Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Parametri bušenja

279 items

  • Značaj izvodjenja Proktorovog opita na komunalnom otpadu

    Jovana Janković, Dragoslav Rakić, Tina Đurić, Irena Basarić Ikodinović, Laslo Čaki (2019)
    Komunalni otpad predstavlja jedan od ključnih problema današnjice. U Srbiji je najčešći vid odlaganja otpada na komunalne deponije i zbog toga je bitno ispravno i sigurno ga skladištiti. Zbijanje komunalnog otpada predstavlja jednu od osnovnih komponenti procesa odlaganja. Kako bi se što bolje predvidelo ponašanje komunalnog otpada neophodno je pre zbijanja na terenu laboratorijski odrediti maksimalnu suvu zapreminsku težinu i optimalnu vlažnost. U dosadašnjoj praksi u svetu za to se koristi standardizovan Proktorov opit. U radu će biti prikazani ...
    komunalni otpad, zbijanje, deponija, Proktorov opit
    ... skih opita. Standardni Proktorov opit su izveli Gabr i Valero (1995) na komunalnom otpadu starom od 15 do 30 godina, koji je dobijen istražnim bušenjem. Maksimalna suva zapreminska težina od 9,3 kN/m3 približno oko 70%. Itoh (2005) je pri nešto manjoj energiji zbijanja od 550 kJ/m3 odredio suvu ...
    ... promenjivost, zbijanje se po pravilu vrši u slojevima jednake debljine. Kako bi se što bolje iskoristio radni prostor deponije, neophodno je poznavati parametre zbijanja: oji praksa da se komunalnom otpadu kao i kod tla, uz eventualnu redukciju energije zbijanja. lnom otpadu koji je uzet sa težine i ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... (Prilog 1.) gde su prikazane i pozicije uzetih uzoraka za opisito: BR-JM-1, BR-JM-2, BR-JM-3, BR-JM-4, BR-JM-5 i BR-JM-6). Bušenje je izvršeno tokom 2022. godine rotacionim bušenjem sa kontinuiranim Jezgrovanjem. Tabela 1. Oznaka i interval uzorka Oznaka Dubina (m) Makroskopski opis BR-JM-1 725 ...
    ... Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno Je Jednostavne građe. Na osnovu rezultata dobijenih istražnim bušenjem (kartiranje jezgra) i izradom rudarskih istražnih radova (kartiranje rudarskih prostorija) ı izvedenim laboratorijskim ispitivanjima uzoraka mogu ...
    ... og porekla, kao i da su nastala u složenom genetskom procesu kojije kontrolisan geološkim, fizičko- hemijskim i termodinamičkim faktorima i parametrima (Janković, 1990; Đorđević, 1997; Koželj, 1999, 2002; Jelenković, 1999, 2016. i dr.). Porfirska ležišta bakra u TMK, kojima genetski pripada i ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... nosti. Parametri za model duţ odabranih profila su dobijeni na osnovu ranijih geoloških isrtaţivanja, na osnovu podataka iz literature i iz bušotina, koji se nalaze u blizini profila. Vrednosti gustine i susceptibilnosti magmatskih stena dobijene su na osnovu podataka istraţnog bušenja, odnosno ...
    ... geoloških podataka dobijenih tokom ranijih istraţivanja prilikom izrade 2D modela korišćeni su i podaci dobijeni istraţnim bušenjem. 5.2.1. Podaci dobijeni istraţnim bušenjem Prilikom 2D geofizičkog modelovanja, u procesu formiranja modela raspodele fizičkih veličina, odnosno modela raspodele ...
    ... model dela Timočkog magmatskog kompleksa 109 području vrše već dugi niz godina, kao i podaci dobijeni istraţnim bušenjem na ispitivanom prostoru. Podaci dobijeni istraţnim bušenjem, koji su se koristili tokom modelovanja, bili su podeljeni u dve grupe podataka. Prvoj grupi podataka pripadali ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... 2,18 g/l. Гасни фактор је износио 0,8 m3/m3. Ерупција гаса при бушењу догодила се у бушотини (GC-2) 48 на дубини од 154 m (Миловановић, 1979, фонд. докум.). Тада су избиле киселе воде у количини од 8-10 l/s. Након бушења, из ове бушотине је истицала значајна количина гаса, са променљивим ...
    ... истицања и истицања на бунарима и бушотинама на познатим локалностима. Осим за угљокиселе воде „Селтерс“ и Мирашевца, које су случајно откривене бушењем, све остале ове воде су захваћене на локалитетима где су већ постојале индикације о њиховом постојању. Угљокиселе воде распрострањене су у области ...
    ... елемената, урана са 1,2 µg/l, радијума 0,32 Bq/l и радона 111,7 Bq /l. Садржај угљендиоксида износи 0,4 g/l, а минерализација воде 4,08 g/l. Приликом бушења, код угљокиселих вода Суве Чесме, јављао се енорман притисак гаса и воде на прелазу из терцијарних седимената у кристаласте шкриљаце. (Покрајац, ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... garnitura i pribora. Dubine bušenja se kreću do preko hiljadu metara, a prečnici bušenja su, okvirno, 100-1000 mm. U načelu, razlikuju se dve osnovne metode (sistema) mašinskog bušenja: 1-rotaciono i 2-udarno bušenje. Rotaciono bušenje se primenjuje prevashodno kod bušenja kroz meke i rastresite stene ...
    ... prehrambenoj industriji. Osnovni parametri kvaliteta PV su: 1- fizička svojstva; 2- hemijski sastav i 3- mikrobiološka svojstva. Ispitivanje i određivanje parametara kvaliteta sprovodi se na uzorcima PV u, za to, specijalizovanim laboratorijama, dok manji broj parametara može da bude određen na samom ...
    ... pribora. Primenjuje se kod bušenja u čvrstim stenama, dok bi, u mekim i rastresitim stenama, bilo veoma otežano, zbog osipanja zidova i stvaranja proširenja/kaverni u zoni rada dleta. Slika 22.1.2.1. Levo: Dleta sa rotirajućim konusima za rotaciono bušenje: sa kanalima za cirkulaciju ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje tunela „Debelo brdo“ na autoputu E-80 Niš - Pločnik

