Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Starenje bunara aluvijalne sredine

544 items

  • Reducing environmental impact caused by mining activities in limestone mines

    Radmila Gaćina, Bojan Dimitrijević (2022)
    Mining and its related activities have always resulted in changes in the environment and these changes can vary from one area to another. As a result of mining, several types of changes can be distinguished: destruction of land and existing vegetation, changes in terrain topography, modification in air quality, changes in surface and groundwater quality, as well as change geotechnical conditions of the rock. Environmental impact of mining have been a public concern. There is widespread global interest in mining ...
    uticaj na životnu sredinu, rudarstvo, degradirana područja, održivost, rekultivacija

  • Litijum u mineralnim vodama Srbije – potencijalna lekovita svojstva

    Jana Štrbački (2022)
    Litijum je biološki aktivan mikroelement u ljudskom organizmu: u malim koncentracijama doprinosi pravilnom funkcionisanju pojedinih enzima, hormona i vitamina, dok se u većim, terapeutskim dozama, koristi za lečenje i prevenciju nekoliko psihijatrijskih poremećaja. Eksperimentalno je dokazano da su litijumske mineralne vode bioraspoloživi izvor ovog mikroelementa, u smislu obezbeđivanja njegovog preporučenog dnevnog unosa. Proučavanjem zakonomernosti raspodele litijuma u mineralnim vodama Srbije konstatovano je da barem 50 pojava sadrži koncentracije litijuma potrebne za unapređenje opšteg zdravstvenog stanja ljudi.
    lekovite mineralne vode, hidrogeološka sredina, mikrodoze litijuma, dijetetski suplementi, Srbija

  • Osnovi petrologije

    Nada Vasković, Bojan Kostić (2022)
    petrologija

  • Assessment of river sediment quality according to the eu water framework directive in large river fluvial conditions. A case study in the lower Danube river basin

    Atanas Hikov, Anca-Marina Vîjdea, Irena Peytcheva, Gyozo Jordan, Prvoslav Marjanović, Zlatka Milakovska, Petyo Filipov, Milena Vetseva, Albert Baltres, Veronica Elena Alexe, Lidia-Lenuța Bălan, Marko Marjanović, Vladica Cvetković, Kristina Šarić & The Simona Project Team (2023)
    Monitoring, uzorkovanje, hazardne supstance, teški metali, organske supstance, geološka osnova, standard kvaliteta životne sredine (EQS), basen reke Dunav

  • Карактеризација и управљање индустријским отпадом

    Динко Кнежевић, Драгана Нишић, Рудолф Томанец, Драгана Ранђеловић (2018)
    испитивање индустријског отпада

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... proslojcima peskova i glina. KVARTAR (Q) Kvartarne tvorevine nemaju značajno rasprostranjenje u okviru područja istraživanja. Predstavljene su aluvijalnim tvorevinama (al) koje se javljaju u dolinama većih rečnih tokova (Crnica, Grza, Ravanica) i izvorskim bigrovima (i) čija se pojava vezuje za ...
    ... intergranularnog tipa izdani. Usled spuštanja nivoa podzemnih voda ispod kote podine u sušnom periodu godine dolazi do proceđivanja podzemnih voda aluvijalne izdani koja se nalazi u povlati karbonatnih naslaga. Vertikalno proceđivanje zavisi od koeficijenta filtracije i stepena karstifikacije. 5 ...
    ... I“ uzlaznog karaktera kao i pojava gasova u koritu reke Mirosave. 53 U cilju utvrđivanja veličine podzemnog isticanja iz karstne izdani u aluvijalne naslage reke Mirosave vršena su simultana hidrometrijska merenja na sukcesivnim hidrometrijskim profilima u periodu od dvanaest meseci (01.11 ...

  • Hidrotermalne alteracije kao kontrolni faktor mineralizacije u ležištu bakra Borska reka

