Претрага
1081 items
-
Mogućnost homogenizacije uglja u sistemu P.K. TAMNAVA"- termoelektrana "Nikola Tesla B" korišćenjem raspoloživih resursa"
Marko Leontijević (2010)Marko Leontijević. Mogućnost homogenizacije uglja u sistemu P.K. TAMNAVA"- termoelektrana "Nikola Tesla B" korišćenjem raspoloživih resursa", Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2010
-
Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka
Andrijana Stanišić (2024)Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci... Karpato-balkanskog luka, Ravaničke zone, čija je svrha spoznavanje specifičnih osobina kao ı elemenata bilansa karstnih izdanskih voda, u cilju njihovog održivog korišćenja. U cilju što kvalitetnijeg ı spoznavanja specifičnosti karstne izdani, primenjene su kvantitativne metode uključujući i analizu ...
... Tokom perioda velikih voda, dolazi do prekoračenja kapaciteta karstnog sistema i nivo vode unutar kanala raste. Usled porasta nivoa u okviru krupnih karstnih kanala, dolazi do protoka vode iz kanala u matricu. 68 U periodima niskih nivoa vode u karstnim kanalima, voda uskladištena u matrici ...
... vodonosne sredine, povećanje nivoa podzemnih voda kao i provodljivosti raseda, što utiče na režim isticanja podzemnih voda i kvalitet vode koja se javljaju na izvoru. 69 Kao takav, uticaj neotektonike na ponašanje raseda i dreniranje podzemnih voda može predstavljati važno razmatranje u kar ...Andrijana Stanišić . Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka, 2024
-
Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”
Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".Vladimir Čebašek, Veljko Rupar. "Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”" in Mining and Geology Today, II international symposium, Belgrade, 04 - 05.12.2018., Rudarski institut, Balkanska akademija nauka, Akademija inženjerskih nauka Srbije (2018). https://doi.org/10.25075/SI.2018.17
-
Indeksi kontrole održavanja i korišćenja rotornog bagera
Razvoj površinske eksploatacije se u velikom stepenu zasniva na svestranoj mehanizaciji rudarskih radova. Kako bi se zadovoljili potrebni kapaciteti, neophodna je primena savremene mehanizacije, velikih kapaciteta i pouzdanosti u radu. Naime, sa stepenom povećanja mehanizovanosti radova smanjuje se broj zaposlenih radnika, povećava produktivnost rada, smanjuju troškovi po jedinici proizvoda, a samim tim i povećava ekonomičnost površinske eksploatacije. Predmet istraživanja su rotorni bageri SRs 1200 koji predstavljaju samohodne mašine kontinuiranog dejstva namenjene za otkopavanje jalovine i korisne supstance na površinskim ...Jovana Mitrović, Predrag Jovančić, Dragan Ignjatović, Stevan Đenadić, Filip Miletić. "Indeksi kontrole održavanja i korišćenja rotornog bagera" in XI Međunarodna konferencija "Ugalj i kritični minerali 2023", CCM 2023, Zlatibor, 11-14. oktobar 2023., Beograd : Jugoslovenski komitet za površinsku eksploataciju (2023)
-
Техничко решење површинског копа Галовићи код Косјерића од вода
Јован Тодоровић (2024)Површинска експлоатација лежишта минералних сировина, поред експлоатације и прераде подразумева и успешно одводњавање површинског копа. Одводњавање једног површинског копа треба да буде добро одабрано, да објекати одводњавања својим капацитетима могу да обезбеде сакупљање и одвођење површинских вода и успешну заштиту од подземних вода. Циљ израде овог завршног рада је избор техничког решења заштите површинског копа Галовићи од површинских и подземних вода, како би се обезбедила сигурност рада, стабилност косина и ефикасност експлоатације.Добро изабрано техничко решење одводњавања омогућава смањење ризика ...... 10:23:06 Техничко решење површинског копа Галовићи код Косјерића од вода Јован Тодоровић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Техничко решење површинског копа Галовићи код Косјерића од вода | Јован Тодоровић | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo ...Јован Тодоровић. Техничко решење површинског копа Галовићи код Косјерића од вода, 2024
