 95 до 170 m и дубином (денивелацијом између кота обала и талвега) од 6,8 до 15,8 m. Овакве осцилације ширине речног корита на овој деоници последица су са једне стране регулисања корита, а са друге непланске ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... osnovu morfogenetskih i geoloških karakteristika izdvojene rečne terase (t), barski sedimenti (b) i facija korita (a). Rečne terase se nalaze na velikom prostranstvu uglavnom zapadno od Dunava, apsolutne visine 75 m — 80 m. Prilikom razmatranja morfogeneze rečnih terasa Dunava i Save, uočljiva Je ...
    ... kreće između 20 m i 30 m. morfološki pripadaju rečnoj terasi reke Save. Njihov nastanak se vezuje za fluvijalni proces, odnosno za “dinamičku evoluciju Save” koja je svoje korito postepeno i dugi niz godina, pomerala ka jugu ostavljajući sa sobom bare i meandre. Sedimenti rečne terase su holocenske ...
    ... istoriji bila daleko severnije u odnosu na danas, gde je usled tektonskih pokreta pomerila svoje korito ka jugu, ostavljajući iza sebe razne deponovane sedimente. Na velikom prostoru aluvijalne ravni Dunava i Save sa prosečnom visinom od 71 m do 75 m rasprostranjeni su sedimenti fluvijalnog genetskog ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... sastava, filtracije kroz poroznu sredinu i mešanja površinskih voda (koje čine i do 80 % od ukupno zahvaćenih količina, što zavisi od blizine bunara reci) sa podzemnim vodama. Najveći značaj obalske filtracije ogleda se u efikasnom mehaničkom i biološkom prečišćavanju infiltriranih rečnih voda pri ...
    ... visoke cene tehnološke obrade i problematike zaštite. Kao što je ranije pomenuto, korišćenje rečnih voda razmatra se kroz primenu veštačkog prihranjivanja izdani i izgradnjom izvorišta velikog kapaciteta u priobaljima Dunava i Tise gde bi se na račun obalske filtracije, bunarima mogle obezbediti značajne ...
    ... ovoga perioda, očekujući normalizaciju stanja u privredi i prosperitni razvoj ovog područja, predviđa se i mogućnost iskorišćavanja površinskih voda najvećih vodotokova, Dunava i Tise, primenom rešenja obalske filtracije rečnih voda i zahvatanjem na izvorištima koja zbog kapaciteta imaju regionalni ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... Debljina sedimenata faije korita iznosi 5-10 m. Facija povodnja (ap) Predstavljena je peskovima i alevritičnim peskovima u tesnoj uzročnoj i prostornoj vezi sa facijom mrtvaja. Ovakva pojava Jje opšte prirode i vezana je za dinamičku evoluciju kroz koju Sava i Dunav prolaze izgrađujući određene ...
    ... usled izdizanja korita (neotektonski pokreti) dolazi često do potanjanja akumulativne ravni. Na taj način je i postao Pančevački rit koji Je periodično plavljen sve do 1928. godine kada su duž obale Save, Dunava i Tamiša podignuti nasipi. Osnovni članovi povodanjske facije su peskovi i alevritični ...
    ... speskovitih naslaga pliocenske i tercijarne serije sedimenata formiran je zbijeni tip izdani sa nivoom pod pritiskom. Sedimenti pliocenske i miocenske starosti predstavljeni su peskovima, glinama, laporcima, peščarima, krečnjacima i konglomeratima. Za neogene sedimente karakteristična Je česta smena ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... lokacijama Budžak (gore) i Mesarske livade (dole), kod Apatina [3] Prema modelskim ispitivanjima, prihranjivanje izdani, primarno se vrši infiltracijom rečnih voda kroz korito Dunava u aluvijalne šljunkovito-peskovite na- slage, zbog čega je kvalitet rečne vode od presudnog B. HAJDIN i dr. UTICAJ PROŠIRENJA ...
    ... h oštećenja, radioaktivni materijal, ali i svaki drugi zagađivač vrlo brzom propagacijom zagađenja rekom i infiltracijom kroz rečno korito, mo- že dugotrajno da ugrozi resurse podzemnih voda u nizvodnom delu toka Dunava. Na taj način dovodi se u pitanje i opravdanost realizacije postojećeg perspekti- ...
    ... Oscilacijama vodostaja, odnosno, usled različitih brzina toka i količina vode, zagađenje se povećava i pomera se nizvodnije. Na delovima toka gde je ostvarena dobra hidraulička povezanost rečnih i podzemnih voda, iz sedimenta (mulja) na dnu korita, zagađenje se nesmetano prenosi u podzemnu vodonosnu sredinu ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... деловима речних долина, дифузно кроз невезане седименте и линијски − дуж тектонских зона геолошке основе. Места истицања угљокиселих вода су у дубоким клисурама (Луковска бања, Куршумлијска бања и др.), релативно широким долинама (Сува чесма, Бујановачка бања, Чибутковица, Паланачки кисељак и др.) ...
    ... долином Бањске реке, на дужини од око 2 km; најчешће у левој, а ређе и у десној обалској страни и непосредно уз речни ток. По хемијском саставу угљокиселе воде Туларске бање су HCO3SO4 – NaCa типа, укупне минерализације 5,8 g/l и са рН 6,4. Угљендиоксид се садржи до 1,3 g/l, а од радиоактивних ...
    ... као и кроз терцијарне седименте тамо где су они мале дебљине и водопропусни. Атмосферске падавине се инфилтрирају директно или индиректно из површинских токова. Хипсометријски истакнута и откривена подручја стена геолошке основе распрострањена су јужно и источно од изворишта (слике 7 и 8). ...

