Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Panonski Basen

308 items

  • Rangiranja bagera za njihovu revitalizaciju primenom višekriterijumske analize

    Ivan Obradović, Dragan Ignjatović, Ranka Stanković, Ljiljana Ivković (2006)
    Obzirom da je na našim površinskim kopovima trenutno u eksploataciji veći broj rotornih bagera sa sličnim tehničkim karakteristikama i približno istom starošću postavlja se pitanje kako rangirati bagere, i kojim redom da se izvrši njihova revitalizacija. Za ocenu stanja i rangiranje ovako velikog broja bagera najpogodnije se pokazalo korišćenje višekriterijumskih metoda sa višeatributnom ocenom, odnosno bodovanje referentnih indikatora stanja bagera na osnovu ekspertske ocene. U ovom radu prikazan je metodološki pristup koji je korišćen prilikom izrade Studije «Produžetak radnog ...
    rotorni bageri, revitalizacija, rangiranje, višekriterijumska analiza
    ... kopova krajem 60-tih godina. Počevši sa prvim nabavljenim rotornim bagerom SchRs 250 pa do danas, u Srbiji u eksploataciji na površinskim kopovima u basenima Kolubara, Kostolac i Kosovo u radu se koristi preko 50 rotornih bagera. Rotorni bageri su nemačke proizvodnje i nabavljani su, zavisno od komercijalnih ...

  • Ontološki model upravljanja rizikom u rudarstvu

    Olivera Kitanović (2021)
    Rudarska proizvodnja obuhvata kompleksne tehnološke sisteme, što nameće potrebu za uspostavljanjem i unapređivanjem sistema upravljanja rizikom. Heterogenost i obim podataka neophodnih za upravljanje rizikom zahtevaju sistem koji ih na fleksibilan način integriše i omogućava njihovo optimalno korišćenje. Osnovni cilj ove disertacije je razvoj ontologije za domen rudarstva i na njoj zasnovanog modela za upravljanje rizikom. Njegova realizacija podrazumeva i implementaciju algoritama ekstrakcije informacija za popunjavanje ontologije, kao i odgovarajuće softversko rešenje. Razvoj modela obuhvata i značajno proširenje rudarskog korpusa, kao ...
    rudarstvo, rizik, upravljanje rizikom, procena rizika, ontologija, semantička mreža, ekstrakcija informacija, upravljanje znanjem, računarska lingvistika
    ... entiteta prepoznatih ovim grafom su: - Kolubarski ugljonosni basen - Rudarsko-geološki basen „Kolubara“ 80 - ležištu uglja “Kostolac” - Zapadni deo Kolubarskog ugljonosnog basena Slika 4-18 Podgraf za obeležavanje rudarskih basena kao lokacija Treći podgraf prepoznaje entitete termoelektrana ...
    ... ugljonosnom basenu, a ima sinonime TZP, PK TZP, Zapadni deo Kolubarskog ugljonosnog basena. Slika 4-47 Lokacije pre primene pravila zaključivanja Slika 4-48 prikazuje nove veze koje su nastale kao rezultat primene mehanizma zaključivanja. TZP, PK TZP, Zapadni deo Kolubarskog ugljonosnog basena pripadaju ...
    ... preduzeća (institucija) Baseni su prepoznati slično kao institucije, sa tim da se ovde radi o geografskim lokacijama a ne pravnim licima (Slika 4-18). Umesto oznaka za preduzeća uz Kolubaru i Kostolac traže se opcione oznake rudnik/ležište uglja, ili ugljonosni rudarsko geološki basen, sa svim atributima ...

