Претрага
420 items
-
Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова
Miodrag M. Grujić (2014-06-04)Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд... За разлику трошкова коришћења већине других енергената и система грејања, у овом случају су експлоатациони трошкови знатно мањи од инвестиционих трошкова изградње бушотина, мреже и инсталација код потрошача. Бројне су могућности примене геотермалне енергије, што приказује Линдалов дијаграм ...
... се говорити о дубоким бушотинама од по неколико хиљада метара и о плићим до 300 метара. Код дубоких се могу добити велике температуре, па се може говорити чак и о изградњи топлана 61 на геотермалну енергију. Међутим, за то је потребно имати температуру од најмање 120 °С. Врло је могуће ...
... Београду још увек нису истражене могућности за то. За такву топлану потребна је температура од најмање 120 °С, а велико је питање исплативости такве инвестиције, с обзиром на потребну дубину бушотине. Осим наведеног разлога, овакав начин приказивања трошкова је примењен и због чињенице да се често ...Miodrag M. Grujić. "Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2014-06-04)
-
Digitalizacija u rudarstvu: Kreiranje sistema za efikasno poslovno izveštavanje
Proces donošenja odluka u oblasti rudarstva i geologije uslovljen je blagovremenim posedovanjem kvalitetnih podataka i informacija. Kompleksnost rudarskih procesa nalaže prikupljanje podataka na dnevnom odnosno na smenskom nivou. Podaci kao takvi bez analitičkog pristupa nisu dovoljni. Kako bi pristup podacima bio brz i efikasan neophodno je posedovanje adekvatnog digitalnog rešenja uz adekvatne centralizovane baze podataka. U ovom radu je dat pregled trenutne pozicije rudarstva sa aspekta digitalne transformacije kao i predlog jednostavnog prototipa u obliku digitalnog sistema za poslovno ...... ili u najmanju ruku složena. Više desetina privrednih društava u Republici Srbiji je registrovano za delatnost rudarstva. Kompanije su različitih veličina i kompleksnosti. Od velikih kompanija kao što su površinski kopovi lignita u okviru Akcionarskog društva Elektroprivrede Srbije pa do manjih površinskih ...
... rešenja za poslovno obaveštavanja i analitiku. Takva odluka motivisana je prosečnom digitalnom zrelošću, poslovnim i finansijskim mogućnostima malih i srednje malih rudnika u okruženju. 3. Prototip rešenja - Mine Management Studio Digitalni sistem za poslovno izveštavanje i analitiku podrazumeva mapiranje ...
... (engl. Digital Acceleration Index, DAI) kompanije BCG (engl. Boston Consulting Group) navodi da je industrija metala i rudarstva digitalno 30-40% manje razvijena u poređenju sa drugim sličnim industrijama [3]. Generalno posmatrano, digitalna transformacija se može definisati kao poslovni mode! vođen ...Stevan Đenadić, Aleksandar Mirković, Veljko Rupar . "Digitalizacija u rudarstvu: Kreiranje sistema za efikasno poslovno izveštavanje" in XVI Međunarodna rudarska konferencija OMC 2024, Zlatibor, 9 - 12. oktobar 2024, Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2024)
-
Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia
Оливера Крунић (2021)Оливера Крунић. "Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia" in Рационално коришћење земљишта и вода у Србији - Sustainable Use of Land and Water in Serbia- Serbian Academy of Sciences and Arts; Scientific Conferences Volume CXCVII; Department of Chemical and Biological Sciences, Book 19, Српска академија наука и уметности (2021)
-
Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive
Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)... sedimentima su manje znacajne i sa ogranicenim potencijalom za dodatnu eksploataciju ovih voda. U regionu zapadne Srbije, podzemne vode plitkih neogenih izdani se koriste u manjem regulisan za potrebe vodosnabdevanje 48 49 obimu u odnosu na druge delove republike. Aluvijalne izdani imaju male rezerve ...
... Vrelo je gravitaciono, manji deo voda je kaptiran za naselje Perućac. Izdašnost varira od 0,45 do oko 10 m3/s. U ovom regionu in'ltriraju se znatne količine padavina, rezultujući postojanje znatnih rezervi karstnih izdanskih voda. Među brojnim vrelima, jedanaest su najmanje izdašnosti sa više od ...