    Jovana Mirčeta (2024)
    Rudno polje Bor kome pripada rudno telo Borska reka se nalazi u severnom delu Borsko- Srednjegorske zone Karpato-balkanske metalogenetske provincije. Ležište Borska Reka se nalazi u krajnjim severozapadnim delovima rudnog polja Bor. Smešteno je u intenzivno izmenjenim andezitima i njihovim piroklastitima. Relativno je jednostavne građe. Ležište Borska reka genetski pripada grupi hidrotermalnih ležišta, klasi porfirskih ležišta bakra i zlata. Sastavni je deo velikog hidrotermalnog rudonosnog sistema Bor, koji je po uslovima stvaranja i tipovima rudne mineralizacije sličan hidrotermalnom rudonosnom ...
    petrološka analiza, hidrotermalne alteracije, kontrolni faktor, porfirska ležišta
    ... nastanka još sa sigurnošću nisu razjašnjeni. Čine istočnu granicu hidrotermalnog sistema Bor. Najmlađe tvorevine na području Bora su kvartarni aluvijalni nanosi Borske reke. Predstavljeni su serijom peskova, šljunkova i valutaka krečnjaka. Takođe Je markantno prisustvo nusprodukata eksploatacije ...
    ... funkciji dubine primarnog magmatskog ognjišta, zatim mesta generisanja magmatogenih voda i izvora rudnih elemenata, kao i poroznosti i permeabilnosti sredine u kojoj je deponovano orudnjenje. Moguće Je da je bila oko 5 km i više, jer je vertikalni interval rasprostranjenja mineralizacije oko 2 km. Pokretačka ...
    ... genetskom tumačenju modela stvaranja ležišta, 15 podrazumevaju niz dodatnih odgovora koji su vezani za temperaturu i salanitet rastvora, analizu sredine i stepen njene tektonizacije. 2.6. TEKTONIKA LEŽIŠTA BORSKA REKA Strukturno-tektonske karakteristike hidrotermalnog, rudnonosnog sistema Bor ...

  • Geofizičko reflektivno sondiranje kao test integriteta betonskog šipa

    Jovo Jakišić (2024)
    Temelj predstavlja izuzetno bitan element svakog građevinskog objekta. Zbog toga je neophodno poštovati odgovarajuće standarde, u projektovanju i izvođenju temeljne konstrukcije.Šipovi predstavljaju jedan od načina dubokog fundiranja tj. temeljenja. Za svaki izvedeni šip pojedinačno neophodno je izvesti kontrolu kvaliteta. Postoji više postupaka kojima je mogućeizvršiti kontrolu kvaliteta, a jedan od njih je test integriteta šipa malom silom, koji je prikazan u ovom radu.Ovaj postupak se izvodi seizmometrijskom metodom, postupkom refleksije, koji je definisan međunarodnim standardom ASTM D5882.Podaci koji su prikazani ...
    temelj, šip, seizmometrijska metoda
    ... već prenose opterećenje isključivo trenjem između omotača i prirodne sredine, nazivaju se lebdeći šipovi, - oslonjene šipovi koji svojim vrhom zalaze u nosivi sloj, a opterećenje prenose trenjem između omotača i prirodne sredine, ali i pritiskom baze šipa na nosive slojeve poluprostora. U zavisnosi ...
    ... pristupačnosti trenutno je najzastupljeniji na našim prostorima. Zasniva se na teoriji prostiranja talasa kroz clastičnu sredinu, uz pretpostavku da je betonski šip savršeno elastična sredina. Test integriteta šipa malom silom detaljnije će biti prikazan u Poglavlju 5 ovog završnog rada. Test integriteta ...
    ... bude trajno upotrebljiv. Kod složenih građevinskih projekata najčešće se primenjuje duboko fundiranje tJ. duboko temeljnje, zato što prirodna sredina ima malu čvrstoću i veliku stišljivost na dubini koja odgovara plitkom fundiranju. Osnovni kriterijum koji se poštuje pri projektovanju dubokih temelja ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... merenja koja će verifikovati model rada bagera i dinamičko ponašanje pri otkopavanju u složenim uslovima radne sredine ; • izbor optimalne dužine strele rotornih bagera za uslove radne sredine površinskih kopova lignita u Srbiji. Sa realizacijom ovako postavljenih istraživanja stvoriće se uslovi ...
    ... kih i kinematskih parametara bagera i parametara radne sredine, procenu budućih potreba za rotornim bagerima kao i ekonomska razmatranja. Zaključeno je da je za osvajanje proizvodnje rotornih bagera, koji će biti prilagođeni radnoj sredini površinskih kopova Srbije, neophodno angažovanje velikog ...
    ... troškova. Ulazne podatke za analize prdstavljaju: parametri radne sredine sa najznačajnijim strukturnim karakteristikama, kao što su: debljina i nagib proslojaka u uglju i kvalitet uglja. Fizičko-mehanička svojstva radne sredine utiču na dimenzionisanje otkopavanja sa parametrima bloka i izbor ...