  • Optimizacija parametara reza rotornog bagera pri otkopavanju materijala sa povećanom čvrstoćom

    Saša D. Bošković (2016-09-09)
    Otkopavanje materijala rotornim bagerom je veoma sloţen fiziĉko-mehaniĉki proces. Pokazatelji efektivnosti tog procesa zavise od velikog broja raznovrsnih ĉinilaca od kojih se posebno mogu istaći: fiziĉko-mehaniĉke karakteristike materijala koji se otkopava, reţim rada bagera i izbor tehnoloških parametara bloka, odreska i reza, geometrije vedrica i zuba itd. Poseban problem se javlja kod otkopavanja materijala povećane ĉvrstoće, što je ĉest sluĉaj na našim površinskim kopovima. Dimenzionisanje specifiĉne sile kopanja bagera prema manjim masama izuzetno ĉvrstog materijala je neracionalno i rešenje ...
    rotorni bager, parametri reza, otpor na kopanje, dinamika bagera, kapacitet, optimizacija, specifična potrošnja energije
    ... velikim rudarskim basenima uglja širom Evrope i sveta. Pri tome su se rotorni bageri stalno usavršavali i prilagoĊavali razliĉitim uslovima radne sredine. Na našim prostorima rotorni bageri su našli primenu u Kolubarskom, Kostolaĉkom, Kosovskom i Gataĉkom ugljenom basenu, kao i na eksploataciji ...
    ... eksploataciji laporca u Beoĉinu. U dosadašnjem radu su generalno gledano pokazali dobre rezultate, ali se stepen njihove efikasnosti razlikuje od basena do basena, što je posledica niza razliĉitih faktora. Pri izboru opreme za otkopavanje mineralnih sirovina svakako je najvaţnije definisanje radne sredine ...
    ... otporom na kopanje kao što je sluĉaj na Površinskom kopu Graĉanica u Gacku, kopu Filijala u Beoĉinu, delovi ĉvrstih pontskih glina u rudarskom basenu Kolubara i dr. Predmet ovog rada je istraţivanje vezano za izbor optimalne vrste i parametara reza rotornim bagerima pri otkopavanju materijala ...

  • Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца

    Бојан Хајдин, Душан Поломчић, Зоран Стевановић, Драгољуб Бајић, Катарина Хајдин (2012)
    ... prihranjivanja izdani. Buduca istrazivanja trebalo bi usmeriti u iznalazenje najpogodnije varijante vestackog prihranjivanja (manjim infiltracionim basenima ili kanalima) kao resenja kojim bi se obezbedilo dugoroénije odrzivo vodosnabdevanje Obrenovca Kljuéne reci: vodosnabdevanje, vestacko prihranjivanje ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... Sl. 11. Litološki prikaz severozapadnog dela Topličkog basena sa lokalitetom Prebreza (Pavlović 1969; Stevanović 1977, modifikovano). 19 Vračević (VRA) Selo Vrac ević nalazi se na granici Kolubarskog i Mionic kog basena, jugozapadno od Lazarevca, u neprosrednoj blizini manastira ...
    ... Gornja Sibnica u centralnoj Srbiji, oko 40 km JZ od Jagodine, odnosno 15km JZ od Rekovca (sl. 5). Geološki pripada zapadnom obodu Levačkog neogenog basena (Marković 2008a, Knežević et al. 2016). Fosilno nalazište otkriveno je na desnoj obali Poljanskog potoka. Lokalitet je prvi put iskopavan pedesetih ...
    ... smešteni su u području gde se formacija Dragovo-Kaludra (sl. 6 i 7) bočno smenjuje sa sibničkom formacijom. Formacija Sibnica je najstarija u Levačkom basenu a izgrađena je od gruboklastičnih aglomerata, konglomerata, peskovitih konglomerata i konglomeratičnih peskova koji se smenjuju sa peskovima, peskovitim ...

  • Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala

    Srđan B. Stanković (2016-09-11)
    Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...
    jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina
    ... (18) S8 + 12O2 + 8H2O → 8SO4 2- + 16H+ (19) 1.3 JALOVIŠTA U BORSKOM RUDARSKOM BASENU Rudnik bakra u Boru je počeo sa radom 1903. godine. Za nešto više od sto godina u borskom rudarskom basenu je deponovano oko 673,5 miliona tona raskrivke i flotacijske jalovine. Najveće koncentracije ...
    ... Cerovo u borskom rudarskom basenu (Bogdanović i sar., 2013). Slika 1. Kisele rudničke vode rudnika bakra Čoka Marin kod Majdanpeka. Boja vode ukazuje na veliku koncentraciju Fe2+ jona. Taloženjem bakra iz plavih voda procesom cementacije Rudarsko-topioničarski basen Bor (RTB Bor) je proizvodio ...
    ... ............................................................................................................ 5 1.3 Jalovišta u borskom rudarskom basenu ....................................................................... 6 1.4 Ekstremno kisela staništa ........................................ ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... primenjivana uporedna sveobuhvatna tehno- ekonomska analiza pogodnosti tipa bagera i dužine strele za konkretne uslove radne sredine lignitskih basena Srbije, pre svega sa aspekta usaglašenosti dužine strele i mogućnosti ostvarivanja zahtevanih uglova nagiba kosina koji obezbeđuju uslove stabilnosti ...
    ... teoretskih i eksperimentalnih istraživanja rada rotornih bagera izvrši optimizacija dužine strele rotornog bagera za uslove radne sredine lignitskih basena Srbije, a u funkciji veće stabilnosti otkopnih etaža. Primenjenom metodologijom obuhvaćeni su iskustveni podaci i dosadašnja istraživanja, savremeni ...
    ... obzir da još uvek ne postoji opšte prihvaćena metodologija određivanja optimalne dužine strele rotornog bagera u uslovima radne sredine lignitskih basena Srbije, kao i njihovog uticaja na konstrukciju bagera, u doktorskoj disertaciji definisana je celokupna metodologija istraživanja navedenog problema ...

  • Synergy between the mineral deposit exploration and geothermal resources assessment on the example of "Valjevo" boron and lithium deposit in Serbia

    Nebojša Atanacković, Vladimir Živanović, Ana Vranješ, Sava Magazinović, Marinko Toljić, Ana Arifović, Branislav Potić (2023)
    Exploration of mineral deposits involves a collection of vast data sets on geological characteristics of the area. These data can largely contribute to the assessment of the geothermal potential, which can lead to an increase in the share of geothermal resources in the energy mix of the extractive industry and the local community. On the example of the "Valjevo" B-Li deposit, data on structural settings and previous hydrogeological investigations were combined with the results of resource drilling and geophysical ...
    Geothermal assessment, Mineral deposit exploration, Geothermal potential, Serbia
    ... V., Toljić, M., Dragišić, V., Magazinović, S. Metodološki pristup oceni mogućnosti eskploatacije geotermalnih voda na delu valjevsko- mioničkog basena, Zbornik radova XVI srpski simpozijum o hidrogeologije sa međunarodnim učešćem, Zlatibor, Srbija, 28.00. — 02.10.2022; Univerzitet u Beogradu - ...

  • Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"

    Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Aleksa Paunović (2024)

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje

    Marko Lazić, Filip Miletić, Milena Lekić, Veljko Rupar, Željko Petrović, Lazar Žujović (2021)
    U radu su analizirani eksploatacioni učinci ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje. Period analize je prvih šest meseci tekuće godine. Analiza je vršena sa aspekta ostvarene proizvodnje, kvaliteta uglja, efektivnog vremena rada, kapacitetnog i vremenskog iskoršćenja i zastoja sistema. Za poređenje podataka različitih parametara koji po svojoj prirodi nisu međusobno uporedivi, u radu su korišćene metode višekriterijumskog odlučivanja.
    proizvodnja uglja, zastoji, metode višekriterijumskog odlučivanja
    ... pogonske stanice U radu je prikazana analiza proizvodnih učinaka ugljenih sistema na površinskom kopu Tamnava–Zapadno polje, Kolubarskog ugljenog basena. Za osnovne kriterijume za analizu, postavljeni su: ostvarena proizvodnja uglja, kvalitet uglja, efektivno vreme rada sistema, kapacitetno i vremensko ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... od neogenih i kvartarnih naslaga, koje uključuju glinu, pesak i šljunak. Ove naslage su taložene tokom geološke prošlosti, kada je oblast Panonskog basena bila prekrivena plitkim morem i kasnijim jezerima. Glavni geomorfološki elementi opštine uključuju aluvijalne ravnice i terase, koje su formirane ...
    ... obuhvatila su duboka bušenja i geofizička ispitivanja, pružajući detaljniji uvid u dublje geološke strukture terena. Razvoj geotektonike Panonskog basena izučavali su mnogi autori, među kojima su V. Muratov (1949), L. Kober (1952) i drugi. Posebno značajan doprinos proučavanju kvartarnog sloja ...
    ... sproveli su autori poput D. Nikolića i R. Kemenčija (1962), dok su M. Čanović i R. Kemenči dali najdetaljnije podatke o mezozojskim sedimentima Panonskog basena. Geofizička istraživanja, koja su uključivala merenje debljine sedimentnih slojeva i seizmička istraživanja, takođe su pružila važne podatke ...

  • Specifičnosti fundiranja u lesnim naslagama – objekat Poreska uprava Zemun

    Anja Dević (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su literaturni podaci koji se odnose na geotehničke karakteristike terena izgrađenih od lesa na primeru šireg istražnog prostora, tzv. Zemunskog lesnog platoa, kao i rezultati detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun. U prvom delu rada prikazani su uslovi nastanka karakteristične makroporozne strukture lesa i njen uticaj na fizičko-mehaničke karakteristike i stabilnost terena izgrađenih od lesa. Na osnovu analize i interpretacije rezultata detaljnih geotehničkih istraživanja na lokaciji objekta Poreske uprave Zemun prikazane su ...
    struktura lesa,stišljivost, nosivost, sleganje, plitko fundiranje i duboko fundiranje
    ... sedimenti (p) su nastali u mlađem pleistocenu, u vreme postupnog povlačenja vodenih basena. Sedimenti ove facije nastali su od prvih materijala lesnog porekla, transportovanih vetrom i taloženih u vodenim basenima, i njihovim priobaljima. Predstavljeni su prašinastim peskovima, peskovima i prašinastim ...
    ... com/web/ 5.2. Geološka građa terena Lokacija objekta se nalazi na platou istočnog pojasa Sremske lesne zaravni, Jjužnog obodnog pojasa velike Panonske nizije, koji Je dolinama reka Save ı Dunava odvojen od pobrđa Balkanskog poluostrva. Za Zemunski lesni plato, prirodni završni deo sremske ravnice ...
    ... genetskim procesima. Na osnovu rizosolenija, osrednje sortiranosti i oolita gvožđa, zaključeno Je da su ovi sedimenti stvarani u plitkovodnom basenu. Podinu kvartarnih naslaga čine neogeni sedimenti. U litogenetskom smislu, na predmetnoj lokaciji za izgradnju objekta Poreske uprave, mopgu se ...

  • Razvoj ARCGIS geobaze površinskog kopa korišćenjem UML CASE alata

    Aleksandra Tomašević, Ljiljana Kolonja, Ivan Obradović, Ranka Stanković, Olivera Kitanović (2012)
    ... ng-geodatabases-case-tools [3] Gojak Z., Mitrović S., Stanković R., Kitanović ., [2011]. BPUBS: informacioni sistem za istražne radove ugljenih basena srbije, Ugalj 2011 Jugoslovenski komitete za površinsku eksploataciju, ISBN broj: 978-86-83497-17-1, str. 66-73 [4] JP Elektroprivreda Srbije ...