  • Stratigrafski model kvartara za rečne policiklične sedimente na prostoru Srbije

    Nenadić Draženko, Gaudeny Tivadar (2014)

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... istraživanog područja. Javljaju se u faciji korita i faciji povodnja. Javljaju se u rečnom koritu oko 53-57 mnv i na levoj obali oko 52-56 mnv. Debljina ovih sedimenata je ncujednačena, i kreće se oko 15-20 m u podini lesne zaravni, 17-20 m u rečnom koritu i na levoj obali. Donja granica ovog kompleksa ...
    ... reka Dunav sa svojim manjim pritokama, čestim plavljenjem i pomeranjem rečnog korita. 5.2. Savremeni geodinamički procesi i pojave Savremeni geodinamički procesi i pojave na istraživanom području su značajni zbog složenih geoloških uslova i urbanizacije ovog dela Beograda. Zemun se nalazi na desnoj ...
    ... srednje vodopropusan. Debljina ovih sedimenata je neujednačena i kreće se od, oko 10 m u zoni lesnog odseka i desne obale, do oko 3.0 m u rečnom koritu. Pod dejstvom rečne erozije ovi sedimenti su erodovani u središnjem delu korita, što Je razlog da nisu zastupljeni na levoj obali. U okviru ovog kompleksa ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... istraživanog područja. Javljaju se u faciji korita i faciji povodnja. Javljaju se u rečnom koritu oko 53-57 mnv i na levoj obali oko 52-56 mnv. Debljina ovih sedimenata je ncujednačena, i kreće se oko 15-20 m u podini lesne zaravni, 17-20 m u rečnom koritu i na levoj obali. Donja granica ovog kompleksa ...
    ... reka Dunav sa svojim manjim pritokama, čestim plavljenjem i pomeranjem rečnog korita. 5.2. Savremeni geodinamički procesi i pojave Savremeni geodinamički procesi i pojave na istraživanom području su značajni zbog složenih geoloških uslova i urbanizacije ovog dela Beograda. Zemun se nalazi na desnoj ...
    ... srednje vodopropusan. Debljina ovih sedimenata je neujednačena i kreće se od, oko 10 m u zoni lesnog odseka i desne obale, do oko 3.0 m u rečnom koritu. Pod dejstvom rečne erozije ovi sedimenti su erodovani u središnjem delu korita, što Je razlog da nisu zastupljeni na levoj obali. U okviru ovog kompleksa ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... O s n o v i h i d r o g e o l o g i j e Kod duboko usečenih rečnih korita, može da se ostvari i veza između površinskih i voda arteske izdani (slika 13.1.4). Slika 13.1.4. Šeme hidrauličke veze površinskih voda i arteske izdani [17-delimično izmenjeno]: a– preko rečnog korita usečenog u ...
    ... horitontalni drenovi "podvučeni" pod korito reke i kada, pored podzemne, "prikupljaju" i infiltriranu rečnu vodu. Mogu se izvoditi i u delovima izdani koji nisu u neposrednoj blizini reke, ali je, tada, njihova izdašnost manja. 158 O s n o v i h i d r o g e o l o g i j e Slika 22 ...
    ... steni to je i mogućnost kretanja (filtracije) PV manja, pa će manji biti i hidraulički konduktivitet. Veličina ovog parametra zavisi i od veličine mineralizacije PV i njene temperature, tako što ovi faktori utiču na gustinu i viskoznost PV, pa tako i na „lakoću“ (brzinu) njihovog kretanja kroz poroznu ...

