Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Životna sredina

521 items

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Soil oscillation law parameter determination with the application of Lagrange’s theorem at “Kovilovača“ open pit

    Suzana Lutovac, Nebojša Vidanović, Čedomir Beljić, Zoran Gligorić (2015)

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... fakultet 4.5. Pretovarni uređaj Dohvat od sredine bagera do sredine pretovarnog levka................... Max. 93,2m Područje zaokretanja pretovarnog oruđa u odnosu na gornju gradnju bagera ....+909% Dužina odložne strele od središta obrtanja do sredine odložnog levka ............ 21m Visina odlaganja ...
    ... naecina. 20 m Vrednosti za visinu kopanja, dubinu kopanja i visinu donje ivice radnog točka važe za horizontalni planum. Istovar sredine radnog točka od sredine bagera u horizontalnom položaju...................c a 36,96 m Minimalni radijus krivine................... di. 76 m 4.3. Radni točak ...
    ... gusenica Širina guseničnih papuča.........GGann dd 2800 mm Broj trkača po jednom nosaču gusenica....................iaaacn.e 10 Razmak sredina pogonskog točka — sredina povratnog točka kod srednjeg zateznog puta ...............avavone 8,4m Širina segmenta...aaa a ddtitN 650 mm Opterećenje trkača ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.

  • Analiza rizika flotacijskih jalovišta

    Sandra Milutinović, Milena Kostović, Ljubiša Obradović, Sanja Petrović, Srđana Magdalinović (2023)
    U Srbiji i u svetu, dogodile su se brojne akcidentne situacije na flotacijskim jalovištima usled havarija. Pojave akcidenata zaslužuju da budu predmet istraživanja u cilju otkrivanja mehanizma njihovog nastajanja, obima i dometa ugrožavanja kako života ljudi tako i životne sredine, kako bi se inicirali zahtevi za projektovanje i ugradnju zaštitnih sistema čija pouzdanosti treba da bude veća od ukupne verovatnoće opasnosti. U ovom radu je dat primer i prikazana je analiza rizika od pojave akcidentnih situacija gde se naglašava ...
    Jalovišta, akcidantne situacije, izlivanje jalovine, poplavni talas

  • Geotehnička istraživanja terena za potrebe izgradnje mosta preko Aleksandrovačkog potoka na autoputu E-80, deonica Niš-Merošina

    Danijela Sušić (2023)
    Geotehnička istraživanja terena, odnosno određene lokacije, izvode se za potrebe projektovanja, odnosno definisanja uslova izgradnje objekata. Njihova osnovna namjena jeste upoznavanje i prikupljanje informacija o sastavu i svojstvima geološke sredine koje bi mogle da nam omoguće planiranje, projektovanje, izgradnju, kao i racionalno korišćenje samog objekta. U ovom radu, detaljno je prikazan način svih izvršenih istraživanja, za potrebe izgradnje mosta na osnovu kojih je urađen grafički dio, proračun nosivosti plitko fundiranog mosta i proračun analize slijeganja terena. Za proračun dozvoljenog opterećenja ...
    geotehnička istraživanja, terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnički model terena, plitki temelji

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Развој геолошког информационог система Републике Србије

    Бранислав Благојевић, Бранислав Тривић, Ненад Бањац, Ранка Станковић, Велизар Николић (2005)
    Геолошки информациони систем Србије (ГеолИСС) је пројектован, првенствено, са намером ефикасног дигиталног архивирања геолошких и њима сродних података. У овом раду је приказана структура базе података као основа за развој геолошки конципираног ГИС-а. Нови, објектно орјентисани (О-О) начин моделирања омогућио је дефинисање самосталних типова објеката, хијерархијски повезаних кроз тополошке и друге релације, чиме је обезбеђена њихова медјусобна интеракција. Објектно оријентисано моделирање извршено је коришћењем унифицираног језика моделирања (UML) и CASE алата, кроз концептуални и логички ниво. Физички модел ће ...
    ГеолИСС, геолошки подаци, управљање базама података, концептуални модел, логички модел, ГИС

