Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Durbachite-vaugnerite serija

178 items

  • Facies analyses, biostratigraphy and radiometric dating of the Lower-Middle Miocene succession near Zajecar (Dacian basin, eastern Serbia)

    Ljupko Rundić, Nebojsa Vasić, Miodrag Banješević, Dejan Prelević, Violeta Gajić, Bojan Kostić, Jelena Stefanović (2020)
    Седиментна сукцесија између доњег и средњег миоцена и складан тј. дискордантан однос између језерско-континенталних наслага (нпр. DLS, SLS) и баденских морских седимената представља једну од занимљивих тема. У овом раду смо проучавали пет истражних бушотина (источна Србија) и анализирали главни фацијални образац, биостратиграфске карактеристике миоценске сукцесије и применили U-Pb радиометријско датирање вулканских туфова интерстратификованих у седиментној серији са слојевима угља (бушотина NRKR-17002). Добиjeна је конкордија старост од 16,9 ± 0,2 милиона година за сва анализирана зрнца циркона без наследних ...
    Доњи–средњи миоцен, језерске фације, морска трансгресија, U-Pb геохронологија, источна Србија.

  • Maceralni sastav i rang uglja Ibarskog basena

    Željana Novković, Nevena Andrić -Tomašević, Vladimir Simić, Dragana Životić (2022)
    Donjemiocenski ugljonosni Ibarski basen se nalazi u južnoj Srbiji. Intramontanski ektenzivni basen, izdužen u pravcu severozapad-jugoistok ispunjen je slatkovodnim sedimentima koji su formirani kao deo Dinarskog neogenog jezerskog sistema. Paleoreljef basena izgrađen je od paleozojskih amfibolskih škriljaca, sericit-hloritskih škriljaca, krečnjaka, mermera i metabazičnih stena, mezozojskih peščara, laporca, laporovitih krečnjaka, krečnjaka, dolomita, ofiolita i oligo-/miocenskih magmatskih stena. Tercijarne magmatske stene izgrađene su od oligocenskih dacito-andezita i neogenih kvarctlatita/riodacita i piroklastičnih stena. Miocenski sedimenti izgrađeni su od aluvijalnih breča, konglomerata, peščara, ...
    ugalj, macerali, refleksija vitrinita, Ibarski basen

  • Hazard i upravljanje rizikom od klizišta

    Abolmasov Biljana (2012)

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... odlike ima tercijarna ugljonosna serija na koju su navučene stene perma i mezozoika. Proces redukcije izvršio je i redukciju nekih članova produktivne serije. Vreme navlačenja prema B. Maksimoviću (1956) vezuje se za štajersku orogenu fazu. Produktivna serija senjsko-resavskih basena, nakon ...
    ... podnožju Samanjca. Silurske tvorevine predstavljene su peščarima, liditima i glinenim škriljcima u donjem delu serije i glinenim škriljcima sa sočivima krečnjaka ı peščarima u donjem delu serije. Usled znatne ubranosti i nepotpunog razvića u pojedinim delovima, debljina ovih tvorevina nije pouzdano utvrđena ...
    ... sedimenti imaju rasprostranjenje u oblasti senjsko-resavskih rudnika. Produktivna serija ove oblasti delom je donjomiocensko-burdigalska, a delom srednjemiocensko-helvetska (Maksimović, 1954). Produktivna serija sastoji se u donjim delovima od bazalnih konglomerata heterogenog sastava, breča i ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... Tokom formiranja gornjepaludinskih slojeva nastaje i meĎuslojna „jalovinska“ serija i glavni ugljeni sloj koji je trenutno u eksploataciji. Serija je veoma heterogena u planu i profilu. Međuslojna “jalovinska” serija zahvata prostor izmeĎu glavnog ugljenog sloja koji je u eksploataciji, glavnog ...
    ... ugljenog sloja dostiţe i do 50 m. Produktivna ugljena serija sa slojevima i proslojcima uglja zahvata najviši nivo zeleno– sive podinske serije (slika 1.26). Debljina joj se kreće u granicama od 25,0–30,0 m’, mestimično i više. U donjim nivoima serije ugljeni sloj je dosta raslojen (1–5 pa i više ugljenih ...
    ... Desertacija 35 Mikašistna serija Mikašisti na ovom prostoru zaleţu konkordantno preko gnajseva. Prelaz izmeĎu ovih metamorfita je postupan. Često se javlja smenjivanje slojeva gnajseva i mikašista. Slojevi i proslojci mikašista nalaze se unutar gnajsne serije, što ukazuje da gnajsevi i mikašisti ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... Раковца и Лединаца простире до Буковца на исток. Ови туфови (дацитског састава) јављају се као интерстратификоване партије у средње миоценској серији. Ова серија представљена је конгломератима, пешчарима, туфопешчарима, лапорцима, глинама и кречњацима. У овој зони највећи економски значај има 36 ...
    ... По старости и у генетском погледу међу њима су присутни (Ђоковић и др., 2002) језерски седименти тзв. „сланачке серије“ и морски седимент баденског ката. Седименти „сланачке серије“ избијају на површину на превојима испод врха висова. Наниже су прекривени квартарним покривачем. Представљени су ...
    ... јављају у најстаријим пребаденским седиментима – шареној и црвеној вулканогено-седиментној серији (Стевановић и др., 1977), која се састоји од глина, пешчара, доломита, шљунка, лапораца и туфова. Та серија најбоље је откривена дуж потока Асановца, и у њој се туфови јављају у неколико нивоа, ин ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... najniže fosilonosne članove paleozojskog stuba Kučaja. Donjem delu serije pripadaju peščari, kvarciti, konglomeratični peščari, argilofiliti ı metamorfisani glinci. Gornji deo serije izgrađen je pretežno od argilofilita. Debljina serije procenjena jJe na 700 metara. Silur (S) njegovi sedimenti zastupljeni ...
    ... navlake crvenih peščara. Njihova serija predstavljena je konglomeratima, arkoznim peščarima, ugljem, laporcima, laporovitim krečnjacima i glinama, čija Je debljina procenjena na 200 do 250 m. Grubi klastiti (M+!) rasprostranjeni su između Ravanice i Crnice, njihova serija predstavljena Je konglomeratima ...
    ... Preciznije, ukoliko uzmemo da je reperna vrednost za memoriju sistema (sliv reke Crnice) 0.2 (Mangin 1984), II serija srednje dnevnih proticaja ima najdužu memoriju odnosno ova serija Je najduže uslovno zavisna (period 1961-1990) i u ovom slučaju iznosi 43 dana. Period I ima nešto kraću memoriju ...

  • Analiza uporednog praćenja temperature površine ohlađenih materijala pri njihovom zagrevanju do ambijentalne temperature

    Stevan Đenadić, Ljubiša Tomić, Vesna Damnjanović, Katarina Nestorović (2021)
    U datom eksperimentalnom radu su termografskim metodama ispitivane termofizičke karakteristike različitih materijala. Za ispitivanja su izabrani mesingani niovčić, ugalj i pelet, jer imaju različita termoizolaciona svojstava i različito stanje površine. Uzorci su najpre hlađeni, a zatim je njihovo zagrevanje na sobnoj temperaturi praćeno termalnom kamerom. U drugom delu eksperimenta, korišćena je impulsna termografija, a zagrevanje površine uzoraka vršeno je svetlosnom pobudom.
    termografija, impulsna termografija, nedestruktivno testiranje materijala, mesing, ugalj, pelet

  • Геологија угљева

    Драгана Животић (2018)
    угаљ, лежишта угља

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Често су интензивно катаклазирани. Јарешничка серија је откривена у југозападном делу терена на планинама Дукат и Црноок. Подина серије је непозната. Стене серије имају јасне односе према повлатној лисинској ордовицијумској серији. Основу серије чине лискунске стене пелитског и псамитског порекла ...
    ... лисинске серије локализован у пределу Радовнице није могао бити одвојен од серије Стајевца. Серија Божице гради североисточне ободне делове сурдуличког гранитоидног плутона-просторе између горњег и средњег тока реке Врле, Власинске Округлице и планине Велики Стешер. Горњи део серије изграђују ...
    ... и албит-хлорит-серицитски тракасти шкриљци, епидозити, амфиболски шкриљци и кварцити. Суперпозиционо серија је изнад лисинске серије. У њу је утиснут гранитоид Божице који је један део серије прогресивно метаморфисао до епидот-амфиболитске фације, већим делом уз привођење кварц-фелдспатске материје ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Често су интензивно катаклазирани. Јарешничка серија је откривена у југозападном делу терена на планинама Дукат и Црноок. Подина серије је непозната. Стене серије имају јасне односе према повлатној лисинској ордовицијумској серији. Основу серије чине лискунске стене пелитског и псамитског порекла ...
    ... лисинске серије локализован у пределу Радовнице није могао бити одвојен од серије Стајевца. Серија Божице гради североисточне ободне делове сурдуличког гранитоидног плутона-просторе између горњег и средњег тока реке Врле, Власинске Округлице и планине Велики Стешер. Горњи део серије изграђују ...
    ... и албит-хлорит-серицитски тракасти шкриљци, епидозити, амфиболски шкриљци и кварцити. Суперпозиционо серија је изнад лисинске серије. У њу је утиснут гранитоид Божице који је један део серије прогресивно метаморфисао до епидот-амфиболитске фације, већим делом уз привођење кварц-фелдспатске материје ...

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... difеrеnciјаtа su tеsеrаlnа mаgnеtit-ulvоspinеl sеriја i rоmbоеdаrskа hеmаtit-ilmеnit sеriја. U tоku hlаđеnjа, оvi minеrаli, оdnоsnо člаnоvi nаvеdеnih izоmоrfnih sеriја nајčеšćе оbrаzuјu tеksturе izdvајаnjа. Pritоm, fаzni оdnоsi оvih izоmоrfnih sеriја primеnjuјu sе u gеоtеrmоbаrоmеtriјi mаgmаtskih ...
    ... pojava izomorfnih serija, tekstura izdvajanja i zamenjivanja. Dve najznačajnije visokotemperaturne izomorfne serije koje se javljaju u magmatskim i metamorfnim stenama i Fe-Ti ležištima kristalizacionih diferencijata, su teseralna serija magnetit-ulvospinel i romboedarska serija hematit-ilmenit. U ...
    ... kаrаktеrističnе оsоbinе Fe-Ti оksidа kао štо su pојаvа izоmоrfnih sеriја i sеkundаrnih tеksturа trаnsfоrmаciја (dеkоmpоziciја čvrstih rаstvоrа i izdvајаnjе, tеksturе zаmеnjivаnjа i sl.). Dvе nајznаčајniје visоkоtеmpеrаturnе izоmоrfnе sеriје kоје sе јаvlјајu u mаgmаtskim i mеtаmоrfnim stеnаmа i Fe- Ti ...

  • Opšta geologija

    Nataša Gerzina, Ivana Carević (2019)
    Geologija

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Prilog poznavanju režima voda reke Visočice

    Vesna Ristić Vakanjac, Jovan Nikolić, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Jelena Ratković (2018)
    Специфични геолошки и хидрогеолошки услови у области слива реке Височице, а пре свега широко распрострањење карбонатног средње тријаског комплекса стена, као и доњо тријаске шарене серије (алевролити, пешчари, конгломерати) имали су за последицу формирање специфичног типа дренажне мреже као и специфичног режима отицаја реке Височице и њених значајнијих притока. У конкретном случају, у горњим деловима слива ове реке као и њених главних притока, у оквиру доњо тријаских седимената развијен је дендритичан тип хидрографске мреже, док преласком на средње тријаске ...
    režim, specifični oticaj, Visočica

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"

    Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Aleksa Paunović (2024)

  • Turbidity simulation for short-term prediction: case study of the karst spring Surdup (Bor, Serbia)

    Marina Pešić, Vesna Ristić Vakanjac, Boris Vakanjac, Kostadin Jovanov (2016)
    Из перспективе снабдевања пијаћом водом, квалитет воде карстних издани је међу највишим, и често захтева само њихову дезинфекцију пре употребе. Међутим, карстне подземне воде изложене су одређеним притисцима. Током сушних периода углавном има мало воде, а током кишних периода има изненадних променa и квалитета и количине воде. Реакција слива на падавине је често брза и варијације у параметрима квалитета и квантитета (истицање, ниво вода, замућеност, укупан број микроорганизама, суспендовани нанос, итд.) су нестабилни. Ово захтева праћење истицања и ...
    водоснабдевање, карстно врело, истицање, мутноћа, симулациони модели

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... ovom članu (tzv. „Srednja serija”) dosta učestvuju metapeščari i predstavljaju dominantnu jedinicu. Podređeno spram njih pojavljuju se sericitski škriljci i filiti. Veoma retki su aktinolitsko-epidotski škriljci i kvarciti sa sericitiom. Generalno uzevši, tvorevine ove serije zastupljene su sa obe ...
    ... metamorfozom kvarcnih peščara, a druga metamorfozom mikrobreča. Strukture su im blasto- psamitske i lepidoblastične. Južno od Boranje u ovoj seriji pojavljuju se aktinolitsko-epidotski škriljci. Po autorima tumača oni su orto porekla i nastali od bazičnih stena. 2.2.3 Srednji karbon (C) Ova ...
    ... osnovu mikrofosila (Pachyphloia ı Parapachyphlota, itd.) i debljina mu iznosi oko 150 m. 2.2.5 Donji trijas (T,”) Ova jedinica (tzv. „Karbonatna serija” po autorima lista) predstavljena Je krečnjacima. Oni se pojavljuju u dugačkim zonama sa prekidima . zbog mnogobrojnih lateralnih ·prelaza u klastite ...

  • Flotability of chalcopyrite from the Rudnik deposit

    Đurica Nikšić, Predrag Lazić, Milena Kostović (2021)
    Директно селективно флотирање олова, бакра и цинка у флотацији рудника „Рудник” датира од 1984. године. Технолошка шема омогућава директно издвајање селективних концентрата у три циклуса. У првом циклусу се издваја минерал олова (галенит), док су минерал бакра (халкопирит) и минерал цинка (марматит) депримирани. У другом циклусу се оток концентрације минерала олова кондиционира и припрема за издвајање минерала бакра. Након кондиционирања, у овом циклусу се издваја минерал бакра. У трећем циклусу се оток концентрације минерала бакра кондиционира и припрема за ...
    Директно селективно флотирање, халкопирит, KAX, NaCN