Претрага

Упит dcterms_subject_txt:постројења за пречишћавање отпадних вода

3792 items

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... prodori većih količina vode akumulirane na dnu Površinskog kopa i u starim radovima. U okviru rudnika postoje dve odvojene celine za odvodnjavanje: servisno okno ı izvozno okno. Odvodnjavanje se obavlja putem dva nezavisna sistema sa pumpnim postrojenjima, gde se voda sakuplja i ispumpava na ...
    ... bakar-sulfatom. Plave vode mogu se obraditi procesom cementacije za izdvajanje elementarnog bakra. Jamska eksploatacija obavlja se do nivoa XIX horizonta, K-235 m. Sistem odvodnjavanja dobro je koncipiran i ima dovoljne kapacitete za normalne i povećane prilive voda. Sigurnost ı zaštitu mogu ugroziti ...
    ... Infiltracija vode kroz stenske pukotine i stari površinski kop doprinosi ovodnjenosti. Industrijska postrojenja u okolini takođe utiču na vodostaj. Rudničke vode se klasifikuju prema poreklu: "bele vode" su iz pukotinskog sistema ili nastale tokom bušenja, dok su "plave vode" obogaćene baka ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... Gradski vodovod se snabdeva vodom iz bunara dubine 80m, lociranih u Ribaru, duž leve obale Velike Morave, dok Geotehnička istraživanja terena za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina na lokaciji u Jagodini 19 'Katedra za geotehniku alternativni značaj imaju vode Bukovičke česme, u Bukovču ...
    ... od debljine manje propusnih zaglinjenih zona, kao i od količina i rasporeda ponirućih voda. U nadizdanskoj zoni, osim “lebdećih” izdani posle obimnijih padavina, javljaju se i lutajuće slobodne vode. Ove vode se relativno brzo, skoro vertikalno naniže proceđuju u pravcu izdani. Izdani su se ...
    ... sušnom periodu, a u vremenu većih atmosferskih padavina sprečiti prodor vode u otvoreni iskop. Geotehnička istraživanja terena za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina na lokaciji u Jagodini 26 Katedra za geotehniku 7. LITERATURA Ćorić, S. (2001). Geostatički proračuni. Beograd: ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... žive, dela arsena i kadmijuma i drugih (tabela 2). Razlika između podataka za pepeo i dimni talog potiče od toga što se pepeo obično transportuje od ložišta do pepelišta termoelektrane uz pomoć vode (razmera pepeo/voda je 1 : 9), tako da se određeni broj elemenata delimično rastvara u vodi i odlazi ...
    ... Kao što se iz tabele 5 vidi efikasnost ciklona za oprašivanje znatno opada sa smanjenjem veličine prašine, tako da je za čestice manje od 2,5 μm upotrebljivost ovih postrojenja praktično svedena na nulu. Tabela 5. Kumulativni emisioni faktori za prašinu iz industrijskih ložišta (kg po toni sagorelog ...
    ... koristi zagrejana voda ili u kojima ona nastaje, kao što je hlađenje vodom, proizvodnja vodene pare u termoelektranama, toplanama. Željko R. Cvetković Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj... 48 Ciklus vode. Ukupna količina vode u atmosferi ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... žive, dela arsena i kadmijuma i drugih (tabela 2). Razlika između podataka za pepeo i dimni talog potiče od toga što se pepeo obično transportuje od ložišta do pepelišta termoelektrane uz pomoć vode (razmera pepeo/voda je 1 : 9), tako da se određeni broj elemenata delimično rastvara u vodi i odlazi ...
    ... Kao što se iz tabele 5 vidi efikasnost ciklona za oprašivanje znatno opada sa smanjenjem veličine prašine, tako da je za čestice manje od 2,5 μm upotrebljivost ovih postrojenja praktično svedena na nulu. Tabela 5. Kumulativni emisioni faktori za prašinu iz industrijskih ložišta (kg po toni sagorelog ...
    ... koristi zagrejana voda ili u kojima ona nastaje, kao što je hlađenje vodom, proizvodnja vodene pare u termoelektranama, toplanama. Željko R. Cvetković Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj... 48 Ciklus vode. Ukupna količina vode u atmosferi ...

  • Transboundary groundwater resources of Serbia - present status and future needs for sustainable management

    Veljko Marinović, Branislav Petrović, Zoran Stevanović (2021)
    Republic of Serbia is located at the crossroads of Southeast and Central Europe and belongs to the Central Balkans. With its 88,360 km2, Serbia is one of the larger countries of the Balkan Peninsula. It borders 8 countries and has at least one transboundary aquifer (TBA) with each of them. According to evaluation conducted for UNECE in 2008, Serbia has a total of 17 TBAs, out of which 15 are shared with one neighboring country, while two aquifers are shared with two or three ...
    međugranične izdani, Srbija, monitoring podzemnih voda, upravljanje podzemnim vodama

  • Geohemija Fe, Co i Cr u Dunavu u sistemu voda-sediment, voda-suspendovani materijal i voda-biokomponenta

