Претрага

Упит dcterms_subject_txt:karotaž gustine

155 items

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... koji se danas najčešće koriste za procenu poroznosti, Jesu karotaž gustine (gama-gama karotaž), neutronski karotaž i akustični karotaž, kao i kombinacija ovih postupaka. Merenja neutronskim i akustičnim karotažom, kao i karotažom gustine zavise od poroznosti, litološkog sastava formacije, fluida ...
    ... kvarca, dolomita i anhidrita, kombinacija karotaža gustine i neutronskog karotaža može dati pouzdanu vrednosti poroznosti, ali se udeo mineralnih frakcija u matriksu ne može precizno odrediti. 2.1. Karotaž gustine Karotaž gustine, ili gama-gama karotaž, je prvi put primenjen 1954. godine i u početku ...
    ... fluida u porama i cementnog materijala. Karotaž gustine registruje srednju (prosečnu) vrednost gustine formacije (p), koja kod poroznih formacija zavisi od gustine matriksa (pm ) i gustine fluida (pr) koji zasićuju porni prostor: p= 9pr+(1 — 0)pm, () gde je Đ poroznost. Poroznost „čiste“ formacije ...

  • Analiza mogućnosti interpretacije geofizičkih karotažnih dijagrama njihovom digitalnom obradom

    Biljana Miličević (1986)
    Geofizički karotaž, digitalna obrada

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... zrna u teškoj tečnosti. Gustina samog uglja kao organskog materijala je manja od gustine jalovine te iznosi od 1,2 do 1,3 t/m*, dok je jalovina gušća i njena gustina kreće se od 1,8 do 5,2 t/m”. Sa povećanjem jalovinskog udela u rovnom uglju dolazi i do izmene gustine materijala i to na taj način ...
    ... prihvaćeno da se mora razlikovati prava gustina i zapreminska masa uglja. Ako želimo prikazati pravu gustinu uglja onda mislimo na masu 1 cm? organske mase bez da u nju uključimo mineralne primese (jalovinu) i vodu. Otuda i sledi da je prava gustina uglja u direktnoj zavisnosti od njegovog p ...
    ... suspenzija potrebne gustine (1,18-1,19 g/cm*), što u Parnaby bubnju odgovara gustini od 1,6-1,7 g/cm? usled dinamičkog efekta. Važno je napomenuti i da suspenzoid mora da poseduje potrebne fizičke, hemijske i reološke osobine te se u nekim povoljnim slučajevima može postići i gustina deljenja 35 ...

  • Problem određivanja gustine kod gravimetrijskih istraživanja

    Ivana Vasiljević (2001)
    Gravimetrijska istraživanja, gustina

  • Uticaj gustine pulpe i veličine otvora za pesak na rad hidrociklona i korelacijski odnosi u laboratorijskim i industrijskim uslovima rada sa rudom bakra ležišta Bučim

    Slaven Deušić (1989)
    Hidrociklon, bakar, Bučim

  • Примена функције расподеле густине седимената у гравиметријском моделирању подлоге басена

    Васиљевић Ивана, Спасојевић Исидора, Игњатовић Снежана, Сретеновић Бранислав (2018)

  • Modeli raspodele gustine u neogenom kompleksu Bačkog platoa i njihova primena

    Ivana Vasiljević, Ivan Dulić, Snežana Ignjatović, Vladislav Gajić (2022)

  • Modeliranje raspodele gustina na osnovu podataka potpovršinskih gravimetrijskih merenja

    Ivana Vasiljević (2005)
    Modeliranje, raspodela gustina, gravimetrijska merenja

  • Uticaj raspona krupnoće i udela zrna po gustini na oštrinu odvajanja u OWP uređaju

    Božidar Branković (1983)
    Gustina, krupnoća zrna, OWP uređaj

  • Hidrogeološka uloga i značaj geofizičkog karotaža pri hidrogeološkim istraživanjima na primeru Panonskog basena