  • Istraživanje i valorizacija subgeotermalnih energetskih resursa

    Dejan Milenić, Ana Vranješ (2015)
    hidrogeologija, geotermalna energija

  • Obuka za rukovaoce rudarskih mašina - primer uputstva za kreiranje treninga

    Lazar Žujović, Filip Miletić, Marko Lazić, Milan Miljković (2022)
    U ovom radu je predstavljen primer uputstva za kreiranje obuke za pregled rudarskog kamiona. Iako je rudarska industrija zahtevna, kompleksna i delimično opasna, ona je važan segment privrede. Bezbednost i zdravlje na radu i obuka zaposlenih su sastavni deo procesa rada. Zbog toga, obuka zaposlenih je alat koji je suštinski važan za održavanje radnog procesa na odgovarajućem nivou, istovremeno čuvajući bezbednost i zdravlje zaposlenih, imovinu, i životnu sredinu. Postoje različite karakteristike zaposlenih kao i isplativost ulaganja koje takođe treba ...
    obuka zaposlenih, bezbednost i zdravlje na radu u rudarstvu, rudarske mašine

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • High-resolution sequence stratigraphy of carbonates - theory and examples

    Jelena Stefanović, Dejan Radivojević (2020)
    Циљ рада је да кроз теоријски аспект и примере примене представи секвенциону стратиграфију високе резолуције карбонатних седимената. У том смислу први део се односи на појам и значење високе резолуције у секвенционој стратиграфији. Од временских и просторних скала које одговарају сеизмичким профилима у последњих двадесет година метода је нашла примену на скалама које одговарају бушотинским подацима или изданцима. Као најпогоднији седименти за овај тип истраживања су се показали карбонати јер су осетљиви на еустатичке промене, а основе секвенционе стратиграфије ...
    изданак, системска група, јура-креда, карбонатна платформа, плитководна средина

  • Značaj geografske širine za lociranje uzročnika magnetnih anomalija kod prospekcije arheoloških lokaliteta

    Vesna Cvetkov (2020)

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... sigurnosti, uzevši u obzir namenu prostorija, treba ih podgraditi mrežom + torkretom. Namena diktira radnu sredinu klase III, radi garancije postojanosti i stabilnosti prostorija u toku celog životnog veka rudnika. Naprezanja po konturi prostorije mogu biti radijalna i tangencijalna. Radijalna naprezanja ...
    ... elemenata. Analiza je izvršena u programu Phase. U tabeli 4.6 prikazane su osnovne karakteristike radne sredine. Tabela 4.6. Osnovne karakteristike radne sredine Karakteristike radne sredine Oznaka/jed. Vrednost Jednoaksijalna čvrstoća na pritisak cci (MPa) 70 Indeks čvrstoće f 7 Zapreminska ...
    ... proračun stabilnosti prostorija ı proračun podgrade, izabrane su sledeće fizičko-mehaničke karakteristike radne sredine, na osnovu ispitivanja geoloških uzoraka: • Klasa radne sredine: II • Kohezija, C (MPa): 4 • Zapreminska težina, y (kKN/m*): 23 • Ugao unutrašnjeg trenja, q (*): 60 ...

  • Arsenopirit iz rudnih ležišta Šumadijsko-kopaoničke oblasti: paregeneza, sastav i produkti oksidacije

    Ivana N. Jelić (2023)
    Arsenopirit, FeAsS je čest pratilac polimetaličnih orudnjenja Šumadijsko-kopaoničke oblasti. Jedan je od sulfida koji u najvećoj meri koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Šumadijsko-kopaoničke oblasti (Rudnik, Sastavci, Trepča, Gokčanica – Drenjak i Rujak, Golijska reka i Jurija). Uzorci arsenopirita ispitivani su polarizacionom mikroskopijom ...
    arsenopirit, zlato, skorodit, Šumadijsko-kopaonička oblast, parageneza, zonarnost
    ... pružaju uvid u ove procese na nanometarskoj skali. 5.3. Alteracija arsenopirita i mogući uticaj na životnu sredinu Sulfidi i sulfosoli arsena smatraju se primarnim prirodnim zagađivačima životne sredine ovim visoko toksičnim elementom. Njihovom oksidacijom As dospeva u hidrotermalne i meteorske rastvore ...
    ... većina drugih sulfida, pod dejstvom atmosferskih uslova, odnosno u oksidacionoj sredini, podleže procesima oksidacije. Usled toga dolazi do oslobađanja arsena, prilično toksičnog elementa i ozbiljnog zagađivača životne sredine. Iz prethodno iznetog pregleda literature zapaža se veliki potencijal u mogućim ...
    ... koncentriše zlato. Nepoželjan je u rudama jer njegovom oksidacijom na jalovištima može doći do oslobađanja arsena koji spada u elemente toksične za životnu sredinu. U okviru ovog doktorata sistematski su ispitivani arsenopiriti iz različitih stadijuma i tipova orudnjenja rudnih ležišta i mineralizacija Š ...

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... štetnog uticaja na Životnu sredinu, posebno u vezi sa emisijom ugljen-dioksida (CO»), glavnog antropogenog gasa staklene baste. P Suočen sa posledicama klimatskih promena, intenzivnim porastom broja stanovnika, neracionalnom upotrebom prirodnih resursa, zagađenom Žživotnom sredinom i nedostatkom ekološke ...
    ... transgranične poreze za uvoznike iz zemalja koji nemaju sistem regulacija. U Srbiji, za donošenje sistema regulacije odgovorno je Ministarstvo životne sredine. Trenutno se nalazimo u fazi pripreme zakona i usvajanje strategije zelenog razvoja koji bi nam omogućili regulaciju naših emisija. Srbija ...
    ... ENERGETSKI TRENDOVI Danas skoro svi prihvataju da mora da se smanji upotreba fosilnih goriva da bi usporili štetu koju nanosimo našoj planeti ı životnoj sredini. Ovo je dovelo do mnogih naučnih i poslovnih inovacija dok tražimo nove održive ili obnovljive alternative za ugalj, naftu i gas. l!! Brz ...

  • Prvi nalazi repatih vodozemaca (Urodela) u pleistocenskoj pećinskoj fauni Srbije; još jedna kockica u slagalici

    Dragana Đurić, Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilna fauna pleistocenskih pećina odslikava sastav faune njihove okoline. Najčešće se u njima naleze ostaci krupnih sisara ledenog doba koji su je koristili kao stanište. Uz njih česti su i ostaci drugih sitnih kičmenjaka kao što su sitni sisari, ribe, vodozemci, gmizavci i ptice. Ostaci sitnih kičmenjaka u većini slučajeva u pećinu dospevaju kao plen grabljivica (ptice i sisari) ali je manji broj njih pećinu koristio i kao sklonište ili stanište. U proučavanje fluktuacija pleistocenske klime sve češće se ...
    ... pećina najverovatnije bila okružena gustom šumom. Blizina reke čiji Je nivo najverovatnije bio znatno viši nego danas obezbeđivala je sigurnu sredinu za razvoj larvi. Zbog svoje otrovnosti najveća je verovatnoća da ostaci salamandre u pećinu nisu dospeli kao plen nekog predatora. Obzirom da je ...
    ... neposredna okolina ove pećine kao ı Smolućke bila pokrivena šumom. Mrmoljak 7ifurus karelinii, za razliku od daždevnjaka podnosi znatno suvlje uslove sredine. Kao ı u Maloj Balanici samo jedan pršljen pronađen u Mirosavi verovatno je unet spiranjem iz okoline. Međutim, ovaj mrmoljak ovog puta ukazuje ...

  • Environmental Noise Impact Assessment for Large-Scale Surface Mining Operations in Serbia

    Uros Pantelic, Petar Lilic, Aleksandar Cvjetic, Nikola Lilic (2023)
    Noise emissions are a significant environmental impact caused by the mining industry in all technological phases of surface mining, mineral processing, and waste disposal. This paper presents the role of noise impact assessment and control in large-scale surface mining operations. Mine planning develops the model of mining operations, ore excavation, and waste dumping scheduling and processing rates, including spatial distribution of mining activities. Such a level of mine planning requires an environmental impact assessment study. This can be achieved ...
    mine planning, noise impact assessment, mining, noise mapping, environmental impact assessment

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara