Претрага

Упит dcterms_subject_txt:raspoloživost energije

255 items

  • Методологија интегралне анализе сценарија енергетског развоја

    Александар Маџаревић (2019)
    енергетска безбедност, сценарио развоја, фази логика, сигурност снабдевања, доступност, расположивост, природни гас
    ... сектора природног гаса и електричне енергије ниво Расположивости енергента је изражен помоћу (N-1) индекса доступности система. За сектор угља Расположивост се може дефинисати као однос доказаних резерви према укупној количини ресурса. У случају нафте, Расположивост се може декларисати кроз однос укупних ...
    ... г аспекта могу бити сигурно снабдевање, доступност енергената (различити извори и правци снабдевања), производња енергије, стабилност и висина цене енергије, као и техничка расположивост система. Друштвено-економски индикатори садрже парцијалне индикаторе оправданости инвестиционих улагања, финансијске ...
    ... снабдевања природним гасом са аспекта расположивости енергије може бити изражена помоћу (N-1) индекса расположивости система (Badea, A.C., 2010). Овај индекс описује дневну оперативну флексибилност гасоводног система, као и способност система да одговори на захтеве потрошње у екстремним ситуацијама. Израчунава ...

  • Availability as a dimension of energy security in the Republic of Serbia

    Boban Pavlović, Dejan Ivezić (2016)
    There is a range of modern approaches and models in literature for the evaluation and determination of energy security, which are based on different parameters and indicators. For most of them, a common characteristic is emphasizing the avail ability of energy, as an important dimension for ensuring energy security. In this paper, concise overview of Serbian energy sectors is given and appropriate energy indicators are defined and determined. Selected indicators provide insight into the main components that characterize availability ...
    raspoloživost energije, energetski indikatori, energetska bezbednost

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... одрживост постројења која је директно зависна од доступности енергије. То су: 7. Сигурност снабдевања енергијом – она не може бити израчуната, али може бити процењена помоћу оцена од 0 до 10 на основу доступности и расположивости ресурса, нпр. горива, искуства са ранијим кризама у снабдевању ...
    ... Даље, ограничења могу бити зависна од развоја тржишта енергије, од изграђености инфраструктуре, расположивости енергената итд. Главне карактеристике реалног сценарија се огледају у следећем: - умерен пораст цене електричне енергије, тј. нешто више него двоструко у односу на садашњи ниво ...
    ... значајан степен несигурности и неизвесности, неопходно је разморити различите сценарије у зависности од економског развоја, расположивости финансијских средстава, цена енергије итд. Међутим, ради једноставнијег приказавања резултата истраживања, пожељно је направити сублимацију кроз реалан, оп ...

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... пумпи је што користе отпадну топлотну енергију или енергију околине и пребацују је на виши температурни ниво (подижу квалитет енергије), који ту енергију чини употребљивом. Недостатак је тај што је потребна додатна енергија за погон процеса (електрична енергија или топлота из извора високе температуре) ...
    ... Смањење уложене примарне енергије за производњу топлотне енергије у топланама износи 12,5 %, а смањење укупне потрошње енергије, укључујући и енергију за производњу електричне енергије износи око 4%. Увођењем топлотних пумпи постигло би се и смањење директне емисије угљендиоксида од 13%, док би ...
    ... Просечна потрошња топлотне енергије из система даљинског грејања у Србији износи 139,1 kWh/m2 грејне површине. Просечна потрошња примарне енергије у системима даљинског грејања у Србији износи 182,2 kWh/m2 грејне површине. Просечни однос уложене примарне енергије и енергије испоручене потрошачу Угаљ ...

  • Енергетска безбедност Европске уније у светлу актуелне енергетске транзиције

    Бобан Павловић, Дејан Ивезић (2021)
    Енергетска стратегија Европске уније, која од 2015. године обухвата и циљеве у области климатских промена, тежи изградњи „енергетске уније” која потрошачима из ЕУ даје сигурну, приступачну, чисту и одрживу енергију. Енергетска политика ЕУ поставља пред себе амбициозне циљеве у погледу коришћења обновљивих извора – учешће од 32% до 2030. године. Овако опсежну и динамичну енергетску транзицију у Европи усложњава хетерогеност националних енергетских система у погледу структуре енергетског микса, нивоа увозне зависности, као и нивоа технолошког, друштвеног и економског ...
    енергетска безбедност, Европска унија, енергетски показатељи, природни гас, обновљиви извори енергије
    ... су дефинисане четири главне димензије енергетске безбедности [19]: 1. Расположивост − односи се на физичко и геолошко постојање енергетских ресурса и способност привреде да искористи те ресурсе и задовољи потражњу за енергијом. 30 2. Приуштивост − обухвата економске аспекте који подразумевају ...
    ... становништва. Конкурентност тржишта треба да обезбеди диверзификација добављача енергената у ЕУ, чиме се истовремено осигурава расположивост, доступност и приуштивост енергије. С обзиром на амбиције ЕУ да постану друштво декарбонизоване енергетике и ниских емисија гасова стаклене баште, очекује се ...
    ... или регулативних препрека како би се пружила најбоља понуда енергије за потрошаче; - Енергетска ефикасност: смањење потрошње енергије из необновљивих извора енергије с циљем да се смањи емисија штетних гасова и да се очувају извори енергије који већ постоје у EУ; - Климатска политика: декарбонизација ...

