Претрага

Упит dcterms_subject_txt:basen reke Dunav

303 items

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... Tabela 3:Potreban broj radnika na radovima NAZIV Broj izvršilaca Opšti poslovi 20 Izrada Jamskih prostorija u ležištu B. Reka 60 Otkopavanje rude u ležištu B. Reka (bušenje, miniranje, utovar, transport, zasipavanje) 120 Eksploatacija rude u drugim rudnim telima 65 Spravljanje pasta ...
    ... rudno telo Kamenjar, rudno telo G, rudno telo Silifikacija, rudno telo L, rudno telo Tilva Roš, rudno telo P2A, rudno telo O, rudno telo Borska reka, rudno telo Kamenjar 2, rudno telo Krpe ı rudno telo Cementacija. U severozapadnom delu ležišta bakra poznato je, za sada, samo Jedno rudno telo ...
    ... se i određena količina materijala i energije. U ovom proračunu obuhvaćen Je materijal ı energija za izradu pripremnih prostorija ležišta Borska reka, otkopavanje, zasipavanje, drobljenje, transport i izvoz, flotaciju, održavanje postrojenja itd... U sledećoj tabeli, prikazani su sumirani troškovi ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... kretanje Afroarabijske ploče (Apulije) i Evroazijske ploče, a glavni okeanski baseni su zatvoreni subdukcijom okeanske kore Tetisa ka severoistoku pod južni obod evropskog kontinenta (pod Srpsko-makedonsku masu i Panonski basen). U oblasti Dinarida, subdukcija dela tetiskog Vardarskog okeana ka istoku ...
    ... na zapadnu. Otvorena površina magmatskog kompleksa je oko 18 km2. Mreža vodenih tokova je relativno dobro razvijena; čine je Slavkovička reka, Paležnička reka, Marica, i brojni potoci koji dreniraju padine slavkovičkog masiva. Putna mreža je slabo razvijena. Pored loših asfaltnih puteva Ljig-Slavkovica ...
    ... je 2-50 cm. Slika 4.10-2: Litaž i planparalelna tekstura (Kolska reka). Slika 4.10-3: Litaž. Slika 4.10-4: Nehomogen izgled usled planparalelne teksture i litaža (Šumska kuća). Slika 4.10-5: Anklava (Konjska reka). Slika 4.10-6: Prirodni blok nepravilnog oblika (Šumska kuća). ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... kretanje Afroarabijske ploče (Apulije) i Evroazijske ploče, a glavni okeanski baseni su zatvoreni subdukcijom okeanske kore Tetisa ka severoistoku pod južni obod evropskog kontinenta (pod Srpsko-makedonsku masu i Panonski basen). U oblasti Dinarida, subdukcija dela tetiskog Vardarskog okeana ka istoku ...
    ... na zapadnu. Otvorena površina magmatskog kompleksa je oko 18 km2. Mreža vodenih tokova je relativno dobro razvijena; čine je Slavkovička reka, Paležnička reka, Marica, i brojni potoci koji dreniraju padine slavkovičkog masiva. Putna mreža je slabo razvijena. Pored loših asfaltnih puteva Ljig-Slavkovica ...
    ... je 2-50 cm. Slika 4.10-2: Litaž i planparalelna tekstura (Kolska reka). Slika 4.10-3: Litaž. Slika 4.10-4: Nehomogen izgled usled planparalelne teksture i litaža (Šumska kuća). Slika 4.10-5: Anklava (Konjska reka). Slika 4.10-6: Prirodni blok nepravilnog oblika (Šumska kuća). ...