  • Bezbednosna rastojanja u jamskim magacinima eksploziva u domaćoj i međunarodnoj praksi

    Luka Crnogorac, Ognjen Popović, Toma Jovičić, Veljko Lapčević (2024)
    Projektovanje jamskih magacina eksploziva predstavlja složen inženjerski problem. Sama namena jamskih magacina zahteva ispunjenost niza uslova koji se odnose na bezbedno pozicioniranje magacina, ispunjenost uslova ventilacije, pristupa, rukovođenja magacinom, načina skladištenja eksplozivnih sredstava, protivpožarne zaštite, elektro zaštite itd. Veoma važan parametar prilikom projektovanja jamskih magacina eksplozivnih sredstava predstavlja minimalno sigurnosno rastojanje između susednih komora u kojima su smeštena eksplozivna sredstva u cilju sprečavanja potencijalnog neželjenog dejstva vazdušnog udarnog talasa, razornog dejstva eksplozije i seizmičkog dejstva eksplozije. U ovom radu su prikazani ...
    jamski magacini, eksplozivi, bezbednosna rastojanja
    ... strane, u kraćem trajanju oscilacija. Pored drobljenja stenske sredine i stvaranja pukotina, u steni u neposrednoj blizini eksplozije, odnosno na relativno malom rastojanju, na većoj udaljenosti energija cksploziva izaziva talasanje sredine. Seizmički sigurno rastojanje proračunava se na osnovu formule: ...
    ... u skladu sa međunarodnim preporukama za projektovanja radi uporedne analize. Osnovi podaci o radnoj sredini, eksplozivu i magacinu prikazani su u Tabeli 3. Tabela 3. Osnovi podaci o radnoj sredini, eksplozivu i magacinu Parametar Vrednost Vrsta stenske mase Jednoosna čvrstoća na pritisak Zapreminska ...
    ... [4]. U inostranstvu su, u zavisnosti od zemlje, zastupljeni standardi i pravilnici koji definišu pitanja izbora lokacije magacina, uslova radne sredine, zahteva ventilacije, bezbednosti, udaljenosti od potencijalnih zapaljivih izvora, označavanja magacina, protivpožarne zaštite, clektro zaštite i ...

  • An update on the mineral-like Sr-containing transition metal arsenates

    Tamara Đorđević, Ljiljana Karanović (2021)
    We report on the crystal structures of three novel synthetic SrM-arsenates (M = Ni and Fe3+), isostructural or structurally related to the minerals from tsumcorite, carminite and brackebuschite groups. They were synthesised under mild hydrothermal conditions and further characterised using single-crystal X-ray diffraction (SXRD), scanning electron microscopy with energy dispersive spectroscopy (SEMEDS) and Raman spectroscopy. SXRD and SEM-EDS yielded formulae: (I) SrNi2(AsO4)2·2H2O, (II) Sr1.4Fe3+ 1.6(AsO4)2(OH)1.6 and (III) SrFe3+(AsO4)(AsO3OH). All three structures are built up of slightly distorted MO6 octahedra ...
    арсенати метала, кристална структура, дифракција рендгенских зрака на монокристалима, хидротермална синтеза, Раманова спектроскопија, релевантна једињења у животној средини, арсенeochemistry and Petrology

  • The correlation of Upper Miocene lithostratigraphic units of the southern part of the Pannonian basin

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2019)
    gornji miocen, litostratigrafske jedinice, formacije, Panonski basen
    ... Stoga, prvo su navedeni mađarski, srpski i zatim hrvatski nazivi. Pored toga, navedena je depoziciona sredina kojoj formacija pripada. 1.Endrőd – Hetin – Medvedski Breg: jezerska dubokovodna sredina 2. Szolnok – Majdan – Andraševec (donji deo): dubokovodni turbiditi 3. Algyő – Mokrin – Andraševec ...
    ... i Hrvatsko zagorje). Opisane litostratigrafske jedinice su u nivou formacije i člana, a izdvojene su na osnovu litološkog sastava, depozicione sredine, korišćenjem podataka sa terena i iz bušotina, i geofizičkih metoda (reflektivna seizmika i geofizički karotaž). Ovakva korelacija ima veliki značaj ...