... karstnu izdan, podzemne vode u aluvijalnim i jezerskim sedimentima su manje značajne i sa ograničenim potencijalom za dodatnu eksploataciju ovih voda. U regionu zapadne Srbije, podzemne vode plitkih neogenih izdani se koriste u manjem 1 Oznaka (k) odnosi se na vrela koja su kaptirana i veći deo voda ...Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić. "Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive" in Naših 40 godina, Beograd : Rudarsko-geološki fakultet (2011): 49-77
-
Режим изворских вода из кристаластих стена у планинским подручјима на примеру Топлог Дола на Власини (Југоисточна Србија)
Сунчица Гардијан, Владимир Живановић, Сава Магазиновић, Ђорђе Мандић, Саша Стојадиновић. "Режим изворских вода из кристаластих стена у планинским подручјима на примеру Топлог Дола на Власини (Југоисточна Србија)" in Zbornik radova XVI srpskog Simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Univerzitet u Beograd, Rudarsko-geološki fakultet (2022)
-
Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone
Violeta M. Gajić (2014-09-04)Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...... stratigrafske celine u okviru jedinice. Osim toga, analizirane su i stene iz bušotine kod planinarskog doma na Rajcu, koji pripadaju ovoj jedinici. Širi prostor sela Struganika i Brežđa, poznat je po većem broju malih kamenoloma iz kojih se eksploatiše građevinski i arhitektonski kamen poznat ...
... Mikropaleontološkim analizama obuhvaćeni su uzorci stena iz svih 120 m bušotine. Gornji deo bušotine nije paleontološki analiziran (zemljište i nevezani klastiti). Paleontološka istraživanja su pokazala da sedimentne stene iz bušotine stratigrafski pripadaju mlađem delu gornje krede, od santona do kampana ...
... donešen sa kopna. Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone 133 8.1.5. Karbonatne stene bušotine kod planinarskom doma na Rajcu Istražna bušotina na Rajcu rađena u svrhu hidrogeoloških istraživanja, kod planinarskog doma (Slika 4.1, tačka R6 – X 44°08'30.3" Y 20°14'43 ...Violeta M. Gajić. Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2014-09-04
-
3D modeling and monitoring of karst system as a base for its evaluation and utilization: a case study from eastern Serbia
Earth-Surface Processes, Geology, Pollution, Soil Science, Water Science and Technology, Environmental Chemistry, Global and Planetary ChangeSaša Milanović, Zoran Stevanović, Ljiljana Vasić, Vesna Ristić-Vakanjac. "3D modeling and monitoring of karst system as a base for its evaluation and utilization: a case study from eastern Serbia" in Environmental Earth Sciences, Springer Science and Business Media LLC (2013). https://doi.org/10.1007/s12665-013-2591-9
-
Чији је пример? Анализа лексичких обележја на примерима Речника САНУ
У овом раду поставља се питање: да ли се може утврдити ко је аутор неког текста уколико се анализирају искључиво његова лексичка обележја? Како бисмо покушали да добијемо одговор на ово питање, посматрали смо примере у оквиру речничког чланка појединачне лексеме Речника САНУ, који су забележени у пет томова (и то: I, II, XVIII, XIX и XX). Сваки пример је преузет из неког извора на шта упућују скраћенице, наведене у заградама. Од преко 5.000 понуђених извора, определили смо се ...... број примера има два пута забележен овај симбол (6% од укупног броја обрађених примера), а само мали број примера има наведен овај симбол више од два пута (1% од укупног броја обрађених примера). Мали број примера има унету реч или део реченице у угласте за- граде (само 7% од укупног броја обрађених ...
... 50-ти перцентил): средишња вредност у скупу по- датака који су уређени од најмањег ка највећем; број који раздваја горњу половину узорка (средина кутије); • први квартил (Q1 / 25-ти перцентил): средњи број између најмањег броја (не „минимум”) и медијане скупа података (доња ивица ку- тије кутије); ...