  • Maceralni sastav i rang uglja Ibarskog basena

    Željana Novković, Nevena Andrić -Tomašević, Vladimir Simić, Dragana Životić (2022)
    Donjemiocenski ugljonosni Ibarski basen se nalazi u južnoj Srbiji. Intramontanski ektenzivni basen, izdužen u pravcu severozapad-jugoistok ispunjen je slatkovodnim sedimentima koji su formirani kao deo Dinarskog neogenog jezerskog sistema. Paleoreljef basena izgrađen je od paleozojskih amfibolskih škriljaca, sericit-hloritskih škriljaca, krečnjaka, mermera i metabazičnih stena, mezozojskih peščara, laporca, laporovitih krečnjaka, krečnjaka, dolomita, ofiolita i oligo-/miocenskih magmatskih stena. Tercijarne magmatske stene izgrađene su od oligocenskih dacito-andezita i neogenih kvarctlatita/riodacita i piroklastičnih stena. Miocenski sedimenti izgrađeni su od aluvijalnih breča, konglomerata, peščara, ...
    ugalj, macerali, refleksija vitrinita, Ibarski basen

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... Geografski poloţaj istraţnog područja je prikazan na Slici 1. U oblasti istraţnog područja protiču reke Lipa, Crna reka, Beljevina, Jagnjilo, Kriveljska reka, Borska reka i Brestovačka reka. Svi vodeni tokovi pripadaju slivu Dunava. Deo terena je izgraĎen od krečnjačkih sedimenata, pa je to ...
    ... lokaliteta (Nikolić, 1993, Banješević, 2006). Geolozi “Geozavoda” iz Beograda, Rudarsko-geološkog fakulteta iz Beograda i “Rudarsko topioničarskog basena” u Boru tokom 1956. i 1957. godine započeli su radove na prvom organizovanom geološkom kartiranju. Tom prilikom je sistematski prikupljen obiman ...
    ... se sporadično pojavljuju kvartarne tvorevine. Kvartar Od kvartarnih tvorevina izdvojeni su aluvijalni sedimenti i rečne terase u većim rekama, deluvijalne padinske breče i sipari i tehnogeni talozi i jalovišta, uglavnom u neposrednoj ili široj okolini rudnika. 2.4. Geotektonika ...

  • Aлтерације перидотита контролисане карактером флуида на примеру харцбургита Рудника - Серпентинизација или талкизација?

    Стефан Петровић, Наталија Батоћанин (2020)
    У раду су приказани резултати испитивања серпентинисаних харцбургита Брђана (43°58'45.1" СГШ, 20°25'12.6" ИГД) и талкизираних харцбургита откривених у интервалу 429-559.8 m у истражној бушотини 330А/18 (44°07'33.2" СГШ, 20°30'28.5" ИГД) на Руднику. Узорци оба локалитета показују карактеристике резидуалних харцбургита из омотача, односно тектонита; лепидобластичне, бластозрнасте, или порфирокластичне структуре и масивне текстуре. Серпентинисани харцбургити и серпентинити Брђана су изграђени од серпентина, ретких реликата оливина и ортопироксена, акцесорног спинела, и веома ретког секундарног магнезита и магнетита. Најдоминантнији састојак (местимично гради и преко ...
    Рудник, Брђани, харцбургити, серпентинити, талк
    ... Брђани, на око 15 километара југозападно од Рудника (Сл. 2). Брђани су смештени у клисури реке Деспотовице између два терцијарна седиментна басена: Горњемилановачког на северу и Чачанског на југу. Са обе стране реке Деспотовице се уочавају велике масе серпентинита и серпентинисаних перидотита, које су ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... od Vranja (slika 7). To je planinski predjeo Besne Kobile, čiji severozapadni ugao zasjeca dolina Južne Morave. Istočnu polovinu terena drenira reka Dragovištica koja se u Bugarskoj uliva u Strumu, a jugozapadni deo Pčinja. Teren je najvećim dijelom izgrađen od kristalastih škriljaca, pretežno ...
    ... barijeru i usmerava površinsku vodu ka severu. Na padinama ovog područja, posebno u nižim delovima, postoji više stalnih izvora koji zbirno čine Barsku reku. U pitanju su gravitacioni, prelivni, rasjedni i pukotinski izvori. Gravitacioni (kontaktni) izvori jJavljaju se na kontaktu gnajs/škriljac, a prelivni ...
    ... Glavni izvozni potkop-— (GIP) povezuje industrijski krug-flotaciju u Krivoj Feji sa centralnom rudnom sipkom i servisnim oknom, kao i područje Crne Reke, na drugoj strani potkopa. Ukupna dužina GIP-a je 6.825,61 m. Servisno okno (SO) rudnika služi za prevoz ljudi i dopremu repromaterijala. Izrađeno ...

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... podzemne vode i okolno zemljište. Elektrana koristi vodu iz reke Save za rashladni sistem, s potrošnjom od oko 1,2 milijarde kubnih metara godišnje. Za potrebe visokopritisnog. parnog: (HPV) sistema, koristi se bunarska voda iz oblasti uz reku Save, u količini od oko 1,4 miliona kubnih metara godišnje ...
    ... Brzina vetra 20,2 m/s Padavine Prosek 622,1 mm Dnevni maksimum 99,1 mm Sneg Opterećenje od snega 1 kN/m? Vođostaj reke Save Maksimalni višegodišnji vodostaj reke Save +77,63m 26 Procesni parametri TInstalisana snaga blokova BlokBI 670 MW BlokB2 670 MW Parametri dimnog gasa ...
    ... B. Ovi sistemi su međusobno usklađeni u prostornom i tehnološkom smislu. 10 Elektrana "Nikola Tesla B" koristi ugalj iz Kolubarskog ugljenog basena kao osnovno gorivo. Ovaj ugalj ima nisku donju toplotnu vrednost i relativno visok sadržaj vlage u pepelu. U narednom periodu, planira se snabdevanje ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... frakcija donesena sa margine basena. Granulometrijski, uglavnom je srednjo i sitnozrna. Po sastavu, dominanto je sa jurskih ofiolita i ofiolitskog melanža. Aluvijalni tokovi nisu bili veliki, a najpribližniji su kraćim rekama, verovatno ne dužim od stotinak km. Bliže basenu, kopno je bilo od karbonatnih ...
    ... gornjokrednog basena imao je sedimentaciju prvenstveno karbonatnog materijala. Međutim, u taj sedimentacioni prostor je povremeno unošen klastičan materijal sa kopna (jurski ofioliti) tako da je krajnji rezultat nastanak karbonatnih i klastično-karbonatnih litofacija alb-cenomana. U koritu reke Marice ...
    ... šelfu. Dakle, sedimentacioni prostor ovog mladog, plitkog gornjokrednog basena imao je sedimentaciju prvenstveno karbonatnog materijala. Međutim, u taj sedimentacioni prostor je povremeno unošen klastičan materijal sa kopna (reke, delte i aluvijalne lepeze), tako da je krajnji rezultat nastanak k ...

  • The correlation of Upper Miocene lithostratigraphic units of the southern part of the Pannonian basin

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2019)
    gornji miocen, litostratigrafske jedinice, formacije, Panonski basen
    ... Ključne reči: gornji miocen, litostratigrafske jedinice, formacije, Panonski basen Key words: Upper Miocene, lithostratigraphic units, formations, Pannonian Basin Sažetak Panonski basen je klasičan izalučni basen, formiran tokom miocena. Riftogeneza se odvijala po modelu asimetričnog jednostavnog ...
    ... (otprilike 20 – 5.5 Ma). Sistem panonskog basena obuhvata veći broj subdepresija, pa mogu se izdvojiti regioni različite starosti, razvijeni na podlozi raznih afiniteta, sa različitim debljinama sedimenata. Ovaj rad u fokus stavlja južni deo Panonskog basena, i to one delove koji su dobro proučeni i ...
    ... Panonskog basena. Pored toga, poseduje i ekonomski značaj: bolje razumevanje vremena i karaktera depozicije dovodi i do boljeg razumevanja naftnogeološkog sistema. U nastavku su navedene sve litostratigrafske jedinice na nivou formacije. Geolozi koji se bave proučavanjem Panonskog basena za iste formacije ...

  • History of the Belanovica (Serbia) Neogene lake basin inferred from petrological and geochemical data

    Dragana Marić, Danica Srećković-Batoćanin, Nebojša Vasić, Marija Radisavljević, Tatjana Đekić (2019)
    Neogen, Belanovica, jezerski basen, litofacije, matične stene

  • Metodološki pristup oceni mogućnosti eksploatacije geotermalnih voda na delu valjevsko-mioničkog basena

    Ana Vranješ, Nebojša Atanacković, Marinko Toljić, Veselin Dragišić, Sava Magazinović (2022)
    hidrogeotermalna energija, potencijalnost, metodologija, valjevsko-mionički basen

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... се у прошлости углавном обављала у близини рудника, зато су и јаловишта најчешће у близини где се вршила експлоатација. Близина вода, најчешће река, важан је и потребан услов за прераду руда. Вода је била медијум којим је руда транспортована, као сировина, а касније након прераде и као прерађевина ...
    ... раде. Престанком њихове октивности у области је остала велика количина необезбеђеног јаловинског материјала (сл. 5, Vos и др., 2011). Сл. 5. Река Рио Тинто испод истоименог јаловишта (www.appliedgeochemists.org/rio tinto) Године 1977. почела је експлоатација полиметаличног рудника Cu, Sn и ...
    ... близини рудника уоћени су локалитети са водом црвене и зелене боје (Ђокић и Јовановић, 2009). Концентрација Zn је у „зеленој води‟ знатно виша. У реци испод сепарације је садржај Pb и Zn изнад дозвољене за трећу и четврту класу (сл. 7). Флотацијско јаловиште рудника антимона „Столице“ је ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... се у прошлости углавном обављала у близини рудника, зато су и јаловишта најчешће у близини где се вршила експлоатација. Близина вода, најчешће река, важан је и потребан услов за прераду руда. Вода је била медијум којим је руда транспортована, као сировина, а касније након прераде и као прерађевина ...
    ... раде. Престанком њихове октивности у области је остала велика количина необезбеђеног јаловинског материјала (сл. 5, Vos и др., 2011). Сл. 5. Река Рио Тинто испод истоименог јаловишта (www.appliedgeochemists.org/rio tinto) Године 1977. почела је експлоатација полиметаличног рудника Cu, Sn и ...
    ... близини рудника уоћени су локалитети са водом црвене и зелене боје (Ђокић и Јовановић, 2009). Концентрација Zn је у „зеленој води‟ знатно виша. У реци испод сепарације је садржај Pb и Zn изнад дозвољене за трећу и четврту класу (сл. 7). Флотацијско јаловиште рудника антимона „Столице“ је ...

  • Tectonothermal evolution of an asymmetric extensional system: the Juhor Mts in Central Serbia (Northern Serbomacedonian massif)

    Miloš Radonjić, Uroš Stojadinović, Elco Luijendijk, Dejan Radivojević, Željko Golubović, Nikola Vuković (2018)
    асиметрична екстензија, панонски басен, српско‐македонски масив, термохронологија
    ... асиметрична  екстензија,  панонски  басен,  српско‐македонски  масив,  термохроно‐ логија.    Савремена проучавања тектонских односа у Панонском басену се заснивају на наглашеној  унутрашњој деформисаности главних тектонских јединица којe изграђују основу басена, наспрам  схватања  да  се  кретања  ...
    ... рема Sant et  252  al.,  2016).  Накнадна  плиоценско‐квартарна  инверзија  Панонског  басена  је  довела  до  даљег  обликовања релативно издигнутих и спуштених тектонских блокова дуж јужног обода басена.      TECTONOTHERMAL EVOLUTION OF AN ASYMMETRIC EXTENSIONAL SYSTEM: THE JUHOR MTS  IN CENT ...
    ... амфиболске  фације.  На  падинама  и  у  непосредном  окружењу  Јухора  се  налазе  миоценски  до  квартарни  седименти  јужног  обода  Панонског  басена.  Јухор,  заједно  са  осталим  издигнутим  пределима  у Моравском  рову,  као што  су Црни  Врх, Мојсињске  и Послонске  планине,  чине  се‐ верн ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... raščlanjen. Karakterišu ga visoki vrhovi, kao što su Oštro Koplje (1789 m) i Muslinac (1725 m). Na ovom terenu su prisutne reke Toplica, Banjska reka, kao i Mirnička reka, koje pripadaju južnomoravskom slivu. Kao i u slučaju ofiolitskog kompleksa Ždraljice i ovde je teren dosta pokriven obradivim ...
    ... njega se može doći međunarodnom saobraćajnicom E-75. Teren je raščlanjen, a prosečna nadmorska visina terena je oko 620 m. Manje reke i njihove pritoke pripadaju slivu reke Vardar. Područje se odlikuje visokim temperaturama tokom leta. Đevđelija se nalazi na oko 50 km južno od Demir Kapije i do ...
    ... subdukuje unazad i magmatizam, kao i ekstenzija gornje litosferske ploče, mogu proizvesti jednu ili više faza razdvajanja lukova i otvaranja 5 basena i posledično, pojaseve ofiolita sa različitom litostratigrafijom i različitim geohemijskim karakteristikama. Smeštanje suprasubdukcionih ofiolita ...

  • Radiolarian assemblage from radiolarites of the Krs Gradac section (SW Serbia): On the way to a better reconstruction of the Middle-Late Jurassic geodynamic history of the Inner Dinarides

    Nevenka Djeric, Marija Vuletic (2023)
    Гоње Формација, радиоларије, граница келовеј/оксфорд, басен Љубиш

  • Tectonic evolution of the Circum-Moesian orocline of the Carpatho-Balkanides: Paleomagnetic constraints

    Emő Márton, Vesna Cvetkov, Miodrag Banješević, Gábor Imre, Aleksandar Pačevski (2024)
    Apuseni-Banat-Timok-Srednogorie belt, danubicum, paleomagnetism, oroclinal bending

  • Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala

    Srđan B. Stanković (2016-09-11)
    Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...
    jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina
    ... (18) S8 + 12O2 + 8H2O → 8SO4 2- + 16H+ (19) 1.3 JALOVIŠTA U BORSKOM RUDARSKOM BASENU Rudnik bakra u Boru je počeo sa radom 1903. godine. Za nešto više od sto godina u borskom rudarskom basenu je deponovano oko 673,5 miliona tona raskrivke i flotacijske jalovine. Najveće koncentracije ...
    ... Cerovo u borskom rudarskom basenu (Bogdanović i sar., 2013). Slika 1. Kisele rudničke vode rudnika bakra Čoka Marin kod Majdanpeka. Boja vode ukazuje na veliku koncentraciju Fe2+ jona. Taloženjem bakra iz plavih voda procesom cementacije Rudarsko-topioničarski basen Bor (RTB Bor) je proizvodio ...
    ... vrednost sredine se kreće od 3 do 8. Rio Tinto, 100 kilometara duga reka na jugu Španije, je primer kisele životne sredine nastale prirodnim putem, ali na drugačiji način u odnosu na opisana prirodna kisela staništa. Ova reka protiče kroz Iberijski piritski pojas, 250 km dugačak geološki entitet ...

  • Age And Mode of the Middle Miocene Marine Flooding of the Pannonian Basin—Constraints from Central Serbia

    Oleg Mandic, Ljupko Rundić, Stjepan Ćorić, Ðurðica Pezelj, Dörte Theobalt, Karin Sant, Wout Krijgsman (2019)
    The timing and mode of the marine flooding of the southern margin of the Pannonian basin in SE Europe is still a matter of debate. In central Serbia, integrated bio-magnetostratigraphic data and quantified high-resolution records are completely missing. Here, we provide paleoenvironmental and paleoecological constraints from the Slanci section located near Belgrade that has an excellent preservation of micro-fauna and flora, i.e., planktonic and benthic foraminifera and calcareous nannoplankton. We integrate their quantified records with sedimentological, natural gamma radioactivity ...
    Srednji miocen, morska transgresija, Panonski basen, područje Beograda