Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Schaltegger U.

4188 items

  • Речник САНУ као база терминолошких речника (на примеру речника кулинарства)

    Рада Стијовић, Олга Сабо, Ранка Станковић (2017)
    ... је у Речнику САНУ квалификатором кув. означено око сто речничких одредница из куварског домена. У првом тому су означен: аспик, бајцовати и баница, у петом: завара, заваривати, заварити и завезача, у десетом: котлет, крокет, кромпирача, крофна, крумпир-пирјан, у седамнаестом: одморити, док у де ...
    ... али их је највише шест. 6 У Речнику, нпр., налазимо податак да се у неким крајевима Босанске крајине, као и међу Србима у Хрватској крајини орачима кад заору прву бразду износи погача која се зове бразданица, браздењача или браздионица, у зависности од краја, да се у Ресави за Божић прави колач ...
    ... области, определили смо се за кулинарску, која је у нашој свакодневици несумњиво најзаступљенија и могло се очекивати и да ње има највише у Речнику и да је она у великој мери обухваћена Речником. Претраживати стотине хиљада одредница и милионе примера у папирној верзији Речника тешко је изводљиво. Зато ...

  • Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"

    Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Aleksa Paunović (2024)

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... brečiziran, kao ı da je kasnije cementovan kovelinom. Sfalerit i galenit su u tragovima, uglavnom u obodnim delovima rudnog tela. Pojave samorodnog S uočene su u u vidu prorastanja u sulfidima ili kao kasnija faza u vidu nagomilanja ili prožilaka po obodu ležišta. Šupljikava silicija je uočena ...
    ... menja učešće litoloških jedinica u njenom sastavu. U strukturi formacije preovladavaju vulkaniti andezitskog sastava i njihovi vulkanoklastiti, a u manjoj meri u njima se nalaze sočiva sedimenata pretežno laporovitog sastava. Ova jedinica je dobro istražena i u njenim vulkanitama je formirana ...
    ... – vreme aktivnog rada mašine u jednom satu (min), Vku — zapremina zasipa u kašici (m*), t — vreme utovara, istovara ı manevrisanja u ciklusu (min), L.sr— srednja dužina transporta (m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (km/h). Ukupno vreme ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... 47 1. UVOD U radu je predstavljena geološka građa terena, metode koje se koriste u paleontologiji sa procesima konzerviranja i restauracije fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake. Fosilna asocijacija pronađena Je u crvenim glinovitim peskovima, koji su se formirali u vrtačama gornjotrijaskih ...
    ... pronađeni su na dva izolovana lokaliteta. U lokalitetu Šećerovac u donjem toku Dubrave, otkriveni su sivi masivni do debelo slojeviti rekristalisali mikritski krečnjaci koji sadrže vidljive ostatke algi i bivalvija (Slika 2) (Stejić, 2009). U ataru sela Riđake, u starim kamenolomima otkriveni su re ...
    ... sedimentima sarmata, pri čemu u nižim delovima dominiraju glinovito-peskoviti, a u višim peskovito-šljunkoviti sedimenti (Rajčević, 1978). Sedimentološka ispitivanja u donjem toku Dobrave otkrila su 10 metara visoke glinovito-peskovite sedimente, sa alevritskim glinama u donjem delu. Materijal je ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... samu cksploataciju kamena Jer Je najčešće bez vode u letnjem periodu (Erić, P., et al. 2000). Granitoidni masiv Bukulje se Javlja u vidu sočivastog magmatskog tela koje je u zapadnom delu utisnuto u devon — karbonske škriljce, a u istočnom delu u sedimente kredne starosti (sl. 2.5). | Zona s ...
    ... ove vrste gabra, koji se dalje izvoze u zemlje širom sveta na preradu blokova, sečenje i finalnu obradu (oko 50 % u Mozambik, a ostatak u Italiju, Belgiju, Španiju i druge zemlje). Godišnja proizvodnja GNA u Zimbabveu je desetine hiljada m* što je na primer, u 2016. godini, imalo vrednost od 45 ...
    ... et al., 1996). LGS formacija, u literatur: poznata ı kao „Bušveldski granit“ je Jjasno diferencirana slojevita intruzija u formi sočivastog tela, debljine 1-4 km koje u 10 glavnom delu Bušveldskog kompleksa ima pružanje 310 km u pravcu I-Z, i 120- 210 km u pravcu S-J (Hill et al., 1996, Cawthorn ...

  • Classification of mining waste landfills according to legislation in Serbia

    Dragana Nišić, Uroš Pantelić, Nikoleta Aleksić, Neda Nišić (2021)
    rudarski otpad, jalovina, uredba, deponija, kategorija A, klasifikacija
    ... KARAKTERA OTPADA KOJI SE ODLAŽE U NJOJ Deponija se klasifikuje u kategoriju A ako je ru- darski otpad „… klasifikovan kao opasan ili sadrži supstance ili smeše koje su klasifikovane kao opasne u skladu sa propisima za upravljanje otpadom iznad granične vrednosti…“ [6]. U skladu sa ovim stavom treba ...
    ... godišnje povećanje vode u taložnom jezeru. U praksi ovo znači da bi ustanovljene koncen- tracije opasnih materija u vodenoj fazi deponije trebalo uporediti sa graničnim vrednostima emisije (GVE) na osnovu Uredbe o graničnim vrednostima emisije zaga- đujućih materija u vode i rokovima za njihovo ...
    ... rudarskog otpada prema zakonskoj regulativi u Srbiji DRAGANA D. NIŠIĆ, Univerzitet u Beogradu, Pregledni rad Rudarsko-geološki fakultet, Beograd UDC: 622.7.097(497.11) UROŠ R. PANTELIĆ, Univerzitet u Beogradu, 504.5/.6:622(497.11) ...

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... kapacitet mašine u t/h 50 - vreme rada mašine u Jednom satu u minutima (50 min) Kui – dozvoljena težina u kašici (9 t) t - usvojeno vreme utovara, istovara i manevrisanja u jednom ciklusu, (2 min) L.r, - srednja dužina transporta rude u m (150 m) 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, Vv ...
    ... ruda 2.000.000 t Sadržaj vlage u rudi 2,15 % Suva ruda 1.957.000 t Sadržaj bakra u rudi 0,523 % Količina bakra u rudi 10.235,11 t Sadržaj zlata u rudi 0,194 g/t Količina zlata u rudi 379,66 kg Sadržaj srebra u rudi 1,746 g/t Količina srebra u rudi 3.416,92 kg Vlažni koncentrat ...
    ... t Sadržaj vlage u koncentratu 9% Suvi koncentrat 43.864,75 t Sadržaj bakra u koncentratu 21% Količina bakra u koncentratu 9.211,59t Sadržaj zlata u koncentratu 4,33 g/t Količina zlata u koncentratu 189,83 kg Sadržaj srebra u koncentratu 42,844 g/t Količina srebra u koncentratu 1.879 ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... неизбежни утицај на животну средину. У општем смислу утицаји се јављају у горњем делу литосфере, у целој хидросфери и у доњем делу атмосфере управо у непосредном контакту са активностима површинске експлоатације. Набројани елементи животне средине образују у целини биосферу која непосредно прихвата ...
    ... пејзажног околиша. Најопштије, свеукупне промене се дешавају у горњем делу литосфере, у целој хидросфери и у доњем делу атмосфере управо у непосредном контакту са активностима површинске експлоатације. Поменуте промене дешавају се у свим периодима површинске експлоатације, односно током радног ...
    ... проблема или у простору могућих стања реалног система [36, 16]. Због природе минерално-сировинског комплекса и утицаја бројних чинилаца различитих извора, генезе, побуде и генерисања, у рударству се одлуке у принципу доносе у мултиваријабилним условима са различитим ограничењима. У оваквој ситуацији ...