... перцентил): средишња вредност у скупу података који су уређени од најмањег ка највећем; број који раздваја горњу половину узорка (средина кутије); први квартил (Q1 / 25-ти перцентил): средњи број између најмањег броја (не „минимум”) и медијане скупа података (доња ивица кутије ...Бранислава Б. Шандрих, Ранка М. Станковић, Мирјана С. Гочанин. "Чији је пример? Анализа лексичких обележја на примерима Речника САНУ" in Српски језик и његови ресурси, Међународни славистички центар, Филолошки факултет, Универзитет у Београду (2019). https://doi.org/10.18485/msc.2019.48.3.ch13
-
Classification of mining waste landfills according to legislation in Serbia
... do bilo kakve trajne ili dugo- trajne štete po životnu sredinu…“ – udes je malih razmera i može prouzrokovati manju štetu trenu- tnog karaktera; „…se zahvaćeno okruženje može vratiti u prvo- bitno stanje kroz manje čišćenje i sanaciju…“ – ovaj stav se nadovezuje na prethodni i podrazu- meva ...
... zajedno sa sveukupnom značajnošću štete i gubi- taka usled udesa i dobija se jedna od 6 predloženih ka- tegorija značajnosti posledica [5]: veoma mala, mala, značajna, visoka C, visoka B, visoka A i ekstremna. Dakle, za razliku od CDA i ANCOLD sistema klasi- fikacije, ovaj sistem predlaže jednu kategoriju ...
... žđa. Tada je 19 lica izgubilo život, i gotovo svi su bili zaposleni u rudniku [15, 16]. Pitanje je etike i morala da li manji ili veći broj smrtnih slučajeva prestavlja „manju“ ili „veću“ štetu, ali nesumnjivo je da je ova nesreća jedna od najvećih koja je zadesila Brazil poslednjih godina, te se ...Dragana Nišić, Uroš Pantelić, Nikoleta Aleksić, Neda Nišić. "Classification of mining waste landfills according to legislation in Serbia" in Tehnika, Centre for Evaluation in Education and Science (CEON/CEES) (2021). https://doi.org/10.5937/tehnika2105575N
-
Грешка инклинације код депозиционе реманетне магнетизације
Mirko Petković, Vesna Cvetkov (2019)... aproksimirani metodom najmanjih kvadrata. Dobijena prava prikazana je crvenom bojom na grafiku (Slika 2.). Koeficijent pravca prave dobijene linearnom aproksimacijom predstavlja 𝑓 – faktor. Treba voditi računa da li je inklinacija u trenutku depozicije veća, odnosno manja u odnosu na mjerenu ...
... pripada grupi prostih oksida sa subslojevitom strukturom romboedarske kristalne rešetke. U prirodi obično sadrži 98 – 99% Fe2O3, a u sastavu su moguće manje količine Fe2+, Al i Ti. Stepen orijentisanosti magnetskih momenata magnetičnih minerala uslovljen je magnetostatičnom energijom. Bez prisustva ...
... redeponovanim glacijalnim sedimentima holocenske starosti. Stepen orijentisanosti magnetskih momenata određen na osnovu rezultata DRM pokazao se daleko manjim od stepena dobijenog klasičnim modelom DRM iz čega je očigledno da neki od faktora sprječava visok stepen orijentisanosti. Redepozicioni eksperimenti ...Mirko Petković, Vesna Cvetkov. "Грешка инклинације код депозиционе реманетне магнетизације" in II Когрес геолога Босне и Херцеговине са међународним учешћем , Удружење геолога у Босни и Херцеговини (2019)
-
Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)
Luka Jović (2024)Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit... strukture. Lokalno postoji slaba površinska oksidacija. Od sastojaka dominiraju biotit i flogopit. Tekstura je fluidalna. Fenokristali su malih dimenzija i u malom broju, te Je vidljiva dominacija osnovne mase. Očito se radi o plitko utisnutoj steni. Struktura stene je hipokristalasto-porfirska ...
... provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji ...