-
Integrisano korišćenje hidrogeotermalnih resursa u objektima industrijske namene-primer objekat kompanije „Doka serb“ u Šimanovcima
Milenić Dejan, Milanković Đuro, Vranješ Ana. "Integrisano korišćenje hidrogeotermalnih resursa u objektima industrijske namene-primer objekat kompanije „Doka serb“ u Šimanovcima" in Оптимално истраживање и одрживо коришћење геолошких ресурса : зборник радова XVI конгреса геолога Србије, Donji Milanovac, 22-25.05.2014. : [(национални конгрес с међународним учешћем)] = Optimal Reserach and Sustainable Usage of the Geological Resou, Belgrade:Српско геолошко друштво = Serbian Geological Society (2014): 419-421
-
Енергетска безбедност Европске уније у светлу актуелне енергетске транзиције
Бобан Павловић, Дејан Ивезић (2021)Енергетска стратегија Европске уније, која од 2015. године обухвата и циљеве у области климатских промена, тежи изградњи „енергетске уније” која потрошачима из ЕУ даје сигурну, приступачну, чисту и одрживу енергију. Енергетска политика ЕУ поставља пред себе амбициозне циљеве у погледу коришћења обновљивих извора – учешће од 32% до 2030. године. Овако опсежну и динамичну енергетску транзицију у Европи усложњава хетерогеност националних енергетских система у погледу структуре енергетског микса, нивоа увозне зависности, као и нивоа технолошког, друштвеног и економског ...енергетска безбедност, Европска унија, енергетски показатељи, природни гас, обновљиви извори енергије... промена, тежи изградњи „енергетске уније” која потрошачима из ЕУ даје сигурну, приступачну, чисту и одрживу енергију. Енергетска политика ЕУ поставља пред себе амбициозне циљеве у погледу коришћења обновљивих извора – учешће од 32% до 2030. године. Овако опсежну и динамичну енергетску транзицију ...
... крајњим корисницима, уз уважавање концепата индивидуалне безбедности, људских права и одрживог развоја [20]. ЕУ дефинише енергетску безбедност као „способност да се будуће енергетске потребе задовоље коришћењем домаћих ресурса, на економски оправдан начин, или из спољних извора, по адекватним и ...
... огледа се у чињеници да је енергетска политика ЕУ преточена у неколико докумената који се баве не само планирањем енергетског развоја, већ се тичу и одрживог економског развоја, тржишта роба и услуга, ублажавања климатских промена, смањења загађења и сл. [7], [9]. На овај начин, питање енергетске безбедности ...Бобан Павловић, Дејан Ивезић. "Енергетска безбедност Европске уније у светлу актуелне енергетске транзиције" in Безбедносни форум, Евроазијски безбедносни форум, Београд (2021)
-
Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone
Violeta M. Gajić (2014-09-04)Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...... plitko, litoralnog karaktera sa zonama pojačane energije vode. U ovoj depozicionoj sredini egzistovala je plitkovodna fauna i organizmi sa debelom ljušturom. Asocijacija faune i karakter sedimenata ukazuju da je „salinitet morske vode bio normalan, kao i temperatura mora“ (Mitrović-Petrović & ...
... energijom vode gde su velike pojave pelaških organizama (radiolarija i foraminifera – Globotruncana) Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone 97 i makrofaune (amonita i inoceramusa). Pelaški mikrofosili, kao i inoceramusi, ukazuju na dublju i mirniju vodu, nižu temperaturu ...
