Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Udarno bušenje

254 items

  • Odlaganje otpadnog materijala iz procesa bušenja naftnih i gasnih bušotina

    Лековић Бранко, Каровић-Маричић Весна, Даниловић Душан (2014)

  • Razvoj modela upravljanja cirkulacijom u postupku bušenja korišćenjem neuro fazi sistema zaključivanja

    Seyed Ali S. Razeghi (2022)
    Gubitak isplake predstavlja nekontrolisano isticanje bušaćeg fluida kroz formacije kao što su kaverne, pukotine, ili drugi slojevi. Tradicionalne metode procene gubitka isplake se zasnivaju na primeni seizmičkih podataka ili pronalasku „mesta“ gubitka isplake na osnovu raspoloživih podataka iz susednih bušotina. Međutim, ove metode procene nisu pouzdane.‘ U disertaciji je izvršena analiza i procena uticaja parametara bušenja, geoloških faktora, karakteristika formacije i fluida na gubitak isplake kao i na formiranje fraktura u formacijama. Uspostavljeni su modeli koji podrazumevaju proces obrade ...
    naftna bušotina, gubitak isplake, fuzzy logika, ANFIS model

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... Potrebno vreme za bušenje i miniranje Potrebno vreme bušenja izračunava se na osnovu brzine bušenja (po preporuci proizvođača opreme) v = 0,5 m/min. Ukupno vreme bušenja jedne lepeze: L : +—o—x2xt, +t, +t,,min l P z s gde je: L» - dužina svih bušotina (109 m) v - brzina bušenja (0,5 m/min) ...
    ... hodnika za bušenje. Hodnik se nalazi u sredini komore, omogućavajući simetrično raspoređivanje bušotina u odnosu na osu hodnika ili komore.(Prikazano u slikama 5 i 6) Bušenje se može vršiti iz jedne ili dve tačke, a zbog povoljnijeg rasporeda bušotina, projektom je predviđeno bušenje iz dva centra ...
    ... centra. Većina opreme, uključujući garniture za bušenje proizvođača kao što su Atlas Copco (SIMBA) i Tamrock (SOLO), prilagođena je ovom načinu rada. 27 Slika 6: Garntura za bušenje dugačkih bušotina SIMBA S7D 28 Šema bušenja minskilh bušotina R=1:100 'Nagiblepeze bušotina u pojasu miniranja: ...

  • Application of softwares for drilling and blasting

    Stefan Milanović, Lazar Kričak, Milanka Negovanović, Nikola Simić, Jovan Marković (2019)
    U današnje vreme softveri se sve više primenjuju u rudarstvu kroz eksploataciju mineralnih sirovina, projektovanje rudnika, u obavljanju različitih operacija na terenu i sl. Među softverima za rudarstvo, postoje softveri za specifične rudarske operacije, kao što su operacije bušenja i miniranja. Ovi procesi su veoma važni u eksploataciji čvrstih mineralnih sirovina, jer predstavljaju najjeftiniji i najefikasniji oblik fragmentacije stenske mase. Kroz rad, predstavljeni su neki od softvera u kombinaciji sa modernim tehnologijama, koje se koriste širom sveta i koje ...
    softver, moderne tehnologije, miniranje, bušenje, minsko polje

  • Fizika i dinamika mlaza isplake. – faktori od uticaja na tehnologiju i ekonomiku dubokog bušenja

    Borivoje Aleksić (1977)
    Fizika, dinamika, isplaka

  • Otklanjanje prihvata alata za bušenje kao uslov uspešnog završetka izrade bušotine

    Dušan Lj. Janačković (2018)
    diferencijalni prihvat, bušeći alat, bušotinski kanal, isplaka, formacija

  • Mašine i uređaji za bušenje i opremanje naftnih i gasnih bušotina

    Batalović Veselin (2011)

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... postavljanje i premeštanje garnitura za bušenje usvajamo da je tp = 30 min, koliko je usvojeno i vreme planiranih zastoja t, = 30 min. Potrebno vreme bušenja izračunava se na osnovu brzine bušenja (po preporuci proizvođača opreme) v = 0,5 m/min. Ukupno vreme bušenja Jedne lepeze: L L ; E i+—xt„ + ...
    ... izabrao drugu opciju zbog boljeg rasporeda bušotina. Većina garnitura za bušenje, uključujući mašine Atlas Copco - SIMBA i Tamrok – SOLO, može se prilagoditi za ovu vrstu bušenja. Na slici iznad prikazana je garnitura za bušenje dugačkih bušotina SIMBA S7D. Za minsko punjenje koristi se ANFO eksplozivna ...
    ... ,10.5,10%.2v0,5430+30=45517 min 1><0,5)<0,8 1 1,5 To=7,0h=48h Normativi na bušenju i miniranju Normativ na bušenju minskih bušotina (metara/čas) je: nb = Lo/Tb , m/h m = 109/8 = 14,4 m/h Normativ na bušenju minskih bušotina (metara po toni) No = LW/Qn , m/t No = 109/1.206,1 = 0,09 m/t ...

  • Zakonomernost skretanja dubokih bušotina sa odrazom na kritični tačku i režim bušenja, sa posebnim osvrtom na jugoistočni deo Panonskog basen

    Zoran Konstantinović (1978)
    Bušotine, kritična tačka, Panonski basen

  • Aranđelovački i Kosmajsko-Mladenovački produktivni miocenski basen : Stratigrafsko-tektonske osobine i pojave mineralnih sirovina na osnovu površinskog promatranja i bušenja. I, II

    Dragan Dolić (1965)
    Miocen,Aranđelovac,Kosmaj,Mladenovac,Stratigrafija, tektonika

  • Primena tehnologije bušenja i miniranja u eksploataciji uglja za široku potrošnju na površinskom kopu Polje D

    Kričak Lazar, Janković Ivan, Negovanović Milanka, Zeković Dario (2008)

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... analizu. 2.4 Istražno bušenje Istražno bušenje je vršeno u više navrata (tabela g-1). Istražno bušenje od 2010-2017. godine je obuhvatilo 308 kosih i vertikalnih dijamantskih bušotina Pri okonturivanju ležišta i proračunu rezervi, nisu korišćeni podaci istražnog bušenja do 2004. god. U tabeli ...
    ... radovi Bušenje minskih bušotina na čelu radova otkopnog hodnika vrši se bušaćim kolima opremljenim sa dva hidraulična bušaća čekića. Na ovaj način omogućuje se siguran i efikasan rad na bušenju, visoka produktivnost, preciznost bušenja, kao i potpuna automatizacija procesa. Za potrebe bušenja u primeni ...
    ... ispitivanja) po periodima istraživanja Period Istražne Dužina Geotehničke | Dužina | Hidrogeološke Dužina istraživanja | Dušofine bušenja bušotine bušenja bušotine bušenja l 2 3 4 5 6 1 2004/10 9 4.052,90 2011 9 4.200,90 2012 17 18.339,70 2013 24 27.468,70 2014 6 5.223,10 2015/16 43 42.175 ...

  • Implementataion of the modern technologies in order to control the drilling an blasting works

    Miljan Gomilanović, Stefan Milanović, Nikola Stanić, Aleksandar Doderović, Nikola Simić (2018)
    U ovom radu prikazanе su mogućnosti primene savremenih tehnologija u oblasti bušenja i miniranja pri površinskoj eksploataciji ležišta mineralnih sirovina, problemi koji se javljaju prilikom izvođenja radova, kao i moguća rešenja i prednosti primene ovih tehnologija.
    bušenje, miniranje, dron

  • Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava

    Sara Nikolić (2024)
    Završni rad sa temom „Tehnologija izrade jamskog magacina eksploziva i eksplozivnih sredstava” sastoji je iz opšteg dela i specijalnog dela. U opštem delu prikazani su : geologija ležišta, određivanje kapaciteta magacina eksplozivnih sredstava, lokacija i opis magacina. U specijalnom – drugom delu ovog završnog rada prikazani su: potrebni proračuni, tehnologija izrade magacina, predmer i predračun radova, normativi materijala, energije i radne snage, organizacija i dinamika izvodjenja radova. Prilikom izrade završnog rada, uz primenu svih propisa vezanih za ovu oblast, korišćene su ...
    magacin, eksploziv, sredstva za iniciranje, hodnik, komor
    ... vazdušnog udarnog talasa biće snažnije kod dejstva eksplozije u magacinu, a razorno dcjstvo biće veće kod komornog punjenja. Sigurnost zaposlenog. osoblja u jami i na površini, direktno ili indirektno, ugrožavaju sledeća dejstva eksplozije u magacinu: a) Dejstvo vazdušnog udarnog talasa; b) ...
    ... navedena pod a, b i c i svako od njih ce se posebno razmotriti. 22 Vazdušni udarni talas, čiji pritisak na mestu eksplozije iznosi više desetina hilljada bara naglo opada sa rastojanjem. Gašenje pritiska na frontu udarnog vazdušnog talasa zavisi od poprečnog preseka prostorija kroz koje se kreće ...
    ... iniciranja. Ukupno vreme potrebno za bušenje i miniranje iznosi: Tym = Ty + Ta = 1,8 + 0,65 = 2,45 h (6.14) Usvaja se Tbm=2,5h. U slučaju da, iz objektivnih razloga, nije moguće ostvariti planirano vreme bušenja, potrebno je, određenim dogovorima, rad na bušenju obavljati sa dva bušaća čekića po ...

  • Merenje u naftnom rudarstvu

    Snežana Aleksandrović, Branko Leković (2020)
    metrologija, ležišta nafte

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... izdvajanja prašine pri bušenju (1,5). 3 =- __ _____=0,72mš Q,83 – 0,04) · 1,5 m /s Qz Mineralna prašina se prilikom bušenja minskih i ostalih bušotina uglavnom eliminiše primenom mokrog bušenja, odnosno bušenja sa vodom i isplakom. Za slučaj kratkotrajnog suvog bušenja moraju se koristiti bušilice ...
    ... radilištu iznosi: un [} (rpun + Tyov) Ta = —1H 5 tim,min Ukupno vreme na bušenju i miniranju: Tbm = Tb + Tm, min Potrebno vreme bušenja za 1 m' hodnika: Ta= _m],/] , mln/ m Normativi materijala ı energije pri bušenju Potrebna količina industrijske vode po ciklusu: m3 in=n'qiv'Tb'K1'K2·M ...
    ... buš. čekića (0,36 m3/min) po specifikaciji pri ručnom bušenju 5,5 m?/min, T — efektivno vreme bušenja, Kiı – koeficijent gubitka kom. vazduha u buš. čekiću (1,1), K» – koeficijent gubitka kom. vazduha u cevovodu (1,2). Proračun bušenja i miniranja U sledećim tabelama (4.12-4.19), a u skladu ...

  • Uticaj karakteristika ispirnih fluida na pribušotinsku zonu naftnih i gasnih bušotina

    Tatjana A. Malbašić (2016)
    bušotine, nafta, gas, ispirni fluidi, bušenje

  • Uticaj parametara bušačko minerskih radova na stepen drobljenja raspucale rudne mase sa posebnim osvrtom na površinski kop rudnika bakra Bor i kamenoloma krečnjaka Novi Popovac

    Ivan Krsmanović (1978)
    Bušenje, miniranje, drobljenje, bakar, krečnjak, Bor, Novi Popovac

  • Gas-lift wells optimization at the oil field "K"

    Dušan Danilović, Marija Ilić, Miroslav Crnogorac, Lola Tomić (2022)
    naftna bušotina, raspodela gasa, gas-lift, optimizacija

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... paketa nije definisana Jer se bušenjem dubokih bušotina u Semberiji, nije izašlo iz trijasa, odnosno bušotine su se završavale u njima zbog gubitka isplake, zaglave alata i nemogućnosti nastavka bušenja. Kreda (K) na području Semberije je takođe definisana istražnim bušenjem. Gornja kreda (K») leži ...
    ... 591 mu okviru trijaskih krečnjaka i dolomita. Zbog nemogućnosti pokretanja, izvršeno Je pomjeranje mašine ı novo bušenje do konačne pomenute dubine. Kako je i prilikom drugog bušenja došlo ponovo do gubitka isplake, bušotina nije završena 1 ispitana, te Je izvršena njena likvidacija i napuštanje ...
    ... klipe, a u sklopu Šapca takođe su ustanovljene istražnim bušenjem međutim znatno pliće nego u sklopu istražnog područja. Trijaske (T) sedimente stijene nisu otkrivene na površini terena u ispitivanom području, već su utvrđene bušenjem dubokih bušotina i predstavljaju paleoreljef šireg prostora ...