... pripada kenozojskoj vulkanskoj formaciji zapadne Srbije čija je starost oligocenska do ranomiocenska. U njoj se lamprofiri pojavljuju u vidu brojnih malih intruzivnih tela, najčešće dajkova. Tri primerka lamprofirskih stena uzorkovanih u slivu Kolaričke reke obrađena su sa više metoda — terenskim ...Luka Jović. Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja), 2024
-
Correlation of uniaxial compressive strength with the dynamic elastic modulus, p –wave velocity and s –wave velocity of different rock types
Knowing mechanical properties of rocks incorporated with ultrasonic waves velocities investigations provide a secure basis for mine modelling. Uniaxial compressive strength, dynamic elastic modulus and ultrasonic waves velocities are just some of the rock properties that indicate on presence of discontinuities, stratification and fissures of rocks. Determining the relationship of these rock properties testing the rock samples that are corresponding to different rock types extracted from different mineral deposits represents the core of this study. In this paper, we ...Jelena Majstorović, Miloš Gligorić, Suzana Lutovac, Milanka Negovanović, Luka Crnogorac. "Correlation of uniaxial compressive strength with the dynamic elastic modulus, p –wave velocity and s –wave velocity of different rock types" in Underground mining engineering, Рударско - геолошки факултет - Београд (2019)
-
Granatski amfiboliti Bistrice
Jovana Opančina (2024)Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...Jovana Opančina. Granatski amfiboliti Bistrice, 2024
-
Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина
Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице... доломита, а у мањој мјери и дисосовања угљене киселине (слика 25). Екстремне вриједности хидрокарбоната, мање од 70 и веће од 600 mg/l, јављају се у бушотинама у близини Рудника и Термоелектране Гацко, као посљедица загађења индустријским отпадним водама. Сулфатни јони су знатно мање заступљени ...
... (2663,3 mm) на падинама Орјена. Мања надморска висина и неповољнији положај у односу на влажне вјетрове условили су мању количину падавина у Мокром пољу (1700,3 mm), Требињу (1642,9 mm) и Гранчареву (1499,0 mm). Удаљеност од мора резултира нешто мањом количином падавина у Гацку (1668 ...
... кречњаци, рјеђе плочасти и листасти, као и мање зоне доломита, нарочито уколико леже преко дебљих маса флиша. Колекторе комбинованог типа, пукотинске и кавернозне порозности, са преовлађујућим типом пукотинске порозности, обухватају мање услојени и мање чисти кречњаци и неке врсте доломита. ...Dragoslav R. Banjak. "Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-08-25)
-
Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)
Miroslav Radeta (2024)U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...... istražne bušotine kod Aranđelovca odgovaraju krupno do srednjoznim alevritima sa dominirajućim frakcijama od 0.016-0.032 ı 0.032-0.063 mm (Tabela 3). Osim tih 15 zrna, svi ispitivani uzorci sadrže preko 10% zrna dimenzija sitnog peska (0.063-0.25 mm), kao ı glinovite komponente (čestice manje od ...
... ili bez feldspata., zatim odlomcima rožnaca, dok manji deo čine i odlomci osnovne mase vulkanita. Svi imaju dobar stepen zaobljenosti. Feldspati su uglavnom alkalni/kalijski (Slika 9). U manjoj meri zapaženi su i plagioklası. Prisutni su sa manjim ili većim stepenom sekundarnih promena (kaolinizacija ...
... Измењено: 2024-10-03 07:52:30 Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost) Miroslav Radeta Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost) | Miroslav Radeta | | 2024 ...Miroslav Radeta. Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost), 2024
-
Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji
U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković. "Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji" in XI Međunarodna konferencija ugalj i kritični mineral CCM 2023, Zlatibor, 11-14. oktobar 2023., Beograd : Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2023)
-
High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples
Jelena Stefanović, Dejan Radivojević (2020)Циљ рада је да кроз теоријски аспект и примере примене представи секвенциону стратиграфију високе резолуције карбонатних седимената. У том смислу први део се односи на појам и значење високе резолуције у секвенционој стратиграфији. Од временских и просторних скала које одговарају сеизмичким профилима у последњих двадесет година метода је нашла примену на скалама које одговарају бушотинским подацима или изданцима. Као најпогоднији седименти за овај тип истраживања су се показали карбонати јер су осетљиви на еустатичке промене, а основе секвенционе стратиграфије ...... дефинишу се секвенце IV и мањег реда. Бољу резолуцију података секвенциона стратиграфија је постигла повећањем размере простора на коме се врше истраживања (Слика 2). У том смислу еволуција ове методе подразумева примарно интеграцију сеизмичких података са оним из бушотина или са изданка све до развоја ...