    Zoran Rakić (1996)
    Hidrogeološka istraživanja, geofizički karotaž, Panonski basen

  • Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена

    Jelena R. Pantić (2015-07-10)
    Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...
    сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствори
    ... Израчунавање релативне густине испресака Релативна густина испресака је рачуната на основу формуле: .0. teorrel   (3.3) где је ρ rel. – релативна густина, ρ 0 – густина почетног праха и ...
    ... испресци су синтеровани изотермално 120 минута у атмосфери ваздуха. Густине узорака пре и после синтеровања одређиване су на основу мерења масе и димензија узорака. Теоријска густина (ТГ) сфена je 3,545 g/cm3. Вредност за теоријску густину је узета из American Mineralogist Crystal Data Structure Base ...
    ... r - полупречник испреска, ρ - густина испреска, ρrel - релативна густина и Π - порозност узорка (1– ρrel) Докторска дисертација Јелена Пантић 66 Табела 4.1.3.2. Релативне густине узорака синтерованих на 900 °C ...

  • Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена

    Jelena R. Pantić (2015-07-10)
    Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...
    сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствори
    ... Израчунавање релативне густине испресака Релативна густина испресака је рачуната на основу формуле: .0. teorrel   (3.3) где је ρ rel. – релативна густина, ρ 0 – густина почетног праха и ...
    ... испресци су синтеровани изотермално 120 минута у атмосфери ваздуха. Густине узорака пре и после синтеровања одређиване су на основу мерења масе и димензија узорака. Теоријска густина (ТГ) сфена je 3,545 g/cm3. Вредност за теоријску густину је узета из American Mineralogist Crystal Data Structure Base ...
    ... r - полупречник испреска, ρ - густина испреска, ρrel - релативна густина и Π - порозност узорка (1– ρrel) Докторска дисертација Јелена Пантић 66 Табела 4.1.3.2. Релативне густине узорака синтерованих на 900 °C ...

  • Analiza toplotne moći i Vobeovog indeksa prirodnog gasa različitog porekla

    Lana Mitrović (2024)
    U radu su prikazane najznačajnije osobine prirodnog gasa, uključujući hemijski sastav, jednačine sagorevanja i termodinamičke karakteristike koje predstavljaju osnovu za dalje razumevanje rada. Prikazane su količine prirodnog gasa na evropskom trţištu prema zemlji porekla, kao i njihove zasebne hemijske i termodinamičke karakteristike.Kvalitet prirodnog gasa u Republici Srbiji je posebno poglavlje u radu u okviru kog je detaljnjije opisano snabdevanje Republike Srbije prirodnom gasom, kao i zahtevani kvalitet.Na kraju, obuhvatajući sve prethodno navedeno, prikazan je postupak rešavanja Studije slučaja koja ...
    prirodni gas, toplotna moć, Vobeov broj, zahtevani kvalitet prirodnog gasa, namešavanje

  • Proučavanje razvića Bihaćkog i Cazinskog basena primenom gravimetrijskih podataka

    Snežana M. ignjatović, Ivana M. Vasiljević, Nevena R. Andrić-Tomašević, Ana S. Mladenović (2024)
    Bihaćki i Cazinski baseni su neogeni baseni, koji pripadaju spoljašnjim Dinaridima i formirani su tokom kasne faze razvoja Dinarida. Ovi baseni su od posebnog interesa zbog svoje geološke prošlosti i potencijalnih strukturnih karakteristika. U istraživanju, primenjeni su gravimetrijski podaci u clju boljeg razumevanja evolucije ovih basena. Primenom različitih postupaka matematičkih transformacija na gravimetrijskim podacima može se ustanoviti gravitacioni uticaj neogenih basena male gustine i mogu se detektovati strukture, koje su potencijalno vezane za njihovo formiranje. U ovom istraživanju, analiza ...
    matematičke transformacije podataka, kontakti, neogeni baseni

