Претрага

Упит dcterms_subject_txt:istočni obod vardarske zone.

544 items

  • Да ли су сви калкоалкални интраофилолитски гранитоиди источне Вардарске зоне јурске старости?

    Шарић Кристина, Цветковић Владица, von Quadt, Albrecht, Peytcheva Irena, Малбашић Јована (2018)

  • Приказ јединице шелфних карбонатно-кластичних стена (централни део Вардарске зоне)

    Гајић Виолета, Дунчић Милена, Гајић Владислав, Васић Небојша (2018)

  • Geoloski profil planine Avale (severna Šumadija) - uvid u litostratigrafiju i tektonske strukture

    Marinko Toljić, Bojan Glavaš-Trbić, Maja Maleš, Nikola Ranđelović (2022)
    Mezozojske formacije Šumadije dele tektonsko-stratigrafsku evoluciju južnijih delova suture jedinica Adrijskog i Evropskog afiniteta, uključujući gornjojursku obdukciju, krednu subdukciju i paleogenu kontinentalnu koliziju. Finalni rezultat dugovremene evolucije u geodinamički složenom ambijentu su komplikovani tektonski i litostratigrafski odnosi različitih mezozojskih formacija suture. Geološki profil kroz planinu Avalu omogućava uvid u skoro potpunu sukcesiju mezozojskih formacija i prostorne pozicije i kinematiku značajnih tektonskih struktura najsevernijih segmenata suture u Šumadiji. U tektonskom kontekstu, mezozojske formacije okoline Beograda najčešće su interpretirane kao deo Istočne ...
    sutura, parafliš, bazalna navlaka, transkurentni rased

  • Poređenje rezultata interferometrijske analize za zemljotrese na istočnom anatolijskom rasedu od 2020. i 2023. godine

    Dragan Živković (2024)
    Ovaj rad se bavi analizom površinskih deformacija izazvanih zemljotresima u Turskoj iz 2020. i 2023. godine korišćenjem diferencijalne satelitske radarske interferometrije (DInSAR tehnike). Cilj istraživanja bio je da se kvantifikuju i uporede deformacije terena izazvane ovim seizmičkim događajima i da se razumeju mehanizmi koji stoje iza oslobađanja seizmičke energije u regionu. Analizom DInSAR snimaka, identifikovane su različite deformacije duž rasednih zona za svaki zemljotres. Dok je zemljotres iz 2020. godine (M 6,7) izazvao lokalizovane deformacije duž Istočno anatolijskog raseda, zemljotres ...
    DInSAR, Istočno anatolijski rased, Kahramanmaraški trostruki spoj

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... je sastavni dio eksterne Vardarske subzone. 29 Schmid et al., (2008) u okviru unutrašnjih Dinarida izdvaja Istočno Bosansko-Durmitorsku navlaku, Drina-Ivanjica jedinicu, Jadar-Kopaonik jedinicu i u njihovoj tektonskoj povlati Zapadno Vardarske ofiolite. Sava zona označava položaj suture između ...
    ... ofiolitske navlake. Jadarski blok prema Karamati (1975) nije dio Vardarske zone, nego blok koji je tektonski smješten u njoj tokom gornje krede. Međutim, Dimitrijević (1995) smatra Jadarski blok sastavnim dijelom Vardarske zone. Jadarski blok izgrađen je od nisko metamorfisane paleozojske osnove ...
    ... centralnu dinarsku oblast, julijske Alpe i savske bore. Kao posebnu jedinicu izdvaja vardarsku zonu i Jadransko predgorje sa obodom (dalmatinsko — hercegovačka zona, zona budve, južnojadranska zona (sve tri kao periplatformne), apulijsku platformu i Jadranski predgorni blok (stari kristalasti ...

  • Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena Rudnika

    Kostić N. Bojan (2021)
    Kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena na planini Rudnik ispitivan je na uzorcima iz pet bušotina. Definisano je šest varijeteta krednih stena (protolita) koji čine dve litološke jedinice izgrađene od klastičnog, karbonatnog i klastično-karbonatnog materijala. Vulkanskom aktivnosti na Rudniku formirana su vulkanska tela koja se utiskuju duž slojevitosti sedimentnih stena, a neka ih presecaju u vidu dajkova. Starost ovog vulkanskog događaja određena je na 23.9 miliona godina. Ovaj miocenski vulkanizam doveo je do kontaktno metamorfnih promena sedimentnih stena i obrazovanja skarnova ...
    Rudnik, kontaktni metamorfizam, sedimentne stene, hornfels, skarn, granati, vezuvijan
    ... dolinom Gruže. Istočna granica ove prstenaste strukture je kontakt između gornjokrednih sedimentnih stena i serpentinita. Ovaj kontakt je definisan kao Stragarski rased, koji predstvlja gornjokredno-donjopaleogenu navlaku i kontakt između Sava zone i ispredlučnog basena Istočne Vardarske zone (Toljić i ...
    ... plutonsko telo granitoidnog sastava. 9 TEKTONSKA I GEOLOŠKA GRAĐA Istraživano područje nalazi se na samom zapadnom obodu Sava zone, sastavnog dela Vardarske zone (slika 3), koja je u geološkom i naučno-istraživačkom pogledu, teren oko koga je još uvek otvorena debata. Na aktuelno pitanje ...
    ... 79 Nastavak tabele 14: Koncentracije mikroelemenata i RZ u granatima 330A/18 310 310 310 310 310 310 310 310 obod obod obod obod obod obod obod obod P 24.4 22.4 20.2 530 15.8 22.9 34.7 22.5 Sc 1.15 1.38 1.49 1.04 0.72 3.28 1.93 0.59 Ti 374 420 415 336 229 798 289 700 V 8.6 9 ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... dela badena: donji - Lagenidna zona), srednji -zona sa Spirorutilus carinatus (d'Orbigny) i gornji -zona sa Bolivina dilatata i Ammonia viennensis (d'Orbigny)) prema Spajić (1977); Spajić i Džodžo Tomić (1973). Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis) ...
    ... severnoj Bosni, Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis) Doktorska disertacija 61 prema Jerkoviću (1978), zona NN6 odgovara mlađim nivoima srednjeg badena (deo Spirorutilus zone) i gornjem badenu (Bolivina zona). Severno od Save, na prostorima Hrvartske ...
    ... Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis) Doktorska disertacija 168 veza ne postoji, jer nisu utvrđeni sedimenti badena, a sarmat i panon na više mesta leže direktno preko mezozoika (Stevanović, 1977; 1977a). Duž istočnog oboda Kolubarsko-tamnavskog zaliva ...

  • Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića

    Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić (2022)
    Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...
    Riјеkа Crnoјеvićа, karstnо vrelo, mehanizmi isticanja

  • Палеогеографска реконструкција јадарског блокатоком млађег палеозоика

    Весна Цветков (2018)
    ... који се доковао уз Вардарску зону пре почетка касне креде, а данас га Западни појас вардарске зоне окружује са две гране. ДИМИТРИЈЕВИЋ (1995) Јадарски блок смешта у Вардаску зону коју дели на интерну, централну и екстерну субзону. Јадарски блок је део Екстерне вардарске субзоне заједно са Сремским ...
    ... MEMOVIĆ, E., RADOVANOVIĆ, Z., RESIMIĆ-ŠARIĆ, K. (2000): The Western belt of the Vardar zone - The remnant of a Marginal sea. Procee. of the Inter. Synpo. Geologu and Metallogeny of the Dinarides and the Vardar zone, 1, 132-135 MOREL, P., IRVIG, E. (1981): Paleomagnetism and the Evolution of Pangea ...
    ... који се формирао између Гондване на југу и Лауразије на северу током девона (MOREL & IRVING, 1981). У том новонасталом океану, који се простирао дуж зоне палеоекватора и јужније до 40 јгш, Јадарски блок је мигрирао за 228 у правцу севера тј. северозапада. Овај транспорт проузроковао је пеглање ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... smo videli istočna zona je zona u kojoj su konstatovani andeziti I vulkanske faze i u kojoj su uglavnom obrazovana rudna tela Borske metalogenetske zone. Ispitivanjem uzoraka svežih i alterisanih andezita sa pet lokaliteta (Majdanpek, Čoka Marin, Krivelj, Rudine i Čukaru Peki) duž ove zone primećene ...
    ... ppm) (tabela 7). Magnetit se javlja u anhedralnim do subhedralnim zrnima uglavnom u rasponu dimenzija od 0.1 do 0.5 mm. Po obodu zrna se konstatuje alteraciona zona zamene magnetita hematitom, dok se po unutrašnjosti zrna primećuje prisustvo izdvajanja finih lamela rutila (slika 15d). Sadržaj ...
    ... karakteristike vulkanskih stena Timočki magmatski kompleks (TMK) se nalazi u istočnoj Srbiji pružajući se pravcem S-J u dužini od oko 80 km. Ovaj pojas se prema severu nastavlja na rumunske Banatite, a prema jugu na zonu Srednjegorja u Bugarskoj. U širem geološkom kontekstu ovaj pojas je deo jednog ...

  • Горњокредне творевине северозападне Србије

    Bojan M. Glavaš-Trbić (2013-11-26)
    У раду су приказане палеогеографске карактеристике и геотектонски положајширег подручја (Јадарског блока и Вардарске зоне) које су утицале на условеталожења, односно карактеристике горњокредних творевина на простору данашњесеверозападне Србије.Описани су карактеристични локални геолошки стубови уз приказ њиховихлитолошких, биостратиграфских и седиментолошких карактеристика. При томе сукоришћена досадашња сазнања о предметном простору изложена у домаћим радовима,и извршена је компарација и корелација са подацима суседних терена, ширеперитетиског ареала.Истраживања у првој фази су вршена на међусобно удаљеним и релативномалим профилима – често само ерозионим крпама ...
    горња креда, стратиграфија, микрофосили, макрофосили, Јадарскиблок-Вардарска зона, СЗ Србија

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... Centralne Vardarske zone (prema Dimitrijević, 1997) ili Istočne Vardarske ofiolitske jedinice (prema Schmid et al., 2008) strukturno leže preko Moravske jedinice u krajnjim zapadnim delovima jastrebačkih planina (Slika 6-7 i Slika 6-8). Ofiolitski melanž je otkriven u uskoj izduženoj zoni ispod ofiolita ...
    ... elementa (Drinsko- Ivanjički element prema Dimitrijević (1997)). Schmid et al. (2008) u okviru evropske ploče izdvajaju Istočne Vardarske ofiolite (ekvivalent Centralnoj Vardarskoj zoni prema D. Erak: Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-balkanida u području Jastrepca 14 Dimitrijević ...
    ... S-tipa, a koji predstavljaju krajnju završnu fazu magmatizma u ovom delu Balkana. Petrović (2015) izučavanjem prostornog položaja Ofiolita Istočne Vardarske zone dolazi do zaključka da su ofioliti najverovatnije vezani za procese prirastanja, što je u suprotnosti sa ostalim ofiolitima Balkanskog ...

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... obdukcije (Schmid et al., 2008; Schmid et al., 2020). Ovi ofioliti su danas locirani u dva odvojena pojasa: Dinarska Ofiolitska Zona (DOZ) ı Ofiolit Zapadno-vardarske zone (OWVZ). Oni su izgađeni od serpentinisanih peridotita, gabrova, dolerita, bazalta i lokalno granita. Identični ofiolitski melanž ...
    ... pružilo nam je mnoštvo autora, kako domaćih, tako i stranih. O tektonici ovih prostora delom su pisali Toljić et al. (2019) rešavajući probleme Vardarske zone. Robertson&Karamata (1994) i Robertson et al. (2009) su rešavali probleme mezozojske tektonske evolucije tetiskog regiona. Pamić (1984) je ...
    ... tektonsku jedinicu sa paleozojsko-mezozojskom osnovom koja Je izgrađena od delova odvojenih od Adrije tokom kenozoika i povlatnim ofiolitima Vardarske zone koji su obdukovani preko ove osnove tokom gornje jure pa čak do najranije krede. Prema Dimitrijeviću (1997) ova jJedinica predstavlja daleko ...

  • Paleomagnetic study of Jurassic-Early Cretaceus sediments in the Danibicum of Eastern Serbia

    Vesna Cvetkov, Emo Marton, Vesna Lesić, Dragana Tomić (2015)
    ... opštem srednjem pravcu za Vardarsku zonu, sugerišući da su ove dve oblasti mogle zajedno učestvovati u CW rotaciji od oko 40° u vreme posle donjeg miocena. U cilju podrške ovog zaključka, planiraju se buduća istraživanja u oblasti koja se nalazi između Vardarske zone i Danubikuma. PALEOMAGNETIC ...
    ... Vojvode Mišić 39, 11000 Beograd, Serbija Ključne reči: paleomagnetizam, jura-donja kreda, Danubikum, Istočna Srbija Danubikum se prostire od južnih Karpata u Rumuniji preko istočne Srbije i nastavlja dalje u zapadnu Bugarsku. Ova jedinica se sastoji od kopleksnih navlaka Arjana, Coşuştea ...
    ... similar to those for the Vardar zone suggesting that these two areas could have participated in a CW rotation of around 40° together, in post Early Miocene times. In order to support this conclusion, we plan to extend the research to the area situated between the Vardar Zone and the Danubicum. References: ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Mikrofosili i biostratigrafija donje krede Gornjačko-suvoplaninske zone između Sokobanje i Niša (Istočna Srbija)

    Svetlana M. Polavder (2005)
    Mikrofosili, biostratigrafija, donja kreda, Istočna Srbija

  • New data on the age of an Upper Cretaceous clastic-carbonate succession in Brežđe (Western Serbia)

    Nevenka Đerić, Nataša Gerzina (2014)
    Gornja kreda, radiolarije, Jadar blok, zapadni pojas Vardarske zone, zapadna Srbija
    ... , Jadar Block, Vardar Zone Western Belt, Western Serbia 1. INTRODUCTION Brežđe village is situated in Western Serbia, at the foothills of the Maljen Mountain. The geological setting of the area is extremely complicated, considering the fact that this is a contact zone between the continental ...
    ... is referred to as the Vardar Zone Western Belt (KARAMATA, 2006), but also referred to under a variety of names such as the Inner Dinar- idic Ophiolite belt (LUGOVIĆ et al., 1991), the External Vardar Subzone (DIMITRIJEVIĆ, 1997, 2001) or simply the Vardar Zone (PAMIĆ et al., 2002). There are ...
    ... —— . | “Europe: north of the Vardar Zone Western Belt. It is considered (by incl. Serbo-Macedonian Massif the majority of Serbian geologists) to be either an integral Figure 1: Tectonic sketch of the Dinarides, modifted after SCHMID et al. part ofthe Vardar Zone (DIMITRIJEVIČ 1997) or an exotic ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... орогена (Zelić 2005). У истраживаном подручју, резултат тога је било навлачење Источне Вардарске офиолитске јединице преко седимената Сава зоне, али и активација Студеничке навлаке, тј. навлачење Западне Вардарске офиолитске јединице преко Дринско-ивањичке јединице (Schefer 2010). Предложени ...
    ... (којима припада Источна вардарска офиолитска јединица). Источно од овог шава, на Јастрепцу се налазе нискометморфисане стене горњокредног – палеогеног флиша, преко којих леже зелени шкриљци, мермери и мета-пелити. Ове стене, које такође припадају Сава зони, указују на то да су источно-вергентне навлаке ...
    ... представљају јужни продужетак Сава зоне (Schmid et al. 2008). У истраживаном подручју је Сава зона изграђена од кречњака, лапораца, конгломерата, пешчара и глинаца. Источна вардарска офиолитска јединица, која припада Карпато-балканском орогену, гради источни део истражног подручја (слика 4.2) ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... орогена (Zelić 2005). У истраживаном подручју, резултат тога је било навлачење Источне Вардарске офиолитске јединице преко седимената Сава зоне, али и активација Студеничке навлаке, тј. навлачење Западне Вардарске офиолитске јединице преко Дринско-ивањичке јединице (Schefer 2010). Предложени ...
    ... (којима припада Источна вардарска офиолитска јединица). Источно од овог шава, на Јастрепцу се налазе нискометморфисане стене горњокредног – палеогеног флиша, преко којих леже зелени шкриљци, мермери и мета-пелити. Ове стене, које такође припадају Сава зони, указују на то да су источно-вергентне навлаке ...
    ... представљају јужни продужетак Сава зоне (Schmid et al. 2008). У истраживаном подручју је Сава зона изграђена од кречњака, лапораца, конгломерата, пешчара и глинаца. Источна вардарска офиолитска јединица, која припада Карпато-балканском орогену, гради источни део истражног подручја (слика 4.2) ...