Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Aleksa Luković

37 items

  • The origin of Mg sulphate and other salts formed on pure calcium carbonate substrate - Tufa stone blocks built into the Gradac Monastery, Serbia

    Erić Suzana, Matović Vesna, Kremenović Aleksandar, Colomba Philippe, Srećković- Batoćanin Danica, Nešković Marina, Jelikić Aleksa (2015)

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... “tegl”), lajtovački konglomerati (višnjički i rakovički), gline sa Nucula nucleus, a pteropodski “šlir” je otkriven na Konjarniku i Višnjici (Luković, 1922; Stevanović, 1972; Stevanović, 1977). Preovlađuje gornji baden i razvijen je u tri facije (”tašmajdanski krečnjak“, ”rakovički pesak“ i ”šlir“) ...
    ... gornjem badenu (donji seravalijan prema standardnoj hronostratigrafskoj skali). Amfisteginski krečnjaci ili „amfisteginski lajtovac“ koje pominje Luković, (1922) je izgrađen od brašnasto-prašinastog karbonatnog materijala sa mnoštvom ljušturica krupnih foraminiferima Amphistegina mammila (Fichtel ...
    ... Panonskog basena (Centralni Paratetis) Doktorska disertacija 37 Na kalemegdanskom odseku, kod „Amama” (Žujović, 1886, 1889; Pavlović 1922; Luković, 1922), u žutim ili žutomrkim sitnozrnim kvarcnim peskovima, debljine oko 30 m, nađena je zajednica od oko 70 vrsta puževa i školjaka: Strombus bonelli ...

  • Exhumation history of the Juhor Mts. in central Serbia, the Northern Serbo–Macedonian Subunit

    Uros Stojadinovic, Hannah Pomella, Nemanja Krstekanić, Bojan Kostić, Maja Maleš, Nikola Randjelovic, Miloš Radonjić (2024)
    Northern Serbo–Macedonian Subunit, low-t thermochronology, kinematic analyses, extensional deformations

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... Prve podatke nalazimo kod Lindenmajera (1856) koji pominje „Rimski bunar” — izvor Knjaza Miloša. Kasnije su istraživanja vršili Lozanić (1889), Luković (1928, 1934), Pećinar (1947-1952) ı dr. Milovanović (1968) je izneo mišljenje da su mineralne vode okoline Aranđelovca vezane za mermere, a ne ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... 109-114, Štip. Luković M., 1929: Prilog geološkom i rudarskom poznavanju okoline Raške i Novog Pazara.- Rudarski i topionički vesnik, god. 1, br. 10, Beograd. Luković M., 1936: Izveštaj o radu Geološkog instituta Kraljevine Jugoslavije za 1935. godinu, str. 28, Beograd. Luković S., 1953/54: Serpentini ...
    ... str 277-281. Luković S., 1955a: Prethodni rezultati geoloških ispitivanja na Kosmaju.- Zapisnici SGD za 1953, zbor 10.11.1953, str 51-53, BGD. Luković S., 1955b: Geološko-petrološka studija Kosmaja.- Doktorska disertacija, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu. Luković S., 1958: Ge ...
    ... strukturnu građu su obradili Luković 1958, Anđelković 1960, 1967; vezu između regionalnih razloma i magmatske aktivnosti Vukašinović, 1970, 1972, 1973, 1974, 2005; mineraloško-petrološki sastav i genezu Milojević i Protić, 1927, Jovanović, 1936, 1938a,b, Luković, 1936, 1953/54, 1955a,b, 1958, ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... 109-114, Štip. Luković M., 1929: Prilog geološkom i rudarskom poznavanju okoline Raške i Novog Pazara.- Rudarski i topionički vesnik, god. 1, br. 10, Beograd. Luković M., 1936: Izveštaj o radu Geološkog instituta Kraljevine Jugoslavije za 1935. godinu, str. 28, Beograd. Luković S., 1953/54: Serpentini ...
    ... str 277-281. Luković S., 1955a: Prethodni rezultati geoloških ispitivanja na Kosmaju.- Zapisnici SGD za 1953, zbor 10.11.1953, str 51-53, BGD. Luković S., 1955b: Geološko-petrološka studija Kosmaja.- Doktorska disertacija, Rudarsko-geološki fakultet Univerziteta u Beogradu. Luković S., 1958: Ge ...
    ... strukturnu građu su obradili Luković 1958, Anđelković 1960, 1967; vezu između regionalnih razloma i magmatske aktivnosti Vukašinović, 1970, 1972, 1973, 1974, 2005; mineraloško-petrološki sastav i genezu Milojević i Protić, 1927, Jovanović, 1936, 1938a,b, Luković, 1936, 1953/54, 1955a,b, 1958, ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... daje podatke o mezozojskim sedimentima u okolini Beograda (Košutnjak, zajedno sa O. Miletić-Spajić, obod Makiša). V. Laskarev, V. Petković i M. Luković (1931) objavili su geološku kartu okoline Beograda, razmere 1:25.000, koja je zahvatila samo deo sadašnje beogradske teritorije. Proučavanjem senonskih ...

