Претрага
818 items
-
Funkcionisanje i uticaj epikarsta na režim, bilans i kvalitet podzemnih voda istočnog dela karstnog sistema Suve planine
Branislav Z. Petrović (2020)Epikarst je deo karstne izdani koji se nalazi u okviru nadizdanske zone i predstavlja kompleksnu tačku dodira i mešanja nekonsolidovanog materijala sa površine terena, ostataka karbonatnih stena izmenjenih korozivnim delovanjem vode, živog sveta i njihovih ostataka, koja je delimično zasićena podzemnom vodom. Kompletan sud o stepenu razvoja i prisustva epikarsta na nekom krečnjačkom terenu moguće je doneti uz multidisciplinarna i obavezna detaljna hidrogeološka istraživanja. Poligon za sprovedena istraživanja je bio karstni masiv Suve planine, koja u geološkom i geografskom smislu ...epikarst, karstni sistem, podzemne vode, procesi samoprečišćavanja, hidrohemijski i mikrobiološki procesi u podzemnoj vodiBranislav Z. Petrović. Funkcionisanje i uticaj epikarsta na režim, bilans i kvalitet podzemnih voda istočnog dela karstnog sistema Suve planine, Beograd : [B. Petrović], 2020
-
Osnovi hidrogeologije
Petar Dokmanović (2021)... "ovladavanja" i održivog upravljanja podzemnim vodama iziskuje, na prvom mestu, već pomenuto poznavanje osnovnih zakonitosti i načela hidrogeologije: kako se podzemne vode formiraju, kreću, dreniraju, kakav im je odnos sa faktorima uticaja u okruženju (padavinama, površinskim vodama, stenama i 2 O s ...
... materije u podzemnim vodama 128 16.4.5. Gasovi u podzemnim vodama 128 16.4.6. Izotopski sastav i radioaktivnost podzemnih voda 129 17. MIKROORGANIZMI U PODZEMNIM VODAMA 133 18. KLASIFIKACIJE PODZEMNIH VODA NA OSNOVU HEMIJSKOG SASTAVA 134 19. MINERALNE I TERMALNE VODE 135 ...
... POVRŠINSKE VODE 14 3.3. PODZEMNE VODE 16 3.3.1. Građa Zemlje 16 3.3.2. Podzemne vode u litosferi 16 3.3.3. Vidovi podzemnih voda 18 3.3.4. Poreklo podzemnih voda 21 II DEO: KRUŽENJE I BILANS VODA NA ZEMLJI 22 4. KRUŽENJE VODE NA ZEMLJI ...Petar Dokmanović. Osnovi hidrogeologije, Beograd : Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet, 2021
-
Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini
Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)... Budapest, Hungary, 2014. [2] Hajdin B, Upravljanje resursima podzemnih voda se- verne Bačke, doktorska disertacija, Rudarsko-geo- loški fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2014. [3] Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi", Alterna- tivna rešenja snabdevanja vodom Vojvodine – Po- tencijalna izvorišta ...
... kojim se pre- dviđa izgradnja regionalnog izvorišta podzemnih voda u aluvijonu Dunava, kod Apatina, na području na kojem su proteklih godina već izvedena detaljna hidrogeološka istraživanja i hidrodinamička is- pitivanja. Ključne reči: podzemne vode, nuklearna elektrana “Pakš”, radioaktivnost 1. UVOD ...
... vodosnabdevanje koriste pod- zemne vode iz, praktično, jedinstvene vodonosne sre- dine, zbog čega je eksploatacijom u proteklom periodu već narušen prirodnim režim obnavljanja podzemnih voda, tako da su osamdesetih godina prošlog veka zabeležena značajna opadanja nivoa podzemnih voda na izvorištima u Vojvodini ...Bojan Hajdin, Dušan Polomčić. "Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini" in Tehnika 66 no. 5, Beograd : Savez inženjera i tehničara (2016): 777-786. https://doi.org/10.5937/tehnika1604545H
-
Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2
Kristina Gavrilović (2024)Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...... ciljevi upravljanja podzemnim vodnim resursima su definisana u okviru nacionalne Strategije (Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije do 2034. godine, „Službeni glasnik RS“, broj 3 od 18. januara 2017. godine). Sistematsko osmatranje i prikupljanje podataka o podzemnim vodama omogućilo ...
... cirkulacije podzemnih voda. lako su vode izvorišta dobrog kvaliteta, osetljive su na zagađivanja, pa je neophodno strogo poštovanje zona sanitarne zaštite. Svi rezultati do kojih bi se došlo sprovođenjem predloženih metoda predstavljaju važne informacije za održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima ...
