Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Alin Do

704 items

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... "Mašinac" 8,13E-04 Šalinac 8,22E-04 do 7,60E-03; A,S.A, EKO 7,10E-03 Radinac 5,5E-03 do 6,5E-03 DIS 2,47E-03 Trnovče-Miloševac 1,23E-03 do 8,99E-03} Morava-Brzan 1,50E-03 do 4,60E-03\ Livade .20E-04 do 3,91E-03, Milan Blagojevic 8.30E-06 do 1,00E-03 Cmana P.56E-03 do 8,76E-03\ Vocar 3,94E-04 "Au ...
    ... Hamburg"|I,63E-04 do 3,39E-04)| "Mol Servisna Stanica Markovac5,55E-06 do 6,09E-06| Perkicevo 4,00E-04 do 2,2E-02 "Jetoil Serbia" 2,02E-03 "Union MZ" 1,90E-03 Brzan-Plast / Autocentar NR 2,75E-03 Neša Komerc 1,90E-03 NIS-BS LOZOVIK 1,22E-03 Garevina 4,38E-04 do 7,74E-03} Bambi 1,24E-03 do 5,86E-03| ...
    ... iznosi 1·10? do 1,5-10% cm/s. Na slici 20 su prikazane izovele podzemnih voda, dok je u prilogu 7 dat detaljniji prikaz izovela. Kod Velike Morave brzine kretanja podzemnih voda se povećava na spoljašnjim stranama meandara, gde dolazi do brzina do oko 5-10“% m/s, pri tome što dolazi do usporavanja ...

  • Određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“

    Siniša Bujišić (2024)
    U radu će se govoriti o praktičnoj primeni programskog paketa Talpac za određivanje broja kamiona za transport jalovine na površinskom kopu „Šuplja Stijena“, kao i o ulozi i značaju ovog programa u savremenom rudarstvu. Na osnovu ulaznih podataka i informacija vezanih za Šuplju Stijenu, uz pomoć programskog paketa Talpac izvršeno je projektovanje transportnih trasa. Transportne trase projektovane su tako da obezbede siguran rad ljudstva i opreme, a optimizovane su po pitanju transportnih dužina i organizacije proizvodnje. Kako bi se ...
    alpac, Površinski kop, Transport, Jalovina, Kamion, Šuplja Stijena
    ... +g(k +f+1) ku = 0,5 do 0,6 k- uzdužni koeficijent otpora klizanju točkova; tp - vreme predkočenja koje iznosi od 1,3 do 2 s, obuhvata reakciju vozača od 0,5 do 0,7s i vreme aktiviranja kočnica od 0,8 do 1,1 s; Iv- dužina preostalog dela puta, posle zaustavljanja vozila, do iskrsle prepreke, 5-10 ...
    ... nastupanja vozila od mesta čekanja ili skretanja hodom u nazad, do mesta pogodnog za istovar, koje iznosi oko 30 s: Vreme dizanja sanduka za kipanje, oko 15 do 20 s; Vreme spuštanja sanduka , 10 do 15 s; Vreme povratka do ugažene trase , 10 do 15 s; Ukupno vreme istovara se računa po obrascu: ti=t ...
    ... od 6 do 10.godine......51 a 5.2 Osnovna transportna oprema angažovana na kopu u periodu do 10. godine ..... .52 a 5.3 Organizacija rada na kopu..... ....55 a 5.4 Tehnološki parametri bagera i kamiona .........aaaaaa a 59 a 5.5 Raspored i rekapitulacija kapaciteta Sistema u periodu od 6 do 10 ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... januara do marta, što znači da je vreme cirkulacije voda kroz podzemlje oko 1-2 meseca u periodu srednjih voda. Vrednosti δ18O i δD na vrelu Mlave se kreću od -10.06 do -11.44 ‰ za δ18O i -69.39 do -73.05 ‰ za δD (tabela 86), na vrelu Belosavac -9.72 do -11.50 ‰ za δ18O, a za δD - 70.47 do -72 ...
    ... izotopa δ18O i δD su niže u vodama subtermalnog izvora u Suvom Dolu i kreću se za δ18O od -9.35 do -10.52 ‰ i od -61.1 do -70.57 ‰ za δD (tabela 105), dok se u vodama Krepoljinske banjice kreću od -9.73 do -10.58 ‰ za δ18O i od -63.97 do -72.26 ‰ za δD (tabela 106). Razlike ukazuju na veće starosti ...
    ... kroz koje cirkulišu vode subtermalnog izvora u Suvom Dolu i Krepoljinske banjice, kao i na drugačije hidrogeohemijske uslove koji vladaju u podzemlju. Suvi Do Decembar 2014 Suvi Do Mart-April 2015 Suvi Do Avg-sept. 2015 Suvi Do novembar 2015 Krep banj. Septembar 2014 Krep banj ...