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... XVIII- XIX vijeka. Između dva svJetska rata područjem su se bavili mnogi autori kao što su: J. Cvijić, D. Gorjanović, V. Laskarev, P. Pavlović, M. Luković i P. Stevanović. Poslije drugog svJetskog rata proučavanja terena na listu Bijeljina i široj okolini se nastavljaju od kojih se izdvajaju radovi: ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... Goliji. Geomorfološkim i hidrogeološkim izučavanjima prostranog regiona Golija - Pešter uključujući sjenički basen bavili su se Cvijić (1924), Luković (1939), Đalović (1975 i 1976), Zeremski (1960, 1965, 1983), Komatina i dr. (1998), Dragišić i dr. (2007), Kovačević (2010). Poznavanju geološke ...
    ... Peštersko polje na Pešterskoj visoravni (jugozapadna Srbija). Zaštita prirode. Zavod za zaštitu prirode Srbije. Beograd. br. 64/1. str. 11 - 20. Luković, M. (1939): Prilog geološkom i rudarskom poznavanju okoline Raške i Novog Pazara. Rudarski i topioničarski vesnik. I/10. str 18 - 23. Beograd. ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... započinje istraživanje istočne Srbije, daje brojne rezultate ı poglede na strkurnu građu Istočne Srbije u radu „Geologija Istočne Srbije“ (1935). M. Luković (1950) D.Pejović (1951) ı N. Pantić (1956-1957) proučavali su Jezerske slojeve Cićevca i Popovca. R. Jovanovic (1951. 1954. 1958) raščlanjivanje ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... formiran po karstnoj podlozi (slika 94.). Značaj Brnjičke reke kao reke ponornice na prilive rudničkih voda u jami „Štavalj“, pridavao je najpre Luković 1970, obzirom da je konstatovao značajnu skaršćenost trijaskih krečnjaka duž toka ove reke. U cilju sagledavanja uticaja karstne izdani na prilive ...
    ... prilive rudničkih voda u jami „Štavalj“, jako značajan podatak pružaju i rezultati opita „trasiranja“ karstnog izdanskog toka, koji je izveo Luković 1974. godine. Njime je utvrđena hidraulička veza ponora Brnjičke reke (slika 95.) i vrela Vape, na pravolinijskom rastojanju od oko 7 km. Na osnovu ...
    ... “Štavalj” za period 1969.-1975. godinu (po podacima: Lojanica 2005) Iznetu kostataciju potvrđuju i podaci pojedinih istraživača, obzirom da Luković 1970, iznosi podatak da se prilivi u jamu ”Štavalj” kreću oko 50 l/s, a u pojedinim periodima da su iznosili i do 150 l/s. U svojim izveštajima za ...

  • Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена

    Jelena R. Pantić (2015-07-10)
    Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...
    сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствори
    ... cal activation”, Conference for Young Scientists in Ceramics, Novi Sad, Serbia, 6 – 9. November, 2013, Book of Abstracts, 99. 4. Pantic, J.; Luković, J.; Čebela, M.; Minović, T.; Mirković, M.; Ilić, S.; Rosić, M: ,,Synthesis and characterization of sphene based ceramics“, ROSOV PIN 2014, Centar ...

  • Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена

    Jelena R. Pantić (2015-07-10)
    Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...
    сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствори
    ... cal activation”, Conference for Young Scientists in Ceramics, Novi Sad, Serbia, 6 – 9. November, 2013, Book of Abstracts, 99. 4. Pantic, J.; Luković, J.; Čebela, M.; Minović, T.; Mirković, M.; Ilić, S.; Rosić, M: ,,Synthesis and characterization of sphene based ceramics“, ROSOV PIN 2014, Centar ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... Јужне Мораве бавио се и Жујовић (из Радош, 1982), који их је детаљно петрографски проучио, док је тектонске карактеристике овог подручја описао Луковић (из Милићевић и др., 2013). Илић је истраживао вулканску активност Сурдуличког масива и Бесне Кобиле, док је Петковић (из Милићевић и др., 2013) ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... посебно истицали: Јован Цвијић, Светолик Радовановић, Сава Урошевић, Владимир Петковић, Владимир Ласкарев, Јован Томић, Бранко Димитријевић, Милан Луковић, Милоје Протић, Коста Петко- вић, Бранислав Миловановић и Стојан Павловић. После Другог светског рата на двема групама Природно-математичког фа- ...
    ... Први професори на Техничком факултету били су Ј. Жујовић и Д. Антула, али врло брзо, већ 1925. Године, за ванредног професора изабран је Милан Луковић, чији рад је превасходно посвећен решавању инжењерско гео- лошких и хидрогеолошких проблема. Поред М. Луковића, подземним водама наших предела бавили ...
    ... енергетских). Катедра за Економску геологију формирана је 1952. године на тадашњем Геолошком факултету. Катедру је кратко време водио проф. др М. Луковић, затим проф. др Б. Миловановић, да би 1955. године за њеног шефа био иза- бран тадашњи доцент др С. Јанковић, који је, са краћим прекидима, вршио ...

  • Mineral Resources of Serbia: Environmental, Societal and Economic Challenges

    Vladimir Simić, Rade Jelenković, Dragana Životić (2019)
    ... International Scientific Symposium “Agrosym Jahorina 2016”, Agrosym, 06-09. October, Jahorina, 433-439. Đekić, V., Milivojević, J., Perišić, V., Luković, K., Jelić, M., Janjić, S. and Terzić, D. (2016a). Maximum profitability of triticale to optimizing nutrition. Correlations . between the Complimentary ...
    ... Summers, J.D. (1987). Response of White Leghorns to diets containing ground or whole triticale. Canadian Journal Animal Science, 67: 583–585. Luković, K., Zečević, V., Prodanović, S., Milivojević, J. and Đekić, V. (2017). Effect of growing season and genotype on winter wheat quality. Proceedings ...
    ... Collection of Articles from the Technical Vocational College in Pozarevac, 1: 13-18]. Milovanović, M., Staletić, M., Đekić, V., Nikolić, O. and Luković, K. (2011). Seed production and contribution of KG varieties to biodiversity of small grains in the period 2006-2010. 01.-02. December 2011, Beograd ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... orogenim i epirogenim pokretima koji su usledili po stvaranju navlaka, a koji su praćeni radijalnim rasedanjima ponavljanim u više navrata, piše M. Luković 1938. godine. On navodi da su prvi snažni pokreti tokom donjeg oligocena izazvali stvaranje jezerskih Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija ...