Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Karstna vrela

110 items

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... neogenih i karstnih izdani tek treba da bude uspostavljeno. Od strane RHMZ trenutno se prate promene vodostaja i proticaja samo na jednom karstnom vrelu - vrelu Mlave. Pored vrela Mlave, tokom 1995. godine od strane iste službe otpočela su redovna hidrometrijska merenja na još 18 vrela, a osmatranja ...
    ... postojanje znatnih rezervi karstnih izdanskih voda. Među brojnim vrelima, jedanaest su najmanje izdašnosti sa više od 1000 l/s (lit. 21 i 22). Grupe karstnih vrela čija je izdašnost veća od 100 l/s u minimumu u „prosečnoj“ hidrološkoj godini, su: u Jadarskoj zoni: Vrelo Orlovac. u masivu Tare i Z ...
    ... postojanje znatnih rezervi karstnih izdanskih voda. Medu brojnim vrelima, jedanaest su najmanje izdasnosti sa vise od 1000 1/s (lit. 21 i 22). Grupe karstnih vrela ¢ija je izdasnost veca od 100 I/s u minimumu u »prosecnoj« hidroloskoj godini, su: e _u Jadarskoj zoni: Vrelo Orlovac. e umasivu Tare i ...

  • Metodologija analize i prognoze izdašnosti vrela Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Vesna Ristić (1995)
    Analiza, prognoza, vrela, Kučajsko-Beljanički masiv

  • Hidrogeološke karakteristike i uslovi zaštite karstnog vrela Raške

    Pantelić Z, Vranješ Ana, Milenić Dejan (2014)

  • Uticaj padavina na hidrohemijski režim vrela Banje kod Petnice

    Golubović Radisav, Ristić-Vakanjac Vesna, Papić Petar (2014)

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... količina iznosi 200 1/s (Vasić, 2017.). Dreniranje karstne izdani vrši se isticanjem izdanskih voda preko vrela, podzemnim isticanjem i delom u procesu evapotranspiracije. Karstne izdanske vode Javljaju se na nekoliko vrela: vrelo Crnice, vrelo Grze, vrelo Svete Petke, termalni izvor u Sisevcu. TRistić ...
    ... proračun dnevnih isticanja iz karstnih vrela“ str 147-148. 35 Vrelo Crnice nalazi se u naselju Sisevac, na kontaktu urgonskih krečnjaka i permskih peščara. Spada u Jaka karstna vrela razbijenog tipa, njegova izdašnost vrarira od 275 — 1350 1/s. U Sisevcu pored vrela Crnice, ispitivanja su vršena ...
    ... Velike Morave nastaje od jakog karstnog vrela u Sisevcu, odakle teče prema zapadu, zatim povija ka jugu gde Je usekla klisure Pljoša i Zabrege. U Zabreškoj klisuri prima vode više izvora i vrela. Na izlazu iz klisure prima, takođe, vode više izvora kao ı Jako karstno vrelo Toplik u Popovcu. Od Popovca ...

  • Određivanje dinamičke zapremine i bilans karstnih izdanskih voda Velikog vrela (južna Beljanica)

    Ristić-Vakanjac Vesna, Stevanović Zoran, Polomčić Dušan, Blagojević Borislava, Čokorilo Marina, Bajić Dragoljub (2013)

  • 3D modeling and monitoring of karst system as a base for its evaluation and utilization: a case study from eastern Serbia

    Saša Milanović, Zoran Stevanović, Ljiljana Vasić, Vesna Ristić-Vakanjac (2013)
    Earth-Surface Processes, Geology, Pollution, Soil Science, Water Science and Technology, Environmental Chemistry, Global and Planetary Change

  • Assessment of the discharge regime and water budget of Belo Vrelo (source of the Tolišnica River, central Serbia)

    Čokorilo Ilić Marina, Ristić-Vakanjac Vesna, Oudech Sibela, Vakanjac Boris, Polomčić Dušan, Bajić Dragoljub (2014)

  • Hydrochemical changes and groundwater grouping data by multivariate statistical methods within one karst system: recharge–discharge zone (Eastern Serbia case study)

    Ljiljana Vasić, Dragana Živojinović, Vladana Rajaković-Ognjanović (2020)
    Geochemistry and Petrology

  • Preliminary analysis of Krupaja Spring discharge (Еastern Serbia)

    Jovana Nikolić, Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Zoran Stevanović, Ljiljana Vasić (2020)
    karst aquifer, monitoring, groundwater regime, Krupaja Spring, Serbia

  • Uticaj klimatskih promena na vodne resurse: primer sliv reke Mlave

    Vesna Ristić Vakanjac, Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Boris Vakanjac, Saša Bakrač, Radoje Banković, Veljko Marinović (2023)
    Na teritoriji Jugositočne Evrope, pa samim tim i u delu gde živimo (Republika Srbija i Republika Bosna i Hercegovina) za očekivati je da dođe do značajnijeg porasta temperature vazduha u značajnijoj meri, što će imati značajnijeg uticaja na padavine, njihovu unutargodišnju raspodelu, kao i pojavu sve više prisutnih ekstremnih vrednosti (izuzetno sušnih i kišnih godina). Sve ovo će uticati i na sam režim površinskih i podzemnih voda, resursa bez kojih život na ovoj planeti ne bi ni postojao. Da ...

  • A contribution to the understanding of the discharge dynamics and water balance of the karst spring Gornji Dušnik (Suva Planina)

    Aleksandar Tanasković, Vesna Ristić Vakanjac, Dušan Polomčić, Jelena Ratković (2023)
    A sufficiently long time-series of daily discharges is needed to assess the discharge dynamics and calculate the water balance equation parameters of a spring (river source). The paper assumes that a catchment is gauged if a time-series of observations of at least 30 years is available, which is a rare case in Serbia. One-year monitoring is often set up to verify the reserves of a water source or spring intended for capture. Monitoring ceases after the final report is ...
    discharge dynamics, water balance, catchment area, karst spring Gornji Dušnik, Suva Planina

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... na Dujkama, Vrelo Grabovice - Sjeničko vrelo, klisura reke Veljušnice; strogi rezervati prirode Gutavica i Paljevine. Stepen ugroženosti: Nizak. Može ga oštetiti antropogeni faktor. Stepen zaštite: Nezaštićen. Opis: U području sela Čedovo (Slika 90B), nalazi se 20 karstnih izvora termalnih ...
    ... banji. Površinske reke ovog kraja najčešće nastaju iz jakih kraških vrela. Poznato je Sjeničko vrelo - vrelo Grabovice, Šarsko vrelo, vrelo Vape, vrelo Kamešnice, vrelo Skudle, Stupsko vrelo, vrelo Beljan, Gornje i Donje vrelo, Grohot i mnoga druga. U severozapadnom delu Pešterske visoravni u ...
    ... Geol. an. Balk. poluos., 49. 11-160. Dragišić, V., Špadijer, S., Živanović, V. i Krmpotić, M. (2007): Hidrogeološke karakteristike termalnih karstnih vrela u lokalnosti Čedovo kod Sjenice. 7.simpozijum o zaštiti krasa. Bačka Palanka. str. 36 - 42. Ljiljana V. Grujičić - Tešić Doktorska disertacilja ...

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... da posete karstne fenomene istočne Hercegovine i Crne Gore, koji obuhvataju karstna vrela Oko, Vrelo Bune, Vrelo Bregave, Tučevac i Ušac u Hercegovini, odnosno Glavu Zete, vrela ljuta, Sopot, Spila Risanska i vrulju Bolje Sestre u Crnoj Gori. Pored vrela, studenti su posećivali i karstna polja istočne ...
    ... i do dubine od 100 metara. Istraživanje i monitoring izdašnosti i proticaja (karstna vrela, izvori, vodotoci) Pored istraživanja na hidrogeološkim objektima CHK vrši i sva istraživanja i monitoring karstnih vrela, izvora ıi površinskih vodotokova uopšte. Za potrebe ovih istraživanja CHK poseduje ...
    ... proračuna, simulacija i prognoza izdašnosti karstnih vrela, primene hidroloških modela u karstu, statističkih metoda u hidrogeologiji, regresije i korelacione analize u hidrogeologiji karsta, analize režima izdašnosti vrela i bilansa podzemnih voda u karstnim terenima. Takođe, oblast interesovanja ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... Горице. Обиљеживачу је било потребно 7 дана да пређе праволинијско растојања од 18 km између понора и врела, крећући се фиктивном брзином од 2,85 cm/s. Осим наведеног, подезмна хидролошка веза са врелом Омбле утврђена је и на понорима у Гељевом мосту, Кочелима, Пољицу и Придворцима, дијеловима тока ...
    ... ид. На врелу Омбле, незасићеност воде у односу на минералне фазе постаје израженија, изузимајући незнатно повећање вриједности индекса засићености код халита и значајније код CO2 (табела 64). Табела 64. Индекс засићености почетне воде (Требишњице у Горици) и крајње воде (Врело Омбле) у ...
    ... повременим врелима Обод и Баба Јама, у Фатничком пољу. Ова вода формира кратак површински ток који се највећим дијелом губи у понору Пасмици, на јужном ободу поља. Подземни ток отиче кроз високу крашку зараван и избија на врелима Требишњице, сада потопљеним акумулацијом Билећа. Под врелима Требишњице ...

  • Просторна анализа епикарста у оквиру карстног система источног дела Суве планине

    Бранислав Петровић, Зоран Стевановић, Вељко Мариновић, Снежана Игњатовић (2022)
    Епикарст представља највиши део стенске масе који је изложен карстификацији, при чему су главне карактеристике епикарста акумулирање подземне воде и стварање услова за формирање концентрисаних токова у подини ове зоне. У досадашњој пракси истраживања епикарста углавном су коришћене индиректне методе: даљинска детекција, анализа хидрограма карстних врела, хидрохемијске и изотопске анализе, па чак и опити трасирања, док је са друге стране јако мали број истраживача изучавао епикарст директним теренским истраживањима. У раду je приказана иновирана методологија истраживања епикарста, која користи ...
    епикарст, даљинска детекција, геоелектрична истраживања, Сува планина

  • Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji

    Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)
    ... formirana u mladim jezerskim naslagama. U kratkom periodu (1995.-2001.), osmatran je režim pojedinih karstnih vrela u istočnoj i zapadnoj Srbiji, ali su ova osmatranja prekinuta, osim na vrelu Mlave. Izdani u okviru neogenih basenskih naslaga i pukotinskih izdani nikada nisu osmatrane. Na drugoj ...
    ... objekti pod neposrednom ingerencijom RHMZ-a, za period do 2020. godine, u funkciji treba da bude 73 objekta, od čega je 59 postojećih (od toga i 6 karstnih vrela). To znači formiranje 14 novih osmatračkih punktova, pri čemu, na ime 5 novih punktova, treba iskoristiti postojeće pijezometre JP „Vode Vojvodine“ ...
    ... postojećih izvorišta PV. Za period posle 2020, predviđeno je uvođenje u mrežu još 90 punktova, pretežno sa postojećih izvorišta PV ili nekaptiranih karstnih vrela (Slika 2.). Predviđeni broj izvorišta i dinamiku njihove implementacije u monitoring mrežu i ovde treba prihvatiti uslovno, s obzirom da ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... izdašnosti vrela, hemijski sastav i temperatura PV su relativno stabilni. U pitanju su, najčešće, hladne, hidrokarbonatno-kalcijumske vode. Jedna od bitnih karakteristika izdani u karbonatnom karstu jesu zamućenja voda na vrelima, nakon intenzivnih padavina ili otapanja snega. Naime, karstne kanale, ...
    ... karstu, a cilj je prodor do zasićenih (vodonosnih) karstnih kanala, iz kojih se, u sušnim periodima, ne ostvaruje podzemni doticaj ka hipsometrijski višim prirodnim punktovima isticanja (vrelima). Galerije se najčešće lociraju na padinama, u zonama vrela i usmeravaju u zaleđe izdani. Mogu da se kopaju/buše ...
    ... dreniraju karstne izdani. U nastavku su izložene bitne karakteristike karstnih izvora, kao najraznovrsnijih u pogledu specifičnosti pojavljivanja i funkcionisanja. U tom pogledu, izdvajaju se sledeće grupe izvora: karstna vrela, potajnice, estavele, bočatni izvori i vrulje. Karstna vrela su snažni ...

  • Hidrogeološke karakteristike područja Cerničkog polja (Istočna Hercegovina) sa posebnim osvrtom na rizik od zagađena podzemnih vodnih resursa

    Petar Vojnović (2023)
    ... od OGmin:Gmax =1:6000. Opitom obilježavanja utvrđena je podzemna veza sa estavelom Obod u Fatničkom polju i vrelu Trebišnjice u Bileći, sa brzinama većim od 0,5 cm/s. S obzirom da karstni tereni predstavljaju geološki fenomen koji se odlikuje znatnom anizotropijom i otkrivenošću, postoji mogućnost ...
    ... kretanja podzemnih voda u čiju svrhu su korišćene metode rekonosciranja terena i opita obilježavnja. Sa hidrogeološkog aspekta dominantnu ulogu ima karstni tip izdani, dok se režim isticanja podzemnih voda, koji u najvećoj mjeri zavisi od infiltracije oborinskih voda, ocjenjuje kao neravnomjeran sa odnosom ...
    ... prostora za akumuliranje voda koje se prirodnim i dijelom vještačkim putem transportuju iz hipsometrijski višeg Gatačkog polja ka Fatničkom polju i vrelima Trebišnjice tj. na hipsometrijski nižim kotama od Cerničkog polja. Iz tog razloga do sada na ovom području su izvedena određena hidrogeološka ...

  • Mikroplastika u peloidima iz Srbije i Slovenije

    A. Šajnović, G. Gajica, F. Prosenc, S. Stojadinović, G. Veselinović, P. Trebše, P. Dabić, B. Jovančićević (2023)
    ... Republici Srbiji banje se prostirudužcele teritorije, a za ovu studiju uzorci peloidnog mulja uzeti su sa sledećih lokacija: Rusanda (Rus), Vrujci (Vru) ı Ovča (Ovč). Rusanda i Vrujci su aktivne banje, dok Ovča pripada malim izvorima koji su bogati peloidima i ne eksploatišu se, a koje koristi lokalno ...
    ... kod veće frakcije mikroplastike, kao što je 1-5 mm. Tabela 1. Sadržaj mikroplastike Uzorak Čestice mikroplastike (1-5 mm)/kg suvog peloida Vru 1,4 Ovč 8,5 Rus 13,9 Seč 5,1 Čestice mikroplastike koje su izolovane iz uzorka Rusanda dodatno su analizirane na ATR-FTIR, pri čemu su iden ...