Претрага

Упит dcterms_subject_txt:ekonomski potencijal

209 items

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... preventivnih mera i izbora najpovoljnijih tehničkih rešenja prema tehničkim, ekonomskim i ekološkim kriterijumima tokom studijskih istraživanja i projektovanja, može u fazi eksploatacije ležišta izazvati znatne ekonomske posledice. U tom smislu, smatra se izuzetno značajnim da dalji razvoj ugljarske ...
    ... programima za statističku analzu i tabelarna izračunavanja, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta, str.1-390, Beograd. 84. Stanojlović R., Marković Z., Milanović D., Trumić G., 1996: Ekološka i ekonomska opravdanost valorizacije fine klase uglja iz starih taložnika i pseudosuspenzija procesa ...
    ... podataka iz 2012. godine, sa površinskih kopova „Kolubara“ i „Kostolac“, otkopano je 37,5 mil.t lignita, što je predstavljalo 98% energentskog potencijala ugljeva Srbije (Živadinović i dr. 2013). Preostali udeo od 2%, pripada kamenim i mrkim ugljevima koji se otkopavaju iz rudnika sa podzemnom ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... je dobiti i različitih ekonomskih, socijalnih i dr. efekata (društveno-ekonomski i dr. faktori). Pri oceni svih navedenih faktora, posebno se moraju imati u vidu problemi vezani za zaštitu životne sredine (geoekološki faktori, Milovanović, 1997). U geološko-ekonomskoj oceni ležišta AGK u etapi ...
    ... Vladimir Simić, Ekonomska geologija Vanredni profesor Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet Članovi komisije Prof. dr Vladica Cvetković, Petrologija Redovni profesor Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet Dr Jovan Kovačević, Ekonomska geologija Naučni ...
    ... proučavanja ovih magmatskih kompleksa. Po pitanju ekonomske isplativosti eksploatacije AGK, iskustva malih preduzeća za eksploataciju AGK u Kanadi su pokazala da čak i preduzeća sa godišnjom proizvodnjom AGK od nekoliko hiljada tona mogu biti ekonomski isplativa i opstati na tržištu (Hora, 2007). ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... je dobiti i različitih ekonomskih, socijalnih i dr. efekata (društveno-ekonomski i dr. faktori). Pri oceni svih navedenih faktora, posebno se moraju imati u vidu problemi vezani za zaštitu životne sredine (geoekološki faktori, Milovanović, 1997). U geološko-ekonomskoj oceni ležišta AGK u etapi ...
    ... Vladimir Simić, Ekonomska geologija Vanredni profesor Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet Članovi komisije Prof. dr Vladica Cvetković, Petrologija Redovni profesor Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet Dr Jovan Kovačević, Ekonomska geologija Naučni ...
    ... proučavanja ovih magmatskih kompleksa. Po pitanju ekonomske isplativosti eksploatacije AGK, iskustva malih preduzeća za eksploataciju AGK u Kanadi su pokazala da čak i preduzeća sa godišnjom proizvodnjom AGK od nekoliko hiljada tona mogu biti ekonomski isplativa i opstati na tržištu (Hora, 2007). ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... .. 320 Draško, Z., Vučković, B., Radovanović, B & Trobozić, D. (2010). Mogućnosti maksimalnog iskorišćenja mineralno-sirovinskog potencijala ležišta uglja Veliki Crljeni, Kolubarski ugljonosni baseni., 15 kongres geologa Srbije., 195-198. Dunningan, J. (1990). Biološki uticaj supstanci ...
    ... Anteil des naturlichen Aerosols. Das Aeroplankton. Zeitschr. Aerosol-Forsch. u.-Therapite, 4, 105-115. Nikolić, P i Pantić, R. (1997). Sirovinski potencijali i mogući razvoj ugljarstva Srbije, Nauka, Beograd. Pless-Mulloli, T., Howel, D., King, A., Stone, I., Marefield, J., Basell, J. and Darnell ...
    ... istraživanja. Kolubarski ugljenosni basen formiran je u trijasu i kvartaru. Ugljonosni sedimenti nastali su tokom donjeg ponta i imaju veliki ekonomski značaj. Autori su izdvojili dva ugljena sloja: glavni i povlatni. Eksploatacija se odvija u glavnom ugljenom sloju. Ugalj se koristi kao energetska ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... .. 320 Draško, Z., Vučković, B., Radovanović, B & Trobozić, D. (2010). Mogućnosti maksimalnog iskorišćenja mineralno-sirovinskog potencijala ležišta uglja Veliki Crljeni, Kolubarski ugljonosni baseni., 15 kongres geologa Srbije., 195-198. Dunningan, J. (1990). Biološki uticaj supstanci ...
    ... Anteil des naturlichen Aerosols. Das Aeroplankton. Zeitschr. Aerosol-Forsch. u.-Therapite, 4, 105-115. Nikolić, P i Pantić, R. (1997). Sirovinski potencijali i mogući razvoj ugljarstva Srbije, Nauka, Beograd. Pless-Mulloli, T., Howel, D., King, A., Stone, I., Marefield, J., Basell, J. and Darnell ...
    ... istraživanja. Kolubarski ugljenosni basen formiran je u trijasu i kvartaru. Ugljonosni sedimenti nastali su tokom donjeg ponta i imaju veliki ekonomski značaj. Autori su izdvojili dva ugljena sloja: glavni i povlatni. Eksploatacija se odvija u glavnom ugljenom sloju. Ugalj se koristi kao energetska ...

  • Praktikum za vežbe iz Informatike 1

    Ranka Stanković, Ivan Obradović, Olivera Kitanović, Mirjana Banković (2014)
    informatika

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... da se deponovana velika količina gruboklastičnog materijala. U vreme mirnije sedimentacije, u dubljim delovima zaliva sa nižim energetskim potencijalom, najpre su taloženi peskoviti i peskovito- glinoviti muljevi. Plitki delovi koji su na neki način bili zaštićenim od zamuljivanja, obrazovani ...

  • Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима

    Dejan Brkić (2010-03-30)
    Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...
    prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm
    ... сматрати  одрживим,  уколико  се  у  њему  успостави  равнотежа између економског и социјално‐културолошког развоја са једне стране, и напретка  у  очувању  животне  средине  уз  активно  учешће  његових  становника.  Са  друге  стране,  економска  исплативост  оба  разматрана  система  за  грејање  природним  ...
    ... разлици  квадрата  притиска  на  улазу  и  излазу  из  цеви  када  су  у  питању  гасоводи  2p~∆ )  одговара  напон  U,  тј.  разлика  електричних  потенцијала.  Међутим,  коефицијент  који  представља хидраулички отпор није константна величина за дату цев, већ поред пречника  D и храпавости ε (која је  ...
    ...  што се неће детаљно разматрати у оквиру  ове  дисертације.  Такви  системи могу  бити мале  локалне  топлане  на  гас,  котларнице  на  гас, итд. Нпр. економска анализа која се тиче ових мањих система на гас, затим анализа  ‐ 140 ‐ Дејан Бркић, Докторска дисертација      исплативости преласка ових си ...

  • Ефикасност дистрибуције и коришћења природног гаса у домаћинствима

    Dejan Brkić (2010-03-30)
    Природни гас ће се у будућности све више користити као енергент за подмиривање грејних потреба становништва у српским градовима. Стога је потребно изнаћи најповољнији начин употребе природног гаса. Природни гас се може користити за подмирење грејних потреба становништва на два дијаметрално супростављена начина, и то директно, тако што би се гас директно уводио у зграде путем дистрибутивног система за снабдевање гасом и затим сагоревао у гасном котлу којим је сваки стан опремљен (гасни дистрибутивни систем), или индиректно, тако што ...
    prirоdni gаs, distribuciја gаsа,grејаnjе, cеvоvоdi, cеvоvоdnе mrеžе,fаktоr trеnjа pri prоtоku fluidа,urbаnizаm
    ... сматрати  одрживим,  уколико  се  у  њему  успостави  равнотежа између економског и социјално‐културолошког развоја са једне стране, и напретка  у  очувању  животне  средине  уз  активно  учешће  његових  становника.  Са  друге  стране,  економска  исплативост  оба  разматрана  система  за  грејање  природним  ...
    ... разлици  квадрата  притиска  на  улазу  и  излазу  из  цеви  када  су  у  питању  гасоводи  2p~∆ )  одговара  напон  U,  тј.  разлика  електричних  потенцијала.  Међутим,  коефицијент  који  представља хидраулички отпор није константна величина за дату цев, већ поред пречника  D и храпавости ε (која је  ...
    ...  што се неће детаљно разматрати у оквиру  ове  дисертације.  Такви  системи могу  бити мале  локалне  топлане  на  гас,  котларнице  на  гас, итд. Нпр. економска анализа која се тиче ових мањих система на гас, затим анализа  ‐ 140 ‐ Дејан Бркић, Докторска дисертација      исплативости преласка ових си ...