  • Merenje pritiska u bušotinskom cevovodu

    Ratko Matija (2024)
    Merenje pritiska ima veliki značaj u naftovodima i gasovodima. U ovom završnom radu analizirane su različite metode merenja pritiska , kao što su merenje pritiska manometrima sa tečnostima, kapacitivnim manometrima, električnim manometrima nekim drugim. Objašnjena je kalibracija senzora pritiska koja u velikoj meri utiče na tačnost merenja. Navedeni su i objašnjeni elementi cevovoda i u vezi s tim pad pritiska, čije je merenje tema ovog završnog rada.
    merenje pritiska, manometri, kalibracija, elementi cevovoda, pad pritiska
    ... slučaju da se u sudovima nalaze tečnosti različitih gustina, nivoi tečnosti neće biti jednaki, što se može iskoristiti za određivanje njihove gustine (ako Je poznata gustina druge tečnosti i ako se tečnosti ne mešaju). Usled delovanja hidrostatičkog pritiska na potopljeno telo deluje sila potiska koja ...
    ... svega potrebno je poznavati tačnu vriednost gustine tečnosti. Da bi se otklonile termičke promene gustine tečnosti potrebno je da se manometar nalazi u termički stabilnoj prostoriji. U suprotnom, potrebno je vršiti korekcije zbog temperaturnih promena gustine tečnosti. Drugi značajan problem predstavlja ...
    ... i pritisak zavisi od: -gustine tečnosti, -visine stuba tečnosti (dubine posmatrane tačke) i -Jačine gravitacionog polja Slika 1. Zavisnost hidrostatičkog pritiska od visine stuba tečnosti p=Pp'g'·h -Formula za hidrostatički pritisak D- pritisak (Pa) p - gustina tečnosti (kg/m3 ) g- g ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... popravka) za gustinu 2 g/cm 3 , ΔgB – Bugeova anomalija, izračunata za gustinu σ = 2.67 g/cm3 . Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa 37 Prosečna gustina tačaka za istraţno područje iznosi 1 tačka po kilometru kvadratnom, pa je zato na osnovu prosečne gustine tačaka ...
    ... svojstvima (gustina i susceptibilnost) razlikuje od magmatske stene 1. Vrednosti gravimetrijske anomalije pokazuju da se u ovom delu nalaze magmatske stene (magmatska stena 2a na geofizičkom modelu IJ), koje ima manju vrednost gustine od gustine plutonita Valja Strţ., odnosno gustina ovih stena ...
    ... gravimetrijskih metoda istraţivanja, fizičko svojstvo koje je od značaja jeste gustina stena. Promene gustine stena u Zemljinoj unutrašnjosti izazivaju širok spektar anomalija gravitacijonog polja, pri čemu gustina stena zavisi, pre svega, od mineralnog sastava, poroznosti i strukturnih svojstava ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... Zabeležene su srednje vrednosti gustina određenih stena (Telford et al., 1990), međutim te gustine se ne odnose na konkretne lokacije na terenu. Kako su uzorci uzimani sa površine terena, može se pretpostaviti da gustina stene na površini nije ista kao gustina stene u dubljim delovima i ova činjenica ...
    ... MF6 model, desno područje istraživanja) Na području Srbije srednja gustina gravimetrijskih tačaka merenja je 1,4 tačka na km2 . Karta Bugeovih anomalija je prikazana na Slici 19. Anomalije su računate sa srednjom vrednošću gustine od 2,67 t/m 3. Vrednosti Bugeovih anmalija na ovom području se kreću ...
    ... krečnjaci; **- vrednosti gustina preuzete iz Telford et al. (1990) Pozicije modelovanih profila na području Kuršumlije (DD’, EE’ i FF’) prikazane su na Slici 5 u poglavlju 2. Duž profila DD’ vršeno je modelovanje sa jedinstvenim vrednostima susceptibilnosti i gustine za sve stene ofiolita (Slika ...