... бушотински и подаци са терена користе индивидуално. На овај начин није промењен методолошки приступ већ је отворена могућност да се на мањем географском подручју (скале мање од 101 m) одређене седиментне творевине интерпретирају у контексту стратиграфских циклуса који одговарају временским оквирима од ...
... повећање нивоа воде. Трансгресија је функцији продукције „карбонатне фабрике“ само у случају када се одвија малом брзином и када је прелаз ка HS режиму постепен, односно када му претходи мањи пад нивоа ерозионе површи. Случај када прелаз није постепен резултира потапањем „карбонатне фабрике“ и престанком ...Jelena Stefanović, Dejan Radivojević. "High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples" in Zapisnici Srpskog geološkog društva za 2020. godinu, Srpsko geološko društvo (2020)
-
Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)
Nikola Otašević (2024)U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...Nikola Otašević. Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija), 2024
-
Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu
Nenad Mladenović (2024)U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).... otkriven na dubinama od 1.248,50 do 1.360,70 metara, kao i donjosarmatski sedimenti, čija starost Je potvrđena paleontološkim analizama. U dubokim bušotinama su zabeleženi panonski i donjopliocenski sedimenti, uključujući krečnjake i peskovite gline (Filipović i dr. 1967). Tektonski poremećaji su ...
... laporovitih i alevritskih peskova, alevritskih glina sa karbonatnim konkrecijama, kao i sivožutih peskova i ređe šljunka, zabeleženi su u strukturnoj bušotini u Mačvanskom Pričinoviću. Pored ovih sedimenata, u blizini podvodnih grebena i plitkih obala, dolazi do stvaranja sočiva, peščara ı peskovitih krečnjaka ...
... identifikovana je raznovrsna makrofauna, što ukazuje na to da su se sedimenti formirali u kaspibrakičnoj sredini. Oslađeni gornji panon je potvrđen bušotinom u Mačvanskom Pričinovcu na dubini od 182, 9 do 250 m (Rajčević, 1978). Po sastavu sedimenati se sastoje od alevrita, peščara i gline, sa slojevima ...Nenad Mladenović. Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, 2024
-
Dimenzionisanje deponija za ugalj
... ugalj odlaže i izuzima. Odlagači obično rade u rasponu brzina 4-20 m/s, a izuzimači 1- 6 m/s. Za obe mašine je bolje da rade sa manjim brzinama. Ako je dužina deponije mala, a kapacitet i broj slojeva veliki onda će obe mašine raditi sa velikom brzinom, što nije dobro ni tehnološki ni sa aspekta održavanja ...
... 18.017.546 t, a izuzeto 18.154.116 t. Znači da je više od 99% deponovanog uglja utrošeno, te da je sa deponije, kao akumulisane rezerve potrošeno manje od 1% deponovanog uglja. Valja primetiti da mesečni nedostataka uglja (više se prazni nego što se deponuje) iznosi od 20.381 do 237.223 tona uglja ...
... karakteristika uglja. Što je kvalitet uglja na ulazu ujednačeniji, a zahtevani kvalitet uglja na izlazu sa deponije umereniji to će i deponije biti manje. Homogenizacija na deponijama se obavlja u dva postupka: pri odlaganju i pri izuzimanju. Ispitivanja su pokazala da su mogućnosti homogenizovanja ...Dinko Knežević, Božo Kolonja, Ranka Stanković, Aleksandra Tomašević, Dragana Nišić. "Dimenzionisanje deponija za ugalj" in Jedanaesta međunarodna konferencija o površinskoj eksploataciji OMC, 2014, Zlatibor, 15-18 oktoba 2014, Zlatibor : Jugoskovenski komitet za površinsku eksploataciju (2014)