Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Ocena ranjivosti podzemnih voda

840 items

  • Ontološki model upravljanja rizikom u rudarstvu

    Olivera Kitanović (2021)
    Rudarska proizvodnja obuhvata kompleksne tehnološke sisteme, što nameće potrebu za uspostavljanjem i unapređivanjem sistema upravljanja rizikom. Heterogenost i obim podataka neophodnih za upravljanje rizikom zahtevaju sistem koji ih na fleksibilan način integriše i omogućava njihovo optimalno korišćenje. Osnovni cilj ove disertacije je razvoj ontologije za domen rudarstva i na njoj zasnovanog modela za upravljanje rizikom. Njegova realizacija podrazumeva i implementaciju algoritama ekstrakcije informacija za popunjavanje ontologije, kao i odgovarajuće softversko rešenje. Razvoj modela obuhvata i značajno proširenje rudarskog korpusa, kao ...
    rudarstvo, rizik, upravljanje rizikom, procena rizika, ontologija, semantička mreža, ekstrakcija informacija, upravljanje znanjem, računarska lingvistika
    ... alati), materija (ruda, voda), bića (radnici, menadžeri), kao i neke nevidljive i neopipljive pojmove (rizik, izloženost). Kao karakteristične dvočlane termine već prisutne u elektronskom rečniku, sistem je prepoznao: donošenje odluka, tehnološki proces, vremenski period, podzemne vode, radni proces, sistem ...
    ... monitoring vode, monitoring vazduha, remedijacija, rekultivacija, odlaganje otpada, ... - +Surface- Površinska eksploatacija: etaža, završna kosina, stabilnost kosina, otkrivka, koeficijent otkrivke, deponija, miniranje, granica kopa, jalovina, rekultivacija,... - +Underground - Podzemna eksploatacija ...
    ... verovatnoće da se desi događaj operativnog rizika, koristeći unapred definisanu skalu ocena verovatnoće realizacije. 3) procena i dokumentovanje uticaja rizičnog događaja, korišćenjem unapred definisane skale za ocenu uticaja, uz definisanje da li rizik treba tretirati ili prihvatiti. Osnovni koncepti ...

  • Projektovanje optimalnog kapaciteta kao osnov za ekonomsku ocenu ležišta kvarcnog peska Vlaška" kod Vlaškog polja"

    IVan Trajković (1972)
    Optimalni kapacitet, ekonomska ocena, kvarcni pesak, Vlaško polje

  • Geološko - ekonomska ocena neobnovljivih energetskih resursa Republike Srpske u funkciji nacionalne i komercijalne isplativosti.

    Boško Vuković (2011)
    Neobnovljivi energetski resursi, geološko - ekonomska ocena, Republika Srpska.

  • Navigacija budućnosti: poslovni rizici i prilike u rudarskoj industriji

    Petar Marković, Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Vuk Lazić (2024)
    Sektor rudarstva i metalurgije se globalno suočava sa brzo evoluirajućim okruženjem u 2024. godini, koje karakteriše jedinstvena međusobna zavisnost rizika i prilika. Sektor je u središtu globalne energetske tranzicije, uz rastuću potražnju za kritičnim mineralnim sirovinama poput litijuma, nikla i bakra, koji su od suštinskog značaja za tehnologije obnovljive energije i električna vozila. Međutim, ova sve veća odgovornost donosi brojne izazove, uključujući pojačanu pažnju na ekološke, društvene i upravljačke (ESG) faktore, fizičke i tranzicione rizike uzrokovane klimatskim promenama, i ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... који се јављају на дијаграмима испитиваних зеолитских туфова последица су процеса дехидратације површински везане воде као и молекула воде у структури зеолита. У зеолитским кавезима вода је слабијим или јачим ковалентним везама координисана са различитим ванмрежним катјонима (Ca 2+ , Mg 2+ , Na ...
    ... јона из воде, након употребе могу се користити за производњу амонијачних ђубрива или се регенеришу и поново користе за исту сврху. Одстрањивање амонијум јона из индустријских отпадних вода захтева комплексну технологију. То подразумева регенерацију зеолита, поновно коришћење пречишћене воде у производном ...
    ... приликом садашње а и евентуалне будуће експлоатације зеолитског туфа, на рудним телима 1 и 2 поршинским коповима, неће јављати проблем подземних нити површинских вода. Слика 2.8. Снимак зеолитисаног слоја у лежишту зеолитског туфа Игрош-Видојевићи (Кашић) 2.3.Геологија лежишта зеолитског ...

