Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Panonski basen (Centralni Paratetis)

425 items

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... makedonskoj masi najviše objekata geonasleđa pripada petrološkim, u Karpato- balkanidima najviše objekata pripada petrološkim i stratigrafskim, a u Panonskom basenu najviše objekta geonasleđa pripada stratigrafskim i petrološkim. U svim geotektonskim jedinicama razvijeni su geomorfološki objekti geonasleđa ...
    ... stenama. Tokom tercijara došlo je do stvaranja depresija u kojima su formirani jezerski baseni. Tokom miocena svi procesi su bili praćeni vulkanskom aktivnošću. U složenom magmatskom kompleksu centralnog dela Golije konstatovane su intruzivne (granitoidne) stene otkrivene u izvorištu Golijske ...
    ... Sjeničkom basenu (Slika 36). Sjeničko-štavaljski basen smešten je u opštini Sjenica (u jugozapadnom delu Srbije) U orografskom i geomorfološkom smislu predstavlja kotlinu čija je površina blago zatalasana sa nadmorskim visinama reljefa od 900 m do 1300 mnv i zahvata prostor od 150 km2. Basen je potpuno ...

  • Palaeoflora of Kamenica (Pranjani Basin, western Serbia)

    Zorica Lazarević, Ljubica Milovanović, Jelena Milivojević, Ivana Vasiljević (2019)
    Palaeofloras of the Paleogene in Serbia are relatively rare, especially in comparison with floras from Neogene sediments. Most Paleogene phytoas sociations from the territory of Serbia existed in a dry and warm climate. The youngest Paleogene phytoassociation originates from the Pranjani Basin (Western Serbia), locality Kamenica. The age of this palaeoflora is determined as Late Oligocene. This fossil plant assemblage is different from other Paleo gene phytoassociations.The palaeoflora from Kamenica is characterized with leaf imprints larger than in other ...
    макрофлора, млађи олигоцен, Прањански басен, Каменица
    ... палеофитоасоцијацији Прањанског басена доминирају конифери, по - себно Glyptostrobus, Pinus, Sequoia и Tetraclinis. Представници широко - лисне вечнозелене вегетације су заступљени родовима Laurus, Magnolia, “Quercus” и др. Кључне речи: макрофлора, млађи олигоцен, Прањански басен, Каменица Introduction ...
    ... палеогених фитоасоцијаија са територије Србије је егзистовала у сувим и топлим климатима. Најмлађа палеогена фитоасоцијација је флора Каменице (Прањански басен, запад - на Србија). Старост палеофлоре Каменице је одређена као млађе олиго - ценска. Састав ове фосилне флоре се разликује од осталих палеогених ...
    ... Berane Basin (Lower Miocene). Geološki anali Balkanskoga poluostrva, 79 (2): 41–55. ereMIja, M., PavLOvIć, M.B. & STevaNOvIć, P. 1977.Pranjanski basen. In: STevaNOvIć, P. (ed.). Geologija Srbije. Keno- zoik II-3. Institut za regionalnu geologiju i paleontolo - giju, rudarsko-geološki fakultet, Beograd ...

