Претрага

Упит dcterms_subject_txt:vreme u otkazu

4296 items

  • Речник САНУ као база терминолошких речника (на примеру речника кулинарства)

    Рада Стијовић, Олга Сабо, Ранка Станковић (2017)

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... utovarača (m*/h), 50 – vreme aktivnog rada mašine u jednom satu (min), Vku — zapremina zasipa u kašici (m*), t — vreme utovara, istovara ı manevrisanja u ciklusu (min), L.sr— srednja dužina transporta (m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (km/h). ...
    ... pri ručnom bušenju 5,5 m?/min, T — efektivno vreme bušenja, Kiı – koeficijent gubitka kom. vazduha u buš. čekiću (1,1), K» – koeficijent gubitka kom. vazduha u cevovodu (1,2). Proračun bušenja i miniranja U sledećim tabelama (4.12-4.19), a u skladu sa prethodnim poglavljima, dat je kompletan ...
    ... izdavanje. Iza toga pulta, za vreme i posle izdavanja eksplozivnih sredstava ne sme niko proći u prostoriju iz koje se ta sredstva izdaju osim rukovaoca magacina. Eksplozivna sredstva smeju se izdavati samo paliocima mina i nadzornicima koji su u spisku istaknutom u magacinu. Primljenu količinu ...

  • Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"

    Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Aleksa Paunović (2024)

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... Bojenje u crno se vrši ugljenisanjem šećera uz pomoć sumporne kiseline. Postupak uključuje potapanje stene sa fosilom u mlak rastvor šećera (375 grama šećera na 1 litar vode) na period od dve do tri nedelje, uz dopunjavanje isparene vode. Nakon tog vremena, stena se vadi i potapa u koncentrovanu ...
    ... silicijuma u ovoj kiselini, potrebno je duže vreme držati stenu potopljenu Takođe, zbog toksičnih isparenja, rad sa fluorovodoničnom kiselinom zahteva specijalnu ventiliranu komoru (Spajić i dr., 1984). Fosili iz fosforita se obrađuju sirćetnom kiselinom (Slika 9), jer se fosforit rastvara u njoj ...
    ... primenu kod fosila prikupljenih iz jako poroznih slojeva starijih terena koji su tektonskim pokretima i zubom vremena jače oštećene. Prilikom lepljenja treba strogo voditi računa da se sjedine u jedan skelet fragmenti koji pripadaju istim individuama. Što su fosili krupniji upotreba ove metode je lakša ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... samo polovina visine uzoraka bude u vodi (sl. 2.75). Nakon sat vremena, dodajemo Još vode, toliko da ona sada pokriva % visine uzoraka. Posle još sat vremena, dodajemo jJoš malo vode, kako bi uzorci potpuno bili pod vodom. Slika 2.15 — Uzorci do pola potopljeni u vodi Zatim se uzorci ostavljaju ...
    ... kao funkcija odnosa promene masa u zadatom vremenu 42 3.1.4. Fizička svojstva granita „African Red” U ovom poglavlju tabelarno su prikazane sve testirane fizičke osobine granita “African Red”. Grafički Je prikazana sposobnost kapilarnog upijanja vode granita u slučaju rezane i polirane završne ...
    ... grafički, na dijagramima, u poglavlju za rezultate. AJt; (6) C – koeficijent kapilarnog upijanja vode (g/m?t); mua — masa suvog uzorka (8); mi — mase uzoraka nakon određenog vremenskog intervala (g); A – površina strane uzorka uronjenog u vodu (m?); ti — vreme proteklo od početka testa do ...