  • The Effect of Gravel and Sand Mining on Groundwater and Surface Water Regimes — A Case Study of the Velika Morava River, Serbia

    Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dragan Trifković, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)
    Овај рад описује како неконтролисано и нелегално откопавање песка и шљунка може утицати на режим површинских и подземних вода на местима где постоји активна хидрауличка веза између њих, са студијом случаја реке Велике Мораве у Србији. Такође, промена геометрије попречног профила, као последица антропогених и природних фактора, отежава уливање ове реке за укључивање у водне токове Србије. Плодност Велике Мораве омогућила би развој речног саобраћаја како за трговачке бродове, тако и за пловила Речне флотиле Војске Србије. Корелације између ...
    експлоатација песка и шљунка, режим површинског тока, режим подземних вода

  • High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples

    Jelena Stefanović, Dejan Radivojević (2020)
    Циљ рада је да кроз теоријски аспект и примере примене представи секвенциону стратиграфију високе резолуције карбонатних седимената. У том смислу први део се односи на појам и значење високе резолуције у секвенционој стратиграфији. Од временских и просторних скала које одговарају сеизмичким профилима у последњих двадесет година метода је нашла примену на скалама које одговарају бушотинским подацима или изданцима. Као најпогоднији седименти за овај тип истраживања су се показали карбонати јер су осетљиви на еустатичке промене, а основе секвенционе стратиграфије ...
    изданак, системска група, јура-креда, карбонатна платформа, плитководна средина
    ... (простору за запуњавање седиментима) и условима седиментације који су првенствено везани за настанак системске групе (ST; system tracts; ROKSANDIĆ, 2001). Ове промене се могу одвијати у два правца, ка центру басена или ка обалском делу. У том смислу слојеви и пакети слојева улазе у састав депозиционих ...
    ... високе 75 резолуције и делом циклостратиграфије на плитководне карбонатне седименте настале на платформама Тетиса (острво Мајорка, Швајцарски Алпи, Румунија, Трарас планине у Алжиру) током периода јуре и креде. Број секција у издвојеним радовима варира од 4 до 12 (Табела 2) и расте у складу са повећањем ...
    ... 2019; BONAVALLET et al., 2019; BELKHEDIM et al., 2019 i SEVILLANO et al., 2020). Кроз четири категорије приказани су област истраживања, број и дебљина секвенци, старост и методе. Радови Област истраживања Број стратиграфских секција и дебљина истраживаних седимената Старост седимената ...