  • Енергетска безбедност Европске уније у светлу актуелне енергетске транзиције

    Бобан Павловић, Дејан Ивезић (2021)
    Енергетска стратегија Европске уније, која од 2015. године обухвата и циљеве у области климатских промена, тежи изградњи „енергетске уније” која потрошачима из ЕУ даје сигурну, приступачну, чисту и одрживу енергију. Енергетска политика ЕУ поставља пред себе амбициозне циљеве у погледу коришћења обновљивих извора – учешће од 32% до 2030. године. Овако опсежну и динамичну енергетску транзицију у Европи усложњава хетерогеност националних енергетских система у погледу структуре енергетског микса, нивоа увозне зависности, као и нивоа технолошког, друштвеног и економског ...
    енергетска безбедност, Европска унија, енергетски показатељи, природни гас, обновљиви извори енергије
    ... тзв. Јужни гасни коридор има за циљ да прошири инфраструктуру која може доводити природни гас у ЕУ из Каспијског басена, Централне Азије, Блиског истока и источног медитеранског басена. У почетку ће се овом трасом остварити транспорт приближно 10 милијарди кубних метара (m3) природног гаса. Акције ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... navodi da su prvi snažni pokreti tokom donjeg oligocena izazvali stvaranje jezerskih Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 14 basena (Bogovinski basen), u drugoj orogenoj fazi početkom miocena nastaje kraljušasto navlačenje, dok u trećoj fazi, krajem pliocena dolazi do novih rasedanja ...
    ... u Bogovinskom basenu (Stevanović, 2010). Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 76 Najveće rasprostranjenje zbijenog tipa izdani unutar neogenih tvorevina formirano je u Žagubičkom, Bogovinsko-sumrakovačkom i Krivovirskom basenu. Debljina ovih ...
    ... jednog dela atmosferskog taloga, ali u znatno manjoj količini. Pukotinska izdan u tercijarnim sedimentima Senjsko resavskih basena i Bogovinsko- sumrakovačkog basena, formirana je u okviru peščara, laporaca, krečnjaka i glina sa slojevima mrkog uglja, gde su se intenzivnom tektonskom aktivnošću ...

  • Генеза хидротермалног Cu-Au система Чукару Пеки (Источна Србија)

    Милош Велојић (2021)
    Главни циљ испитивања хидротермалног система Чукару Пеки је разумевање процеса који су довели до његовог настанка, а посебно еволуције рудоносних флуида из којих је настала рудна минерализација. Утврђено је да је овај систем настао у периоду пре 86,78 - 85,19 Ma из магматског интрузива који је био богат водом и имао висок оксидативни потенцијал. Током хлађења, из овог магматског интрузива су издвојени веома врели флуиди, који су имали температуре изнад 600°С и висок салинитет. У ...
    Борска металогенетска зона, Тимочки магматски комплекс, порфирска лежишта, високосулфидациона лежишта, флуидне инклузије, рудне парагенезе, геохронологија, хидротермалне алтерације, LA-ICP-MS
    ... рифтног басена), D2 и D3 (везани за отварање терцијарног басена, активни од доњег миоцена до бадена) и D4 (реверсни раседи активни крајем неогена). По овој класификацији, раседи који припадају D1 догађају су прерудни. На терену су уочени у области Рекјавичког потока и на источном рубу басена Слатине ...
    ... плитким басенима (на дубинама мањим од 200 m) и да је депозиција лапораца вршена од турона до кампана, док је депоновање кластита вршено од кампана до мастрихта. Knaak et al. (2016) сматрају да је формирање нормалних раседа који падају ка истоку и формирање покровних миоценских седиментних басена утицало ...
    ... источних ка западним деловима Тимочког магматског комплекса објашњава се тзв. roll-back процесом субдуковане литосфере и акрецијом седимената у for-arc басену, чиме је дошло до постепеног померања фронта субдукције ка западу (Кolb et al., 2013). Oво смањивање старости ка претпостављеном палеорову, такође ...

  • Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal

    Elnori Elmabrouk Ali Elhaddad (2015-04-16)
    Doktorskom disertacijom analizirani su i proučavani problemi proizvodnje nafte iprimenjene metode za njihovo rešavanje na naftnom polju Amal. Ukratko jeprikazana proizvodnje nafte u Libiji, njene karakteristike i rezerve, da bi se videoznačaj ovog naftnog polja.Utvrđeno je da su na naftnom polju Amal ključni problemi koji prate procesproizvodnje taloženje parafina, pojava slojnog peska, neefikasan rad gasliftsistema, neefikasna desalinizacija nafte i ekološki problemi. Proizvodniproblemi, pojedinačno i više njih zajedno, na nekim bušotinama uzrokovali susmanjenje proizvodnje nafte od 40 do 75%. Zbog ...
    nafta, proizvodnja, optimizacija, Amal, Libija
    ... Znatno kasnije usledilo je otkriće Fezzan ležišta, na jugu Libije, u basenu Murzuq, kao i el-Sharara koje proizvodi oko 31.800 m3/d. Velike rezerve nafte otkrivene su 1997. godine u Bloku NC-174, takođe u Murzuq basenu. Rezerve su procenjene na oko 110 miliona m3, pri čemu je proizvodnja počela ...
    ... AMAL 3.1. OPIS NAFTNOG POLJA Naftno polje Amal, odnosno blok NC12 (oblast 90/91) nalazi se 50 km severno od Augila oaze u istočnom delu basena Sirte. Geografska širina i dužina su 29 ° 25 '0 N i 21 ° 10' 0 E. Naftno polje se sastoji od osam različitih ležišta koja se nalaze na dubini od ...
    ... Utiskivanje slojne vode obavljaće se preko bušotina za utiskivanje. To su bušotine iz kojih se više ne proizvodi nafta, a imaju kontakt sa vodenim basenom. U početnoj fazi planira se utiskivanje slojne vode u bušotine B-71, B- 41, N-22, B-39, B-10, B-70 i B-68. Sa povećanjem sadržaja slojne vode u nafti ...