    Radoslav Radosavljević (1975)
    Geohemija, Fe,Co,Cr,Voda, Biokomponenta,Dunav

  • Razvoj modela za procenu rizika na deponijama industrijskog otpada mineralnog porekla

    Dragana NIŠIĆ, D. (2019)
    rizik, model za procenu rizika, deponija, nasip, akumulacija vode

  • Remontni radovi u bušotini sa dubinskom pumpom

    Jovana Milošević (2024)
    Remontni i stimulativni radovi u naftnom inženjerstvu su radovi koji se primenjuju na bušotinama koje su već u proizvodnji ili potencijalno proizvodnim bušotinama, i u zavisnosti od toga imaju različitu svrhu. Remontni radovi predstavljaju sve radove koji su ograničeni na kanal bušotine, dok se stimulativni radovi odnose pribušotinsku zonu.U prvom slučaju remontni i stimulativni radovi kod proizvodnih bušotina služe za otklanjanje problema i povećavanje proizvodnje bušotine. Dok u drugom slučaju, kod potencijalnih bušotina su ovi radovi namenjeni završnim obradama ...
    remontni radovi, hemijska obrada, Gravel Pack, alat za instrumentaciju, puške za perforaciju
    ... radnog fluida, slojne vode 30 m*, gustine 1,01 kg/m” , dobija se komisijska dozvola za rad postrojenja i pristupa se gušenju bušotine. Gušenje je vršeno indirektno spajanjem linije za gušenje na kezing. Što znači da je teži radni fluid upumpan kroz kezing i na taj način održavao pritisak na dnu ...
    ... najvećem broju slučajeva neophodno je angažovati remontno postrojenje za izvođenje remontnog zahvata u bušotini. Osnovni kriterijumi za izbor odgovarajućeg remontnog postrojenja su: dubina bušotine, trenutna nosivost remontnog postrojenja i vrsta remontnog zahvata koji je potrebno izvršiti. 23 ...
    ... Slika 2, UPROŠĆENI PRIKAZ OSNOPNIH DELOP4 BUŠOTINSKOG POSTROJENJA, (PAŠIĆ) Slika 3, REMONTNO POSTROJENJE, SA POKRETNIM TORNJEM I CIRKULACIONIM SISTEMOM U remontnu opremu proizvodnih bušotina spadaju: GRAVEL PACK, puška za napucavanje, alat za instrumentaciju, skreperi, pakeri. 3.1 Gravel pack ...

  • Razvoj metodologije zaštite izvorišta podzemnih voda primenom karata ranjivosti

    Vladimir J. ŽIVANOVIĆ (2016)
    zaštita podzemnih voda, izvorište podzemnih voda, zone sanitarne zaštite, TDM metoda, kretanje podzemnih voda

  • Instrumentacija tokom remontnih radova na bušotini X-Y

    Marko Stepančev (2024)
    Osnovnu temu ovog rada predstavlja rešavanje problema koji se javljaju tokom proizvodnje nafte i gasa. Rad se bavi prikazivanjem različitih vrsta alata i njihovih karakteristika koji se koriste za instrumentaciju prilikom tekućeg ili kapitalnog remonta bušotine. Cilj ovog rada jeste olakšavanje izbora alata u zavisnosti od problema sa kojim se susrećemo na određenoj lokaciji. Za primer je prikazana instrumentacija prilikom vađenja filterske konstrukcije, što je jedna od čestih instrumentacija na našim naftnim poljima.
    proizvodnja, alat, instrumentacija, remont
    ... efikasno sakupljanje otpadnog materijala i eliminiše neuspešne manevre. Njegov dizajn takođe zadržava protok kroz alat što eliminiše mogućnost začepljenja ı vađenja punog tubinga, čak i ako je unutrašni deo začepljen jezgrom. Ovaj alat se takođe može prepraviti u efikasan magnet za instrumentaciju koji ...
    ... Ovo Je zbog toga da bi se dobio adekvatan zazor i da bi se sekač mogao spustiti do zaglavljene cevi. Preporučuje se da se zaglavljena cev zaspe vodom za jJednu ceclu spojnicu ispod mesta gde će se seći, tako da cev bude centralizovana u bušotini u tački sečenja. Nakon potapanja ispirna kolona se ...
    ... ima prolaz za fluid koji se koristi za ispiranje, hlađenje i može se kontrolisati Jačina protoka. Gornji prelaz je navojima pričvršćen za telo. Unutrašnji delovi spoljašnjeg sekača ostaju na svom mestu pomoću gornjeg prelaza. Telo ima udubljenja za noževe na donjem kraju i za navoje za povezivanje ...

  • Модел миграције нитрата у епикарсту: лабораторијски експеримент

    Бранислав Петровић (2022)
    Епикарст је део карстног изданског система који се налази у зони аерације и представља сложену област додира и мешања неконсолидованог материјала са површине терена, остатака карбонатних стена измењених корозивном водом, флоре и фауне и њихових остатака, који је делимично и повремено засићен подземном водом. Подручје истраживања примењених мултидисциплинарних истраживања био је карстни масив Суве планине (ЈИ Србија), односно подручје око мале пећине Печ, настале у епикарсту. Између осталих истраживања, опит трасирања (На-флуоресцеин) у пећини Печ помогао је у одређивању ...
    епикарст, модел, нитрати, специфична електрична проводљивост

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2014)
    Resursi podzemnih voda. – Vodosnabdevanje. - Održivo upravljanje. - Osnovni vodonosni kompleks. - Termalne vode. - Monitoring podzemnih voda.