... energija vode (kontinentalna padina, batijal), horizontalni tragovi ili plitki tuneli. Posebno je interesantan trag vertikalnog bušača što je atipično za ovu sredinu (Slika 8.109f). Vertikalni tragovi (Cruziana ihnofacija) vezuju se za zaštićene sredine, umerene do niske energije vode (subtajdal) ...Violeta M. Gajić. Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2014-09-04
-
Proširivanje upita zasnovano na leksičkim resursima
U radu je opisano kako se leksički resursi za srpski jezik i softverski alati, razvijeni u okviru Grupe za jezičke tehnologije Univerziteta u Beogradu, mogu koristiti za unapređenje postavljanja upita. Rezultati pretrage mogu biti značajno unapređeni korišćenjem različitih leksičkih resursa, kakvi su morfološki rečnici i semantičke mreže. Izloženi pristup može se iskoristiti i u Sistemu naučnih, tehnoloških i poslovnih informacija, jer je efikasno pretraživanje ovog dragocenog resursa, imajući u vidu njegovu heterogenost i obim, kao i preovladavajući tekstualni sadržaj, ...... Visdic), jezičke resurse i podsistem za ekspanziju upita, korišćenje i prezentacija paralelizovanih tekstova, veb servis za ekspanziju upita i veb aplikacija za prosleđivanje generisanog upita Google mašini za pretraživanje korišćenjem Google AJAX API-a. Mada je WS4LR uglavnom korišćen za ...
... sihronizovanog korišćenja većine od njih. Osnovna struktura ovog softvera i mogućnosti koje on pruža za efikasno upravljanje resursima, kao i proširenje upita su takvi da omogućavaju njegovo uspešno prilagođavanje različitim namenama, pa samim tim otvaraju i mogućnosti njeogovog korišćenja u okviru ...
... jezičke tehnologije Univerziteta u Beogradu, mogu koristiti za unapređenje postavljanja upita. Rezultati pretrage mogu biti značajno unapređeni korišćenjem različitih leksičkih resursa, kakvi su morfološki rečnici i semantičke mreže. Izloženi pristup može se iskoristiti i u Sistemu naučnih, tehnoloških ...Ranka Stanković, Ivan Obradović, Cvetana Krstev. "Proširivanje upita zasnovano na leksičkim resursima" in SNTPI 09 - Naučno-stručni skup Sistem naučnih, tehnoloških i poslovnih informacija, Beograd 19. i 20. jun 2009, Beograd : Fakultet informacionih tehnologija (2009)
-
Geofizičko 3D modelovanje poluprostora korišćenjem apriori podataka
Dejan Vučković (2006)Dejan Vučković. Geofizičko 3D modelovanje poluprostora korišćenjem apriori podataka, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2006
-
Parametri zbijanja komunalnog otpada određeni različitim laboratorijskim metodama
Jovana M Janković Pantić, Dragoslav R Rakić, Irena G Basarić Ikodinović, Tina D Đurić, Snežana Bogdanović (2021)Zbijanje komunalnog otpada predstavlja jednu od osnovnih faza korišćenja komunalne deponije. Zbog toga je kao i kod drugih nasutih građevina, veoma korisno odrediti parametre zbijanja: maksimalnu suvu zapreminsku težinu (dmax) i optimalnu vlažnost (wopt). Dobijeni rezultati mogu da posluže prilikom projektovanja kapaciteta deponije kao i prilikom definisanja obradivosti otpada. U dosadašnjoj praksi najčešći način određivanja parametra zbijanja je standardna metoda (Proktorov opit) koja se koristi u mehanici tla, uz eventualnu redukciju energije zbijanja. Međutim, različiti tretmani komunalnog otpada na ...... pad”) dobuena je maksimalna suva zapreminska težina Ydmax=13.39 џ optimalnoj vlažnosti Wopr19.30 % u slučaju korišćenja е tokom izvođenja Proktorovog opita. Kada su u pitanju korišćenjem inovativnop malja за šiljcima, na istom uzorku U-I, dobijena је ncšto veća vrednost maksimalnc suve zapreminske ...
... vlažnosti za preko 3%, u slučaju zbijanja materijala korišćenjem inovativnog malja sa 5 јсипа, Međutim, kada је u pitanju рготепа maksimalne suve zapreminskec težine, nije postignuta značajnija razlika u odnosu na rezultate dobijenc korišćenjem standardne opremc. Ovakvi rezultati su donekle i očekivani ...