  • High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples

    Jelena Stefanović, Dejan Radivojević (2020)
    Циљ рада је да кроз теоријски аспект и примере примене представи секвенциону стратиграфију високе резолуције карбонатних седимената. У том смислу први део се односи на појам и значење високе резолуције у секвенционој стратиграфији. Од временских и просторних скала које одговарају сеизмичким профилима у последњих двадесет година метода је нашла примену на скалама које одговарају бушотинским подацима или изданцима. Као најпогоднији седименти за овај тип истраживања су се показали карбонати јер су осетљиви на еустатичке промене, а основе секвенционе стратиграфије ...
    изданак, системска група, јура-креда, карбонатна платформа, плитководна средина
    ... фораминифера изнад граничних површи може показати средину промењене енергије у односу на ону испод површи у смислу дубине и положаја у басену. Истовремено, у седиментима непосредно изнад граничне површи долази до промене у минералном саставу, као и дуж саме површи где може доћи до повећања концентрације ...
    ... седимената варира у опсегу од 27- 1200 m. У табели 2 су уједно представљени резултати примене метода секвенционе стратиграфије, фацијалне анализе и геохемијских метода. Секвенциона стратиграфија је у комбинацији са циклостратиграфијом у радовима дала различите резултате у зависности од циља ...
    ... планине у Алжиру) током периода јуре и креде. Број секција у издвојеним радовима варира од 4 до 12 (Табела 2) и расте у складу са повећањем временског оквира (осим за BODIN et al., 2006). Како се метода примењује на мање временске опсеге током којих се прате промене, радови које се налазе у табели ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... Endred formaciji, a deponovani su u distalnim delovima jezera, u profundalu, gde je dubina basena bila veća od priliva sedimenata. U bušotinama u severnom delu područja, Endred formacija nedostaje, preko sarmata leže sedimenti Alđe formacije. To su sedimenti koji su u bušotinama predstavljeni laporovito ...
    ... Turbiditi su vezani za završnu fazu zatvaranja Neotetisa i nalaze se u istočnim i severnim delovima planine. U zapadnim delovima terena konstantovani su krečnjaci i laporci deponovani u sprudnim uslovima (Toljić et al. 2013). U krednim krečnjacima se mogu naći ostaci makrofaunc poput školjke Inoceramus ...
    ... kamen. Lokalitet Je izgrađen od smene srednjozrnog i finozrnog peščara ı krečnjaka. Peščari se u donjem delu stuba javljaju u slojevima do 20 cm debljine, dok su u višim delovima nešto tanji. U peščarima Je slabo izražena horizontalna laminacija. Krečnjak se Javlja kao masivan i sadrži peskovitu ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... mali, odnosno zanemarljiv. Frekventni domen operator je: A’(u,v)= A(u,v)/ (sin I + i cos I sin (D+α)) 2 gde je A (u, v) amplituda na frekveciji (u,v), I i D su inklinacija i deklinacija, a α je tan - 1 (v/u) . Primena ove metode u frekventnom domenu uzrokuje određene probleme. Ne daje dobre ...
    ... 84 geotektonskih jedinica je u pravcu glavnih rasednih zona pružanja SZ-JI do SSZ-JJI u Dinaridima i SSZ-JJI do S-J u Karpato-balkanidima (Marović et al, 2002). Pristutni su i rasedni sistemi pružanja SI-JZ, S-J I I-Z u Dinaridima i SI-JZ, SZ-JI kao i ZJZ-ISI u Vardarskoj zoni i Karpato-balkanidima ...
    ... Grčke, odnosno u oblastima Evzoni i Skra, vršeno je modelovanje na osnovu gravimetrijskih podataka, jer kao što je objašnjeno u poglavlju 4, geomagnetski podaci nisu mogli da se iskoriste. Modelovanje je vršeno pod pretpostavkom da nema velikih promena u pružanju ofiolita u Makedoniji i u severnom ...

  • Energetska bezbednost sektora prirodnog gasa Srbije

    Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Miroslav Crnogorac (2023)
    U prve dve decenije 21. veka obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom domaćeg tržišta bio je jedan od prioriteta razvoja energetike Srbije. Istovremeno, aspekt sigurnog snabdevanja bio je neizostavni deo slagalice stvaranja energetske bezbednosti. Izražena uvozna zavisnost je dominantna karakteristika sektora prirodnog gasa, tačnije, Republika Srbija je snažno zavisna od ruskog gasa, sa više od 80% uvezenih količina gasa, a do pre dve godine snabdevala se isključivo kroz jednu interkonekciju. U radu se razmatra aktuelna situacija u sektoru prirodnog ...
    N-1, IDUPS, energetska bezbednost, sigurnost snabdevanja
    ... Univerzitet u Beogradu. Diplomirao, magistrirao i doktorirao u okviru naučne oblasti Mehanizacija u rudarstvu, na Rudarsko-geološkom fakultetu, Univerzitet u Beogradu, gde je i prvi put biran u zvanje 2004. godine. Autor je velikog broja radova u međunarodno priznatim časopisima, učestvovao u izradi ...
    ... Univerzitet u Beogradu. Diplomirao, završio master studije i doktorirao je u okviru naučne oblasti Naftno rudarstvo, mehanizacija i automatizacija u rudarstvu, na Rudarsko- geološkom fakultetu, Univerzitet u Beogradu, gde je i prvi put biran u zvanje 2014. godine. Autor je velikog broja radova u međunarodno ...
    ... isključivo kroz jednu interkonekciju. U radu se razmatra aktuelna situacija u sektoru prirodnog gasa, razlika u odnosu na ranije periode i potencijalni trend procene sigurnosti snab- devanja Srbije prirodnim gasom, kao i ranjivost ovog sektora na prekide u međunarodnim lancima snabdevanja. Kroz ...

  • Parametri zbijanja komunalnog otpada određeni različitim laboratorijskim metodama

    Jovana M Janković Pantić, Dragoslav R Rakić, Irena G Basarić Ikodinović, Tina D Đurić, Snežana Bogdanović (2021)
    Zbijanje komunalnog otpada predstavlja jednu od osnovnih faza korišćenja komunalne deponije. Zbog toga je kao i kod drugih nasutih građevina, veoma korisno odrediti parametre zbijanja: maksimalnu suvu zapreminsku težinu (dmax) i optimalnu vlažnost (wopt). Dobijeni rezultati mogu da posluže prilikom projektovanja kapaciteta deponije kao i prilikom definisanja obradivosti otpada. U dosadašnjoj praksi najčešći način određivanja parametra zbijanja je standardna metoda (Proktorov opit) koja se koristi u mehanici tla, uz eventualnu redukciju energije zbijanja. Međutim, različiti tretmani komunalnog otpada na ...
    deponija komunalnog otpada, zbijanje, Proktorov opit, malj sa šiljcima
    ... krive pre i nakon lzvađenja Proktorovog opita (malj sa šiljcima) . REZULTATI I DISKUSIJA Kako bi se ukazalo na razlike u pristupu za korišćene metodologije koje u==u prikazane u radu, analiziran је standardni i nestandardni način m zvođenja Proktorovog opita. Jedna od vidljivih razlika primene 5»rmr ...
    ... razaranje i usitnjavanje komunalnog otpada. U radu je prikazano ponašanje komunalnog otpada na dva veštački Mripremljena uzorka različitog sastava (deponija Plandište). Uzorci su Spitani u standardnom Proktorovom aparatu рп istoj energiji zbijanja, Univerzitet u Веоргади, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd ...
    ... problema sa deponijama komunalnog otpada u Japanu, a uz činjenicu da 5е postojeće lokacije zatvorenih deponija u blizini ргадома koriste samo kao parkovi ili golf tereni, Itoh i dr. (2005) su odredili parametre zbijanja za tri grupe uzoraka koje su pripremljene u različitim sastavima. Proktorov opit ...

  • Dimenzionisanje deponija za ugalj

    Dinko Knežević, Božo Kolonja, Ranka Stanković, Aleksandra Tomašević, Dragana Nišić (2014)
    ... rad, punim kapacitetom, u periodu od 45 dana. To se uklapalo u tada važeće principe koji su predviđali i rezervu za rok od 90 dana [3]. Veličina deponija uglja na termoelektranama u Srbiji, bez Kosova i Metohije, prikazana je u tabeli 1. Tabela 1. Veličina deponija uglja u Srbiji, bez KiM Ter ...
    ... njihovih krajnjih proizvoda se održava i socijalni mir to ti parametri ne učestvuju u određivanju veličine deponija uglja. U svetu se svakako o tome vodi računa. Sve u svemu, određivanje veličine deponije je kompleksan problem. U staroj SFRJ izrađen je predlog Pravilnika o administrativno-tehničkom određivanju ...
    ... Nišić Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, Đušina 7, Beograd, dinko.knezevic@rgf.bg.ac.rs IZVOD U ovom radu data je analiza vrsta i načina korišćenja deponija za ugalj. Poseban akcenat je stavljen na sadašnju praksu formiranja i korišćenja deponija uglja u Srbiji. Analizirane ...

  • Дигиталне библиотеке у рударству и геологији са посебним освртом на представљање сиве литературе