    Dragoslav Rakić, Radojica Lapčević, Irena Basarić Ikodinović, Dragan Lukić (2022)
    Tunel „Debelo brdo“ nazvan je po najizraženijem relјefnom obliku na ovoj drugoj deonici autoputa E-80 Niš – Pločnik. Osnovnu geološku građu na lokaciji tunela čini Mio-Plioceni kompleks heterogenog litološkog sastava. Izgradnja tunela je predviđena delom u otvorenom iskopu dužine 240 m, a delom sa podzemnim iskopom dužine 190 m. U zoni tunela, padina je okarakterisana kao uslovno stabilna, pa bi neadekvatna zasecanja mogla da izazovu klizanja terena. Iz tih razloga, u okviru rada posebno su prikazani geotehnički uslovi izgradnje ...
    Tunel „Debelo brdo“, Geotehnički parametri, Privremene kosine, Šipovi, Podgrada.
    ... zemljanih radova potrebnih za formiranje privremene kosine i radnog ko da su za analize - parametri za ovu pomenute nestabilnosti na padini ispod lokacije tunela, analiza je prvo ura G - - 43 parametara ja, za projektovani nagib kosine 1:2, i tom prilikom je dobijen faktor sigurnosti odnosu ...
    ... napona u fazi iskopa za = 0.3 nakon ugradnje cevnog = 0.7), sprovedene su g e analize i dobijene su vrednosti parametara koje su prikazane u Tabeli 4. Tabela 4. Vrednosti parametara koji se koriste pri simulaciji uticaja na iskop Ns cr rp 0 rp0 Ko 9.8 0.41 24.7 0.7 10.1 0.65 rp - rp0 - ...
    ... klizanja terena. Iz tih razloga, u okviru rada posebno su prikazani izgradnje tunela u otvorenom iskopu ( je projektno : Tunel Debelo brdo G parametri, Privremene kosine, ipovi, Podgrada. GEOTECHNICAL CONDITIONS FOR THE CONSTRUCTION OF ON THE HIGHWAY E- - 1, 2 Ikodinovi 3, 4 1 University ...