... je konstatovano i na granulometrijskoj krivi uzorka U-2, korišćenjem malja sa šiljcima dobija se nešto veća maksimalna suva zapreminska težina sa тапјот рготепот optimalne vlažnosti, oko 1,5%, 6. ZAKLJUČAK U cilju racionalnijeg korišćenja prostora na deponijama koji u mnogome zavisi i od ponašanja ...Jovana M Janković Pantić, Dragoslav R Rakić, Irena G Basarić Ikodinović, Tina D Đurić, Snežana Bogdanović . "Parametri zbijanja komunalnog otpada određeni različitim laboratorijskim metodama" in Građevinski kalendar, Savez građevinskih inženjera Srbije (2021)
-
Korišćenje parametara flotacijskih jalovišta u izgradnji pepelišta termoelektrane u Obrenovcu
Dinko Knežević (1990)Dinko Knežević. Korišćenje parametara flotacijskih jalovišta u izgradnji pepelišta termoelektrane u Obrenovcu, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1990
-
Doprinos metodologiji vrednovanja korišćenja energetskog potencijiala lignita u SR Srbiji van SAP
Toma Tanasković (1991)Toma Tanasković. Doprinos metodologiji vrednovanja korišćenja energetskog potencijiala lignita u SR Srbiji van SAP, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1991
-
Hidrogeološke karakteristike sliva Pive i Tare sa aspekta korišćenja i zaštite vodnog potencijala
Slavko Hrvačević (1999)Slavko Hrvačević. Hidrogeološke karakteristike sliva Pive i Tare sa aspekta korišćenja i zaštite vodnog potencijala, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1999
-
Prilog metodologiji za racionalniju primenu, funkcionisanje i korišćenje kapaciteta kompleksa kontinualnog dejstva u uslovima naših površinskih otkopa lignita
Vukajlo Rakonjac (1988)Vukajlo Rakonjac. Prilog metodologiji za racionalniju primenu, funkcionisanje i korišćenje kapaciteta kompleksa kontinualnog dejstva u uslovima naših površinskih otkopa lignita, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 1988
-
Utrđivanje optimalnih parametara za spuštanje zasipnog materijala iz otkopanih prostora i njegovog korišćenja kod metode krovnog otkopavanja žičnih magnezita u rudniku Šumadija
Mihailo Lasica (1971)Mihailo Lasica. Utrđivanje optimalnih parametara za spuštanje zasipnog materijala iz otkopanih prostora i njegovog korišćenja kod metode krovnog otkopavanja žičnih magnezita u rudniku Šumadija, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1971
-
Primena backcasting metodologije pri dugoročnom planiranju korišćenja biomase
Vukašinović V., Gordić D., Živković Marija, Živković D., Josijević M., Jurišević N.. "Primena backcasting metodologije pri dugoročnom planiranju korišćenja biomase" in Energija 20 no. 01-Feb (2018): 563-571
-
Zaštita vodnog nasleđa – doprinos modelu održivog korišćenja vodnih resursa u Srbiji
Mijović Dušan, Rakić Dragoslav, Ajranović Dušan. "Zaštita vodnog nasleđa – doprinos modelu održivog korišćenja vodnih resursa u Srbiji" in Zaštita prirode 65 no. 2, Beograd:Zavod za zaštitu prirode Srbije (2016): 41-46
-
Optimizacija završne konture površinskog kopa Buvač korišćenjem programskog paketa Whittle,
Kolonja Božo, Stevanović Dejan, Radović Radan, Malbašić Vladimir. "Optimizacija završne konture površinskog kopa Buvač korišćenjem programskog paketa Whittle," in Međunarodni simpozijum Održivi razvoj rudarstva i energetike, Beograd:Faculty of Mining and geology, Belgrade (2011): 309-316
-
Коришћење алтернативних горива у циљу смањења емисије CO2
Лековић Бранко, Каровић-Маричић Весна, Даниловић Душан. "Коришћење алтернативних горива у циљу смањења емисије CO2" in Енергија, екологија, економија no. 2, Beograd:Savez energetičara (2011): 160-164