  • Classification of mining waste landfills according to legislation in Serbia

    Dragana Nišić, Uroš Pantelić, Nikoleta Aleksić, Neda Nišić (2021)
    rudarski otpad, jalovina, uredba, deponija, kategorija A, klasifikacija

  • Hidrogeološka istraživanja za potrebe izrade tunela: slučaj dela autoputa na panevropskom koridoru Vc kroz Bosnu i Hercegovinu - Republiku Srpsku

    Dragoljub Bajić, Dušan Polomčić, Vesna Ristić Vakanjac, Milica Stepanović, Jelena Ratković (2024)
    Rad prikazuje analizu hidrogeoloških podataka u zoni oko trase tunela "Putnikovo brdo 2", koji se nalazi na deonici Johovac - Doboj jug u okviru Panevropskog koridora Vc kroz Bosnu i Hercegovinu, na autoputu Budimpešta - Osijek - Sarajevo - Ploče. U okviru sprovedenih istraživanja, izvršeno je rekognosciranje istražnog područja, a zatim i određivanje hidrauličkih parametara porozne sredine, izrada hidrogeološkog modela, određivanje propusnosti stena, procena očekivanih dotoka vode, procena pritiska vode na nivou tunela, kao i procena hidrogeoloških rizika.
    rekognosciranje, hidrogeološki model, procena rizika

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... kapacitet mašine u t/h 50 - vreme rada mašine u Jednom satu u minutima (50 min) Kui – dozvoljena težina u kašici (9 t) t - usvojeno vreme utovara, istovara i manevrisanja u jednom ciklusu, (2 min) L.r, - srednja dužina transporta rude u m (150 m) 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, Vv ...
    ... (m?/h), 50 – vreme aktivnog rada mašine u jednom satu (min.). Vku – zapremina zasipa u kašici (m*), t— vreme utovara, istovara i manevrisanja u ciklusu (min.), Lsr - srednja dužina transporta (m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (km/h) ...
    ... (t/h), 50 – vreme aktivnog rada mašine u jednom satu (min.). KKjk – težina rude u korpi kamiona (18 t), Lsr - srednja dužina transporta (500 m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (15 km/h) t— vreme utovara, istovara i manevrisanja u ciklusu (min ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење

  • Tehničko tehnološki parametri izrade bušotine X

    Marko Savović (2024)
    U ovom završnom radu obrađena je analiza i procena efikasnosti bušenja u naftnom polju X, uz poseban osvrt na probleme vezane za osipanje lapora i bubrenje gline.Istraživanje je sprovedeno sa ciljem unapređenja bušačkih metoda, optimizacije bušaće opreme i minimizacije zastoja tokom rada. Detaljno su prikazane faze bušenja, cementacija zaštitnih cevi, testiranja. Rad uključuje analizu postignutih kapaciteta ispiranja, performanse korišćenih alata, te preporuke za poboljšanje efikasnosti bušenja. Rezultati pokazuju da su glavni problemi nastali u formacijama sa nehomogenim svojstvima, kao ...
    izrada bušotine, ispirni fluidi, cementacija, dleta, zaštitne kolone
    ... Veliki deo vremena potrebnog za izradu bušotine troši se na bušenje ili manevrisanje zbog zamene istrošenog dleta. Ukupno vreme potrebno za bušenje do određene dubine, AZ, može se izraziti kao zbir: ukupnog vremena bušenja (tm), vremena manevrisanja alatom (tt) i vremena kada dleto ne rotira u bušotini ...
    ... stvrdnjavanja, produženo vreme početnog vezivanja, brže stvrdnjavanje, i slično. Kvalitet cementnog rastvora pripremljenog i utisnutog u bušotinu, a samim tim i uspeh procesa cementacije, u velikoj meri zavisi od razumevanja: • Osnovnih fizičko-hemijskih procesa koji se odvijaju u cementnom rastvoru ...
    ... trajanja problema u kanalu bušotine. Vreme trajanja problema u kanalu bušotine obuhvata vreme provedeno na rešavanju problema, uključujući zaglavljivanje alata, frakturiranje formacije itd. Najčešće korišćeni postupak za proračun troškova bušenja zasniva se na proceni efikasnosti rada dleta. Veliki ...

  • High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples

    Jelena Stefanović, Dejan Radivojević (2020)
    Циљ рада је да кроз теоријски аспект и примере примене представи секвенциону стратиграфију високе резолуције карбонатних седимената. У том смислу први део се односи на појам и значење високе резолуције у секвенционој стратиграфији. Од временских и просторних скала које одговарају сеизмичким профилима у последњих двадесет година метода је нашла примену на скалама које одговарају бушотинским подацима или изданцима. Као најпогоднији седименти за овај тип истраживања су се показали карбонати јер су осетљиви на еустатичке промене, а основе секвенционе стратиграфије ...
    изданак, системска група, јура-креда, карбонатна платформа, плитководна средина

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... nije jedinstveni basen u kome je došlo do ravnomerne ekstenzije u svim njegovim delovima, već se ekstenzija ı otvaranje basena odigrala u više faza ı migrirala je kroz vreme i prostor. Maksimalnu riftogenezu na istraživanom području obeležila je sedimentacija tokom badena u vidu lajtovačkih krečnjaka ...
    ... priliva materijala sa kopna, formiranja brakične sredine u vreme sarmata i postepenog zapunjavanja basena u vreme panona. Postriftni sedimenti pokazuju tipičan primer deltne progradacije, sa okrupnjavanjem zrna naviše. Neposredno nakon eckstenzije u kaspibrakičnim uslovima deponovani su panonski laporci ...
    ... bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija

  • Стабилизација косине приступног пута површинског копа ћерамиде

    Владимир Чебашек, Вељко Рупар, Јелена Мајсторовић Нецковић, Драгана Нишић, Урош Пантелић (2024)
    У југоисточном делу површинског копа Ћерамиде дошло је до формирања клизног тела у косини насипа приступног пута. Клизно тело се привремено стабилизовало и исто се врло брзо може променити услед повећаних количина падавина и инфилтрације веће количине воде у тело косине чиме би се драстично изменила физичко-механичка својства стенског материјала у телу насипа пута и стенског масива у залеђини косине. Геомеханички услови санације клизишта у телу косине приступног пута су анализирани на основу могућности измене геометрије косине формирањем насипа ...
    габион, префабриковани бетонски елеменати, потпорни зид, косина, површински коп

  • Parametri zbijanja komunalnog otpada određeni različitim laboratorijskim metodama

    Jovana M Janković Pantić, Dragoslav R Rakić, Irena G Basarić Ikodinović, Tina D Đurić, Snežana Bogdanović (2021)
    Zbijanje komunalnog otpada predstavlja jednu od osnovnih faza korišćenja komunalne deponije. Zbog toga je kao i kod drugih nasutih građevina, veoma korisno odrediti parametre zbijanja: maksimalnu suvu zapreminsku težinu (dmax) i optimalnu vlažnost (wopt). Dobijeni rezultati mogu da posluže prilikom projektovanja kapaciteta deponije kao i prilikom definisanja obradivosti otpada. U dosadašnjoj praksi najčešći način određivanja parametra zbijanja je standardna metoda (Proktorov opit) koja se koristi u mehanici tla, uz eventualnu redukciju energije zbijanja. Međutim, različiti tretmani komunalnog otpada na ...
    deponija komunalnog otpada, zbijanje, Proktorov opit, malj sa šiljcima
    ... krive pre i nakon lzvađenja Proktorovog opita (malj sa šiljcima) . REZULTATI I DISKUSIJA Kako bi se ukazalo na razlike u pristupu za korišćene metodologije koje u==u prikazane u radu, analiziran је standardni i nestandardni način m zvođenja Proktorovog opita. Jedna od vidljivih razlika primene 5»rmr ...
    ... razaranje i usitnjavanje komunalnog otpada. U radu je prikazano ponašanje komunalnog otpada na dva veštački Mripremljena uzorka različitog sastava (deponija Plandište). Uzorci su Spitani u standardnom Proktorovom aparatu рп istoj energiji zbijanja, Univerzitet u Веоргади, Rudarsko-geološki fakultet, Beograd ...
    ... problema sa deponijama komunalnog otpada u Japanu, a uz činjenicu da 5е postojeće lokacije zatvorenih deponija u blizini ргадома koriste samo kao parkovi ili golf tereni, Itoh i dr. (2005) su odredili parametre zbijanja za tri grupe uzoraka koje su pripremljene u različitim sastavima. Proktorov opit ...

  • Primena bespilotnih letećih platformi za monitoring transportera sa trakom u površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina

    Kričak Lazar, Negovanović Milanka, Arsenijević Dragan, Milanović Stefan, Simić Nikola, Đokić Nikola (2015)

  • Energetska bezbednost sektora prirodnog gasa Srbije

    Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Miroslav Crnogorac (2023)
    U prve dve decenije 21. veka obezbeđivanje sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom domaćeg tržišta bio je jedan od prioriteta razvoja energetike Srbije. Istovremeno, aspekt sigurnog snabdevanja bio je neizostavni deo slagalice stvaranja energetske bezbednosti. Izražena uvozna zavisnost je dominantna karakteristika sektora prirodnog gasa, tačnije, Republika Srbija je snažno zavisna od ruskog gasa, sa više od 80% uvezenih količina gasa, a do pre dve godine snabdevala se isključivo kroz jednu interkonekciju. U radu se razmatra aktuelna situacija u sektoru prirodnog ...
    N-1, IDUPS, energetska bezbednost, sigurnost snabdevanja
    ... Univerzitet u Beogradu. Diplomirao, magistrirao i doktorirao u okviru naučne oblasti Mehanizacija u rudarstvu, na Rudarsko-geološkom fakultetu, Univerzitet u Beogradu, gde je i prvi put biran u zvanje 2004. godine. Autor je velikog broja radova u međunarodno priznatim časopisima, učestvovao u izradi ...
    ... Univerzitet u Beogradu. Diplomirao, završio master studije i doktorirao je u okviru naučne oblasti Naftno rudarstvo, mehanizacija i automatizacija u rudarstvu, na Rudarsko- geološkom fakultetu, Univerzitet u Beogradu, gde je i prvi put biran u zvanje 2014. godine. Autor je velikog broja radova u međunarodno ...
    ... isključivo kroz jednu interkonekciju. U radu se razmatra aktuelna situacija u sektoru prirodnog gasa, razlika u odnosu na ranije periode i potencijalni trend procene sigurnosti snab- devanja Srbije prirodnim gasom, kao i ranjivost ovog sektora na prekide u međunarodnim lancima snabdevanja. Kroz ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... vulkanitima. Iz gornje Jure nastavlja se sedimentacija u donjoj kredi. Sedimenti ove starosti su veoma poremećeni, ubrani i izrasedani, i izgrađeni su od peščara, zatim od alevrolita, laporaca i glinaca sa proslojcima i sočivima krečnjaka. U vreme gornje krede talože se pelaške facije kao što su laporci ...
    ... and h> Slika 8. Graduisne menzure koje se koriste za ispitivanje ekvivalenta peska Nakon ovog vremena koristeći lenjir merimo visinu h1 od gornjeg taloga u suspenziji do samog dna cilindra. Nakon toga u cilindar uranjamo klip koji treba da legne na talog i očitavamo visinu h2 (Slika 8). Rezultati ...
    ... obavljena u cilju izrade ovog završnog rada obuhvataju terenski i laboratorijski rad. Terenski rad obuhvatio je uzorkovanje uzoraka iz materijala sa separacije ,,Gemax” u Zemunu. Laboratorijska ispitivanja uražena su u laboratoriji Arhitektonsko-građevinskog instituta u Beogradu kao i u laboratoriji ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... utovarača (t/h), 50 — vreme aktivnog rada mašine u Jjednom satu (min), Qku- težina materijala u kašici (14 t), t — vreme utovara, istovara ı manevrisanja u ciklusu (min), L.sr— srednja dužina transporta (m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (km/h) ...
    ... (t/h), 50 — vreme aktivnog rada mašine u jednom satu (min), Qxk – nosivost kamiona (t), t — vreme utovara, istovara ı manevrisanja u ciklusu (min), L.sr— srednja dužina transporta (m), 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (km/h). Vreme utovara kamiona: ...
    ... (t/h), 50 — vreme aktivnog rada mašine u Jjednom satu (min), Qku- težina materijala u kašici (14 t), t — vreme utovara, istovara ı manevrisanja u ciklusu (min), Lsr— srednja dužina transporta (m), 51 16,67 — konstanta za pretvaranje km/h u m/min, v — moguća prosečna brzina u ciklusu (km/h) ...