    Биљана Лазић, Александра Томашевић, Михаило Шкорић (2019)
    Имајући у виду потребу за проналажењем информација похрањених у различитим облицима документације која се генерише у областима рударства и геологије на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду, отпочет је процес развоја дигиталне библиотеке ROmeka@RGF, на платформи за приказивање дигиталних колекција - Омека. Значајан део документације представља такозвана сива литература која је претежно заступљена у виду вишетомне документацијe. Први савладани изазов представљало је повезивање различитих вишетомних делова пројектних извештаја у једну целину која би била лако доступна и претражива.
    дигиталне библиотеке, сива литература, Омека, језички ресурси, речници
    ... Шкорић3 Универзитет у Београду4 Рударско-геолошки факултет ДИГИТАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ У РУДАРСТВУ И ГЕОЛОГИЈИ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ПРЕДСТАВЉАЊЕ СИВЕ ЛИТЕРАТУРЕ Сажетак Имајући у виду потребу за проналажењем информација похрањених у различитим облицима документације која се генерише у областима рударства ...
    ... дигиталних колекција, дигиталне библиотеке су развијене и у оквиру више високошколских установа и библиотека: на Филолошком факултету Универзитета у Београду5, у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“6, на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду7 итд. Глобална искуства показују да дигиталне ...
    ... 04:08:01 Дигиталне библиотеке у рударству и геологији са посебним освртом на представљање сиве литературе Биљана Лазић, Александра Томашевић, Михаило Шкорић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Дигиталне библиотеке у рударству и геологији са посебним ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... obavljena u cilju izrade ovog završnog rada obuhvataju terenski i laboratorijski rad. Terenski rad obuhvatio je uzorkovanje uzoraka iz materijala sa separacije ,,Gemax” u Zemunu. Laboratorijska ispitivanja uražena su u laboratoriji Arhitektonsko-građevinskog instituta u Beogradu kao i u laboratoriji ...
    ... čime Je potvrđena njegova heterogenost. Ovaj šljunak se često koristi u građevinarstvu, kao dekorativni materijal u uređenju dvorišta i parkova, ali i u akvaristici zbog svoje neutralne hemijske prirode. Dunavski šljunak u okolini Zemuna posebno je cenjen zbog svoje estetske i funkcionalne vrednosti ...
    ... čestica u agregatu. Što je dobijeni rezultat veći, znači da je materijal čistiji, odnosno, da je prisutna veća količina peska u odnosu na čestice glinovitog karaktera. Materijal za ispitivanje je pripremljen u skladu sa napred navedenim standardom (Slika 7). Ispitivanje se sprovodi u cilindru ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... — vreme aktivnog rada mašine u Jjednom satu (min), Qku- težina materijala u kašici (14 t), t — vreme utovara, istovara ı manevrisanja u ciklusu (min), L.sr— srednja dužina transporta (m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (km/h). Kapacitet ...
    ... potrebe odvodnjavanja pripremnih prostorija u fazi izrade, kao i za potrebe odvonjavanja ležišta u procesu eksploatacije, u pristupnim (PH) i transportnim (TH) hodnicima predviđeni su prihvatni kanali. Kanali su pozicionirani u podini duž boka prostorija. U cilju sprečavanja erodovanja i zarušavanja ...
    ... n ejuut(j}: (q)"N |. : || – AIZOJdSyo PUIOI|ON G U H U S I I - W_ VD{SUPU (aq)N | 'B UITUJmlUOy n PUIOI|O03] ~ o · ~ | PAIZO|dSyO PUIOI|ONy ~ - u :u/8x) |G [ ojez:nod'oodS b M» m b u n o s n q c 55| _ Urummjuoy [oig MNJ -| yuoxy:nod-oodg ...

  • Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)

    Vladimir Kovačević (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...
    geotehnička istraživanja, prednapregnuta sidra, nosivost sidra, standard SIA V 191
    ... (ou / 8p) BABl|/0A0p8Z uuu C*0) = !|! > utuuz“1y – u u u s TV :A015n I (1-1v / 1) 801 ns | rstozi | roms | __I _| (uluu) 8UJJA (ad/(y aououvV) ( u ž s } u o u u 2 / 3 ) ( a o u y u y U 3 1 ) O O N O O r 0 8 0 7 0 9 Og OP O m Z O N ...
    ... *IV_:dd OA!U (umu) utui | *|V – !u ! 1V (umu) utu | *|V - U!UU | “|V {(umu) utur | *IV – ul 1 *V_ 1A OAU :XI OAMU TA OAIU {umu) urur } *V – u | *V_:AJ OA!U (umu) ujur | *IV – UfuI !+y FH OA!U {(umu) urur } *V – u | +y ? OA!U P E OA!U (umur) ...
    ... !|! > utuug“IV – u u u g 1“TV :4015n II (au / ep) BAB[|0A0peZ uuu Z * ) = !|! > U I U I Z “ I V – u r u g “ V :A0JSn | : V / 13V) 901 *umu 0001 po oluoznpz! oy}nu8nsop af epgy nynuiu! ui0u!pos BU oynupj9ad 9fug3059,L ssoad u ojIS wluepudo op ...