  • Održiva eksploatacija izvorišta mineralnih voda na primeru Vrnjačke banje

    Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Nebojša Atanacković (2022)
    Jedna od najznačajnijih i najposećenijih banja u Srbiji je Vrnjačka Banja koja je poznata po bogatstvu i dugoj istoriji korišćenja mineralnih voda. Obimna hidrogeološka istraživanja izvedena proteklih nekoliko decenija ukazala su na ograničenost rezervi mineralnih voda u uslovima dosta složene hidrogeološke građe područja pojavljivanja. Poslednjih godina eksploatacija ovog dragocenog resursa zadobija novu dimenziju, naročito nakon privatizacije pojedinih hotelskih kompleksa kada se povećavaju potrebe za mineralnim vodama i od kada počinje izrada novih vodozahvata što dovodi u pitanje održivu eksploataciju ...
    mineralne vode, izvorišta mineralnih voda, održivo korišćenje mineralnih voda, monitoring mineralnih voda, Vrnjačka Banja

  • Geohemija Fe, Co i Cr u Dunavu u sistemu voda-sediment, voda-suspendovani materijal i voda-biokomponenta

    Radoslav Radosavljević (1975)
    Geohemija, Fe,Co,Cr,Voda, Biokomponenta,Dunav

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... 75°C (napojni vod). Temperatura vode u povratnom vodu je 50°C. Druga dva voda su sa temperaturom od 43°C (napojni vod) i 28°C (povratni vod). Niskotemperaturni režim rada se obezbeđuje uz pomoć tri toplotne pumpe ukupne snage 2,6 MW. Toplota iz visokotemperaturnog voda može biti preneta na nisko ...
    ... Maksimalan protok vode je 2.500 l/s, a najniži 200 l/s. Najniža temperature vode u kanalizacionoj mreži je 6 °C. energija, ekonomija, ekologija, 2021, god. XXIII, br. 1 13 Mreža daljinskog grejanja je podeljena na 4 voda (Slika 2). Dva voda snabdevaju potrošače toplom vodom temperature 75°C ...
    ... prečišćavanja otpadnih voda u okviru postrojenja obuhvata primarni (fizički) tretman, sekundarni (biološki) tretman i tretman mulja. S obzirom na količinu i temperaturu prečišćene vode, ona predstavlja značajan, niskotemperaturni energetski izvor. Na Slici 4 su prikazane temperature vode na mestu ispusta ...

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... централни систем за грејање санитарне воде нити централни системи за хлађење простора у постојећим зградама. 4.2 Систем за пречишћавање отпадних вода и избор топлотне пумпе Пречишћавањем комуналних, делом третираних индустријских отпадних вода и дела воде од инфилтрације у Шапцу настаје ефлуент ...
    ... примену топлотних пумпи у СДГ, неопходно је одредити количину топлоте која се из пречишћене воде као топлотног извора може користити у топлотним пумпама. Температуре воде на излазу из система пречишћавања отпадних вода су приказане на слици 4. 0 10 20 30 40 50 60 0 500 1000 1500 2000 2500 3000 ...
    ... otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih ...