  • The different approaches in seismic stratigraphy interpretation

    Dejan Radivojević (2018)
    U tekstu su prikazana dva osnovna pristupa u seizmostratigrafskoj interpretaciji. Prvi kao polaznu osnovu ima seizmičke sekcije, čija se interpretacija u kasnijoj fazi koreliše sa bušotinskim podacima. Drugi u prvoj fazi analizira podatke dobijene dubokim bušenjem koji se kasnije korelišu sa seizmičkim sekcijama. Prikazan je hronološki redosled i objašnjen postupak pri seizmostratigrafskoj interpretaciji oba pristupa. Ovakav način interpretacije omogućio je naftnim kompanijama detaljnije i preciznije sagledavanje geoloških odnosa, smanjenje rizika istraživanja i racionalnije projektovanje razradnih bušotina.
    seizmostratigrafija, istraživanje nafte i gasa, karakteristične seizmičke sekvence, seiz-mofacijalna analiza
    ...      (1) Vi - brzina prostiranja talasa u i-tom sloju i - gustina (zapreminska masa) u i-tom sloju i Vi - akustična impedanca i-tog sloja Kada su u bušotini mereni i akustični karotaž i karotaž gustine, moguće je sračunati akustične impe- dance pojedinačnih slojeva kao i koeficijente ...
    ... o dubinama nabušenih slojnih granica prevesti u vre- dnosti dvostrukih vremena i na osnovu izmerenih poda- taka o brzinama i gustinama (akustični karotaž i karotaž gustine) pojedinih slojeva izraditi idealizovanu sinte- tsku seizmičku trasu (sintetički seizmogram) za određenu bušotinu, uz pretpostavku ...
    ... čnog karotaža i karotaža gustine se pretvaraju u seiz- mičke trase. Razlozi za nepoklapanje sintetičkog seizmograma i trasa na seizmičkoj sekciji su:  nepostojanje idealno vertikalnog kanala bušotine – greške pri merenju t  različiti ulazni podaci - akustični karotaž je zasnovan na principu ...

  • Definisanje strukturnih odnosa primenom postupka horizontalni gradijent

    Snežana Ignjatović, Ivana Vasiljević, Natalija Jovanović (2019)
    Različiti postupci matematičkih transformacija se mogu primeniti na gravimetrijskim i magne tometrijskim podacima, kako bi se na istražnom terenu definisali strukturno-tektonski odnosi. U radu su prikazani rezultati dobijeni korišćenjem postupka horizontalni gradijent i ukupni horizontalni gradijent na gravimetrisjkim podacima. Navedeni postupci su pomogli da se detektuju kontakti sa velikim padnim uglom (vertikalni ili subvertikalni kontakti), koji se mogu interpretirati kao rasedi. Za test područije uzet je istražni prostor koji se nalazi na jugoistoku Srbije u okolini Vranjskog basena. Položaji ...
    gravimetrijski podaci, matematičke transformacije, rased, Vranjski basen
    ... uočavaju i nagle promene vrednosti anomalija, koje mogu da ukažu na postojanje vertikalnih ili subvertikalnih kon- takta dve sredine različite gustine. Slika 1 – Filtrirana karta Bugeovih anomalija U cilju detekcije kontakta sa velikim padnim ug- lom (vertikalni ili subvertikalni kontakti) ...
    ... horizontalni gradijent na podacima Bugeovih anomalija omoguća- va da se preciznije otkriju lateralne promene, koje su posledica postojanja razlika u gustini stena, pri čemu takve promene ukazuju na kontakte (vertikalne ili su- bvertikalne), koji se mogu interpretirati kao rasedi. Na osnovu podataka ...
    ... ih odnosa na istražnom pro- storu. Nagle promene vrednosti anomalija ukazuju na vertikalne ili subvertikalne kontakte dve sredine razli- čite gustine, pri čemu se ti kontakti mogu interpretirati kao rasedi 1. Na osnovu gravimetrijskih podataka mogu da se detektuju rasedi duž kojih je došlo do ...

  • Експерименталне вежбе из физике : за студенте Рударско-геолошког факултета

    Весна Дамњановић, Добрица Николић (2002)
    Физика