  • Optimising in electrical energy consumption in mining plants

    Snežana Aleksandrović, Vesna Damnjanović, Ilija Jeftenić (2018)

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... povratne vode. Potpuna procena efekta korišćenja energije otpadnih voda putem toplotnih pumpi, mora da obuhvati i raspoloživost električne energije za rad pumpi i strukturu proizvodnje električne energije. Veliki udeo uglja u proizvodnji električne energije u Srbiji čini da se najbolji efekti postižu ...
    ... proizvodnja toplotne energije korišćenjem uglja ili mazuta, dok zamena prirodnog gasa kao energenta za proizvodnju toplotne energije toplotnim pumpama nema značajniji pozitivan efekat na smanjenje emisije ugljendioksida. Očekivano veće korišćenje OIE za proizvonju električne energije će predstavljati ...
    ... bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih ...

  • Industrial Waste Heat Potential for Meeting Heat Demand in the Republic of Serbia

    Dejan Ivezić, Marija Živković (2023)
    Finalna potrošnja energije u industrijskom sektoru čini skoro 25% finalne potrošnje energije u Republici Srbiji. Procenjuje se da je 50-70% potrošnje energije u industriji namenjeno proizvodnji toplotne energije u različitim industrijskim procesima. Deo proizvedene toplotne energije se nepovratno gubi kao energija odvedena u okolinu: prenosom toplote kroz zidove procesne opreme, dimnim gasovim, otpadnim vodama itd. Korišćenjem otpadne toplote povećava se efikasnost korišćenja primarne energije i smanjuje ukupna potreba za energijom. Otpadna toplota se može koristiti u samom industrijskom objektu ...
    otpadna toplota, industrija, toplotne potrebe

  • Uporedni prikaz proizvodnje električne energije iz uglja zemalja Evrope sa najvećim udelom: politika i projekcija proizvodnje

    Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić (2022)
    Energetski razvoj zemalja Evrope decenijama je bio baziran na uglju. Instalisana snaga svih energetskih kapaciteta koji su zasnovani na uglju je preko 2000 GW. Ugalj je i dalje od bitnog značaja za dobijanje električne energije u Evropi. I pored toga što postoji veliki potencijal uglja, trend je smanjenja proizvodnje električne energije iz uglja do 2050. godine. Imajući u vidu Zelenu agendu i politiku EU, zemlje Evrope se okreću obnovljivim izvorima energije. Srbija u okviru obnovljvih izvora ima potencijala prevashodno ...
    ugalj, električna energija, 2050. godina, projekcija proizvodnje

  • Energetska efikasnost elektromotora na površinskim kopovima

    Snežana Aleksandrović, Ilija Jeftenić (2023)

  • Evaluacija raspoloživosti pomoćne mehanizacije na površinskim kopovima lignita

    Radiša Đurić (2008)
    Evaluacija raspoloživosti, pomoćna mehanizacija, površinski kopovi, lignit.

  • Proizvodnja električne energije iz elektrana na ugalј i prateća emisija CO2: komparacija EU-27 i Srbije

    Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Miroslav Crnogorac (2023)
    Velike elektrane su i u trećoj deceniji 21. veka i dalјe odgovorne za više od polovine proizvodnje električne energije u Evropi. U svom radu pretežno koriste fosilna goriva, što rezultira emisijom zagađujućih materija u vazduh. Stoga, zahvalјujući direktivama EU, kao i poremećajima na tržištu, emisije uglјen-dioksida iz velikih postrojenja za sagorevanje u EU-27 intenzivno se smanjuju u poslednje dve decenije. Iako je upotreba uglјa, posebno u zemlјama Evropske unije, u stalnom padu, ima prostora za dodatno smanjenje. Autori su ...
    CO2, emisija, ugalј, termoelektrane, EU-27, Srbija

  • Doprinos proučavanja geofizičkih polja istraživanju geotermalne energije

    Aleksandar Đorđević (1992)
    Geofizička polja, geotermalna energija

  • Solarna energija. Mogućnost primjene na području crnogorskog primorja

    Ognjen Šćepanović (1982)
    Solarna energija, Crna Gora

  • Uticaj specifičnih površina kolektor stena na definisanje proizvodnje geotermalne energije

    Vladimir Mitrović (1991)
    Kolektor stene, geotermalna energija

  • Doprinos uštedi energije u diskontinualnim procesima površinske eksploatacije

    Miodrag Gomilanović (1996)
    Površinska eksploatacija, ušteda energije, diskontinualni procesi

  • Istraživanje racionalizacije potrošnje toplotne energije u centralizovanom sistemu snabdevanja

    Miodrag Grujić (2007)
    Toplotna energija, racionalizacija potrošnje, centralizovani sistem snabdevanja.

  • Енергетска транзиција система даљинског грејања - могућности и изазови

    Марија Живковић, Дејан Ивезић (2023)
    Највише енергије у зградама у Србији троши се на загревање простора. Због тога ће системи даљинског грејања имати важну улогу у процесу транзиције целокупног енергетског сектора. Мере и активности морају да буду усмерене и на потрошњу и производњу енергије. У раду је дат преглед потенцијала различитих обновљивих и алтернативних извора енергије, који се могу користити за производњу топлотне енергије. Приказани резултати су приказани са различитим нивоом детаљности, у зависности од расположивих података, а који могу да служе као ...
    системи даљинског грејања, транзиција, обновљиви извори енергије, потенцијали

  • Tehničko-ekonomska iskoristivost podzemnih voda područja Bačke i Banata kao izvora toplotne energije

    Ljubiša Parađanin (1965)
    Podzemne vode, toplotna energija, Bačka, Banat

  • Održavanje slojne energije utiskivanjem vode sa posebnim osvrtom na ležišteGama serije" polja- Ivanić grad"

    Sulejman Ajala (1987)
    Slojna energija, utiskivanje vode, Ivanić grad