Претрага

Упит dcterms_subject_txt:tercijarne gline

157 items

  • P-T analiza uglja RB Kolubara

    Rada Vitomir (2024)
    Rudarski basen Kolubara predstavlja jedno od najvažnijih ležišta lignita u Republici Srbiji i ključni je faktor u snabdevanju zemlje energijom. Kvalitet uglja iz ovog basena direktno utiče na efikasnost termoelektrana i zadovoljenje energetskih potreba. U ovom radu, opisan je značaj tehničke i elementarne analiza uglja kako bi se utvrdili fizičko-hemijski parametri uglja iz Rudarskog basena Kolubara. U drugom delu rada dat je opis P-T analize uglja i njen značaj za ocenu mogućnosti čišćenja uglja. Takođe, dati su i rezultati ...
    Rudarski basen Kolubara, pliva tona analiza, lignit, kvalitet uglja, energetska efikasnost
    ... prisutni su komad i zrna koji potiču iz povlate i podine ugljenog sloja. Podinu ugljenih slojeva uglavnom grade gline, glinac i peskovita glina, ređe peščari i krečnjaci a povlatu gline, ređe peščari i krečnjaci. U literaturi postoji i druga podela pepela prema poreklu, koji ukupni pepeo svrstava ...
    ... 4000 20 2000 10 1,00 3,10 0 — == [ Ksilit 1< 1.05 Ugalj 1.05 < 1.5 Glina ž 1.5 Mulj gline i mulja u uzorku br. 3 Ukupan sadržaj čiste gline iznosio Je 24,81%, a mulja 5,20%. To znači da Je sadržaj lepljivog materijala ...
    ... nastavku. Tabela 15. Udeo ksilita, čistog uglja, gline, mulja i vrednosti kvaliteta (vlaga, pepeo i DTE) uzorka br. 3 Uzorak br. 3 M, % Vlaga (%) Pepeo (%) DTE (kJ/kg) Ksilit 1 < 1,05 1,00 55,7 3,1 9794 Ugalj 1,05 < 1,5 69,00 50,0 17,9 6256 Glina > 1,5 24,81 38,4 47,8 3045 Mulj<1 5,20 62,2 22 ...

  • Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca

    Aleksandar Tričković (2024)
    Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...
    depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija
    ... manjoj meri glina sa ugljem. Pesak je sitnozrn, liskunovitog sastava, sa ostacima ostrakoda. Bušotina X3 je najudaljenija bušotina na istraživanom području. Pored toga za nju ne postoje podaci za prvih 300 m geološkog stuba pa su na dobijeni na osnovu SP i EO krive. Radi se o glinama i peskovima ...
    ... geološki stub 1:50 Starost Uitologija lfj Tekstualni opis F. 'Smena peska, gline i ređe šljunka H Gline su peskovite i ugljenisane Fj = 250 f PI, Q) Š [-u s Laporci, peskoviti laporci, peskovite gline 6 i glino sa lignitom e 400 - ul d Konglomerati i peščari Sarmat| 100 Bk 50 | ...
    ... geofizičkih karotažnih merenja izdvojeni su Jurski ofioliti, sedimenti gornje krede, sarmatski konglomerati ı peščari, panonski pesak i gline i pliocenski pesak i gline sa ugljem. Tabela 1 Podaci o terenskim tačkama osmatranja Broj tačke Naziv Koordinate Starost || Zmajevac 45.156680, 19.775938 Gornja ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... pleistocenskih tvorevina i javljaju se na različitim dubinama, najčešće u smeni sa alevrit-peskom. Alevrit-glina i grube disperzne gline javljaju se povremeno u smeni, pri čemu komponenta alevrit-glina značajno preovlađuje. Boja peskovitih sedimenata varira od tamno-sive do svetlo-sive, dok fini peskovi ...
    ... karakterišu bogata sedimentacija peska i gline. Reka Tisa takođe ima ulogu u eroziji i akumulaciji materijala, stvarajući specifične geomorfološke oblike duž svojih obala. Podloga se sastoji pretežno od neogenih i kvartarnih naslaga, koje uključuju glinu, pesak i šljunak. Ove naslage su taložene ...
    ... od peskova, alevritskih peskova i alevritskih glina sa retkim proslojcima sitnozrnog šljunka. U gornjim delovima paketa primećuje se veće prisustvo peskovite komponente, koja se nalazi u cikličnoj smeni sa alevritskim peskom i alevritskim glinama. Peskovi i alevrit-peskovi čine osnovnu komponentu ...