  • Stabilnost kosina u stenskoj masi - savremeni koncepti i metode proračuna

    Zoran Berisavljević, Dušan Berisavljević, Miloš Marjanović (2021)
    Stabilnost kosina
    ... tehnologija se u mehanici stena €esto pokazuje kao nedovoljna. Ovo proizilazi iz Cinjenice da smo joS uvek na niskom stadijumu poznavanja fundamentalnih parametara stenske mase. U_ skorijoj buduénosti bi se za reSavanje problema u mehanici stena vrio verovatno mogla koristiti ,Bajesova verovatnocéa“. Zbog toga ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... 6 1 2,716 2,718 32,950 32,945 59 Поређењем добијених резултата параметара јединичне ћелије са литературним подацима може да се констатује да су параметри b и c, као и запремина јединичне ћелије благо умањени, док су параметар a и угао β благо повећани. 66 На дифрактограмима праха фазе ...
    ... узорака зеолитских туфова. Вредности за параметре јединичне ћелије и запремине, испитиваних зеолитских туфова дати су у табели 3.16. Вредности за параметре јединичне ћелије су уједначени за сва испитивана лежишта. Присутне су мање варијације за вредности параметра јединичне ћелије дуж кристалографске ...
    ... истраживања овог лежишта састојали су се од истражног 16 бушења и истражних поткопа. Лежиште је истражено системом вертикалних истражних пресека комбинацијом површинских рударских истражних радова (раскопи) и истражног бушења (вертикалне истражне бушотине) у оквиру геометријски правилне ...

  • Projection of SO2 emissions in coal power plants in Serbia

    Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Miodrag Ristović, Miroslav Crnogorac (2023)
    The production of electricity in the countries of South-Eastern Europe (SEE) was mainly related to the use of coal, predominantly lignite. The total installed capacity of thermal power plants using coal in these seven countries is 17.813 MW, distributed in 31 thermoblocks. The mentioned plants are the dominant pollutant emitters in all observed countries. Data on the largest emitters in the countries of the European Union and a comparison with SEE countries were collected. The calculation of emissions of ...
    енергeтика, емисије, СО2, угаљ, електране

  • Smanjenje sleganja plitkih temelja primenom mikrošipova

    Slobodan Ćorić, Dragoslav Rakić (2021)
    Mikrošipovi su šipovi malog prečnika koji se grade tako što se u tlu specijalni postupkom formira bušotina koja se zatim armira i injektira. Njihov prečnik je najčešće 150 – 300 mm, a dužina može da bude i više desetina metara. Mikrošipovi mogu da se grade u svim vrstama tla i mogu da budu vertikalni i kosi. Oni se, stoga, koriste kao zamena za konvencionalne šipove i ankere. Primena mikrošipova u fundiranju predstavlja jedan savremeni način izgradnje i sanacije temelja/objekata. ...
    mikrošipovi, sleganje plitkih temelja i mikrošipova, krutost tla i mikrošipova

  • Dosadašnja saznanja o bijelim boksitima na prostoru Crne Gore

    Mia Jovanović, Slobodan Radusinović, Vladimir Simić (2023)
    bijeli boksit, geološka istraživanja, geologija, geohemija

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... proučeni usled velike pokrivenosti. Zahvaljujći dubokim bušenjima koji su vezani za istraživanja nafte, kao i za hidrogeološke radove, dobiveni su korisni podaci za pliće delove terena. Posljednjih godina, a i danas se izvode istražna bušenja na teritoriji grada, za potrebe izrade jJavnog saobraćaja ...
    ... je jednostavna oprema (instrumenti): sušnica, slog sita i vaga za merenje mase izdvojenih frakcija. Veličina zrna je fudamentalni strukturni parametar sedimentnih stena. Granulometrijski sastav predstavlja raspodelu veličine zrna i omogućava klasifikaciju sedimentnih stena kao i rekonstrukciju ...

  • Why classical sequence stratigraphy doesn't work in Pannonian basin?

    Dejan Radivojević (2018)
    basen iza ostrvskog luka, detačment, miocen, Panonski basen, riftogeneza, sekvenciona stratigrafija
    ... a, od  srpsko‐mađarske granice do ulaska Dunava u Karpate. Prilikom  interpretacije  seizmičkog profila koriš‐ ćeni su podaci dobijeni  istražnim bušenjem naftnih bušotina  i dodatni seizmički profili. Interpretacija je  obuhvatala određivanje  vremena  riftogeneze, depozicionih  sredina  (Prosser, 1993) ...