  • Prilog poznavanju režima i bilansa voda reke Resave

    Marina Mitrašinović, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Dušan Polomčić (2022)
    Sliv Resave zauzima područje između reke Velike Morave i obronaka Kučajsko-beljaničkih planina. Sliv i režim ove reke kontroliše se dvema hidrološkim stanicama: Manastir Manasija (slivno područje u iznosu od 388 km2) i Svilajnac (681 km2). Za potrebe analize režima voda reke Resave i uticaja padavina na formiranje oticaja sa njenog sliva preuzeti su podaci o padavinama sa meteorološke stanice Crni Vrh (1037 m nm) koji odslikava režim gornjeg dela sliva ove reke, i meteorološke stanice Smederevska ...
    Hidrogeološke karakteristike, hidrološke karakteristike, režim voda bilans voda, rijeka Resava

  • Izbor optimalnog sistema za odvođenje voda na površinskim kopovima

    Vladislav Kecojević (1996)
    Površinski kopovi, odvođenje voda

  • Hidrogeološke karakteristike Bačke sa aspekta zahvatanja i iskorišćavanja lekovitih voda

    Milan TOMIĆ (2014)
    Bačka, lekovita voda, balenologija, hidrogeologija

  • Numeričko modelovanje povećanja iskorišćenja naftnih ležišta injektiranjem polimera i analiza osetljivosti parametara

    Jana Šujica (2024)
    U toku proizvodnje jednog ležišta, nakon primene sekundarnih metoda iskorišćenja, velika količina nafte ostaje zarobljena u ležištu. Ovaj “problem” rešava se upotrebom tercijarnih metoda iskorišćenja.Tercijarne metode mogu se podeliti na: hemijske, termičke, mikrobiološke i metode utiskivanja gasova u uslovima mešanja i nemešanja.U ovom radu analiziraju se hemijske metode koje se odnose na injektiranje polimera u cilju povećanja iskorišćenja naftnog ležišta “X”. Simulacija je rađena u simulatoru “Tnavigator” na sintetičkom modelu u cilju definisanja stepena iskorišćenja naftnog ležišta “X” nakon ...
    povećanje iskorišćenja, utiskivanje polimera, numerička simulacija
    ... sistemu koji Je prikazan na slici 7.7.5. i slici 1.1.6., nafta se smatra nekvašećom fazom (B), dok se voda uzima kao kvašeća faza (A). Na slici 7.1.5. prikazan Je proces istiskivanja nafte vodom. U ovom slučaju naftu Je lako istisnuti zbog nižih kapilarnih pritisaka ı manjih površinskih napona između ...
    ... u prisustvu vezane vode) ili gas (iznad tačke rose u prisustvu vezane vode); • Dvofazni-kada su prisutne 2 mobilne faze: naftu(il: kondenzat ispod pritiska zasićenja u prisustvu vezane vode) i gas, gas (iznad tačke rose) ı vodu ili naftu (iznad pritiska zasićenja) i vodu; • Trofazni-kada imamo ...
    ... PROIZVODNJA VODE •• DNEVNA PROIZVODNJA VODE (H) ——— kUM. PROIZVODNJA VODE seee* KUM. PROIZVODNJA VODE (H) ——— DNEVNA PROIZVODNJA TEČ.FLUIDA DNEVNA PROIZVODNJA TEČ FLUIDA (H} ——— kUM. PROIZVODNJA TEČ.FLUIDA 'KUM. PROIZVODNJA TEČ.FLUIDA (H) Slika 3.4.6. Izgled krive proizvodnje natfe i vode nakon postupka ...

  • Hidrogeološka sitematizacija termo-mineralnih voda

    Radoman Đurović (1961)
    Termo-mineralne vode

  • Inkrustacione agresivne osobine mineralnih voda Srbije

    Petar papić (1998)
    Agresivne osobine, mineralne vode

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana Stojković (2013)
    Esencijalni mikroelementi, mineralne vode.

  • Iskorišćavanje i zaštita mineralnih voda Vrnjačke banje

    Goran Petković (2002)
    Mineralne vode, iskorišćavanje, zaštita, Vrnjačka banja

  • Proučavanje termodinamičkih svojstava termalnih voda kao nosilaca toplote na daljinu

    Nenad Đajić (1976)
    Termodinamika, termalne vode

  • Korišćenje i zaštita ugljokiselih voda Vrnjačke banje

    Suzana Terzić (2009)
    Ugljokisele vode, Vrnjačka Banja, korišćenje, zaštita.

  • Geološki uslovi pojave arteskih voda u Bačkoj i njihove fizičke i hemijske osobine

    Aleksandar Kukin (1965)
    Arteške vode, Bačka