  • Tеслапедиа као централна база библиографских података о Николи Тесли

    Ивана Ћирић, Сузана Топаловић, Биљана Лазић (2013)
    Циљ овог рада је да прикаже идеју и процес израде најкомплетније електронске библиографске базе о Николи Тесли, симболично назване Теслапедиа. Oвaквa бaзa би укључивaлa Teслину библиoгрaфиjу, кao и библиoгрaфиjу других o њeму. Сaм кoнцeпт рaзвoja Teслaпeдиe je видљив крoз двe глaвнe идeje. Првa идeja je зaснoвaнa нa пoстaвљaњу свих пoстojeћих библиoгрaфских јединица кoje Mузej пoсeдуje нa oдрeђeну вeб-лoкaциjу a другa, пoдjeднaкo вaжнa, oглeдa сe у мoгућнoстимa дaљeг рaзвoja и нaдгрaдњe сaмe структурe базе придруживaњeм нoвих библиoгрaфских пoдaтaкa. Oвa бaзa ...
    библиографије
    ... Измењено: 2023-10-14 04:06:41 Tеслапедиа као централна база библиографских података о Николи Тесли Ивана Ћирић, Сузана Топаловић, Биљана Лазић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Tеслапедиа као централна база библиографских података о Николи Тесли ...
    ... Stewart, Designing Systems for Internet Commerce (Serissa Reseach), http://www.treese.org/intindex/95-11.htm (преузето 29. 9. 2013). Teслaпeд иa кao цeнтрaлнa бaзa библиoгрaфских пoдaтaкa o Никoли Teсли Ивана Ћирић ivanaciric14@gmail.com Сузана Топаловић suzana.sue@hotmail.com Биљана Лазић la.biljana@gmail ...
    ... пoдjeднaкo вaжнa, oглeдa сe у мoгућнoстимa дaљeг рaзвoja и нaдгрaдњe сaмe структурe базе придруживaњeм нoвих библиoгрaфских пoдaтaкa. Oвa бaзa чини цeнтрaлни дeo прojeктa Mузeja Никoлe Teслe кojи нoси исти нaзив Teслaпeдиa. Пoдaци кojи сe нaлaзe у бaзи прeузeти су из пeт рaзличитих извoрa. Поред Теслиног ...

  • Komparativna analiza završnih kontura površinskog kopa Drmno

    Dejan Stevanović, Dragan Ignjatović, Tomislav Šubaranović, Mirjana Banković, Petar Marković (2022)
    Definisanje optimalne završne konture površinskog kopa od suštinskog je značaja za ostvarivanje strateških ciljeva u razvoju rudarskih projekata. Savremeni programski paketi i metode za optimizaciju granica kopa, zasnivaju se na pronalasku završne konture koja obezbeđuje maksimalan profit. U slučaju površinskih kopova uglja, kod kojih osim profita postoji i čitav niz dodatnih kriterijuma i strateških ciljeva, princip optimizacije granica prema profitu, najčešće nije u potpunosti primenjiv. Iz rog razloga za uspešno definisanje granica površinskih kopova, neophodno je sagledati čitavu lepezu ...
    završna kontura, ugalj, komparativna analiza, optimizacija, strateški ciljevi

  • Izbor rotornih bagera za proces revitalizacije: primer rotornih bagera SRs 1200 u rudarskom basenu Kolubara

    Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Goran Todorović, Dragan Novaković (2020)
    Revitalizacija je proces ili skup tehničkih zahvata na mašini kojim se vrši zamena svih dotrajalih ili oštećenih delova metalne konstrukcije. Sastavni deo procesa revitalizacije je i modernizacija zastarele elektro-mašinske opreme. Principi revitalizacije sasvim sigurno nisu sadržani u okviru redovnog godišnjeg ili dnevnog održavanja. Oni predstavljaju održavanje onih veličina koje su značajne za mašinu kao celinu (u ovom slučaju rotorni bager). U ovom radu su analizirani rotorni bageri oznake SRs 1200. Na površinskim kopovima rudarskog basena Kolubara takvih bagera ima ...
    Rotorni bageri, revitalizacija, SRs1200

  • History of the Belanovica (Serbia) Neogene lake basin inferred from petrological and geochemical data

    Dragana Marić, Danica Srećković-Batoćanin, Nebojša Vasić, Marija Radisavljević, Tatjana Đekić (2019)
    Neogen, Belanovica, jezerski basen, litofacije, matične stene

  • Middle Miocene otoliths of freshwater fishes from the Vracevic Lake (Serbian Lake System)

    Katarina Bradić-Milinović, Ljupko Rundić, Werner Schwarzhans (2021)
    средњи миоцен, отолити, Врачевић, Ваљевско-mионички басен, Српски језерски систем

  • Possibility of Using Wind and Solar Sources for Electric Power Generation on Serbian Opencast Coal Mines

    Natalija Pavlović, Dragan Ignjatović, Tomislav Šubaranović (2021)
    басен угља, површински коп, процес планирања, рехабилитација, парк ветрењача, соларни парк

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Radiolarian assemblage from radiolarites of the Krs Gradac section (SW Serbia): On the way to a better reconstruction of the Middle-Late Jurassic geodynamic history of the Inner Dinarides

    Nevenka Djeric, Marija Vuletic (2023)
    Гоње Формација, радиоларије, граница келовеј/оксфорд, басен Љубиш

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... угља са контролисаним ерозионим процесом у централном делу и засадом траве, и пошумљеним багремаром у горњем делу изнад одлагалишта Основни циљ рударске компаније Copelmi Ltd, која се бави експлоатационим и постексплоатационим активностима на басенима угља у Бразилу, с обзиром на одрживост и ...
    ... истраживања на три полигона у земљи и региону: 1. Површински коп Кленовник - костолачки басен угља; и 2. Тамнава Западно Поље - Колубарски угљени басен у Србији, као и 3. Површински коп Богутово Село у угљевичком басену угља у Републици Српској (БиХ). Резултати истраживања представљени су рангирањем појединих ...
    ... примеру површинског копа угља у басену Seyitomer у Турској ..................... 98 4.1.4. Рударски басен угља Recreio у области Rio Grande do Sul у Бразилу ............................ 100 4.1.5. Рекултивација спољашњег одлагалишта површинског копа Дрмно костолачког басена угља .................... ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... i u kasnijim fazama razvoja Panonskog mora, na ovom prostoru nataložene su debele naslage glinovito-peskovitih sedimenata. Nji- hova debljina u pojedinim delovima basena prelazi 4000 metara. Sedimentacijom i tokom kvartara, u ovom, jugoistočnom delu Panonskog basena, kojem pripadaju područja Mađarske ...
    ... Zahvaljujući tome i značajan deo od ukupnih re- zervi podzemnih voda u dubljim delovima basena na području Vojvodine formira se na teritorijama sused- nih država u Mađarskoj i Rumuniji. Reljef Panonskog basena i male hipsometrijske razlike i uslovi sedime- ntacije formiraju subhorizontalne slojeve ...
    ... hidro- dinamičkim istraživanjima na levoj obali Dunava, uzvodno i nizvodno od Apatina. 3. GEOLOŠKA GRAĐA I HIDROGEOLOŠKE KARAKTERSITIKE PODRUČJA Panonski basen predstavlja jedinstvenu geotekon- sku jedinicu, nastalu intenzivnom tektonskom aktiv- nošću na prostoru između Alpa i Karpata, koja se odvijala ...

  • Assessment of river sediment quality according to the eu water framework directive in large river fluvial conditions. A case study in the lower Danube river basin

    Atanas Hikov, Anca-Marina Vîjdea, Irena Peytcheva, Gyozo Jordan, Prvoslav Marjanović, Zlatka Milakovska, Petyo Filipov, Milena Vetseva, Albert Baltres, Veronica Elena Alexe, Lidia-Lenuța Bălan, Marko Marjanović, Vladica Cvetković, Kristina Šarić & The Simona Project Team (2023)
    Monitoring, uzorkovanje, hazardne supstance, teški metali, organske supstance, geološka osnova, standard kvaliteta životne sredine (EQS), basen reke Dunav

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... 1. Geografski prikaz istraživanog područija (https://sr.wikipedia.org/sr/geografija Srbije) Područje Dunava u Srbiji predstavlja obodni deo Panonskog basena i zahvata površinu koja se proteže od ravničarskog severa do brdovitog Juga, pružajući raznovrsne geomorfološke karakteristike. Njegov tok ...
    ... Geološki anali Bal. Pol. knj. XV, Beograd. (Preuzeto iz literature navedene pod r. br. 18) Laskarev, V., 1950: Starost sarmatskih naslaga u Panonskom basenu. Glasnik SAN knj.II sv. 1, Beograd. (Preuzeto iz literature navedene pod r. br. 18) Laskarev, V., 1950a: O stratigrafiji kvartarnih naslaga ...
    ... Beograda, neogeni sedimenti su otkriveni samo na desnoj obali Dunava ı Save gde su utvrđeni marinski ili brakični sedimenti tortonske, sarmatske, panonske i pontske starosti. Kvartarne tvorevine su deponovane na različitim nivoima i predstavljene su donjim i srednjim pleistocenom, gornjim pleistocenom ...

  • Against the tide: southeast to northwest shelf-edge progradation in the southeastern margin of Lake Pannon, Banat (Serbia and Romania)

    Dejan Radivojević, Miloš Radonjić, Lajos Tamás Katona, Imre Magyar (2022)
    In the late Neogene, the Pannonian Basin in Central Europe was filled with sediments when rivers from the Alps and Carpathians shed their sediment load into Lake Pannon. The most powerful source-to-sink system was that of the paleo-Danube, transporting sediments from the NW as far as the southeastern part of the lake. In the southeastern margin of the basin, however, local sedimentary systems worked in the opposite direction, against the “tide” of the prevailing N to S sediment transport. ...
    General Earth and Planetary Sciences

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... pojave (L/s) Ranija ili sadašnja primena mineralnih voda Torda Basen/Panonski basen Zbijenie Kopani bunar „Sveti Đorđe“ 6e 0,3 – (bunar„Sveti Đorđe”)f Flaširana voda „Јоrdan“ i „Sveti Đorđe”e Slankamen Banja Basen/Panonski basen Karstno- pukotinskig Kopani bunar „B-1“ (Slanjača) 3.6g 2 – (bunar ...
    ... za različite delove basena. Tako je na delovima terena nekadašnjeg zaliva Panonskog mora Srbije izraženiji uticaj podzemnih voda otvorenih hidrogeoloških struktura, u odnosu na područje Vojvodine kao dela Panonskog basena u užem smislu (Protić, 1995). Formiranje Panonskog basena odvijalo se kolizionim ...
    ... hidrogeološkim strukturama podloge basena (Protić, 1995). Tako, na području Panonskog basena Srbije registrovane su čeitiri grupe hidrogeotermalnih rezervoara po dubini (Martinović, 2008). Usled postojanja povlatnih vodonepropusnih ili slabopropusnih stena, dublje delove basena karakteriše niska stopa „r ...

  • Палеогеографска реконструкција јадарског блокатоком млађег палеозоика

    Весна Цветков (2018)
    ... један је од тринаест терана централног дела Балканског полуострва, који се доковао уз Вардарску зону пре почетка касне креде, а данас га Западни појас вардарске зоне окружује са две гране. ДИМИТРИЈЕВИЋ (1995) Јадарски блок смешта у Вардаску зону коју дели на интерну, централну и екстерну субзону. Јадарски ...
    ... CCW у односу на положај РП Африке, Палеогеографска реконструкција јадарског блока током млађег палеозоика 5 карактеристична је за стене централног Медитерана које поседују Афрички афинитет. У односу на РП Европе и Африке палеотранспорт Јадарског блока је северни, и износи 2510 тј. 3417 ...

  • New approach to correlation of hydrocarbon reservoirs in sandstone layers of the "Mokrin" field"

    Saša Ivanišević, Dejan Radivojević (2018)
    геофизички каротаж, депозиционе средине, лежишта угљоводоника, миоцен, пост‐ рифтнo, секвенциона стратиграфија
    ... вани у средини где  се релативни ниво депозиције није мењао, а принос седиментног материјала био велики.     РЕЗУЛТАТИ    Како се екстензија Панонског басена није одиграла истовремено на целом простору, син‐ рифтној фази на истражном простору одговарају седименти доњег и средњег (бадена и сармата)  ...
    ... формација  представљена  флувијалним  седиментима.  Хемипелашки лапорци Хетин формације сматрају се главним матичним стенама у српском  делу Панонског басена (Radivojević, 2014). Угљоводоници који су присутни у пешчарским слојеви‐ ма  на  простору  структуре  „Кикинда‐Мокрин“  генерисани  су  у  хе ...
    ... глиновитим  лапорцима  који  су  депоновани  преко  синрифтних  седимената.  Мајдан  формација – турбидити дна басена су представљени интеркалацијама дубоководних турбидитских  пешчара  центра  басена,  глином  и  лапорцима.  Турбидитски  пешчари  су  увек  депоновани  преко  лапораца  Хетин  формације,  док  ...

  • Optimizacija faznog razvoja Površinskog kopa Ciganuša – Škorac u cilju definisanja dugoročne dinamike eksploatcije

    Dejan Stevanović, Petar Marković, Mirjana Banković, Milan Živković (2022)
    Definisanje dugoročne dinamike razvoja rudarskih radova koja je u potpunosti usaglašena sa strateškim ciljevima Investitora, veoma je zahtevan zadatak, koji vrlo često podrazumeva veliki broj ograničenja. Adekvatno definisana dinamika razvoja rudarskih radova treba da obezbedi dugoročne zahteve u pogledu kapaciteta, kvaliteta i raspodele resursa neophodnih za ispunjavanje strateških ciljeva, koji se po pravilu svode na ostvarenje maksimalnog profita. Uspešno definisanje dinamike eksploatacije (posebno kod metaličnih ležišta) u najvećoj meri zavisi od optimizacije faznog razvoja površinskog kopa, odnosno od pravilnog ...
    dinamika razvoja, faze razvoja, optimizacija kopa, strateški ciljevi, Whittle

  • The different approaches in seismic stratigraphy interpretation

    Dejan Radivojević (2018)
    U tekstu su prikazana dva osnovna pristupa u seizmostratigrafskoj interpretaciji. Prvi kao polaznu osnovu ima seizmičke sekcije, čija se interpretacija u kasnijoj fazi koreliše sa bušotinskim podacima. Drugi u prvoj fazi analizira podatke dobijene dubokim bušenjem koji se kasnije korelišu sa seizmičkim sekcijama. Prikazan je hronološki redosled i objašnjen postupak pri seizmostratigrafskoj interpretaciji oba pristupa. Ovakav način interpretacije omogućio je naftnim kompanijama detaljnije i preciznije sagledavanje geoloških odnosa, smanjenje rizika istraživanja i racionalnije projektovanje razradnih bušotina.
    seizmostratigrafija, istraživanje nafte i gasa, karakteristične seizmičke sekvence, seiz-mofacijalna analiza
    ... interpretaciji ovi dija- grami se konstruišu na reprezentativnom seizmičkom profilu. Primer izrade hronostratigrafskih dijagrama u srpskom delu Panonskog basena prikazali su Pigott and Radivojević [6]. Nakon ovih faza moguće je uraditi rekonstrukciju geološke „istorije“. Prilikom rekonstrukcije geološke ...
    ... čkih sekvenci. Baseni se sastoje od više karakte- rističnih seizmičkih sekvenci od kojih svaka ima jedin- stvene osobine, rasprostranjenje, zasićenje fluidom, itd. U ovoj fazi potrebno je izdvojiti ove sekvence i sistematski ih povezati u cilju rekonstrukcije geološke istorije basena. Karakteristične ...
    ... akustične baze. Interpretacija raseda (tačnije rasednih zona) je izuzetno bitna zato što oni u geološkom smislu pred- stavljaju tektonski skelet basena, a u naftnom pogledu mogu biti pravci migracije ugljovodonika, nepermea- bilne barijere i rezervoari – u slučaju frakturiranih zo- na. Rasedne ...