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... nedostatak hidrogeoloških i hidrauli kih parametara. Za podru je obuhva eno modelom na teritoriji Srbije prikupljene su podloge koje su rezultat regionalnih geoloških i hidrogeoloških istraživanja, rezultati ranijih istražnih i eksploatacionih bušenja, rezultati regionalnih geofizi kih isitivanja ...
    ... a litoloških jedinica, njihove starosti i pojava podzemnih voda kao i odre ivanje hidrogeoloških i hidrodinami kih parametara vodonosne sredine. U cilju dopune potrebnih parametara režima podzemnih voda izvedeno je anketiranje javnih vodovoda, prikupljanje podataka o izvorištima za industriju i ...
    ... ja litoloSkih jedinica, njihove starosti i pojava podzemnih voda kao i_ odredivanje hidrogeoloSkih i hidrodinamiékih parametara vodonosne sredine. U cilju dopune potrebnih parametara rezima podzemnih voda izvedeno je anketiranje javnih vodovoda, prikupljanje podataka o izvoriStima za industriju i balneoloSke ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... koje su prvi put opisane sa proučavanog terena. Za sve opisane vrste su dati biometrički parametri: D (dužina kapka), V (visina kapka), Š (širina kapka). Pored ovih korišćeni su i drugi biometrički parametri za pojedine taksonomske grupe, (sl. 2 A, B, D, E, F). Merenja su vršena pomoću noniusa i ...
    ... delovi, odnosno tipovi udubljenja predstavljaju važne parametre za identifikaciju (prema Checa i dr. 2006), (sl. 2 C). Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis) Doktorska disertacija 12 Sl. 2 A. Parametri za merenje Nucula, korišćeni u radu: D-dužina; V-visina; ...
    ... fauni mekušaca. Znatno manje površine sa otkrivenim izdancima nalaze se u okolini Aranđelovca, Koceljeva i Loznice u zapadnoj Srbiji. Dubokim bušenjem, sedimenti badena su utvrđeni u Podunavlju, zapadnom Pomoravlju, a najviše u Kolubarskom basenu. Zapadno od Loznice u Srbiji, a istočno i sev ...

  • Израда хидрогеолошких објеката за потребе захватања подземних вода из алувијона Саве на локацији Мајур (Шабац)

    Лука Обрадовић (2024)
    За потребе формирања изворишта за водоснабдевање фабрике у селу Мајур (град Шабац) технолошком, техничком, санитарном и водом за потребе противпожарне заштите,спроведена су примењена хидрогеолошка истраживања која су обухватила израду две истражне бушотине ЗКИБ-1 и ЗКИБ-2 ,директном методом бушења, са уградњом пијезометарске конструкције и израду једног истражно-експлоатационог бунара. Бунар је израђен реверсном методом бушења уз примену чисте воде као радног флуида.Пројектовани бунар је дубине 30 метара чији капацитет износи 32,67 l/s. Захвата подземне воде формиране у овкиру алувијаних слојева реке ...
    израда бунара, истражно бушење, хидрогеолошка истраживања, Мајур

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... promenu vrednosti parametra lokalnog hidrauličkog otpora tokom vremena eksploatacije tumače kao pokazatelj napredovanja starenja i predstavljaju hidraulički parametar i pojam kinetike promene lokalnog otpora na drenovima (Kinetics of LHR variation, KLHR). Promenu vrednosti ovog parametra autori kvantifikuju ...
    ... konturi bušenja horizontalnog bunara na efekat tzv. početnog ili ranog sniženja (koji se ispoljava u prvim trenucima od početka crpenja bunara) i tom prilikom utvrdili graničnu vrednost propusnosti ovog sloja iznad koje se negativan hidraulički uticaj otpora vezanog za formaciju na konturi bušenja bunara ...
    ... beskonačno male debljine ovog sloja i za slučaj određene, realne vrednosti debljine sloja na konturi bušenja bunara (engl. finite thickness of skin zone). Hidrauličke efekte predmetnog sloja na konturi bušenja izučavali su i Yeh & Yang (2006; 2009). Gubici u prifilterskoj zoni i pri prolasku kroz otvore ...

  • An oilfield in Libya: A new model to enhance waste water disposal

    Dušan Danilović, Vesna Karović Maričić, Nori Elhaddad, Branko Leković (2016)
    нафта, лежишне воде, припрема

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...
    hidrogeotermalni sistem, hidrohemijske i izotopske metode, mladi intruzivi

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata