Претрага
325 items
-
Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone
Violeta M. Gajić (2014-09-04)Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...Violeta M. Gajić. Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет, 2014-09-04
-
Application of auto-cross-regression models from the shortterm forecast of karst spring discharges
Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinković, Ljiljana Vasić, Saša Milanović, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2024)Човек je одвајкада је покушавао да пронађе начина да предвиди одређене појаве у природи. Како су људске насеобине углавном биле везане за обале река, предикција поплаве је била од великог значаја за њен опстанак. Касније, развојем цивилизације, а нарочито са индустријском и технолошком револуцијом, отпочиње се са развојем одређених модела којима се на основу улазних компоненти срачунава излазна величина која је од интереса, а у овом случају је то протицај или водостај реке или извора (врела). Најједноставнији модели су ...Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinković, Ljiljana Vasić, Saša Milanović, Branislav Petrović, Petar Vojnović. "Application of auto-cross-regression models from the shortterm forecast of karst spring discharges" in Conference proceedings, Faculty of Technical Sciences, Novi Sad (2024). https://doi.org/10.24867/SYMOPIS-2024-51-075
-
Application of auto-cross-regression models from the shortterm forecast of karst spring discharges
Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Ljiljana Vasić, Saša Milanović, Branislav Petrović, Petar Vojnović (2024)Човек од вајкада је покушавао да пронађе начина да предвиди одређене појаве у природи. Како су људске насеобине углавном биле везане за обале река, предикција поплаве је била од великог значаја за њен опстанак. Касније, развојем цивилизације, а нарочито са индустријском и технолошком револуцијом, отпочиње се са развојем одређених модела којима се на основу улазних компоненти срачунава излазна величина која је од интереса, а у овом случају је то протицај или водостај реке или извора (врела). Најједноставнији модели су ...Vesna Ristić Vakanjac, Veljko Marinović, Ljiljana Vasić, Saša Milanović, Branislav Petrović, Petar Vojnović. "Application of auto-cross-regression models from the shortterm forecast of karst spring discharges" in 51. Simpozijum o operacionim istraživanjima, Tara, 16-19. 9. 2024, Faculty of Technical Sciences, Novi Sad (2024). https://doi.org/https://doi.org/10.24867/SYMOPIS-2024-51-075
-
Maceralni sastav i rang uglja Ibarskog basena
Donjemiocenski ugljonosni Ibarski basen se nalazi u južnoj Srbiji. Intramontanski ektenzivni basen, izdužen u pravcu severozapad-jugoistok ispunjen je slatkovodnim sedimentima koji su formirani kao deo Dinarskog neogenog jezerskog sistema. Paleoreljef basena izgrađen je od paleozojskih amfibolskih škriljaca, sericit-hloritskih škriljaca, krečnjaka, mermera i metabazičnih stena, mezozojskih peščara, laporca, laporovitih krečnjaka, krečnjaka, dolomita, ofiolita i oligo-/miocenskih magmatskih stena. Tercijarne magmatske stene izgrađene su od oligocenskih dacito-andezita i neogenih kvarctlatita/riodacita i piroklastičnih stena. Miocenski sedimenti izgrađeni su od aluvijalnih breča, konglomerata, peščara, ...Željana Novković, Nevena Andrić -Tomašević, Vladimir Simić, Dragana Životić. "Maceralni sastav i rang uglja Ibarskog basena" in 18. Kongres geologa Srbije "Geologija rešava probleme", Divčibare, 01-04 jun 2022., Srpsko geološko društvo (2022)
-
Geotehnički efekti razaranja komunalnog otpada različitim postupcima zbijanja
Jovana M. Janković Pantić (2022)Odlaganje otpada na komunalne deponije predstavlja osnovni način zbrinjavanja otpada u Srbiji. Kako bi se prostor za deponovanje materijala racionalno koristio potrebno ga je svakodnevno zbijati sa unapred definisanom količinom vode koja se dodaje. Dobro zbijeni komunalni otpad zauzima manju zapreminu i omogućuje sigurnije skladištenje, pa je korisno prethodno laboratorijski odrediti parametre zbijanja: maksimalnu suvu zapreminsku težinu (dmax) i optimalnu vlažnost (wopt). U Srbiji do sada nisu određivani parametri zbijanja, dok je u svetu primenjivana standardna metoda (Proktorov opit) ...Jovana M. Janković Pantić. Geotehnički efekti razaranja komunalnog otpada različitim postupcima zbijanja, Beograd : [J. Janković Pantić], 2022