... Hajdin B., Čokorilo Hć M., Ratković J. (2021): Održivo upravljanje podzemnim vodama, 50 godina Departmana za hidrogeologiju (103- 107), Beograd 81 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. Stevanović Z., 1995: Karstne izdanske vode Srbije — korišćenje ı potencijalnost za regionalno vo ...Kristina Gavrilović. Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2, 2024
-
Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije
Jana S. Stojković (2013-09-25)Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije... 11. Opseg mogućih koncentracija kalijuma (mg/l) u različitim podzemnim vodama (modifikovano prema: Перельман 1972). Vode K (mg/l) Mineralizovane podzemne vode u kristalastim stenama, u zonama dubokih raseda 10‒1‒102 Podzemne vode arteskih basena, sa otežanom vodozamenom 100‒103 Hlorid ...
... sadržaj fluora u podzemnim vodama raste sa porastom odnosa rNa/rCa (r, %ekv) (Крайнов 1973). Ako se sadržaj fluora u podzemnim vodama posmatra u zavisnosti od veličine pH, zapaža se pojava većih koncentracija fluora u kiselim i u baznim vodama, dok su za neutralne vode karakteristične niže ...
... prisutаn u pоdzеmnim vоdаmа prvеnstvеnо kао rеzultаt izluživаnjа iz stеnа i zеmlјištа kојi sаdržе bоrаtе i bоrоsilikаtе (WHO 2003). Pri tоm su pоvišеnе kоncеntrаciје bоrа kаrаktеrističnе zа: tеrmаlnе vоdе u оblаstimа vulkаnskе аktivnоsti, pоdzеmnе vоdе gеnеtski vеzаnе zа lеžištа еvаpоrаtа, pоdzеmnе vоdе ...Jana S. Stojković. "Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-09-25)
-
Mogućnosti dugoročnog vodosnabdevanja podzemnim vodama gradova centralnog pomoravlja
Igor Jemcov (2000)Igor Jemcov. Mogućnosti dugoročnog vodosnabdevanja podzemnim vodama gradova centralnog pomoravlja, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2000
-
Metodologija hidrogeoloških istraživanja u prostornom planiranju i upravljanju podzemnim vodama
(2003)Metodologija hidrogeoloških istraživanja u prostornom planiranju i upravljanju podzemnim vodama, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2003
-
Podzemne vode kao resurs za dugoročno vodosnabdevanje naselja i privrede Zvornika
Vaso Novaković (1995)Vaso Novaković. Podzemne vode kao resurs za dugoročno vodosnabdevanje naselja i privrede Zvornika, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1995
-
Podzemne vode severnog dela Kosova i Metohije - iskorišćenje i zaštita
Gordana Milentijević (2005)Gordana Milentijević. Podzemne vode severnog dela Kosova i Metohije - iskorišćenje i zaštita, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2005
-
Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности
Brankica Majkić (2013-09-27)Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине... средина, деградација иницијалног квалитета условљавају одређена ограничења приликом управљања подземним водама. Данас се налазимо у фази која подразумева одрживо управљање водама односно одрживо управљање подземним водама (Димкић 2007a, Стевановић 2011). То подразумева испитивање ресурса, његову заштиту ...
... кисеоника“. За подземне воде дефиниција је допуњена од стране USGS (2010). Аноксичне подземне воде (anoxic groundwater): “Подземне воде у којима нема раствореног кисеоника или га има у малим концентрацијама (мање од 0.5 mg/l)“. Термин оксична подземна вода коришћен је за подземне воде које имају садржај ...
... система SCADA за управљање извориштем, као и изградњом цевовода у чије финансирање је уложено преко 3,5 милиона евра. У будућем периоду планира се повећање капацитета на 300 l/s и прикључење насеља Драговац на регионални систем. Вода за наливање обезбеђује се захватањем подземне воде у приобаљу Велике ...Brankica Majkić. "Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2013-09-27)
-
Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже
Vladimir Jović ( 2024)Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...... svrstavaju se podzemne vode u količini od 20,6 1/s (srednje zahvaćene količine podzemnih voda u analiziranom periodu), a reserve C1 kategorije iznose 20,7 1/s. Za II hidrogeološki kompleks usvojen je jedinstveni kvalitet podzemne vode. Kao reprezetativan je uzet kvalitet podzemne vode iz II hidr ...
... kvalitet podzemnih voda II, odnosno III hidrogeološkog kompleksa {Poglavlje 6.2); • Vršeno je osmatranje režima podzemne vode na svim kompleksima. Na osnovu do sada izvedenih istraživanja, praćenjem kapaciteta, nivoa i kvaliteta podzemnih voda možemo sa sigurnošću govoriti o podzemnim vodama stabilnog ...
... Velebit i Doline), statički nivo podzemne vode nalazi se na dubini od 10 do 15 m ispod nivoa terena. Nasuprot tome, na izvorištima istočno od ove linije (Horgoš, Kanjiža, Martonoš), statički nivoi podzemne vode imaju pozitivne vrednosti, što znači da se podzemna voda nalazi blizu ili iznad površine ...Vladimir Jović. Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже, 2024
-
Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије
Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе... површинску и подземну воду и узима у обзир повезаност утицаја одређених активности, повезаност квалитета и квантитета воде, као и намену и коришћење земљишта; притом уважавајући природне хидролошке целине кроз концепт управљања на нивоу сливова (АЗЖС 2015а). Оквирном директивом о водама се уводе ...
... m3/s. Према Стратегији за управљање водама на територији републике Србије (ИЈЧ 2015a) укупан ресурс подземних вода у Србији без Косова и Метохије износи око 65 m3/s, од којих се тренутно користи око 23 m3/s. У склопу имплементације смерница из оквирне директиве о водама, у Републици Србији укупно ...
... мониторинг квалитета подземних вода на територији Србије у погледу броја објеката и њиховог распореда није довољна да би се добила адекватна процена квалитативног статуса подземних воданих тела. Са друге стране према подацима наведеним у Стратегији управљања водама (ИЈЧa 2015), резултати ...Nebojša B. Atanacković. "Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2018-08-31)
-
Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца
... okruZuje ovo podru¢je. Zahvatanje podzemnih voda danas se vrSi sa 30 buSenih i dva bunara sa horizontalnim drenovima - jedan tipa "Ranney" i drugi izraden po tehnologiji "Preussag". U proteklom desetogodiSnjem periodu proseéno je eksploatisano 345 l/s podzemne vode, ali je ovu koli¢inu sve teze obezbediti ...
... bare“ prvenstveno u pogledu mogucnosti obezbedenja dopunskih koli¢ina podzemnih voda. Na ovom izvoristu formiranom u meandarskom podrucju Save danas se pomoéu 30 busenih i dva bunara sa horizontalnim drenovima zahvata proseéno 260 I/s vode. Problemi na izvoristu javijaju se zbog specifiénih prirodnih uslova ...
... starenja bunara usled procesa kolmatacije koji su intenzivirani poviSenim koncentracijama gvozda (i preko 5 mg/l) i mangana (i preko 0.2 mg/l) u podzemnoj vodi. Proces se manifestuje propadanjem bunarske konstrukcije i za posledicu imaju Znaéajno smanjenje izdaSnosti bunara. Problem se prevazilazi izradom ...Бојан Хајдин, Душан Поломчић, Зоран Стевановић, Драгољуб Бајић, Катарина Хајдин. "Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца" in XIV Српски симпозијум о хидрогеологији са међународним учешћем, Рударско-геолошки факултет, Београд (2012)
-
Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji
Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)... za Monitoring podzemnih voda. 2) Relevantna nacionalna regulativa i projektno- planski dokumenti. Pored već navedenih regulatornih akata, analizirani su i sledeći projektno-planski dokumenti iz domena upravljanja vodama:: Strategija za redizajn monitoringa površinskih i podzemnih voda u RS u skladu ...
... Planovi upravljanja rečnim slivovima Dunava i Save. 3) Podaci o dosadašnjim hidrogeološkim istraživanjima i hidrogeološkim svojstvima teritorije RS. Iz obimne dokumentacije izdvajamo: grupu strateških nacionalnih projekata “Istraživanje, optimalno korišćenje i održivo upravljanje podzemnim vodnim ...
... Grupa autora (2006.-2011.): Godišnji izveštaji po projektu “Istraživanje, optimalno korišćenje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima Srbije”, podprojekat „Razvoj monitoringa podzemnih voda u Republici Srbiji“, Rudarsko geološki fakultet u Beogradu, Institut „Jaroslav Černi“, Geološki institut ...Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović. "Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji" in Vodoprivreda 48 no. 279-281, Beograd : Srpsko društvo za odvodnjavanje i navodnjavanje (2016)
-
Definisanje modela konsolidacije rudnika sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji
Dragan Zlatanović (2010)Dragan Zlatanović. Definisanje modela konsolidacije rudnika sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2010
-
Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije
Marina D. ĆUK (2018)prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijska sredine, hidrogeohemijski uslovi, logistički model, hidrohemijsko modeliranjeMarina D. ĆUK. Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2018
-
Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije
Branko R. Miladinović (2016-04-27)Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina... zagađujućih materija u podzemnim vodama (Uredba o graničnim vrednostima zagađujućih materija u površinskim i podzemnim vodama i sedimentima i rokovima za njihovo dostizanje, „Sl.glasnik RS“ br: 50/2012., Prilog 2. – Podzemne vode, Glava I. – Standardi kvaliteta za podzemne vode, Tabela 1. – Granične ...
... Slika 6. Rudničke vode iz zatvorene jame kamenog uglja „Jerma” na Staroj Planini (foto B.Miladinović) 12 Rudničkim vodama koje sadrže zagađujuće materije, kao i otpadnim vodama i otpadnim muljem iz separacijskih postrojenja, zagađuju se površinske i podzemne vode kao i samo zemljište ...
... najvećim delom rudničke vode koje se formiraju na račun dreniranja karstne izdani, a delom su ispitivane i podzemne vode koje se javljaju iz same ugljonosne serije. Kroz karstnu sredinu, najdublje je izrađen glavni transportni niskop GTN- 2 i to do k.190,7. Podzemne vode iz karstne izdani koje ...Branko R. Miladinović. "Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-04-27)
-
Ocena kvaliteta i mogućnost korišćenja podzemnih voda za piće i navodnjavanje u slivu reke Ralje
Analiza mogućnosti korišćenja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanje stanovništva kao i za navodnjavanje vršena je na prostoru sliva reke Ralje. Istražni prostor veličine oko 280 km2 je obuhvatio veći deo sliva reke Ralje koji se administrativno nalaze na području grada Beograda. Podzemne vode su glavni izvor za vodosnabdevanje i navodnjavanje u ovom području. Seoska naselja nemaju urađenu komunalnu infrastrukturu pa predstavljaju značajan faktor za degradaciju kvaliteta podzemnih voda na ovom području. U periodu 2012-2014 godine prikupljeno je 100 uzorka ...Sunčica Ninković, Nebojša Atanacković, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević, Mihailo Šević. "Ocena kvaliteta i mogućnost korišćenja podzemnih voda za piće i navodnjavanje u slivu reke Ralje" in XV Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem, Kopaonik, 14-17.septembar 2016. godine, Univerzitet u Beogradu- Rudarsko-geološki fakultet (2016)
-
Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization
Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)Postavljeni konceptualni model hidrogeotermalnog sistema Brusa sa širom okolinom testiran je primenom različitih hidrohemijskih i izotopskih metoda u cilju njegove verifikacije i karakterizacije. Rezultati su ukazali na atomsfersko poreklo geotermalnih fluida i na razviće primarnih rezervoara u okviru karbonatnih stena. Prvi rezervoar formiran je u okviru krečnjaka gornjotrijakse starosti, dok drugi rezervoar egzistira u okviru trijskaih mermera. Zone prihranjivanja locirane su u zapadnom delu terena. Sistemi gravitacionih raseda kontrolišu kretanje fluida u sistemu, dok proces jonske izmene dominira u ...Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović. "Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geotermalna karakterizacija sistema / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - system geothermal characterization" in XVII Srpski simpozijum o hidrogeologiji sa međunarodnim učešćem , Pirot, Serbia, 02-06. October 2024, Beograd : Univerzitet u Beogradu - Rudarsko-geološki fakultet (2024). https://doi.org/10.5281/zenodo.13739443
-
Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije
Vladimir Šaraba (2021)Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik... ), Upravljanje podzemnim vodama u velikim rečnim slivovima (pp. 170-188). Beograd: Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi”. Dimkić, M., & Pušić, M. (2012). Poglavlje 4.7: Indikatori starenja bunara – primer beogradskog izvorišta. In: Dimkić M., Brauch H.J., & Kavanaugh, M. (Ed.), Upravljanje podzemnim ...
... Univerzitet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet. Knežić, L. (2012). Poglavlje 4.3: Kvalitet resursa podzemnih voda. In: Dimkić M., Brauch H.J., & Kavanaugh, M. (Ed.), Upravljanje podzemnim vodama u velikim rečnim slivovima (pp. 247-286). Beograd: Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi”. Konhauser ...
... Do 20% od ukupnog broja ćelija Heterotrofni bičari Podzemne vode Ne do 102 Da do 105 Podzemne vode – zasićeni porozni sedimenti Ne 103-105 Da do 108 Amebe Podzemne vode Da, moguće i ne 10-1-101 Ciliates – Protozoe Podzemne vode plitkih vodonosnih horizonata Da, moguće i ne 10-1-100 ...Vladimir Šaraba. Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije, Beograd : [V. Šaraba], 2021