  • Tеслапедиа као централна база библиографских података о Николи Тесли

    Ивана Ћирић, Сузана Топаловић, Биљана Лазић (2013)
    Циљ овог рада је да прикаже идеју и процес израде најкомплетније електронске библиографске базе о Николи Тесли, симболично назване Теслапедиа. Oвaквa бaзa би укључивaлa Teслину библиoгрaфиjу, кao и библиoгрaфиjу других o њeму. Сaм кoнцeпт рaзвoja Teслaпeдиe je видљив крoз двe глaвнe идeje. Првa идeja je зaснoвaнa нa пoстaвљaњу свих пoстojeћих библиoгрaфских јединица кoje Mузej пoсeдуje нa oдрeђeну вeб-лoкaциjу a другa, пoдjeднaкo вaжнa, oглeдa сe у мoгућнoстимa дaљeг рaзвoja и нaдгрaдњe сaмe структурe базе придруживaњeм нoвих библиoгрaфских пoдaтaкa. Oвa бaзa ...
    библиографије
    ... ра ње (пре нос ори ги нал ног до ку мен та у не ки дру ги об лик). По ре чи ма Мла де на Ву јо ви ћа „...овај но ви об лик ко пи ра ња, на ма ви дан пр вен- стве но као СЛИ КА на екра ни ма из до ме на ин фор- ма тич ких тех но ло ги ја, бит но се раз ли ку је од свих до са да шњих. Пре во ђе њем из ...
    ... брат ним про це сом, мо гу се до би ти ско ро сви до са да шњи об ли ци ана- лог них ко пи ја (нај че шће озна че ни као ме та по да- ци), уре ђе ни уну тар струк ту и ра них ра чу нар ских си сте ма (нај че шће их озна ча ва мо као ба зе по да- та ка) (...) Ово ме бих до дао да је ди ги та ли за ци ја ...
    ... sle, кao кompleкsne usta no ve za šti te кulturnih do ba ra“, u Teh nič ni in vse bin ski pro ble mi kla sič ne ga in elek tron ske ga ar hi vi ra nja, 9. zbor nik re fe ra tov do pol- nil ne ga iz o bra že va nja s pod ro čij ar hi vi sti ke, do ku men ta li sti ke in in for- ma ti ke v Ra den cih ...

  • Optimising in electrical energy consumption in mining plants

    Snežana Aleksandrović, Vesna Damnjanović, Ilija Jeftenić (2018)

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... bi se do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) 25 ug/mš (50 % od granične vrednosti) 1. januara 2013. godine, s tim da se granica tolerancije od 1. januara 2015. godine i svakih 12 meseci nakon toga smanjuje na jednake godišnje postotke da bi se do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) ...
    ... da bi se do 1.januara 2021. godine došlo do 0%) 225 ug/m* Jedan dan 85 ug/mš 40 ug/m* (47 % od granične vrednosti) l. januara 2013. godine, stim da se granica tolerancije od 1. januara 2015. godine i svakih 12 meseci nakon toga smanjuje na jednake godišnje postotke da bi se do 1.januara ...
    ... da bi se do 1.januara 2021. godine došlo do 0%) 16 ug/m? Jedan dan 5 ug/mš 5 ug/mš (100 % od granične vrednosti) 1. januara 2013. godine, s tim da se granica tolerancije od 1. januara 2015. godine i svakih 12 meseci nakon toga smanjuje na jednake godišnje postotke da bi se do 1.januara ...

  • Mineragenija i potencijalnost karbonatnih sirovina rudnog reona Bjelopavlića (Crna Gora)

    Darko M. Božović (2016-09-28)
    Karbonatne sirovine, obzirom na geološku građu Crne Gore predstavljaju jednu od najznačajnijih nemetaličnih mineralnih sirovina. U Crnoj Gori postoje brojna leţišta karbonatnih sirovina (arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena) koja su istraţena ili su u eksploataciji, među kojima rudni reon Bjelopavlića zauzima najznačajnije mjesto.Dosadašnja istraţivanja karbonatnih sirovina na ovom području imala su, međutim, prevashodno uzak istraţivački cilj, utvrđivanje rezervi arhitektonsko - građevinskog i tehničko - građevinskog kamena određenog leţišta, ili preliminarna ispitivanja kvaliteta krečnjaka u njima, sa ...
    karbonatne mineralne sirovine, arhitektonsko - građevinski kamen, tehničko - građevinski kamen, karbonatna punila, rudni reon Bjelopavlića, potencijalnost.
    ... Veličina zrna, mm Sadrţaj, u % -0,100+0,000 do 5 do 5 -0,200+0,100 10 do 20 10 do 20 -0,315+0,200 30 do 80 30 do 90 -0,400+0,315 10 do 40 20 do 80 -0,630+0,400 1 do 5 12 do 30 -0,800+0,630 do 0,5 8 do 20 -1,000+0,800 0 do 4 -1,250+1,000 0 do 2,5 +1,250 0 0 Farmaceutska i kozmetička ...
    ... od Pješivačkog dola do Danilovgrada, u duţini preko 15 km i rasponom do 2,5 km. JZ krilo ove strukture je reversno raskinuto preko uske zone flišnih naslaga. Ravan navlačenja u pripovršinskom dijelu je strma a u dubljim djelovima je vjerovatno blaţa, sa padom prema SI od 50 do 70o (profili A ...
    ... sp., brojnim bioklastima rudista, bioklastima ehinodermata. U intervalu od 85,0 do 110,0 m zastupljeni su debeloslojeviti do bankoviti svijetlosivi do bjeličasti dolomitični krečnjaci sa rudistima veličine do 3 cm, D. Božović: Mineragenija i potencijalnost resursa karbonatnih sirovina rudnog ...

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... инсталисана снага износи 2 до 15 MW. COP је око 1,7, а инвестициони трошкови се процењују на 0,35 до 0,4 M€ по MW инсталисане топлотне снаге. Инвестициони трошкови који се односе само на топлотну пумпу (уколико постројење на биомасу или спалионица већ постоје) се процењују на 0,15 до 0,2 M€ по MW инсталисане ...
    ... сати дневно у периоду од 5 до 21 сата, осим у току тзв. "ледених дана". "Ледени дани" су дефинисани као дани када су просечне дневне температуре у распону од -3℃ до -18℃. Током "леденог дана", систем даљинског грејања ради 24 сата дневно. Могући број "ледених дана" је 10 до 15 током јануара и фебруара ...
    ... амонијаком као радним флуидима. У пракси, за топлотне пумпе које подижу температуру за 20 до 30°C, COP може да буде и до 6, док за топлотне пумпе које подижу температуру за преко 70°C COP се креће у опсегу око 2 до 3. Слика 5 приказује однос COP-а и температурног радног режима за топлотне пумпе у системима ...

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... ЕНЕРГИЈЕ ДО 2030.Г. 92 6.3.1. Енергетске активности и потрошња енергије до 2030.г. према реалном сценарију 94 6.3.2. Енергетске активности и потрошња енергије до 2030.г. према оптимистичном сценарију 101 6.3.3. Енергетске активности и потрошња енергије до 2030.г ...
    ... потрошње енергије у саобраћају је последица процене да у случају неповољног развоја догађаја неће доћи до изградње или до пуштања ниједне линије метроа, што би до 2030.г. могло довести до великих проблема у функционисању саобраћаја у главном граду. У аутомобилском саобраћају укупна потрошња иде ...
    ... интеграцијом се постепено долази до највишег нивоа. У случају планирања сценарија развоја енергетике креће се од потреба за енергијом у финалној потрошњи у различитим секторима и агреегатно се долази до неопходних количина енергије и енергената за њихово задовољење, а потом и до различитих сценарија ...

  • Merenje i praćenje temperature u cevovodima

    Jelena Plećaš (2024)
    U završnom radu pod naslovom „Merenje i praćenje temperature u cevovodima“ istražuje se značaj merenja temperature u industriji. Opisuje se kako je merenje temperature ključno za efikasno upravljanje procesima i održavanje sigurnosti.Postoje i razvijene su brojne metode merenja temperature, od kojih svaka ima svoju specifičnu primenu, u određenim oblastima. Rad obuhvata pregled razvoja termometrije, različite temperaturne skale, kao i detaljan prikaz instrumenata za merenje temperature. Posebna pažnja posvećena je greškama dodirnih termometara i metodama korekcije.Na kraju,rad se fokusira na ...
    temperatura, instrumenti, senzori, termometri, cevi
    ... od -200 "C do +350 *C. Kao termometarske tečnosti se koriste lako isparljive tečnosti kao što su: propan (od -40 *C do +40 *C), dietiletar (od +40 •C do +195 *C), etanol (od +85 "C do +290 *C) i ksilen (od +150 "C do +360 *C). Ova vrsta termometara se izrađuje sa kapilarama prečnika do 50 m. Manometarski ...
    ... cevi, prečnika 0,1 mm do 0,36 mm ı dužine od 10 m do 40 m, za Burdonov manometar ili neki drugi manometar sa malom mrtvom zapreminom. Sistem se puni azotom ili helijumom pod pritiskom od 10 bar do 30 bar. Opseg merenja iznosi od -75 "C do +550 "C. Greška merenja iznosi do 1,5% na 4 Petkovska ...
    ... ili kvarcnom sudu sa kapilarnom cevi. Najčešće korišćene tečnosti su: pentan (za temperature od -200 "C do +20 "C), etanol (za temperature od -110 *C do +50 *C) i živa (za temperature od -30 'C do +750 *C). Preciznost ovih instrumenata je visoka, naročito ako se kao termometarska tečnost koristi živa ...

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... Jama je otvorena servisnim oknom od K+435 m do K-105 m, izvoznim oknom od K+363 m do K-137 m, ventilacionim oknom VO4 od K+367 m do K-76 m kao ı sa dva pomoćna ventilaciona okna VO1 od K+396 m do K+207 m u r.t. "Brezonik" i VO "Novo okno" K+365 m do K+62 m. Ulazni otvori (prostorije) su: • ...
    ... 800 Prvi eksploatacioni zahvat XVII/XV je predviđen od nivoa K-150 do K-90 m sa podelom na: • Gornjiotkopni blok od -90 do -110 (GOB-90/-110) • Srednjiotkopni blok od -110 do -130 (SOB-110/-130) • Donjiotkopni blok od -130 do -150 (DOB-130/-150) Dimenzije otkopnih polja na kojima se nalaze ...
    ... Drugi eksploatacioni zahvat XIX/XVII je predviđen od nivoa K-225 do K- 165 m sa podelom na: • Gornjiotkopni blok od -165 do -185 (GOB-165/-185) • Srednjiotkopni blok od -185 do -205 (SOB-185/-205) • Donji otkopni blok od -205 do -225 (DOB-205/-225) Tabela 2:dimeznije komora i količina rude ...

  • Energetska efikasnost elektromotora na površinskim kopovima

    Snežana Aleksandrović, Ilija Jeftenić (2023)

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... urgonske facije, a debljina im se kreće od 200 do 500 m (Andrejić 1993). Dacito-andeziti oligocena (αOl), javljaju se u području Strmostena, Stenjevca, Ravne Reke i Senjskog Rudnika, gde probijaju urgonske krečnjake. 25 Legenda alin spar | i | izvorski bigar jez.bigar i konglomerati ...
    ... permskih peščara i sa sekundarnim kraljuštanjem do koga je došlo u samom navučenom kompleksu, debljina ugljonosnih sedimenata je redukovana sve do njenog isklinjavanja u pojedinim delovima ležišta ili je došlo do nagomilavanja uglja pa mu debljina iznosi i do 30 m. Dejstvo navlake je posebno izraženo ...
    ... odvodnjavane, tako da je IH-5 koji je najdublje izveden do k.236, bio potopljen do približno k.280. U jami rudnika „Lubnica”, rudničke vode iz starih radova, potopili su u decembru 2008. godine, rudarske prostorije ON-1 i VH-1 do k.75. Do iznenadnih priliva je došlo kada se niskopom ON-1 iz v ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... paralelno od XIX do XV horizonta, pri čemu se ostavljaju zaštitne ploče za XV horizont (K-75 m do K-90 m) i XVII horizont (K-150 m do K-165 m). 32 Slika 3. Situacioni plan istražnih radova 33 5.PRIPREMA LEŽIŠTA BAKRA 5.1. E;bor i način otkopavanja U intervalu od k-140 do k-260 metara, ...
    ... ležišta veća od 1000 do 1500 m može značajno uticati na izbor metode otkopavanja, s obzirom na povećane pritiske i temperature na velikim dubinama. Obično se metode otvorenih otkopa sa ostavljanjem sigurnosnih stubova primenjuju do dubine od 600-700 m. U Kanadi ı SAD-u, na dubinama do 1200 m, otvorene ...
    ... izvedeno 1,6 km istražnih hodnika. Rudno telo je 31 okontureno od nivoa -75 m do nivoa -755 m, a detaljno istraženo od nivoa -75 m do nivoa -315 m. U prostoru rudnog tela prerudna tektonska aktivnost Je dovela do stvaranja pukotina ı prslina, omogućavajući horizontalna kretanja. Ovi prazni prostori ...

  • Spatial and temporal variability of precipitation in Serbia for the period 1961-2020

    Boško Milanović, Phillip Schuster, Milan Radovanović, Vesna Ristić Vakanjac, Shristoph Schneider (2017)
    У овом раду анализиране су месечне, сезонске и годишње суме падавина у Србији за период 1961–2010. Географска ширина, дужина и надморска висина 421 падавинске станице и карактеристике терена у њиховом блиском окружењу (нагиб и аспект терена у радијусу од 10 км око станице) коришћене су за развој регресионог модела на основу којег је прорачуната просторна расподела падавина. Приказан је просторни распоред годишњих, јунских (максималне вредности за скоро све станице) и фебруарских (минималне вредности за скоро све станице) падавина. Годишње ...
    padavine, distribucija godišnjih padavina, distribucija mesečnih padavina, Republika Srbija

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane Kostolac B

    Bojan Živanović (2024)
    Bez hrane se može preživeti nedelju dana, bez vode svega nekoliko dana, međutim, bez vazduha se može preživeti najmanje, nekoliko minuta. Pitanje je kakav uticaj na zdravlje čoveka i okoline ima vazduh koji je lošeg kvaliteta, a kojem je skoro celokupno stanovništvo planete izloženo? Ovaj rad se bavi problematikom modeliranja disperzije dimnih gasova iz novog bloka B3 TE ,,Kostolac’’ B. Ključni momenti koji će biti predstavljeni jesu zagađenje, zdravstveni efekti, modeliranje disperzije i analiza dobijenih rezultata korišćenjem programa AERMOD. Analiziran ...
    zagađenje vazduha, podizanje perjanica, modeliranje disperzije polutanata, TE ,,Kostolac B’’
    ... godišnje postotke da bi se do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) prekoračiti više od 24 puta u januara 2015. godine i svakih 12 500 ug/m? jednoj kalendarskoj godini) meseci nakon toga smanjuje na jednake godišnje postotke da bi se do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) 125 ug/m*' (Ne sme ...
    ... se do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) 5 pag/m* (20 % od granične vrednosti) 1. januara 2013. godine, s tim da se granica tolerancije od 1. januara 2015. godine i svakih 12 meseci nakon toga smanjuje na jednake · godišnje postotke da bi se do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) ...
    ... bi se do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) 5 ug/mš vrednosti) l. januara 2013. godine, s (100 % od granične tim da se granica tolerancije od l. januara 2015. godine i svakih 12 meseci nakon toga smanjuje na jednake godišnje postotke da bi se do 1. januara 2021. godine došlo do 0%) ...

  • Analiza rada električnih centrifugalnih pumpi

    Milica Stanojević (2024)
    Ovaj rad analizira rad električne centrifugalne pumpe (ESP) u naftnoj industriji, sa fokusom na problem taloženja kamenca (karbonatnih naslaga) unutar sistema. Električne centrifugalne pumpe (ESP) predstavljaju srce mnogih naftnih bušotina. Njihova visoka pouzdanost i sposobnost rada u zahtevnim uslovima čine ih neophodnim za stabilnu i kontinuiranu proizvodnju.Senzori igraju ključnu ulogu u praćenju rada ESP sistema i detekciji ranih znakova taloženja kamenca. Problem taloženja kamenca je izuzetno značajan, jer može dovesti do smanjenja efikasnosti pumpe, povećanja troškova održavanja, i dugoročnih zastoja ...
    električne centrifugalne pumpe (ESP), formiranje kamenca (karbonatnih naslaga), hemijski inhibitori
    ... Veliki troškovi promene opreme u slučaju da dođe do pada proizvodnje bušotine. Električni kablovi dovode do problema u tubingu. U bušotinama sa visokim temperaturama često dolazi do oštećenja električnog kabla. Ograničena dubina ugradnje (do 3000 m) usled velikih troškova za električni kabl ...
    ... Problem taloženja kamenca je izuzetno značajan jJer može dovesti do smanjenja efikasnosti pumpe, povećanja troškova održavanja, i dugoročnih zastoja u proizvodnji. Na bušotini "X", glavni izazov bio je formiranje kamenca, što Je dovelo do smanjenja proizvodnje i povećanog opterećenja na motor ESP sistema ...
    ... smanjuju prečnik cevi, povećavaju otpor protoka fluida ı smanjuju ukupnu efikasnost pumpe. Kao posledica, dolazi do smanjenja protoka, povećanja energetskih troškova i, u ekstremnim slučajevima, do potpunog začepljenja cevi i zastoja u radu sistema. Ovi problemi zahtevaju redovno održavanje, koje uključuje ...

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. Marić (2016-09-26)
    Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno prečišćavanje,stimulisana bioremedijacija
    ... u intervalu od 279 do 577 mg/l. U anjonskom sastavu dominiraju joni hidrokarbonata (169,0 do 300,7 mg/l), slede sulfati (34,2 do 62,9 mg/l) i hloridi (14,2 do 45,5 mg/l). Dominatan udeo u katjonskom sastavu imaju joni kalcijuma (43,0 do 76,6 mg/l), zatim magnezijuma (12,6 do 33,4 mg/l) i natrijuma ...
    ... natrijuma (24,6 do 48,0 mg/l). Prema hemijskom sastavu, vode u okviru ove zone variraju između Ca-Mg-HCO3 i Mg-Ca-HCO3 tipa. Treba napomenuti širok opseg koncentracija gvožđa (0,067 do 54,3 mg/l), mangana (0,0047 do 6,8 mg/l), nitrata (0,4 do 9,2 mg/l), aluminijuma (0,012 do 8,34 mg/l) i sili ...
    ... intervalu od 584 do 839 mg/l. Udeo hidrokarbonata je dominantan u okviru anjonskog sastava (580,7 – 852,2 mg/l), slede hloridi (33,1 – 82,4 mg/l), odnosno sulfati (0,4 do 60,2 mg/l). Najzastupljeniji u katjonskom sastavu su joni kalcijuma (91,5 do 143,0 mg/l), slede joni magnezijuma (56,4 do 83,9 mg/l) ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... najverovatnije, promenljivi, od vrlo blagih (do 10°) do vrlo strmih (do 60°). Po modelu najbolje istražene recentne padine Bahama, Mullins (1983) razlikuju tri njena dela: margina, gornji i donji deo. Na margini padine dolazi do erozije šelfnih naslaga i do redepozicije istih, kao i prenosa materijala ...
    ... Vardarske zone 150 Stene koje izgrađuju poslednji paket prostiru se od 68-og m do kraja snimljenog stuba (do 86 m). Smenjuju se tankoslojeviti do laminirani finozrni (mudstone) i tankoslojeviti do debeloslojeviti kalkarenitski krečnjaci (packstone i grainstone). Boja im je smeđe siva ...
    ... Sedimentacija se odvijala na kontinentalnoj padini bez prekida do kraja mastrihta. Karbonatne stene mikritskog do biomikritskog sastava predstavljaju autohtone stene ove jedinice. U vreme visokog nivoa mora (trangresije) koja je dovodila do jaku eroziju obale, u basen se povremeno turbiditnim tokovima ...