  • Dosadašnja saznanja o bijelim boksitima na prostoru Crne Gore

    Mia Jovanović, Slobodan Radusinović, Vladimir Simić (2023)
    bijeli boksit, geološka istraživanja, geologija, geohemija

  • Mineralogija glina koje se upotrebljavaju za proizvodnju grnčarije u Rujištu (Ražanj, Srbija) - Mineralogy of clay used for pottery manufacture in Rujište (Ražanj, Serbia)

    Maja Milošević (2022)

  • Геолошке карактеристике лежишта ватросталних глина „Лазине“

    Давид Божић (2024)
    Овај дипломски рад бави се геолошким истраживањем и анализом лежишта ватросталних глина Лазине, које се налази у Србији. Ватросталне глине имају изузетно важну примену у индустрији, нарочито у производњи ватросталних материјала, као што су опеке и облоге које издржавају високе температуре. Циљ рада био је да се испита квалитативни састав и карактеристике глина и лежишта ,,Лазин'' процени економски значај лежишта, као и да се дефинишу потенцијали за експлоатацију и будућу производњу. Анализирана су геолошка својства терена, укључујући минералошки састав, ...
    ватростална глина, економски значај, Лазине, минерални састав
    ... 14 Povlatna peskovito-glinovita serija Siva glina sa Žutim ili crvenkastim Sivozelena glina laminacijama Siva glina Sivoplava laminirana glina Ugljevita glina Ugalj ili ugljevita glina Ugalj Siva nevatrostalna glina Sivosmeđa tvrda glina Podinska peskovito-glinovita serija Cnuka4. Ta0enapnu ...
    ... 2024-10-16 12:19:20 Геолошке карактеристике лежишта ватросталних глина „Лазине“ Давид Божић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Геолошке карактеристике лежишта ватросталних глина „Лазине“ | Давид Божић | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/rep ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... području Janjara ı Atmačića kao i na krajnjem sjeveru. Litološki sastav je raznolik: glinoviti laporci, pjeskovite gline, gvožđeviti pješčari, gvožđevite gline, šljunkovi s proslojcima glina i pješčara ı dr. Ovi sedimenti leže normalno preko starijih panonskih. U sjevernom dijelu basena nađene su ...
    ... ke gline Sedimenti pliocena i pleistocena (PI-Q) rasprostranjeni su u krajnjem sjeveroistočnom dijelu basena i leže preko naslaga ponta. Litološki to su jako ujednačeni sedimenti predstavljeni sivosmeđim do sivožućkastim glinama u kojima se nalaze brojne krečnjačke konkrecije. Pored glina javljaju ...
    ... Glavni ugljeni sloj sa proslojcima ugljevitih glina i laporaca. 19 U njegovoj povlati se nalaze dobro uslojeni glinoviti laporci (Slika 9), krečnjaci ili pješčari sa slabo očuvanom slatkovodnom faunom. Produktivni dio serije se završava glinama i glinovitim pješčarima, u kojima su konstatovana ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... w dobra 50% zrna većih od U jednolična graduiranost 0.075mm S (pesak) P slaba F prašine . . primese c gline Sitnozrna tla sa preko M (prašina) L niska 50% zrna manjih od C (glina) (I) (srednja) | plastičnost 0.075mm O (organsko tlo) H visoka Vlaknasta struktura Pt (treset) Slika 6. Prikaz ...
    ... Aluvijalne naslage duž obale Dunava izgrađene su od peskova, šljunka i gline koje su rezultat fluvijalnih procesa tokom holocena. Iznad aluvijanih ravni se nalaze pliocensko-pleistocenske terase koje su izgrađene od slojeva peskova i gline i šljunka koje su prekrivene lesnim prekrivačem. Les je karak ...
    ... (Slika 3). Mezozojske i kenozojske tvorevine čine geološki sastav beogradske opštine. Kenozojske stene su znatno više prisutne i predstavljene su tercijarnim tvorevinama ı kvartarnim naslagama. U daljem tekstu sledi kratak pregled geološke građe terena prema Tumaču za list Beograd (Marković ı dr., 1984) ...