  • Израда хидрогеолошких објеката за потребе захватања подземних вода из алувијона Саве на локацији Мајур (Шабац)

    Лука Обрадовић (2024)
    За потребе формирања изворишта за водоснабдевање фабрике у селу Мајур (град Шабац) технолошком, техничком, санитарном и водом за потребе противпожарне заштите,спроведена су примењена хидрогеолошка истраживања која су обухватила израду две истражне бушотине ЗКИБ-1 и ЗКИБ-2 ,директном методом бушења, са уградњом пијезометарске конструкције и израду једног истражно-експлоатационог бунара. Бунар је израђен реверсном методом бушења уз примену чисте воде као радног флуида.Пројектовани бунар је дубине 30 метара чији капацитет износи 32,67 l/s. Захвата подземне воде формиране у овкиру алувијаних слојева реке ...
    израда бунара, истражно бушење, хидрогеолошка истраживања, Мајур

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... patronirani eksplozivi za suvu sredinu > vodootporni emulzioni eksplozivi za miniranje u suvim i sredinama gde ima prisustva vode u bušotinama > anfo eksplozivi u rinfuznom stanju u suvim sredinama 30 Patronirani eksplozivi se primenjuju isključivo u suvim sredinama, gde nema prisustva vode ...
    ... slojevitost sa strmim padom slojeva. Ove mase predstavljaju izrazito vodopropusnu sredinu, odnosno hidrogeološke kolektore, koji omogućavaju otkopavanje stenske mase u suvoj sredini. Ova zona predstavlja sredinu koju karakteriše stabilnost radnih i završnih kosina na površinskom kopu ležišta Čokoće ...
    ... bušenja od 90 ı 110 mm. Za proizvodno miniranje na kopu koristiće se ANFO eksplozivi u rinfuznom stanju za rad u suvim sredinama i emulzioni eksplozivi pri miniranju u stenskoj sredini sa vodom. Na sledećoj slici prikazani su detalji sa kopa, gde se vidi oprema koja je u upotrebi. Slika 3.2. Detalj ...

  • Assessment of environmental radioactivity and health hazard at Stara Planina region

    Slavko Dimovic, Boris Vakanjac, Ivana Jelic, Milena Rikalovic, Vesna Ristic-Vakanjac, Radoje Bankovic (2021)
    Циљ студије је био да се процени потенцијални ризик од зрачења у близини напуштених рудника уранијума, јаловишта или лежишта уранијума на Старој планини у Србији. За процену ризика одређено је неколико параметара: активност еквивалента радијума, Raeq, екстерни индекс опасности, Hex, брзина апсорбоване дозе гама зрачења, D, годишња ефективна доза на позадинској експозицији гама гама на отвореном, AEDoutdoor и ризик од рака током живота, ELCR. Добијени резултати су показали да сви узорци, осим једног, имају Raeq вредност и до два ...
    природна радиоактивност, животна средина, здравље, опасност, процена ризика

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... nastanjuju dublje morske sredine, samo Kelliella miliaris Philippi nastanjuje plitkovodnu sredinu. Primerak iz Ugljevika je nađen u zajednici mekušaca plitkovodnih srednjomiocenskiih sedimenata (baden). Kelliellla barbara Studencka je takođe nađena u plitkovodnoj sredini. Nalazište: Ugljevik ...
    ... od podloge na kojoj su živeli (El-Hedeny, 2005). Žive u toplim i visoko energetskim sredinama i ljušture sa više izraženim linijama rasta u odnosu na one koji žive u hladnoj i mirnijoj vodenoj sredini. U sredini promenljivog saliniteta rastu brže od onih pod nepromenljivim uslovima. S druge strane ...
    ... nizak, smešten na sredini dorzalne ivice. Prednja ivica zaobljena, zadnja iskošena. Od vrha ka zadnjoj ivici polaze četiri jasno izražena i tanka rebra, od kojih je najjače rebro koje se nalazi na uglu između zadnje i ventralne ivice. Malo slabije rebro se pruža od vrha ka sredini zadnje ivice. Treće ...

  • Дигиталне библиотеке у рударству и геологији са посебним освртом на представљање сиве литературе

    Биљана Лазић, Александра Томашевић, Михаило Шкорић (2019)
    Имајући у виду потребу за проналажењем информација похрањених у различитим облицима документације која се генерише у областима рударства и геологије на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду, отпочет је процес развоја дигиталне библиотеке ROmeka@RGF, на платформи за приказивање дигиталних колекција - Омека. Значајан део документације представља такозвана сива литература која је претежно заступљена у виду вишетомне документацијe. Први савладани изазов представљало је повезивање различитих вишетомних делова пројектних извештаја у једну целину која би била лако доступна и претражива.
    дигиталне библиотеке, сива литература, Омека, језички ресурси, речници
    ... извештаја из области безбедности и здравља на раду (акт о процени ризика, елаборат о испитивању услова радне средине, итд.) и мониторинг (извештаји и елаборати о стању животне средине, постигнутим резултатима, итд.) (2018: 99-100). Дугорочни програм експлоатације Геолошки елаборат Претходна студија ...
    ... Zatecenog Stanja и Studija Uticaja Na Zivu Sredinu у релацији са подкласом Studija. Ова релација показује да су претходна студија оправданости, студија изводљивости, концептуална студија, студија утицаја затеченог стања и студија утицаја на животну средину врсте студије. 12 Web Ontology Language – ...
    ... приказивање и управљање пројектном документацијом из области рударства, као и незаобилазних домена: безбедност и заштита на раду, заштита животне средине и процена ризика. Селекција докумената се базирала на доступним дигиталним ресурсима и није рађено додатно скенирање докумената расположивих искључиво ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje tunela „Debelo brdo“ na autoputu E-80 Niš - Pločnik

