Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Fandi Emad I. M.

3276 items

  • Named Entity Recognition for Distant Reading in ELTeC

    Francesca Frontini, Carmen Brando, Joanna Byszuk, Ioana Galleron, Diana Santos, Ranka Stanković (2020)
    Akcija COST „Udaljeno čitanje za evropsku književnu istoriju“, koja je počela 2017. godine, ima među svojim glavnim ciljevima stvaranje višejezične zbirke evropskih književnih tekstova (ELTeC) otvorenog koda. U ovom radu predstavljamo rad koji je obavljen na ručnom označavanju selekcije ELTeC kolekcije za imenovane entitete, kao i na proceni postojećih alata za prepoznavanje imenovanih entiteta u pogledu njihove sposobnosti da automatski urade takve anotacije. U poslednjem paragrafu se razmatraju zajedničke tačke između ove inicijative i CLARIN-a.
    ... o ry . M o re d e ta i ls a re to b e fo u n d o n th e A c t io n ’s w e b s i te x. O n e o f th e m o s t a m b itio u s d e liv e ra b le s o f th is C O S T A c tio n is th e c r e a tio n o f a m u lt i l in g u a l o p e n s o u rc e c o lle c tio n , n a m e d E ...
    ... to u n d e te c te d h o n o r if ic s (M r /M rs /M is s ) . S ta n fo rd N E R h a s b e t te r p r e c is io n fo r L O C th a n s p a C y a n d h a s n o p ro b le m s w ith T E I X M L ta g s . F o r b o th m o d e ls , s o m e a d d it io n a l t r a in in g a n d ...
    ... is n o t y e t a v a ila b le fo r m o s t la n g u a g e s , a n d w h e n i t is , i t g e n e ra l ly d o e s n o t s u p p o r t th e p ro c e s s in g o f T E I -X M L te x ts , so m e th in g w h ic h c o n s t i tu te s a m a jo r is s u e in p ro c e s s in g a ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... Koeficijent b % I OZNAKA X\ \s cwsh:cena sm\ca:·]e čvrstoće na smicanje atšjjvosti | „ dreee |u U·ŽES i [u] |} [d M CU |Mv(100-200) E k lasifikacija na geotehničkom preseku kN/m? | kN/mš i kN/m? i kN/m? kN/m? kN/m? m/s ž|š 'ž 8 | -e Dq đ ' n Nasute naslage: građevinski šut i otpadni materijal ...
    ... |} [u |} CU |Mv(100-200) E k na geotehničkom preseku kN/m? | kN/m*| _ _* kN/m? i kN/m? |__kN/m? kN/m? m/s s<|Z zZ|u| |- FaA E 8 = 4 n Nasute naslage: građevinski šut i otpadni materijal sa prašinasto-peskovitom ispunom. M|Z| | PPP K i > > “ |E 20,0 - 25-27| 5-15 - - 5000–15000|#&000-10000 - ...
    ... It_(l?i Oznaka bušotine i Drobina Šljunak | Pesak | Prašina | Glina deo dso dio Granica Indeks Klas'lfllžacua W Y T7s kr c j c hj c 0 dubina uzorka i »60 -60 | OMO | OO | <0.00a Cu | Cz |cčena | Plast | puast, 3 3 p i - mm mm mm W.L W 1,(%) - (%) (kN/m*) (kN/m*) (m/s) (%) (kN/m?) (") (kN/m?) (") (kN/m*) ...

  • Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)