  • Geologija i ugljonosnost tercijarnih basena sjeverne Crne Gore

    Dejan Barjaktarović (1997)
    Ugljonosnost, tercijarni baseni, Crna Gora

  • Hidrogeološke karakteristike tercijarnih basena u Srbiji južno od Save i Dunava

    Petar Dokmanović (1996)
    Hidrogeologija,  tercijarni baseni, Sava, Dunav

  • Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца

    Бојан Хајдин, Душан Поломчић, Зоран Стевановић, Драгољуб Бајић, Катарина Хајдин (2012)
    ... do 2x10° mis. Ispod kvartarnih naslaga su tercijarne gline koje su prakti€Gno vodonepropusne sa vrednostima koeficijenta filtracije manjim od 1x10° mis. LEGENDA: Le] 1 2 Slika 1. Hidrogeoloska karta i profil A-B na izvoristu “Vi¢ bare”. Legenda: 1. glina i pesak sa glavnim vodonosnim slojem od Sljunkova ...
    ... Sljunkova (Q), 2. pesak i alevrolit, 3. lesoidne gline i supeskovi, 4. gline (Pl), 5. geoloska granica, 6. zbijeni tip izdani, vrlo mala, male i vece izdasnosti, 7. uslovno ,bezvodni“ delovi terena, 8. bunari na izvoristu, 9. istrazne buSsotine, 10. drenazni kanal, 11. pogon za preradu vode FV ,Zabrezje“ ...
    ... reke Save u meandarskom podruéju koje izgraduju kvartarne aluvijalne naslage do dubine od oko 20 m (sl. 1). PovrSinski deo terena preteZno izgraduju gline mestimiéno peskovite sa prelazima u glinovite peskove koje se €esto oznacéavaju kao uslovno _,bezvodni* (koeficijenti filtracije 1.0x10° m/s do 7.0x10” ...

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... br.82, 35000 DIJAGRAM GRANULOMETRIJSKOG SASTAVA Fina Srednja GLINA Krupna Sitna Srednja | Krupna Sitna Srednja Krupna PRAŠINA PESAK ŠLJUNAK Zr na u % t ez in e ma nj ih od D 0.001 Prečnik zrna D FRAKCIJA GLINE % FRAKCIJA _ PRAŠINE % FRAKCIJA PESKA % FRAKCIJA ŠLJUNKA % fina ...
    ... br.82, 35000 DIJAGRAM GRANULOMETRIJSKOG SASTAVA Fina Srednja GLINA Krupna Sitna Srednja | Krupna Sitna Srednja Krupna PRAŠINA PESAK ŠLJUNAK Zr na u % t ez in e ma nj ih od D 0.001 Prečnik zrna D FRAKCIJA GLINE % FRAKCIJA _ PRAŠINE % FRAKCIJA PESKA % FRAKCIJA ŠLJUNKA % fina ...
    ... br.82, 35000 DIJAGRAM GRANULOMETRIJSKOG SASTAVA Fina Srednja GLINA Krupna Sitna Srednja | Krupna Sitna Srednja Krupna PRAŠINA PESAK ŠLJUNAK Zr na u % t ez in e ma nj ih od D 0.001 Prečnik zrna D FRAKCIJA GLINE % FRAKCIJA _ PRAŠINE % FRAKCIJA PESKA % FRAKCIJA ŠLJUNKA % fina ...

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... naviše, izdvajaju se sledeći litološki članovi : ugljeni sloj, sa proslojcima glina, debljine 20 do 35 m,ugljevite gline, gline sa proslojcima i sočivima peska, sloj dijatomejske zemlje debljine do 1 m, i raznobojne gline i peskovi. U Zeokama preko ugljenog sloja koji dostiže debljinu i do 50 m, leže ...
    ... erozijom. Podinu ugljenog horizonta grade gline i peskovite gline, redovno praćene slojem masnih kaolinskih glina. Izuzetno se, u jugozapadnom delu polja u podini javljaju šljunkovito – peskovite naslage donjeg ponta. Povlatu ugljenog horizonta čine pretežno gline, znatno podređenije pesak i dijatomejska ...
    ... i uticaj... 20 polja ˝D˝ , podinu ugljenog sloja grade gline, peskovite gline i pesak, ređe sitnozrni šljunak, a povlata je izgrađena pretežno od peskova različite granulacije, uz manje učešća glina, peskovitih glina i kvartarnih ilovača sa proslojcima šljunka i peska. Ugljonosni horizont ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... naviše, izdvajaju se sledeći litološki članovi : ugljeni sloj, sa proslojcima glina, debljine 20 do 35 m,ugljevite gline, gline sa proslojcima i sočivima peska, sloj dijatomejske zemlje debljine do 1 m, i raznobojne gline i peskovi. U Zeokama preko ugljenog sloja koji dostiže debljinu i do 50 m, leže ...
    ... erozijom. Podinu ugljenog horizonta grade gline i peskovite gline, redovno praćene slojem masnih kaolinskih glina. Izuzetno se, u jugozapadnom delu polja u podini javljaju šljunkovito – peskovite naslage donjeg ponta. Povlatu ugljenog horizonta čine pretežno gline, znatno podređenije pesak i dijatomejska ...
    ... i uticaj... 20 polja ˝D˝ , podinu ugljenog sloja grade gline, peskovite gline i pesak, ređe sitnozrni šljunak, a povlata je izgrađena pretežno od peskova različite granulacije, uz manje učešća glina, peskovitih glina i kvartarnih ilovača sa proslojcima šljunka i peska. Ugljonosni horizont ...

  • A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)
    baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti
    ... DISKUSIJA    Badenski  sedimenti  su  na  prostoru  Beograda  raščlanjeni  na  više  facija:  tašmajdanski  krečnjaci,  rakovički peskovi, višnjičke gline, konjarnički pteropodski šlir (Anđelković, M., 1987; Anđelković M. & An‐ đelković  J.,  1997). U  dosadašnjim  interpretacijama  postoje  izvesne  razlike ...
    ...  sedimenata Beograda (Stevanović, 1974, modifikovano). Legenda: 1‐ kopno južno od  Save  i Dunava, 2‐ plitko more, rakovički peskovi, 3‐ višnjičke gline, 4‐ konjarnički šlir, 5‐  litotamnijsko‐briozojski  i amfisteginski  krečnjak, 6‐ ceritski krečnjak  Figure 1. Palaeogeographical map of Badenian s ...
    ... Gruber, 1988) ili „lajtovac“) i facija rakovičkih klastita  (peskova i konglomerata). Pored ovih facija na prostoru Beograda se nalaze i višnjičke gline i pteropodski  šlir, ali one imaju malu površinu i u trenutku izvođenja istraživanja bile su nedostupne za terensko osma‐ tranje. Terenski su obrađ ...

  • Sorpcija herbicida na neorganski i organski modifikovanom prirodnom montmorionitu iz Bogovine

    Lazar M. Kaluđerović (2018-01-17)
    fikasnost prilikom sorpcije S-metolahlora i klomazona od strane neorganskih iorganski modifikovanih montmorionita sa lokaliteta Bogovina odreĎena je metodombach adsorpcije. Uzorci montmorionita su tretirani prvo rastvorom NaCl a zatim irazličitim koncentracijama organskih kompleksa. Adsorpcione izoterme su dobijenetretiranjem uzoraka različitim koncentracijama herbicida. Detaljna mineraloškakarakterizacija uzoraka uraĎena je metodom rendgenske difrakcije. Rezultati interakcijemontmorionita sa organskim kompleksima i herbicidima dobijeni su primenomrendgenskih, optičkih, termičkih i spektroskopskih metoda.Na osnovu rezultata rendgenskih ispitivanja uzoraka, utvrĎeno je prisustvoorganskih kompleksa i herbicida u meĎuslojnom prostoru montmorionita.Montmorioniti modifikovani ...
    adsorpcija, montmorionit, heksadeciltrimetilamonijum bromid,feniltrimetilamonijum hlorid, S-metolahlor, klomazon
    ... rastojanja, kao i uticaj sorpcije organskog kompleksa na termičku stabilnost montmorionita. 1.2 Pregled opštih pojmova 1.2.1 Gline i minerali gline Pojam glina predstavlja prirodni materijal, sastavljen od finozrnih minerala, koji su uglavnom plastični u dodiru sa odgovarajućom količinom ...
    ... Prema "Clay Mineral Society", termin "minerali glina" se odnosi na minerale podklase filosilikata koji glini daju plastičnost, a koji očvrsnu nakon sušenja ili pečenja (Guggenheim and Martin, 1995). Minerali koji se nalaze u mehaničkoj frakciji gline su minerali podklase filosilikata iz grupe smektita ...
    ... ..... 1 1.2 Pregled opštih pojmova ........................................................................................... 2 1.2.1 Gline i minerali gline ....................................................................................... 2 1.2.2 Opšti podaci o lokalitetu Bogovina ..... ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... Zbijeni tip izdani u naslagama tercijarne starosti Rasprostranjenje izdani je vezano za rasprostranjenje peskovito-šljunkovith i peskovito- glinovitih stena neogene starosti u neogenim basenima. Ovaj tip izdani nema kontinualno rasprostranjenje, česti su proslojci glina, koji uslovljavaju pojavu „lebdećih“ ...
    ... peskovito-glinovitom tako i u karbonatnom delu serije. PANON (Mx»?) Panon je predstavljen alevritskim peskovima i glinama, žutim peskovitim mestimično liskunovitim glinama, ređe sivim glinama, peskovima i kvarcnim peščarima, koji daju pomenuti posebni morfološki izgled ovog terena. 11 PESKOVITA ...
    ... peskovitim glinama, alevritskim peskovima i ređe sitnozrnim konglomeratima. U njima se zapaža kosa slojevitost. Viši delovi ovih sedimenata su finozrniji i predstavljeni su alevritskim i alevrit peskovima, sitnozrnim laporovitim peščarima, šupljikavim peskovitim krecnjacima, peskovitim glinama ı ređe ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... vertikalnom profilu terena, u okviru speskovitih naslaga pliocenske i tercijarne serije sedimenata formiran je zbijeni tip izdani sa nivoom pod pritiskom. Sedimenti pliocenske i miocenske starosti predstavljeni su peskovima, glinama, laporcima, peščarima, krečnjacima i konglomeratima. Za neogene sedimente ...
    ... Batajnici i Surčinu. Ovaj izdbojeni hidrogeotermaln isitem nalazi se pod pritiskom odnosno, u njegovoj povlati nalaze se gline i peskovite gline dok u podini se nalaze gline koji predstavljaju izolatore. Pliocenski peskovi nalaze na području Novog Beograda u njegovim severnim ı severo-zapadnim ...
    ... Beograda bavio se B. Milovanović (1940 ı 1951). P. Stevanović (1939,1940 ı 1951) daje dosta podataka o tercijarnim sedimentima njihovoj starosti i rasprostranjenju u okolini Beograda. Podatke o tercijarnim sedimentima na teritoriji Beograda daje i O. Miletić-Spajić. Geologiju ovog područja proučavali ...

  • Idejno rešenje zaštite površinskog kopa Zapadni Kostolac od površinskih i podzemnih voda

    Željko Savić (2024)
    Svaki veći površinski kop ima dobro razvijene etaže, pa samim tim i veće površine na koje dospe površinska voda, koju je potrebno prikupiti i dirigovano provesti do odgovarajućih recipijenata, kako ne bi ugrozila eksploataciju otkrivke i uglja.
    odvodnjavanje, kanali, vosabirnici, bunari, ekrani
    ... javlja se i glina ugljevita ili maslinasto zelena, mestimično peskovita. Glina je pomešana sa prašinom i peskom. Njihova debljina Je od 1 m do 70 m. Treći sloj uglja odvojen je od II sloja uglja zonom peska (različite granulacije, prašina-ste, peskovite najčešće sivo zelene boje), gline (maslinasto ...
    ... bogate fosilima ili karbonatnim konkrecijama), gline ugljevite ı alevrita. Debljina ovih na-slaga je od 1 m do 150 m. Neposrednu podinu III ugljenog sloja čine naslage gline, maslinastozelene ili sivo zelene, često laporovite. U okviru slojeva gline pojavljuju se pojedinačna sočiva peska, prašine ...
    ... Zapadni Kostolac od_površinskih i podszemnih voda Uslovno bezvodne delove terena čine gline, les i lesoidni alevriti kvartarne starosti i ugalj i gline neogene starosti, koji razdvajaju neogene peskove i peskove sa glinama i alevritima. 7sozooo 7togb0b 7togoob roboob metooop d retioeo nupoeb 7818000 ...