Претрага
1077 items
-
Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala
Srđan B. Stanković (2016-09-11)Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...Srđan B. Stanković. "Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2016-09-11)
-
Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca
Aleksandar Tričković (2024)Sagledavanje evolucije neogenih sedimenata na prostoru šire okoline sela Ledinci omogućeno je primenom različitih stratigrafskih metoda na površinskim i potpovršinskim podacima. Za izradu rada korišćene su sedimentološke, biostratigrafske, geofizičke i riftno sekvencione metode, koje su primenjene na površinskim izdancima i bušotinama. Primenom principa riftne sekvencione stratigrafije na podacima dobijenim geofizičkim karotažnim merenjima dobijeni su podaci o vremenu ekstenzije u Panonskom basenu. Pored toga ovi podaci zajedno sa sedimentološkim i stratigrafskim metodama omogućili su izdvajanje depozicionih sredina tokom neogena. Generalno ...depozicioni sistemi, neogen, Panonski basen, ekstenzija, formacije, riftna sekvenciona stratigrafija... sa dužinom od oko 78 km i najvećom širinom od oko 15 km. Najviši vrh je Crveni Čot (539 m), a od ostalih viših vrhova izdvajaju se Crni Čot (491 m), Lišajev Vrh (490 m), Lipov Čot (472 m), Gradac (471 m). Može se podeliti na dve reljefne celine, Fruškogorski planinski masiv koji je predstavljen ...
... of Petroleum Geologists, Tulsa, vol. 16, str. 31-34. Čučulić - Trifunović, M., Rakić, M., 1977. OGK SFRJ, Tumač za list OGK SFRJ, Novi Sad, 1:100000, Zavod za geološka i geofizička istraživanja, Beograd. Dimitrijević, M., Dragić, D., Karamata, S., Sikošek, B., Veselinović, D., 1971. Osnovna geološka ...
... delovima istraživanog područja u okolini Novog Rakovca, otkriveni su deponati donjopanonske starosti. Izdanak pored puta dugačak je oko 20 m i visok oko 3 m (slika 13). Izdanak grade laporci sivo beličastih boja, praškasti i ispucali. Ispresecani su sistemima pukotina subvertikalnih padnih uglova ...Aleksandar Tričković. Geološke karakteristike neogenih sedimenta na prostoru šire okoline Ledinaca, 2024
-
Hypogene speleogenesis related to porphyry magmatic intrusions and its influence on subsequent karst evolution in the Peruvian high Andes
Alexander Klimchouk, David Evans, Sasa Milanovic, Cristian Bittencourt, Mauro Sanchez, F. Carlos Aguirre (2022)Alexander Klimchouk, David Evans, Sasa Milanovic, Cristian Bittencourt, Mauro Sanchez, F. Carlos Aguirre. "Hypogene speleogenesis related to porphyry magmatic intrusions and its influence on subsequent karst evolution in the Peruvian high Andes" in Geomorphology, Elsevier BV (2022). https://doi.org/10.1016/j.geomorph.2022.108488
-
Anthropogenic impact on the groundwater regime: Case study of the Velika Morava alluvium
Jovana Mladenović, Vesna Ristić Vakanjac, Milan Kresojević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)The Velika Morava River originates at the junction of the Južna Morava and Zapadna Morava at the town of Stalać in Serbia. It is 185 km long and empties into the Danube. The Velika Morava River Basin occupies a land area of 37 444 km2. The river flows through central Serbia, which features the most fertile land and the highest population density in the country. Public water supply in this region of Serbia relies on groundwater formed in alluvial ...Jovana Mladenović, Vesna Ristić Vakanjac, Milan Kresojević, Boris Vakanjac, Jugoslav Nikolić, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić. "Anthropogenic impact on the groundwater regime: Case study of the Velika Morava alluvium" in Review of the Bulgarian Geological Society, Bulgarian Geological Society (2023). https://doi.org/10.52215/rev.bgs.2023.84.3.295
-
Моделирање дисперзије прашине у фази одлагања флотацијске јаловине у руднику “Шупља стијена”
Вања Живановић (2024)Рударство, као једна од кључних индустрија у многим земљама света игра важну улогу у стварању економске вредности али истовремено и велики притисак на животну средину. Процеси експлоатације и обраде руде често укључују употребу разних хемикалија, што може изазвати загађење земљишта, воде и ваздуха. Очување животне средине постаје све важније питање у свету у којем се суочавамо са изазовима као што су климатске промене, деградација земљишта, губитак биодиверзитета. Моделирање дисперзије загађења животне средине представља процес у ком се коришћењем математичких модела ...... narabyJjyhax Marepuja (cpenme 24h H MaKcHMajIHe uaCOBHE BPpe/JIHOCTH) Period Vreme ; ; ; NOx O; cO PM10 merenja usrednjavanja ug/m*? ppb ug/m*? mg/m? ug/m* 16-47.41 |___ CSr. 24h 1.78 |_3,37 | 531 | 3825 |___OOg | __2548 | - Cmax, 60min 5,16 | 32,90 | 17,13 | _61,65 | _0,72 | _73.76 | i7-4844 ...
... KnmamejpoH 1834. romaHe, koMOHMHyjyhmM Bojm-MapuMoToB 3aKOH H 'MdapiicoB 3aKoH. [5] pV=nRT Ize je: V – sanpeMuHa raca [m*], p - upgrucak raca [Pa] , n — Opoj MonoBa raca n=m/M, [mol], R- yHuBepnajtHa racHa KoHcTaHra; 8,31432 [J/(mol·K)]} T- TeMneparypa raca [K]. BayiymumHu npuruicakK BaynymnuH ...
... H memaHa OJU KoOje noTHue. PasaMeHa rTomnmoTe Ma3Meby memaha M M>erOBOTr OKpyxKeMba Jjc MHHHMAa:IHa, a TeMHeparypa yHyTap Mera je reHepajHo yHHM(QboOpMHa. Baynyx yHyTap OanoHa je HpHMep jenHor memaha Bayamyxa. TeMmeparypa arMocQepe M ĐeH HnpuHMTHcaK yrHuy Ha IIIOBHOCT Jlezmiha Ba3JlyXa. Kap ...Вања Живановић. Моделирање дисперзије прашине у фази одлагања флотацијске јаловине у руднику “Шупља стијена”, 2024
-
Paleovegetation and environment during deposition of the Late Oligocene sub-bituminous coal in the Bobov Dol Basin (SW Bulgaria) as deduced from petrographic and geochemical characteristics
Alexander Zdravkov, Achim Bechtel, Doris Groβ, Ivan Kojić, Ksenija Stojanović, Dragana Životić (2024)Coal and carbonaceous shale samples were taken from the Late Oligocene Bobov Dol Basin, SW Bulgaria. Seams Ia, I, IIa+b, III, IV and V from the coal-bearing Bobov Dol Fm. were sampled to provide insights into the peat forming vegetation and depositional environment based on detailed organic petrological and geochemical study. The petrographic composition indicates that both coals and carbonaceous shales contain predominantly terrestrial organic matter with abundant huminite macerals and locally enriched liptinite macerals. Inertinite is rare or ...... D 3 60 0 } 0O D MD 3D 0 3 M 0 0 M TOC - Ash M i | || | 5 |7 — ı |di- k F E || 85 I8 1 _ || kASE! -| a s :SNO | E ! |} | Š || | [« T | \ Š i |Sesdui- tri- || H , Z ! i 620 - | _ F, | || Calcite eq | L71b Seam II · Contents TS HI Macerals Maceral - m-alkanes Pr/Ph Terpenoids ...
... lithological characteristics are presented in Figs. 1B, D. The coal-bearing Bobov Dol Fm. is up to 100 m thick and covers BALKAN ZONE SREDNOGORIE ZONE & “ . ME _ MORAVA- DESCRIPTION M M E P O C H GI u k_ LITHOLOGY |T HI CK NE SS | Fluvial and talus sediments KO | Sy sT EM ' ...
... ned sandstones (12—40 m thick), locally with thin conglomerate lenses. These are followed up- wards by carbonaceous shale and/or coal beds (0.7–5.0 m thick) and laminated sandy- to silty (+ calcareous/bituminous) claystones, and argillaceous sand- and siltstones (8–30 m thick) (Vatsev, 2015) ...Alexander Zdravkov, Achim Bechtel, Doris Groβ, Ivan Kojić, Ksenija Stojanović, Dragana Životić. "Paleovegetation and environment during deposition of the Late Oligocene sub-bituminous coal in the Bobov Dol Basin (SW Bulgaria) as deduced from petrographic and geochemical characteristics" in International Journal of Coal Geology, Elsevier BV (2024). https://doi.org/10.1016/j.coal.2024.104489
-
Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda
Matija Ognjanović (2024)Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...... sloja na prostoru Bežanijskog pola je u rasponu od 5 do 25 m, sa koeficijentom filtracije 5x10“ m/s. Kod Bežanijskog groblja (bušotina ZK-26) ove naslage su otkrivene takođe u podini barskorečnih sedimenata na dubini od 38.4 m do 63 m. Makiški slojevi su konstatovani i na području Novog Beograda ...
... smeni sa peskovima i šljunkovima. Završetak panonske serije može biti predstavljen krečnjacima i laporcima. Procenjena debljina M,PI sedimenata je oko 270 m. Paket M,PI sedimenata leži konkordantno preko sarmatskih sedimenata. Sarmat je predstavljen sitnozrnim klastičnim stenama, laporima i različitim ...
... od jugo-zapadnog dela opštine do ušća Save u Dunav. Debljina ove izdani varira odnosno opada u pravcu od lesnog platoa (oko 30 m) ka Savi opada i iznosi u proseku 12-15 m. Sa hidrogeološkog aspekta posebnu značaj imaju peskovito-šljunkoviti sedimenti sa školjkom Corbicula fluminalis, u literaturi ...Matija Ognjanović. Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda, 2024
-
Aнализа и димензионисање примарне и секундарне гасне дистрибутивне мреже ,,Студија случаја Прибој"
Никола Котлаја (2024)У овом раду је приказано идејно решење пројекта гасификације градског насеља, општине Прибој на основу података прикупљених у претходном периоду , од надлежних лица која су са тим упозната и података из сектора широке потрошње које су биле јавно доступни.... H3HOcCH -15 C. 3a yCBOJEHy CHOJbHy TeMepaTypy, KOJL craporpame, ryOHra TorutoTre cy 50 W/m?, OK cy KOJI HoBorpa;ube ryOuanu 35 W/m". [1] TIpoceuna KBajiparypa gaHocH 70 m?, a crannapyHa BHcHHa 3H/1OBa 2,5 m. Ha OCHOBy HOBPIHHHC CTaHa H TONIJIOTHHX ryOMTaka pauyHaMO cnenuQgMuHe morTpeOe y TonmmoTH ...
... ILOOO = 14760,07 * I a ——— Db + Dmn 273 1.01325 + 16 273 Q = Qmax * m = 927,36 — Q h Du, = /35:/*(2 = /354*257'36 = 128,12 mm (6.2) 59 Q – nporok raca Ha ycnoBHMa pana, m?/h Qumax — MaKCHMAa:;IHH IIpOTOK raca, m/h P» — OapoMerTapcku ripHTHcakK oKojJmHHe, bar Pomin — MHHHMajJIHH IIpHTHcak ...
... [TipoceuHa BMCMHa 3M/OBa . [m] q(ng) [W/m3] q(stg) [W/m3] SD i i [.] -i o E s Fi - i > 6125 [W/stan] Craporpantoa — Craporpamba 0.883834416 Hi oaorpamba [m3/god] Craporpantba 1135.331267 HogBorpantba 1324 | 6ei poj norpom:na{cranGetnot jerpanaya) 3675 m yuynHa noTpouibba 3a ...Никола Котлаја. Aнализа и димензионисање примарне и секундарне гасне дистрибутивне мреже ,,Студија случаја Прибој", 2024
-
Geološki sastav i resursi dragačevskog ugljonosnog
Ilija M. RADOVIĆ (1997)Ilija M. RADOVIĆ. Geološki sastav i resursi dragačevskog ugljonosnog, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 1997
-
Polyhedral characteristics of the cosalite-type crystal structures
Sabina Kovač, Predrag Dabić, Aleksandar Kremenović, Aleksandar Pačevski, Ljiljana Karanović, Marko V. Rodić, Martina Tribus (2019)... T A B L E 7 . C O M P A R IS O N O F U N IT -C E L L P A R A M E T E R S A N D C H E M IC A L C O M P O S IT IO N B A S E D O N 2 0 S a p fu F O R C O S A L IT E S A N D IS O S T R U C T U R A L C O M P O U N D S S a m p le L o c a lit y R e f C h e m ic a l c o m p o s it io n c a lc ...
... shown in T A B L E 5 . B O N D -V A L E N C E S A N D B O N D V A L E N C E S U M S R m ij (v u ) F O R C O S A L IT E F R O M T R E P Č A S it e B i1 B i2 B i4 M e 1 M e 2 M e 3 P b 3 P b 4 C u 1 C u 2 R m ij S 1 — 0 .8 9 — — 0 .4 2 7 3 2 — 0 .1 9 8 3 2 — 0 .2 3 7 3 2 — 2 .1 4 (7 ...
... cosalite studied from his own mineral T A B L E 8 . V A R IA T IO N O F M E A N P O L Y H E D R A L M e – S D IS T A N C E S (Å ) A S A F U N C T IO N O F P O L Y H E D R A L D IS T O R T IO N D (% ) B i1 B i2 B i4 M e 2 M e 3 M e 1 P b 3 P b 4 D , R . D , R . D , R . D , R . D , R . D ...Sabina Kovač, Predrag Dabić, Aleksandar Kremenović, Aleksandar Pačevski, Ljiljana Karanović, Marko V. Rodić, Martina Tribus. "Polyhedral characteristics of the cosalite-type crystal structures" in The Canadian Mineralogist, Mineralogical Association of Canada (2019). https://doi.org/10.3749/canmin.1900017
-
Hidrohemijska zonalnost vodonosnih naslaga Srema
Marko M. Stanić (2004)Marko M. Stanić. Hidrohemijska zonalnost vodonosnih naslaga Srema, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2004
-
Tercijarne bazaltoidne stene u Srbiji
Milivoje M. Jovanović (2003)Milivoje M. Jovanović. Tercijarne bazaltoidne stene u Srbiji, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2003
-
Анализа примене утискивања полимера за повећање искоришћења лежишта „Х“
Јана Ивановић (2024)Лежиште „Х“ се налази у Панонском басену и део је нафтно-гасног поља „ХХ“.С обзиром на висок удео воде у произведеном флуиду на лежишту је потребно применити неку методу којом би се смањила брзина напредовања фронта воде ка производним бушотинама, односно смањио удео воде у производњи. Овај рад има за циљ да детаљно испита могућност примене једне од допунских метода повећања искоришћења лежишта, методе утискивања полимера на изабраном лежишту „Х“. Први део рада приказује основне теоријске појмове на којима се ...... 1-35,5 m. KyMyaarunBHa npoug3Bopuba Ha Kkpajy janyapa 2024. ronanHe aaHocuina je 477:105 3 m*, mro rpeMa rporeMeHHM pe3epBaMa Jnaje TekyhaH Koe(unujenHr HckopuHnriheba OJI: N„ __477:103 KHH = — N = m = 0,3304 = 33,04 % TIpog3no;uba BoJte Ha Kkpajy janyapa 2024. ganocnuna je W = 567 · 105 m*. ...
... Konnenrpanuju o,i 0,2 kg/m? CnenHapuo HHjekTHpamba noznmMepa y konnenrpamju o 0,35 kg/m? CneHapuo HHjekTHpatba noJmMepa y KoHueHrpamnuju ojt 0,6 kge/mš CnenHapuo HHjekTHpamba nonmmMepa y kounnenrpamju o 0,85 kge/m? CnenHapuo HHjekTipanmba nozmmMepa y koHneHrpanujut o 1,0 kg/m? 'V CBaKOM OJI OBHX ...
... HOJIHMepH (OHOIHIOJIHMeCPpMH), – CHHTCTHUKH IIOJIHMCPpH. TlonuMepn i. | BuwononaMMepaM KcaHTaH TETEKTIKTHIET i.— i .. i| \ | __ M Ć-o m (-—Mu M Ć Cnuka 2.5 - Ilo0ena nonuepa, [16] TIpuponnu nmonaMepH HacTajy ycje) JenoBaHba MHKpOOpraHH3aMa y TIIpOHecy (jepMenrauje, Ha3HBaMO HX jom ...Јана Ивановић. Анализа примене утискивања полимера за повећање искоришћења лежишта „Х“, 2024
-
Strain partitioning in a large intracontinental strike-slip system accommodating backarc-convex orocline formation: The Circum-Moesian Fault System of the Carpatho-Balkanides
Nemanja Krstekanić, Liviu Matenco, Uroš Stojadinović, Ernst Willingshofer, Marinko Toljić, Daan Tamminga (2022)oroklini, raspodela deformacija, transkurentna kretanja, Karpato-balkanidi, Cirkum-mezijski rasedni sistemNemanja Krstekanić, Liviu Matenco, Uroš Stojadinović, Ernst Willingshofer, Marinko Toljić, Daan Tamminga. "Strain partitioning in a large intracontinental strike-slip system accommodating backarc-convex orocline formation: The Circum-Moesian Fault System of the Carpatho-Balkanides" in Global and Planetary Change, Elsevier BV (2022). https://doi.org/10.1016/j.gloplacha.2021.103714
-
Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije
Dragana D. Petrović (2015-12-29)Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...Dragana D. Petrović. "Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2015-12-29)
-
Минерагенија зеолитских туфова Србије
Vladan Kašić (2018-02-05)Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...Vladan Kašić. "Минерагенија зеолитских туфова Србије" in Универзитет у Београду, Универзитет у Београду, Рударско-геолошки факултет (2018-02-05)
-
Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)
Gordana M. Jovanović (2014)Gordana M. Jovanović. Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis), Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2014
-
Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru Severnog Banata
Dejan M. Radivojević (2014)Dejan M. Radivojević. Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru Severnog Banata, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2014
-
Pleistocenska malakofauna Gročansko-smederevskog i Požarevačkog podunavlja
Biljana M. Mitrović (2006)Biljana M. Mitrović. Pleistocenska malakofauna Gročansko-smederevskog i Požarevačkog podunavlja, Beograd:Rudarsko-geološki fakultet, 2006
-
Istraživanje kinematike mlevnja u uslovima mehaničko-hemijskog aktiviranja minerala
Milan M. Petrov (2003)Milan M. Petrov. Istraživanje kinematike mlevnja u uslovima mehaničko-hemijskog aktiviranja minerala, Beograd:Rudarsko Geološki Fakultet, 2003