    Vladimir Kovačević (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...
    geotehnička istraživanja, prednapregnuta sidra, nosivost sidra, standard SIA V 191
    ... v s 2NI VOVEVZ, M O H O N V 3O O N L L S S L L A L I O V d V O ĐONIMHVHH - Q O M I O H O N V Đ N L L S M . L / L I S O A I S O N M N Q I N V N M S O I S M L - V I V G I S f N V A L L I d S I I W O N T O H . L N O X O X I N S I d V Z Đ N I S S H N . L S H N H G ...
    ... D 0 i 1 O H O N V Đ N L L S ? L L / L L S O A I S O N M N N O I N V ? H D .LSŠLL – V M V G I S O f N V A L L I d S I T W O N T O H . L N O N M O M I N S I d V Z ĐNISSHNH.LSHNHd G N V SMMn.LOnbiLLS H O N O L I N M O - H r N V Z H N H d V N G H H 4 d I W F I O Ž T ...
    ... oloeo samorazlivajuci A | _ m y K I R | Q m o m a l t e r sa - a a e | | JOR 3 čianB k o m p e n z o v a n i m 132 104 90 . | | @_ \ 0 80 600 \amo@l 10 m m a d o m m m _ A C _ U _ _ m _ d e S i k a G r o u t Đ - 3 1 4 RS 0 3 ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... širina (Š) 12 m • visina (H) 20 m • „srednje dužine (L) oko 50 m 40 Dimenzije otkopnog hodnika su: • Šširina (a) 4,5 m • visina (h) 4 m • poprečni presek 16,65 m? Površina lepeze za bušenje i miniranje u otkopnoj komori: Pm=Š · H - Pon= 12 · 20 – 16,65 = 240 – 16,65 = 223,35 m? Pim = ...
    ... 68,82 m?/lep. Qkv = 69 m/lep. Količina komprimiranog vazduha po 1 t izminirane rude iz lepeze: Me = &,m”t [0 = 0. =0,057 m 1.206 nv = 0,06 m*/t Specifična potrošnja krune za bušenje za odgovarajuću stensku sredinu kod izrade lepeze u II i IV kategoriji stenskog masiva iznosi 600 m/kom, ...
    ... skraćivanja na licu mesta i tačnosti analize. Probe su uzimane iz celokupnog materijala jezgra dužine 2 m ili 5 m. U slabo mineralizovanim i hidrotermalno izmenjenim stenama, interval oprobavanja iznosio Je 5 m, dok je u mineralizovanim stenama taj interval bio 2 m. Postavljen je granični sadržaj ...

  • Анализа квантитативног и квалитативног режима подземних вода: Случај изворишта за водоснабдевање Друговца у Смедереву

    Милан Павличић (2024)
    У раду су приказани резултати истражних радова који су спроведени у периоду од 13.04.2018. до 31.05.2019, у циљу дефинисање режима и категоризације резерви подземних вода на изворишту за водоснабдевање Друговца у Смедереву. Бунарима ИЕБДР-1/93 и ИЕБД-1/2002 су каптирани песковити седименати неогене старости. У току режимских осматрања вршени су тестови црпења, осматрања нивоа подземних вода, режимa падавина као и квалитетa подземних вода. Утврђене су укупне резерве подземних вода у количини од 5,3 l/s. Хемијске анализе воде показују да је хидрохемијски ...
    режимска осматрања, тестови црпења, неогени седименти, хидрохемијски режим, извориште
    ... HHTepBanuMa oJi 113,82 – 119,77 m, 138,97 – 148,22 m, 200,20 – 209,23 m u 219,13 – 226,06 m nyOHHe. – OyHapoM HEB/I-1/2002 cy KanrupaHu ce)UHMcHTH HcOrecHec CTapOcTH, y HHTepBanuMa oJ 114,00 – 120,00 m, 139.00 – 148,00 m, 202,00 — 209,00 m u 219,00 – 226,00 m nyOune. > Ha MaBopHmrry M3 /IpyroBa ...
    ... 0 140.0 120.0 100.0 80.0 60.0 “BMI INININI 20.0 0.0 I HI = ii |7| H |__ |] I = |] I Tu II IV V VI V ih X XI XI VIII JI a0 ag au ne I (m m) Meceuu Micpe)UPba MeccuHa BpCJIHOCT M MaKCHMaJIHa MeCCuHa BpCJIHOCT i MHHHMAaJIHa MeCeuHa BPpeJIHOCT Cauka 2.2 - XucmoopaM MuHuua.nHuXx ...
    ... 1991 - 2019. zo0. (PYM3 Cpouje) 12 J I a 0 a s u n e (m m) 1200 1000 800 600 400 200 Psr=672 mm i dB:ajb i I PANSTNE"NIE"IJ _ O — 99 8 99 9 20 00 u r i : d a z z z z 20 01 20 04 N J z z – : –– – z —— 20 05 i -| < kl Tod0una 20 02 20 03 ...

  • Технологија израде истражних подземних просторија бушачко-минерским радовима

    Жарко Милошев (2024)
    Овај рад обрађује технологију израде истражних подземних просторија у "нн" лежишту, са посебним освртом на бушачко-минерске радове.Циљ израде истражних нископа био је прикупљање детаљних геолошких, геотехничких и хидрогеолошких података о стенском масиву и минерализованим комплексима.Рад је подељен на теоријски и практични део, где је у теоријском делу дат преглед метода израде подземних просторија, класификација истих и приказ примене бушачко-минерских техника у условима различитих рударско-геолошких карактеристика.У специјалном делу рада обрађена је технологија израде два истражна нископа, транспортног и сервисног, који ...
    истражне подземне просторије, бушачко-минерски радови, рударско-геолошке карактеристике, транспортни нископ, сервисни нископ
    ... e bs e = i i i FI i 5 .g š Mel o |-- = sl O E | o o o a =a || |2i Š O = ~ ~ |= o o 5 [-} 5 m |< -| sl . e d Š | q |y ) 8 a i E a 5 :a x x | |s = % 5 _ || O O S-· |3 Š -- Š sS [5] = = = |} o Š |-- ć |= |E a . ž = Ž > j, s |G |5] |5] < =0o > m NJ A nl nl Ao lo Ta L Ta/m USD/godi | dan ...
    ... .. % e š o Š o Fzi |I ~ |-- on 5 o š Ž = | & || o J3 5|Š :BEE:BE R :Bd: e 5 B a | | e BS = - NI q || O O a o d --l Š = Š [5] s. = = S o || |Fi || |i ZNJA e e F3 -, 7\ , o »|Ea& 5 5 < =ž |Ž i = A nl nl Ao lo Ta L Ta/m USD/godi | dan mes. |USD USD USD m USD/ na m I 1,958,400 |31.62 |1.05 ...
    ... meB 0 | m, I=15m m 21,87 26 | TexHomomiKa BoJma mš 0,21 27 | IleMeHT kg 0,13 28 | iIHecak M mubyHaK mž 17,56 29 | EneKrpMuHa eHeprHja kwh 0,06 62 = 23.23 m?, npukag3aHu cy y TaOemu 4.4.7.2. TpomkoBH HOpMaTHBHor MaTepujajma H eHepruje 3a Hapany 1 m npocropuje Ss Ta6ena 4.4.7.2. I knaca ...

  • Збирка задатака из Механике 1 и Отпорности материјала

    Aна Петровић, Инес Гроздановић (2023)
    статика, отпорност материјала
    ... paBHoTeXu uliTarn 6M ce sapoTupao oko Tauke 4 M „cnoxuMo“ Ha noM. YouaBa ce na cy HanuvcaHe Tpu jenHauviHe paBHoTe>»ke, a na ce M3 HM5MX M3pauyHaBajy TpuMi Her03HaTe Be;JMuMHe Ra, Rg M S: ŽXi=O=S—RB R. =S ŽYi:OZRA_G RA=G=500N + || Ma = 0= —S(I, sin a) – G (Žcosa) + Rp(lsinaq) = 0 Tpeha jenHauuHa ...
    ... Tpehy M oHa nocTaje: || —S(L sin a) —G(Žcosa) +S(lsina) = 0 19 36upka aanarTaka v3 MexaHuke 1 u OrnopHocTu MaTepujana l S(l—ll)sina=G(— 2 COS Cl) VMlapauyHaBajy ce peakuuja 3wna Ry M cvna y yxxeTy S (jenHake cy Ha OCHOBy rpBe jenHauuHe): || 1 G =5Cos Q 5 V3 Ri=S= 2 _ 2. :3· (I — l ...
    ... y BepTMKaNHHOM IipaBUNy }g (Cnuka 4.3). < _ ___ b&z i Cnuka 4.3 XopuaoHmanuo nokpemHu ocnoHau B Jou! jemHOM, Ha cnMuM Cce youdaBajy omTepeheM=a: kOHUHeHTpMCaHM MOMeHT (cnper) M = 2qa? = 4kNm, KoHueHTpMcaHa cMna F = qa = kN 2 kN M kOHTMHyarnHo orTepeheMe q = 2 = KoHTuHya:nno orrepeheHbbe ...

  • Избор методе подземног откопавања на примеру лежишта бакра

    Mилош Глигорић (2024)
    Тема овог завршног рада је избор методе откопавања у подземном руднику бакра. Рад је подељен на четири поглавља. У првом поглављу дат је приказ општих података и геолошких карактеристика ширег подручја и лежишта. Детаљан опис отварања и припреме лежишта за откопавање представљен је у другом поглављу. У трећем поглављу дат је опис све три варијанте изабране методе за запуњавањем откопаног простора, са освртом на количину захваћене руде, трошковима експлоатације као и динамиком откопавања. Четврто поглавље представља нумерички пример где ...
    избор методе подземног откопавања, анализа ефективности, лежиште бакра, подземна експлоатација
    ... eraxu K-1IO0 m oGaBJba ce MH3pamna HpeocTajIHX 27 TipHnpeMHux IHpocTopuja, MOK ce Ha eraxkXaMa K-140 m u K -65 m sanouHme ca H3PpaJlOM HcTHX. Ca MCTBPpTOM FOJIHHOM OKOHHUAaBa Cc H IIpHIpeMa OTKOIIHHX cTa;Ka K-140 m i K-65 m, nok ce rnapajteJtHo H3BOJIe ripHnpeMHH pajloBa Ha eraxKH K-95 m. 3anpmreerak ...
    ... Xij Tij = max Xij _— i=1,2,...m 3a KpuTepHjyMe KOJH Te)Ke MHHHMyYyMy (COSt KDHTepHJyMH): min Xij ij ___ i=1,2,..,m ij o __ — xl·]· HopwaxnonBaHa MarpHia ojUIyuHBama R je bopMupaHa Kao: A/C G, C, «· Ca 4A m Y m t Ta R(A/C) = [Tij]mxn =|4, Tm To ** Tm Am Tmi m T r rne je: (4.2.2) ...
    ... rpocTopujaMa pa3pajne. VkynHa nyxxuHa IpHnHpeMHHx IipocTopHja 3a cBc eTa»Ke, OJL KoTe -50 m o KoTe -140 m, y I ekcruioaTaliHOHOM tIOJacy H3HOcH 11.214,40 m. 3.1.3 JiuHaMuka pajtoBa Ha rpurnpeMu H 0rKonaBamy I eKcnjioaTalHoHOr nmojaca /lHHaMuka Hapanme mpocropHja npuHpeMe H3BpMeHa je y CKJIAJIy ...

  • Варијанта решења примене екрана у заштити Површинског копа Дрмно од вода

    Дарко Станић (2024)
    Због напредовања рударских радова, Површински коп Дрмно се приближава кориту реке Дунав на северној страни. Постоје две могуће границе површинског копа, а због сигурне експлоатације потребно је одабрати квалитетно предодводњавање.То је могуће израдом водонепропусног екрана.Одрађени су прорачуни прилива подземних вода у коп за обе локације површинског копа, применом водонепропусног екрана. Локација 1 има контуру површинског копа по постојећој Студији изводљивости, а Локација 2 има контуру копа на основу резултата нових геолошких истраживања. Свака локација има по две варијанте предодводњавања ...
    одводњавање, водонепропусни екран, површински коп Дрмно
    ... EKDaH Ca yKJIHEbePbeM oJ 1,5 m y II yrxbepu cunoj (Haa 2 m y npanmuHacTe ce,UHMCHTe) H ČKpaH Ca yKJIHE56P56M oJ 1,5 m y III yrJbeHu cuoj (Hzrm 2 m y npanmmHacTe cCeHMCHTC). 28 r:0 F:3 = | |-i i-] Š Š |-- > < [1 Hii :: ii e u· ;n ·d q{ ks mo um ir (m g pol ja ı X Cnuka 3.2 ...
    ... TakO Ja yKynHa JeOJbHHa JanoBHHe Ha OymrorHHu K15:138 waHocu 17,9 m Jok je neOJbHHa yrJba 12,9 m. Ha Oymorunu J26:180 neOJbHHa jamoBuHe Je 14,90 m, a yrxba 13,5 m. Ha OymroranuH K31:161 neOJbHHa JanmoBHHe je 13,50, a yrxba 14,7 m. I naHa Kao JanoBHHa, y III yrJbeHOM CJIOJy JaBJba Ce y Jy)KHOM H ...
    ... Cnenuu(juHa TexxsaHa I paHuna Teucewa I paHHua racrHuHocTH y=19,32 KN/m3 W =23,15% ys=26,83 KN/mš W,=45,38% | W,=29,61% Moanyz cruiibuHBocTH 34 orTepehembe (oy 0-100, 100-200 n ojr 200-400 KN/m?) Mv (100) = 4.807,30 KN/m? Mv (100-200) = 6.521,77 KN/m? Mv (200-400) = 7976,14 KN/m? HHynekc nnaruHocrH ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... izdani na sledećim dubinama: od 28-29,5 m, od 75,4-98 m, od 122,2-124,7 m, od 161-169 m i od 228-235 m. Na lokalitetu Vlaški Do izdan je konstatovana sa 4 vodonosna horizonta u okviru peskovitih naslaga na dubinama: od 56-64 m, od 90-98 m, od 116-126 m, od 135-150 m. Izdrašnost bunara iznosi oko 6 ...
    ... (oko 5 m”/s), Crnica (oko 2,5 m“/s) i Resava (4,49 m /s) koje dreniraju Beljanicu i Kučaj, dok su leve prltoke koje dreniraju 1st300ne delove Šumadije manje bogate vodom, osim Lugomira (121 m“/s) i Jasenice (4,7 m/s)“. Prema svakodnevnim merenjima proticaja na hidrološkim stanicama Bagrdan i Ljubičevski ...
    ... Žabara, Poljana i Požarevca, poznata je debljina aluvijalnih naslaga od 10-12 m, a peskovito-šljunkovitih naslaga od 2,5 - 5,5 m, mestimično ı do 7,5 m. Debljina povlatnih naslaga se kreće od 3 - 6,5 m. Vrednosti koeficijenta filtracije su po pravilu velike i reda veličine 10* - 10 m/s, dok je specifična ...

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... ................. i tadoiccı 17m Brzina trake................a u a a i avnı 4,25 m/s Snaga motora..............o dtt tota ttt 2x200 KW Odložna traka (traka 4) Osno rastojanje bubnjeva..................... i tadoiccı 22 m Brzina trake...............aaa. . a a o dt0ı 4,25 m/s Snaga motora. ...
    ... radnog točka sa 3 m iznad planuma vožnje Bez vetra Bez poprečnog nagiba Dimenzije: Dužina celokupne sprave uključujući i pretovar na oruđe.................. 135 m Visina celokupne sprave (bagera)...................nnnaccan 32 m Širina celokupne sprove........iia ı 22 m 33 Diplomski rad ...
    ... SRs1300x26/5 predviđen je za otkopavanje Jalovine i uglja u dubinskom ı visinskom rezu. Opremijen je pretovarnim uređajem za utovar na trake. Dohvatna visina iznosi 26 m, a dubina dohvata 5 m kad je planum horizontalan. Radni točak ima spoljašnji prečnik 9 m. Izveden je u zavarenoj konstrukciji. Na ...

  • Дефинисање параметра песковитог тла за потребе прорачуна слегања плиткох темеља преко CPTm и CPTu опита

    Александар Јаковљевић (2024)
    Дефинисање меродавних геотехничких параметара тла за потребе прорачуна слегања.(a и носивости)темељног тла један је од главних задатака инжењера геотехнике.Од поузданости ових параметара и последично резултата прорачуна слегања и носивости, директно зависи који ће се тип, врста и димензије темеља као и начин фундирања истог примењивати.Да би се поуздано дефинисали неопходни геотехнички параметри а потом и извели потребни прорачуни слегања, потребно је на првом месту познавање деформабилних карактеристика тла.Подаци о збијености тла могу се добити или лабораторијским испитивањима на претходно ...
    CPT, песак, слегање, параметри, корелације
    ... Istražna bušotina Opit statčke penetracije Y= šgokN/ms Q= 67 __ c = 0 kN/m? _________ Mv = 1212020 IkM __ qc = 11025 kPa ___ ___ I I — Model terena M-1A „l I I I Y I I I I I I II Y Y I II I III I I I J J JrYrWY I —— r r~ | ——— _Utvrđena geološka granica ] –––––––––––– Pretpostavljena ...
    ... Project: Cone Type: Uknown Location: Cone Operator: Dragan Crepulja Depth (m) _ Elevation: 0.00 (m) Description qt(MPa)| Ksbt (m/s)) N60 |Es(MPa)| Dr |Phi(" |M (MPa)|Go (MPa)| Su(kPa) | Suratio) OCR Gamm;·i kN/m Sand & silty sand 41 1.34E-5 10.6 33.3 46.5 | 38.3 41.7 41.7 - - - 17.4 Sand & ...
    ... 12 18 BBSS 188 136 Bs 199 138 53 128 185 HNI 1E DE3 BE oO NN N N 1E BJ M O JJ JJ 38 BO | GiM 1BEA OJ I P MBJ Te _8 PGSN | SOČOE DE i Syed __ — al -- M I — Cnuka 2,10 Quna.inhu txt. bajn RHakoH Cnuka 2,11 EnekmpuuHu nue30KOH usae0eHoo onuma PasmakyJy ce caenehe BenHuHHe KOJe Ce MOTy OuHTaTH ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... ревиру Благојевског камена Геохем. проспекција М. Петковић Ч. Мудринић, Б: Стајевић 13. Рундић М. Љупко 03.06.1992. Неоген између Модрина и јасенице (СИ Босна) Стратиграфија М. Еремија М. Петровић, М. Павловић 14. Павловић М. Ненад 11.06.1992. Стабилност подземних ископа у ...
    ... Беле Цркве и режим издани (слив Нере и Караша) Хидрогеологија Б. Филиповић М. Лазић, С. Вујасиновић, М. Петровић - Поповић 36. Шумар Б. Мери 12.10.1993. Стратиграфија и палеогелошке карактеристике неогена западног дела Велико - моравског басена Стратиграфија М. Петровић М. Еремија ...
    ... Искоришћавање и заштита минералних вода Врњачке бање Хидрогеологија М. Лазић С. Вујасиновић, М. Миливојевић 145. Бундало М. Неда 05.06.2002. Дводимензионално моделирање земљине коре простора Војводине на основу гравиметријских и геомагнетних мерења Геомагнетизам М. Маровић М. Старчевић ...

  • Идејно решење заштите површинског копа ,,Дрмно" од вода у периоду од 2030. године до краја експлоатације

    Јован Киселчић (2024)
    Системи одводњавања на површинским коповима као и други технички системи морају успешно извршавати своју функцију и са свим својим елементима издржавати сва предвиђена напрезања,а при томе бити једноставни и економични.Функција система одводњавања је да спречи доток, пре свега, подземних вода у површински коп и да у одређеном времену испумпа задате количине воде.У овом раду приказани системи одводњавања на површинском копу ,,Дрмно" у периоу од 2023.године до краја експлоатације и то систем одводњавања подземних вода и систем одводњавања површинских вода.На ...
    одводњавање, површински коп, угаљ
    ... JJHcCKpeTH3anuje 3aJlABaFPbeM T3B. y,Me7n e JMpe2/ce. 33 CeBep i. smar_o a m m e e m -m Mo. a - m -e _ — . » _ i :: Sanman | Ž Hcrok »| H .H “ + w wa| H +| BR H “ Targat |1 ws MeMa, M FlowBamer Z ”“ IHHE NoFlow i 1000 Meters ž || tttv Jyr Cnuka 3.1.1. /{uckpemusauuja ...
    ... Quad - nonarHn npnunB CBuH KaHam i cy nonpeuHor Tpane3acror npeceka ca yrJ1oM OouHHX cTpaHa oJ 459. 45 Ta6enma 3.2.2. Peaynraru npopauyHa KaHajma y 2035. roniHH H b R F / Q Qs MA Kaman - /leommma | (m) (m) · (m) (m”) · (m/)) ~ (m3/) _ (m3/) |(mš) JEK-I 1 1.07 0.89 0.54 25.64 2.09 3.51 6 ...
    ... JIHMCH3Hje y 2035. Haxunn F KoeQ. tp Qd Qst m Vp Qpps Jluuenauje Vst (km?) oTHmMaja (h) (m“*/s) (m*/s) (m*) (/s) a*b*h (m) (m*) GVS 7.09 0.28 0.5 0.05 29.83 0.22 70943 1320 145*70*%5 46182 CVS 3,06 0,36 0, 0,02 16,54 0,22 42409 940 145*70*%5 46182 IVS-I 0,76 0,45 05 0,0 8,84 0,22 25120 150 130*55*%4 ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... | o\ RKO NNN м — — — r у у у // О 40 т 7\ t\— /V у O OO 417 OD'K — и c Nlv — УИ O, 00: — % м У– / — \ о м — M, VA ј - м у у ŠO УХО —И у м \ — /A Ž / O, |- y — M — м у — N o о о, м Е м — у | 5 e“ xO F 2 о о 35 = о 35 - wu — Х о 6 — т o [BE | о, о о и / l % 7 0Q o о о о о ...
    ... ra tu ra (0 C ) pH -v re dn os t M a k r o k o m p o n e n t e M i k r o k o m p o n e n t e U ku pn a tv rd oć a (0 dH ) M in er al iz ac ij a M ( g/ l) T ip v od a po A le ki nu K a t j o n i (mg/l) A n j o n i (mg/l) Fe Mn Ni Cu F Sr Na+K Ca Mg Cl ...
    ... - 11,5 m. U istočnom delu ova izdan se javlja u dva nivoa: 8,5 - 24,5 m i 27,0 - 34,0 m, sa debljinama izdanske zone 1,5 - 12,2 m. I u juţnom i jugoistočnom delu leţišta izdan je konstatovana na dubinama 5,2 - 18,0 m ispod površine terena, sa debljinom koja se kreće od 1,2 do 3,2 m. Podzemne ...

  • Избор подетажне методе откопавања са засипавањем откопног простора на примеру лежишта бакра

    Александра Ристић (2024)
    У овом раду су представљени кључни елементи примене методе откопавања са засипавањем откопног простора на примеру лежишта бакра, укључујући: геолошке карактеристике лежишта, техничко-експлоатационе факторе, димензионисање просторија, припремне радове, бушачко-минерске активности, утовар и транспорт, вентилацију и засипавање откопаног простора паста засипом.Кроз анализу трошкова израчуната је цена израде припремних просторија по дужном метру, у зависности од квалитета радног окружења у коме се изводе радови. Поред тога, анализирани су трошкови експлоатације руде, представљени у виду јединичне цене у USD/t (долара по тони ...
    метода, подетажно откопавање, засипавање паста засипом
    ... RO-200/-320 RO-200/-320 RO-200/-320 i ii i i i JipoounauHo JipoounauHo /lpoounnuHo JipoounaunHo JipoounauHo JipoounauHo TIOCTpojebbe TIOCTpojebbe nocTpojeRbe nocrpojetbe TIOCTpojebbe TIOCTpojebbe k-315 m k-315 m k-315 m k-315 m k-315 m k-315 m i ii i i i 35 Tpakacru TpakacrH TpakacrH TpakacrH ...
    ... -220/-240 m E -240/-260 m UH UH UH UH UH UH i ii i i i TH TH TH TH TH TH ii ii i i i EH-160 EH-180 EH-220 EH-240 RO1!-160/-200 |___ROI-160/-200 RO3-220/-260 | RO3-220/-260 RO2-160/-200 RO2-160/-200 EH-200 RO4-220/-260 RO4-220/-260 EH-260 EH-200 EH-200 EH-260 EH-260 i ii i i i RO-200/-320 ...
    ... snmg) i TMe Cy: C – koxeaHja, (kN/m?) y — 3artpeMHHcka TexxHHa , (kN/m?) H - MakKcHMaintHa JUyOHHa OJI IIOBpITHHe TepeHa, (m) q- yrao yHyrTpatimer Tpema (”) 17 Ta6ena 4 Ifapaempu paoHe cpeoOune š š š· g E s š i Š Bpcra noynrpajne 8E FOO 50 8508 % <| |GE >PR|Ž B G C Y H M j (MPa) ...

  • Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku

    Milica Dutina (2024)
    U ovom Završnom radu prikazana su istraživanja na osnovu kojih su urađeni grafički dio, proračun nosivosti i proračun analize slijeganja terena za potrebe izgradnje benzinske stanice sa pratećim objektima. Detaljno je analiziran prodajni objekat,čelični rezervoar za gorivo i znak. Za proračun graničnog opterećenja korišćena je metoda Mayerhofa, dok je analiza slijeganja urađena Konsolidacionom metodom slijeganja za prodajni objekat i čelični rezervoar za gorivo, a za temelj znaka po principu slijeganja i rotacije krutih temelja - Gorbun Posadov. Sve dobijene ...
    terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnička istraživanja, geotehnički model terena, osnovne tehničke karakteristike, analiza slijeganja, proračn nosivosti
    ... H _ | : •x-| III _____ Y=19.6k IOOG OG KOR O TR KO NSO NL O O, I SOKE ld L NI — I RI — I ~I —~ pr~: —~ I — ~ —~ 2 I_ _Dg - c=22kN/m - ı– «–DODJOA9 O i a -= _ Mv=9500kN/m" _ RR IOOG A K A A KA KA p b ii | , o o o |-) o o o o o o oO O o o o o o o o o o o o o o , o o o o o o o O o o |-] o ...
    ... Q c Es 3 3 o ? napomena (kN/m ) (kN/m ) () (kN/m?) (MPa) 21 18.6 32 0 35 D od 70-90% 22 Prema klasifikaciji GN-200 sredine aluvijalnog kompleksa uglavnom pripadaju I i II a lokalno i III kategoriji zemljišta. Na osnovu terenskih zapažanja tokom bušenja i kartiranja Jezgra, može se zaključiti ...
    ... na poremećenim uzorcima i vještački pripremljenim prikazane su u tabeli 5. Tabela 5 - Rezultati laboratorijskih ispitivanja za ( Šp.pr) ZAPREMINSKE SMIČUĆA EDOMETARSKA STIŠLJIVOST TEŽINE ČVRSTOĆA Y Ya Q c Mv (kN/m') | Mv(kN/m?) 3 3 o napomena (kN/m*) (kN/m*) () (kN/m?) (o=50-100) (o=100-200) ...

  • Mean-based iterative methods for finding multiple roots in nonlinear chemistry problems

    Dejan Ćebić, Nebojša M. Ralević (2021)
    нелинеарне једначине, поступци засновани на срединама, вишеструки корени,

  • Утицај промене нивоа подземне воде за услове плитког фундирања у крупнозрном тлу

    Милана Мичета (2024)
    Подземне воде представљају изузетно важан природни ресурс, као и важну компоненту система, којим је представљено тло. У складу са тим, приликом пројектовања плитких темеља на крупнозрном тлу, односно приликом анализе граничне носивости и слегања, треба узети у обзир и утицај воде. Верује се да ниво подземне воде значајно смањује носивост тла, док се слегања значајно повећавају. Terzaghi (1943) је први сугерисао да се потапањем масе тла, његова носивост смањује за половину, док се слегање удвостручује. Циљ овог рада је ...
    ниво подземне воде, плитко фундирање, крупнозрно тло, гранична носивост, слегање
    ... HTA I 1:100 Tpehuy cuyuaj: B= Im |= El i qdci ii || ž = š B _ —1 i |eii FI ! ——=—— I E E de m liš: Z a s W b=0.3 -a a L _— | |i i E dc š -i |i i E o dc4 ? š L OnpebBatbe koeQuHuujeHra Iz T615/21 (rpehut cuyuaj) HMČ H IIpe3HMe: pa3Mepa: npuor 06p: M M HJIaHa ...
    ... 7 B) Tpehu cnyuaj HIIBx= 3.9 m B= im jp e- 3d L | -| El |y =1 .1 m| NP V- 3, 9 m 2— 2. 8m -4 d» } h; I E [O P i 0 i ZI I a Pr | OnpeljaBapbe KopeKLHOHHX (bakTopa: 100 kPa c1=1—0.5-(%)=1—0.5-< ao2tN.1a1 m+zo'iš'·o.4m> m m ci = 1— 0.5· - = 1 – 0,.145 100 ...
    ... Muguera, T615/21 npuzor 0p. 7 OJIPEbMHBAMDE KOEODMHLIMJEHTA I IIpBH ciryuaj: 1:100 E) ||| E' = a š| Š 1| i ? L =0.3 i — > —mC. 1 —— M |_ dc KK Z\ o || “ L=0.3 cA a i i E dca : || -i i | E = qca i ı i (ripBH cuyuaj) OnpebBatbe koeQuHuujeHra Iz HMC H IIpe3HMC: ...