  • Novi model za postizanje optimalne proizvodnje na naftnom polju Amal

    Elnori Elmabrouk Ali Elhaddad (2015-04-16)
    Doktorskom disertacijom analizirani su i proučavani problemi proizvodnje nafte iprimenjene metode za njihovo rešavanje na naftnom polju Amal. Ukratko jeprikazana proizvodnje nafte u Libiji, njene karakteristike i rezerve, da bi se videoznačaj ovog naftnog polja.Utvrđeno je da su na naftnom polju Amal ključni problemi koji prate procesproizvodnje taloženje parafina, pojava slojnog peska, neefikasan rad gasliftsistema, neefikasna desalinizacija nafte i ekološki problemi. Proizvodniproblemi, pojedinačno i više njih zajedno, na nekim bušotinama uzrokovali susmanjenje proizvodnje nafte od 40 do 75%. Zbog ...
    nafta, proizvodnja, optimizacija, Amal, Libija
    ... Znatno kasnije usledilo je otkriće Fezzan ležišta, na jugu Libije, u basenu Murzuq, kao i el-Sharara koje proizvodi oko 31.800 m3/d. Velike rezerve nafte otkrivene su 1997. godine u Bloku NC-174, takođe u Murzuq basenu. Rezerve su procenjene na oko 110 miliona m3, pri čemu je proizvodnja počela ...
    ... AMAL 3.1. OPIS NAFTNOG POLJA Naftno polje Amal, odnosno blok NC12 (oblast 90/91) nalazi se 50 km severno od Augila oaze u istočnom delu basena Sirte. Geografska širina i dužina su 29 ° 25 '0 N i 21 ° 10' 0 E. Naftno polje se sastoji od osam različitih ležišta koja se nalaze na dubini od ...
    ... Utiskivanje slojne vode obavljaće se preko bušotina za utiskivanje. To su bušotine iz kojih se više ne proizvodi nafta, a imaju kontakt sa vodenim basenom. U početnoj fazi planira se utiskivanje slojne vode u bušotine B-71, B- 41, N-22, B-39, B-10, B-70 i B-68. Sa povećanjem sadržaja slojne vode u nafti ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... blago zatalasan i ispresecan rasednim stukturama. Nalazi se na prosečnoj nadmorskoj visini od 400 m. Tokom neogena kotlina je predstavljala jezerski basen, zbog formiranih naslaga jezerskih sedimenata, na visini od oko 600 mnm. Sa ove visine, preko ovih sedimenata potekla je pliocenska Nišava (217 ...
    ... mineral, kojeg mestimice ima dosta, nastao je pretvaranjem piroksena. Pliocen Sedimenti pliocenske starosti javljaju se u pirotskom i mazgoškom basenu. Sastav pliocenskih tvorevina okoline Pirota ispitan je bušotinom koja je izrađena 1968. godine. U ovoj bušotini su do dubine od 160 m nađene sive ...
    ... 1 m. Sedimenti odgovaraju jezerskim i močvarnim facijama, a sadrže slatkovodnu faunu koja ne govori mnogo o starosti. Duž zapadnog ı južnog oboda basena javljaju se žutomrke do crvenkaste peskovite gline sa proslojcima peska, interpretirane kao jezerski sedimenti u smeni sa bujičnim i aluvijalnim ...