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... vnom periodu, uslovili su i visoke nivoe podzemnih voda u peskovito-šljunkovitoj aluvijalnoj izdani iz koje se vrši zahvatanje za potrebe vodosnabdevanja. U nastalim uslovima visokog vodostaja i podze- mnih voda, odnosno neposredno nakon povlačenja re- ke u korito i uspostavljanja ponovnog f ...
    ... naslagama od peskova i šljunkova, a dominantan vid prihranji- vanja predstavlja infiltracija rečnih voda koja je ostva- rena dobrom hidrauličkom vezom između reke Save i peskovito-šljunkovitih naslaga. Režim eksploatacije podzemnih voda zavisan je od vodostaja Save tokom godine i od formiranja izvorišta ...
    ... potrebne količine vode i to postojećim sistemom vo- dozahvata, uz njihovu optimalnu eksploataciju i pri- menu fizičko-hemijske regeneracije bunara. Kao što je istaknuto u radu, primenom savremenih metoda veštačkog prihranjivanja izdani, izradom kanala i upuštanjem rečne vode na izvorište [4], ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... podspešilo i infiltraciju povšinskih voda reke Resave. Prilivi su se javili u rudarsko okno SIO-1, koje je izrađeno kroz urgonske krečnjake i to 235 m hipsometrijski ispod korita Resave (slika 138.). Pored toga, prilivi su se javili i u prekopu (k.45), koji je na dužini od 700 m kroz iste krečnjake ...
    ... gline, sugline i šljunkovi. Alivijone (al) su izgradili rečni tokovi, a najznačajniji po svom rasprostranjenju se sreću duž tokova Crnog i Belog Timoka. Kod Zaječara, širina aluvijalne ravni iznosi od 2-3 km, a debljina do 15 m. Manji aluvijoni su formirani duž korita Lubničke i Planiničke reke ...
    ... se javljaju i kod ventilacionog okna. Ove pojave nemaju značajniji uticaj na ukupne prilive u jamu “Jelovac”. U delu ”jelovačkog potkopa” kroz miocenske sedimente i crvene permske peščare (južni deo ležišta u pravcu Bučara), prilivi se manifestuju samo u vidu manjih kapanja i procurivanja ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... močvarnim, rečnim i kontinentalnim uslovima. Najstarije stene, deponovane su u ostacima Paludinskih jezera koja su bila povezana manjim rekama i potocima. Nakon toga sledi depozicija sedimenata iz aluvijalnih ravni i iz meandrirajućih reka koje grade policiklične sedimente izgrađene od peska i gline ...
    ... glinovitim i peskovitim sedimentima koji često sadrže ostatke uglja koji pripadaju gornjem delu panona i pliocenu. Na pliocensku starost ukazuju ostaci ostrakoda. Na osnovu geofizičkog kartoža celektričnog otpora i sopstvenog potencijala, moguće je bilo korelisati panonske i pliocenske sedimente sa f ...
    ... kasne riftogeneze vezan je za sedimente deltne ravnice ı aluvijalne sedimente meandrirajućih reka. Ujfalu formaciju grade gornjepanonski sedimenti koji se 31 javljaju u vidu peska i glina sa karakterističnom fosilnom faunom. Fosilni ostaci prvenstveno puževa i školjki ukazuju na smanjeni salinintet ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... alevritskih glina i glinovito-alevritskih peskova. Sprudovi i plaže se formiraju u rečnom koritu na spoljnoj strani meandra. Međutim ovi nanosi su podložni čestim promenama i migracijama usled promene intenziteta toka reke (Mladenović, 2023). Na području preovlađuje aluvijon, dok su rečne terase prisutne ...
    ... ekvivalenti starijih povodanjskih facija. DRUGA REČNA TERASA (b - viša rečna terasa Druga terasa i viša rečna terasa izgrađene su od peskovitih kvarcnih šljunkova i peskova koji predstavljaju ekvivalente facije korita. Sortiranost ovog materijala je različita, od dobrog do izrazito lošeg. U gornjem ...
    ... kao najplodnije. ALUVIJON (a) Aluvijon je razvijen uz rečna korita Velike Morave i njenih pritoka, a izgrađen je od slabo sortiranih, heterogenih peskova i šljunkova, ı ima znatno učešće u geologiji terena. 14 Najveću širinu i debljinu na površini ovi sedimenti imaju u oblasti ušća Lepenice ...

  • Prilog poznavanju režima voda reke Visočice

    Vesna Ristić Vakanjac, Jovan Nikolić, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Jelena Ratković (2018)
    Специфични геолошки и хидрогеолошки услови у области слива реке Височице, а пре свега широко распрострањење карбонатног средње тријаског комплекса стена, као и доњо тријаске шарене серије (алевролити, пешчари, конгломерати) имали су за последицу формирање специфичног типа дренажне мреже као и специфичног режима отицаја реке Височице и њених значајнијих притока. У конкретном случају, у горњим деловима слива ове реке као и њених главних притока, у оквиру доњо тријаских седимената развијен је дендритичан тип хидрографске мреже, док преласком на средње тријаске ...
    režim, specifični oticaj, Visočica