  • Energetska tranzicija u domaćinstvima: analiza usaglašenosti Srbije sa paketom „Čista energija za sve Evropljane“ / Energy Transition in Households: Analysis of Serbia’s Compliance with the „Clean Energy for All Europeans“ Package

    Boban Pavlović, Aleksandar Madžarević, Dejan Ivezić, Marija Živković, Dušan Mojić (2024)
    Zahvaljujući svojoj složenosti i heterogenosti, sektor domaćinstva predstavlja neizostavnu tačku u politikama energetske tranzicije. U Evropskoj uniji, potrošnja energije u domaćinstvima čini oko 26% finalne potrošnje energije, dok u Srbiji ovaj sektor ima najveći udeo u finalnoj potrošnji, što čini oko trećinu finalne potrošnje. Primenom mera energetske efikasnosti moguće je ostvariti značajne energetske uštede, što zajedno sa smanjenjem i supstitucijom upotrebe fosilnih goriva vodi manjem doprinosu klimatskim promenama i značajnom smanjenju zagađenja vazduha. Paket zakonskih mera “Čista energija za ...
    energetska tranzicija, paket čiste energije, regulatorni okvir, energetska politika, domaćinstva, srbija

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... van primer pojave termomineralnih voda. Izvori termomineralne vode u okruženju - Gornja Vapa, Novi Pazar, Priboj. Saobraćajna infrastruktura: Od regionalno puta Sjenica-Ivanjica do sela Čedovo vodi asfaltni put (Slika 90A). Blizina ugostiteljskih objekata za smeštaj i ishranu: Sjenica (4,5 km) ...
    ... izvor“. Vode termomineralnih izvora Čedovo su HCO3 - Ca tipa, ukupne mineralizacija 0,31 g/l i pH 7,5. Po gasnom sastavu vode ovih izvora su azotnog tipa. Koeficijent oticanja termalniog voda izvora „Banjica“ i „Aksov izvor“. (8 l/s) ukazuje na velike količine termalnih podzemnih voda koje bi se ...
    ... Nastavak Boroštice je površinska reka Bistrica. Podzemne vode Pešterske visoravni odlikuju se kalcijsko-hidrokarbonatnim tipom i niskom mineralizacijom. Njihov kvalitet je veoma dobar. Spadaju, uglavnom, u I i II klasu vode za piće (Komatina, 1999). 4.2.3. Klimatske odlike Područje odlikuje ...

  • Analiza uslova formiranja oticaja reke Resave (istočna Srbija)

    Vesna Ristić Vakanjac, Marina Mitrašinović, Veljko Marinović, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2023)
    Reka Resava zbog veličine sliva i količine vode koju daje Velikoj Moravi predstavlja jednu od najznačajnijih njenih desnih pritoka. U okviru njenog sliva jasno se izdvajaju gornji, geomorfološki raznolik deo sliva, koji je uglavnom izgrađen od karbonatnih sedimenata, i donji deo koji pripada Velikomoravskom basenu. Proticaj reke Resave se beleži u profilima Manastir Manasija koji kontroliše gornji deo sliva u iznosu od 358 km2 i Svilajnac, koji se nalazi na oko 3.5 km pre njenog ušća i koji kontroliše ...

  • Ocena ranjivosti podzemnih voda od zagađenja na primerima karsta Srbije

    Vladimir ŽIVANOVIĆ (2011)
    Podzemne vode, ranjivost, zagađenje voda, karst, Srbija

  • Uslovi zagađivanja i zaštite podzemnih voda Nikšićkog polja sa obodom

    Vaso L. Mrvaljević (2015)
    Nikšićko polje, podzemne vode, zagađivanje, zaštita podzemnih voda

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-beljaničkog masiva

    Ljiljana Vasić M. (2017)
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, subtermalne i termalne vode

  • An example of karst catchment delineation for prioritizing the protection of an intact natural area

    Vesna Ristić Vakanjac, Zoran Stevanović, Aleksandra Maran Stevanović, Boris Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić (2015)
    Проучавано је карстни извор Перућац као главни дрен подручја планине Таре у западној Србији у циљу процене његовог режима отицања, резерви воде и дефинисања његове сливне површине. Извор се налази у североисточној, унутрашњој зони класичног динарског крша, коју карактерише доминантно проширење висококарстификованих тријаских кречњака, слабо развијена хидрографска мрежа са много понора и густе шуме. Тара је један од пет националних паркова у Србији. Циљ рада је био да се идентификује заштитна зона високог приоритета у оквиру очуваног природног подручја ...
    карстна издан, сливна површина, делинеација, заштита, менаџмент

  • Hidrogeološke karakteristike Bačke sa aspekta zahvatanja i iskorišćavanja lekovitih voda

    Milan TOMIĆ (2014)
    Bačka, lekovita voda, balenologija, hidrogeologija