    Dragoslav Rakić, Radojica Lapčević, Irena Basarić Ikodinović, Dragan Lukić (2022)
    Tunel „Debelo brdo“ nazvan je po najizraženijem relјefnom obliku na ovoj drugoj deonici autoputa E-80 Niš – Pločnik. Osnovnu geološku građu na lokaciji tunela čini Mio-Plioceni kompleks heterogenog litološkog sastava. Izgradnja tunela je predviđena delom u otvorenom iskopu dužine 240 m, a delom sa podzemnim iskopom dužine 190 m. U zoni tunela, padina je okarakterisana kao uslovno stabilna, pa bi neadekvatna zasecanja mogla da izazovu klizanja terena. Iz tih razloga, u okviru rada posebno su prikazani geotehnički uslovi izgradnje ...
    Tunel „Debelo brdo“, Geotehnički parametri, Privremene kosine, Šipovi, Podgrada.
    ... osnovu edometarskih ispitivanja, svi uzorci iskazali potencijal bubrenja, bez obzira na to iz koje sredinu su uzeti (laporovitih glina ili lapora glinovitih ). Na sw > 300 kPa, tako da se se radi o sredinama sa veoma visokim potencijalom bubrenja u prisustvu vode (Slika 9a). Ovi rezultati ukazuju da ...
    ... i GTZ-2 [5,6]. zona (GTZ-1) ra u kojoj dominiraju i povlatnom delu iznad tunela, debljine je od 10 13 m, a . (Slika 3a). U pitanju je sredina tvrdo- onzistentnog stanja izrazito visoke zone (GTZ- lapora glinovitog -peskovitog, i predstavlja osnovnu stensku masu bez frakcija ...
    ... 35 82 MPa i Eu3 = 45 69 MPa a prikazanim vrednostima dobijenim na osnovu korelacionih zavisnosti. Deformabilne karakteristike ovih Mio-Pliocenih sredina konsolidacije), definisane su i u edomaterskaom aparatu. Primenom poznate veze Mv i Eu dobijene su vredno u = 45 66 MPa . a) b) ...

  • Analiza obrazovnog sistema i kadrovskog potencijala Republike Srbije u oblasti rudarstva i geologije

    Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Predrag Jovančić, Filip Miletić, Jovana Mitrović (2024)
    Adekvatno postavljen i kontinualno unapređivan sistem obrazovanja predstavlja jasan preduslov za razvoj pojedinca, društva i države u celini. Sistem obrazovanja u Republici Srbiji davno je postavljen, a reforme nisu do kraja sprovedene. Posebno je to izraženo u visokom obrazovanju gde reforma po bolonjskom sistemu nije do kraja sprovedena ili je negativno zloupotrebljena. Trenutno je sistem obrazovanja je pod velikim pritiskom usled oštrih zahteva tržišta rada. U ovom radu je izvršena analiza obrazovnog sistema u oblasti rudarstva i geologije u ...
    obrazovanje, rudarstvo, geologija
    ... zaštitu životne sredine ali i pri kompanijama koje se bave izradama studija, elaborata i projekata iz predmetne oblasti ili akreditovanim laboratorijama koje se bave terenskim ispitivanjem. Tabela 8. Broj diplomiranih studenata na studijskom programu Inženjerstvo zaštite životne sredine (OAS i MAS) ...
    ... stranog jezika uz podrazumevani engleski i maternji jezik; • Održivost - razumevanje potrebe za zaštitom životne sredine, primena metoda koje minimalizuju ekološki uticaj na životnu sredinu. Razumevanje procesa i mera dekarbonizacije i modela cirkularne ekonomije (primene sekundarnih sirovina); • ...
    ... oblasti rudarstva, trenutno su aktivni 3 studijska programa, a to su: 1. Rudarsko inženjerstvo; 2. Inženjerstvo nafte i gasa; 3. Zaštita životne sredine. U oblasti geologije jedina visokoškolska institucija na kojoj se pohađaju studije geologije je Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet ...