Претрага

Упит dcterms_subject_txt:vremenske serije

182 items

  • Cretaceous ultrapotassic magmatism from the Sava-Vardar Zone of the Balkans

    Kristijan Sokol, Dejan Prelević, Rolf Romer, Milica Božović, Paul van den Bogaard, Elitsa Stefanova, Bojan Kostić, Nenad Čokulov (2020)
    Late Cretaceous global plate reorganization associated with the inception of counterclockwise rotation of Africa relative to Europe initiated in the Balkan region small-volume magmatism of diverse geochemical signature along the enigmatic Sava-Vardar Zone. We study a Late Cretaceous lamprophyric sill in Ripanj village near Belgrade to constrain this magmatic episode. The lamprophyre is characterized by high contents of Na, P, Fe and Al, and low contents of K, Ca and Mg. Its original nature (Na, K, Ca and Mg) is ...
    Sava-Vardar zona, metasomatizam omotača, Kredne ultrakalijske stene, Durbachite-vaugnerite serija

  • Facies analyses, biostratigraphy and radiometric dating of the Lower-Middle Miocene succession near Zajecar (Dacian basin, eastern Serbia)

    Ljupko Rundić, Nebojsa Vasić, Miodrag Banješević, Dejan Prelević, Violeta Gajić, Bojan Kostić, Jelena Stefanović (2020)
    Седиментна сукцесија између доњег и средњег миоцена и складан тј. дискордантан однос између језерско-континенталних наслага (нпр. DLS, SLS) и баденских морских седимената представља једну од занимљивих тема. У овом раду смо проучавали пет истражних бушотина (источна Србија) и анализирали главни фацијални образац, биостратиграфске карактеристике миоценске сукцесије и применили U-Pb радиометријско датирање вулканских туфова интерстратификованих у седиментној серији са слојевима угља (бушотина NRKR-17002). Добиjeна је конкордија старост од 16,9 ± 0,2 милиона година за сва анализирана зрнца циркона без наследних ...
    Доњи–средњи миоцен, језерске фације, морска трансгресија, U-Pb геохронологија, источна Србија.

  • A hundred years of Milutin Milanković's climate change theory - geological implications

    Dejan Radivojević (2020)
    Миланковићева теорија циклуса објављена пре сто година је најважнија теорија у наукама које проучавају климу и имала је велики утицај на дисциплине које се баве Земљом. Ипак, његов рад је чекао више од педесет година да би добио потврду. Може се рећи да Миланковићев рад највећи утицај на геологију има у изради астрономске временске скале, подршци хипотези континенталног дрифта и палеоклиматологији. Добри резултати примене астрономске временске скале на неогене седименте иницирали су примену ове методе у мезозојским и у последње ...
    циклостратиграфија, астономска временска скала, геолошка временска скала, климатске промене, континентални дрифт
    ... потврду. Може се рећи да Миланковићев рад највећи утицај на геологију има у изради астрономске временске скале, подршци хипотези континенталног дрифта и палеоклиматологији. Добри резултати примене астрономске временске скале на неогене седименте иницирали су примену ове методе у мезозојским и у последње време ...
    ... да делују превентивно и предузму све мере у циљу смањења емисије гасова стаклене баште. Кључне речи: циклостратиграфија, астономска временска скала, геолошка временска скала, климатске промене, континентални дрифт. Introduction In the year 1920, Serbian scientist Milutin Milanković published his ...
    ... Најзначајнији утицај његовог рада се може наћи у циклостратиграфији (прецизна астроном - ска временска скала), теорији конти ненталног дрифта и палеоклиматологији. На кон добрих резултата прављења астрономске временске ска - ле за кенозојске и мезозојске се дименте доста савремених научних студија је посвећено ...

  • Maceralni sastav i rang uglja Ibarskog basena

    Željana Novković, Nevena Andrić -Tomašević, Vladimir Simić, Dragana Životić (2022)
    Donjemiocenski ugljonosni Ibarski basen se nalazi u južnoj Srbiji. Intramontanski ektenzivni basen, izdužen u pravcu severozapad-jugoistok ispunjen je slatkovodnim sedimentima koji su formirani kao deo Dinarskog neogenog jezerskog sistema. Paleoreljef basena izgrađen je od paleozojskih amfibolskih škriljaca, sericit-hloritskih škriljaca, krečnjaka, mermera i metabazičnih stena, mezozojskih peščara, laporca, laporovitih krečnjaka, krečnjaka, dolomita, ofiolita i oligo-/miocenskih magmatskih stena. Tercijarne magmatske stene izgrađene su od oligocenskih dacito-andezita i neogenih kvarctlatita/riodacita i piroklastičnih stena. Miocenski sedimenti izgrađeni su od aluvijalnih breča, konglomerata, peščara, ...
    ugalj, macerali, refleksija vitrinita, Ibarski basen

  • Gate Road Support Deformation Forecasting Based on Multivariate Singular Spectrum Analysis and Fuzzy Time Series

    Luka Crnogorac, Rade Tokalić, Zoran Gligorić, Aleksandar Milutinović, Suzana Lutovac, Aleksandar Ganić (2021)
    Underground mining engineers and planners in our country are faced with extremely difficult working conditions and a continuous shortage of money. Production disruptions are frequent and can sometimes last more than a week. During this time, gate road support is additionally exposed to rock stress and the result is its progressive deformation and the loss of functionality of gate roads. In such an environment, it is necessary to develop a low-cost methodology to maintain a gate road support system. ...
    deformacije podgrade, lasersko skeniranje, višekanalna singularna spektralna analiza, prognoza, klasterisanje fuzzy vremenskih serija

  • Hazard i upravljanje rizikom od klizišta

    Abolmasov Biljana (2012)

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... 0157 44 [55 0.0042 92 Zapremina otekle vode tokom recesionog 86x10%! perioda 63 6.3. Analiza vremenskih serija – autokorelaciona i kroskorelaciona analiza Analiza vremenskih serija pružila je dodatan uvid u režim isticanja podzemnih voda i strukturne karakteristike karstne izdani. A ...
    ... osmatranja. Autokorelogrami i kroskorelogrami urađeni su za vremenski period od 100 dana sa korakom t = 1 dan. Sa autokorelograma izdašnosti vrela „Sveta Petka“ može se zaključiti da memorija sistema iznosi preko 100 dana. Vremenske serije isticanja sa dugom memorijom ukazuju na karstne sisteme ...
    ... ..............L.aaaaaaaanaanannnnnae 50 6.2. Analiza recesione krive.........aaaaaaaaaaaaa a aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaataket 57 6.3. Analiza vremenskih serija — autokorelaciona i kroskorelaciona analiza ........ 64 6.4. Kvalitativni elementi režima karstne izdani .............L.aaaaaanaaananannne 70 ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... 2003 41,9 1964 41,5 1974 29,8 1984 24,6 1994 31,7 1965 12,4 1975 21 1985 42,2 1995 56,8 Koristeći rezultate statističke analize vremenskih serija P i maksimalnih dnevnih kiša na običnom kišomeru (Pdn), za odreĎeni povratni period (Tgod), odnosno verovatnoću pojave (p%) konstruisane ...
    ... značaj u eksploataciji podinske serije, pored registrovanih pritisaka, potvrĎen je i diskontinuitet t.j. fizički i hidraulički kontakt izdani sa podinom uglja, znači postoje prozori čije zone predstavljaju potencijalnu opasnost na bezbednost rada u odreĎenim vremenskim uslovima. Zatim reţim podzemnih ...
    ... Tokom formiranja gornjepaludinskih slojeva nastaje i meĎuslojna „jalovinska“ serija i glavni ugljeni sloj koji je trenutno u eksploataciji. Serija je veoma heterogena u planu i profilu. Međuslojna “jalovinska” serija zahvata prostor izmeĎu glavnog ugljenog sloja koji je u eksploataciji, glavnog ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... о 2, са временском константом 0,25s и кораком од 0,02 о. Код темички третираних узорака дифрактограми су снимани у интервалу угла 2 од 4о до 35о , временском константом од 0,5s, а за одређивање параметара јединичне ћелије такође у интервалу угла 2 од 4о до 35о и временском константом ...
    ... Раковца и Лединаца простире до Буковца на исток. Ови туфови (дацитског састава) јављају се као интерстратификоване партије у средње миоценској серији. Ова серија представљена је конгломератима, пешчарима, туфопешчарима, лапорцима, глинама и кречњацима. У овој зони највећи економски значај има 36 ...
    ... По старости и у генетском погледу међу њима су присутни (Ђоковић и др., 2002) језерски седименти тзв. „сланачке серије“ и морски седимент баденског ката. Седименти „сланачке серије“ избијају на површину на превојима испод врха висова. Наниже су прекривени квартарним покривачем. Представљени су ...

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... opsegu od -1 do l, to vredi i za 51 slučaj autokorelacije. Određenu seriju smatramo autokorelisanom do onog trenutka kad koeficijent korelacije padne ispod 0.2 (Ristić Vakanjac, 2022). Kros-korelacija predstavlja vezu vremenski zavisne slučajne promenljive (proticaj) i nezavisne slučajne promenljive ...
    ... najniže fosilonosne članove paleozojskog stuba Kučaja. Donjem delu serije pripadaju peščari, kvarciti, konglomeratični peščari, argilofiliti ı metamorfisani glinci. Gornji deo serije izgrađen je pretežno od argilofilita. Debljina serije procenjena jJe na 700 metara. Silur (S) njegovi sedimenti zastupljeni ...
    ... navlake crvenih peščara. Njihova serija predstavljena je konglomeratima, arkoznim peščarima, ugljem, laporcima, laporovitim krečnjacima i glinama, čija Je debljina procenjena na 200 do 250 m. Grubi klastiti (M+!) rasprostranjeni su između Ravanice i Crnice, njihova serija predstavljena Je konglomeratima ...

  • Analiza uporednog praćenja temperature površine ohlađenih materijala pri njihovom zagrevanju do ambijentalne temperature

    Stevan Đenadić, Ljubiša Tomić, Vesna Damnjanović, Katarina Nestorović (2021)
    U datom eksperimentalnom radu su termografskim metodama ispitivane termofizičke karakteristike različitih materijala. Za ispitivanja su izabrani mesingani niovčić, ugalj i pelet, jer imaju različita termoizolaciona svojstava i različito stanje površine. Uzorci su najpre hlađeni, a zatim je njihovo zagrevanje na sobnoj temperaturi praćeno termalnom kamerom. U drugom delu eksperimenta, korišćena je impulsna termografija, a zagrevanje površine uzoraka vršeno je svetlosnom pobudom.
    termografija, impulsna termografija, nedestruktivno testiranje materijala, mesing, ugalj, pelet

  • Геологија угљева

    Драгана Животић (2018)
    угаљ, лежишта угља

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Често су интензивно катаклазирани. Јарешничка серија је откривена у југозападном делу терена на планинама Дукат и Црноок. Подина серије је непозната. Стене серије имају јасне односе према повлатној лисинској ордовицијумској серији. Основу серије чине лискунске стене пелитског и псамитског порекла ...
    ... лисинске серије локализован у пределу Радовнице није могао бити одвојен од серије Стајевца. Серија Божице гради североисточне ободне делове сурдуличког гранитоидног плутона-просторе између горњег и средњег тока реке Врле, Власинске Округлице и планине Велики Стешер. Горњи део серије изграђују ...
    ... и албит-хлорит-серицитски тракасти шкриљци, епидозити, амфиболски шкриљци и кварцити. Суперпозиционо серија је изнад лисинске серије. У њу је утиснут гранитоид Божице који је један део серије прогресивно метаморфисао до епидот-амфиболитске фације, већим делом уз привођење кварц-фелдспатске материје ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Често су интензивно катаклазирани. Јарешничка серија је откривена у југозападном делу терена на планинама Дукат и Црноок. Подина серије је непозната. Стене серије имају јасне односе према повлатној лисинској ордовицијумској серији. Основу серије чине лискунске стене пелитског и псамитског порекла ...
    ... лисинске серије локализован у пределу Радовнице није могао бити одвојен од серије Стајевца. Серија Божице гради североисточне ободне делове сурдуличког гранитоидног плутона-просторе између горњег и средњег тока реке Врле, Власинске Округлице и планине Велики Стешер. Горњи део серије изграђују ...
    ... и албит-хлорит-серицитски тракасти шкриљци, епидозити, амфиболски шкриљци и кварцити. Суперпозиционо серија је изнад лисинске серије. У њу је утиснут гранитоид Божице који је један део серије прогресивно метаморфисао до епидот-амфиболитске фације, већим делом уз привођење кварц-фелдспатске материје ...

  • Sastav i teksture minerala FeO-Fe2O3-TiO2 sistema u vulkanskim stenama i porfirskim ležištima bakra Borske metalogenetske zone

    Aleksandar Luković (2021)
    Proces obrazovanja minerala iz sistema FeO-Fe2O3-TiO2 u uzorcima vulkanskih stena i porfirskih orudnjenja borske zone prikazan kroz pojavu magnetita/hematita i njihovih alteracija. Minerali ove zone su ispitivani optičkim metodama (odbijena i propuštena svetlost), SEM-EDS/BSD, XRPD, LA-ICP-MS metodama. Rezultati ispitivanja su, pored glavnih Fe – Ti oksida, otkrili prisustvo ferijskog ilmenita u hornblenda andezitima I vulkanske faze kao i magnetita sa većim koncetracija Cr u zoni zlotske magnetne anomalije. Ispitivanje uzoraka iz bušotina porfirskih sistema borske zone otkriva postojanje nekoliko ...
    magnetit, hematit, hemoilmenit, Borska metalogenetska zona, porfirska ležišta
    ... difеrеnciјаtа su tеsеrаlnа mаgnеtit-ulvоspinеl sеriја i rоmbоеdаrskа hеmаtit-ilmеnit sеriја. U tоku hlаđеnjа, оvi minеrаli, оdnоsnо člаnоvi nаvеdеnih izоmоrfnih sеriја nајčеšćе оbrаzuјu tеksturе izdvајаnjа. Pritоm, fаzni оdnоsi оvih izоmоrfnih sеriја primеnjuјu sе u gеоtеrmоbаrоmеtriјi mаgmаtskih ...
    ... pojava izomorfnih serija, tekstura izdvajanja i zamenjivanja. Dve najznačajnije visokotemperaturne izomorfne serije koje se javljaju u magmatskim i metamorfnim stenama i Fe-Ti ležištima kristalizacionih diferencijata, su teseralna serija magnetit-ulvospinel i romboedarska serija hematit-ilmenit. U ...
    ... kаrаktеrističnе оsоbinе Fe-Ti оksidа kао štо su pојаvа izоmоrfnih sеriја i sеkundаrnih tеksturа trаnsfоrmаciја (dеkоmpоziciја čvrstih rаstvоrа i izdvајаnjе, tеksturе zаmеnjivаnjа i sl.). Dvе nајznаčајniје visоkоtеmpеrаturnе izоmоrfnе sеriје kоје sе јаvlјајu u mаgmаtskim i mеtаmоrfnim stеnаmа i Fe- Ti ...

  • Opšta geologija

    Nataša Gerzina, Ivana Carević (2019)
    Geologija

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Prilog poznavanju režima voda reke Visočice

    Vesna Ristić Vakanjac, Jovan Nikolić, Marina Čokorilo Ilić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Jelena Ratković (2018)
    Специфични геолошки и хидрогеолошки услови у области слива реке Височице, а пре свега широко распрострањење карбонатног средње тријаског комплекса стена, као и доњо тријаске шарене серије (алевролити, пешчари, конгломерати) имали су за последицу формирање специфичног типа дренажне мреже као и специфичног режима отицаја реке Височице и њених значајнијих притока. У конкретном случају, у горњим деловима слива ове реке као и њених главних притока, у оквиру доњо тријаских седимената развијен је дендритичан тип хидрографске мреже, док преласком на средње тријаске ...
    režim, specifični oticaj, Visočica

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Specifičnosti izgradnje deonice 3 brze saobraćajnice Požarevac-Golubac na organskom tlu

    Vojislav Lučić (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su podaci koji se odnose na metode ojačanja terena izgrađenog od slabonosivog organskog tla, kao i njegove geotehničke karakteristike na primeru šireg istražnog prostora, u okolini sela Kumane duž trase treće dionice brze saobraćajnice Požarevac-Golubac. U radu su prvo prikazane osnovne karakteristike i podele organskog tla i treseta, zatim su navedene metode ojačanja tla koje mogu da se koriste na datom istražnom prostoru i na kraju je izvršena analiza i interpretacija rezultata geotehničkih istraživanja ...
    organsko tlo, treset, metode ojačanja slabonosivog tla, slieganje, konsolidacija i vremenski tok konsolidacije
    ... izgradnje mosta obraditi samo teorijski. Ključne riječi: organsko tlo, treset, metode ojačanja slabonosivog tla, slijeganje, konsolidacija i vremenski tok konsolidacije. SADRŽAJ IBG T(0) 0 AAAAAA RRRR RRAAR || 2. KLASIFIKACIJA TRESETA I ORGANSKOG TLA aaddyna da 2 3. GEOTEHNIČKE KARAKTERISTIKE ...
    ... stubova mostova variraju od par mm do par cm, dok slijeganja nasipa mogu biti reda veličine više desetine cm ı obično se ostvaruju u toku dužeg vremenskog intervala. Glavna mana ovog postupka jeste to što je u poređenju sa drugim metodama ojačanja ovaj postupak veoma skup i često je potrebno da ...
    ... nasipe je veliki problem, jer se teško može postići njeno smanjivanje i postizanje optimalne zbijenosti, pa se isti moraju izvoditi u optimalnim vremenskim uslovima (bez mraza i padavina). Svaki sloj mora biti zbijen u punoj širini odgovarajućim mehaničkim sredstvima, pri čemu zbijanje treba izvoditi ...