Претрага

Упит dcterms_subject_txt:отпор на копање

1631 items

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... (2008). Kölsch navodi da čvrstoću smicanja čine komponenta otpora smicanja i komponenta otpora zatezanja, koju obezbeđuju armirajući elementi. On čvrstoću smicanja komunalnog otpada opisuje na sledeći način: "Otpor, koji utiče na napon smicanja prouzrokovan mehaničkim naponima, naziva se ...
    ... direktnog smicanja, koji se izvode na terenu na znatno većim i neporemećenim uzorcima, daju realnije rezultate. Osnovni razlog za to je što se uzorak formira tako da se ne remeti njegova unutrašnja struktura, već samo bočne strane uzorka (kopanjem u samom otpadu). Na taj način se formira uzorak koji ...
    ... bušenjem i kopanjem istražnih jama, uzeti iz samih deponija. 1 - Uvod 4   Neposredni ciljevi disertacije vezani su za istraživanja koja se odnose na rešavanje sledećih problema: - definisanje uticaja sastava, odnosa faza, fizičkog stanja, vremenskog i drugih faktora, na uspostavljanje ...

  • Konstitutivne zavisnosti komunalnog otpada sa deponija u Srbiji

    Dragoslav Rakić (2013-05-10)
    U disertaciji su prikazani rezultati laboratorijskih ispitivanja uzoraka komunalnogotpada dobijeni u aparatima za direktno smicanje i edometarskim aparatima (jedanedometarski aparat konstruisan je za potrebe ove disertacije). Sva ispitivanja su izvršenana veštački pripremljenim uzorcima, uz uvažavanje preporuka koje se odnose nadimenzije korišćenih aparata i veličinu najvećih frakcija u uzorku (EN 1997-2, ASTM2007-a, 2007-b). Za formiranje uzoraka korišćen je komunalni otpad različite starosti,uzet sa dve deponije u Srbiji (Ade Huje u Beogradu i gradske deponije u Novom Sadu).Interpretacija rezultata dobijenih iz ...
    komunalni otpad, deponija, geotehnička klasifikacija, čvrstoća smicanja,deformabilnost, indeks primarne kompresije, indeks sekundarne kompresije, modelisleganja
    ... (2008). Kölsch navodi da čvrstoću smicanja čine komponenta otpora smicanja i komponenta otpora zatezanja, koju obezbeđuju armirajući elementi. On čvrstoću smicanja komunalnog otpada opisuje na sledeći način: "Otpor, koji utiče na napon smicanja prouzrokovan mehaničkim naponima, naziva se ...
    ... direktnog smicanja, koji se izvode na terenu na znatno većim i neporemećenim uzorcima, daju realnije rezultate. Osnovni razlog za to je što se uzorak formira tako da se ne remeti njegova unutrašnja struktura, već samo bočne strane uzorka (kopanjem u samom otpadu). Na taj način se formira uzorak koji ...
    ... bušenjem i kopanjem istražnih jama, uzeti iz samih deponija. 1 - Uvod 4   Neposredni ciljevi disertacije vezani su za istraživanja koja se odnose na rešavanje sledećih problema: - definisanje uticaja sastava, odnosa faza, fizičkog stanja, vremenskog i drugih faktora, na uspostavljanje ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... откривке камионима и булдозерима на спољашња и унутрашње одлагалиште; - селективно откопавање угља хидрауличним багерима запремине кашике Е = 4.6 до 9.0 m3; - откопавање и утовар чврстих стена (силификовани и кредни кречњак) хидрауличним багером са повећаном силом копања запремине кашике Е = 5.2 ...
    ... активности на избору и организацији адекватне технологије техничке и биолошке рекултивације и управљању и газдовању новоствореним ресурсима на одлагалиштима површинских копова. Поступак планирања ревитализације и мера рекултивације на површинама на којима је завршено одлагање заснива се на анализи ...
    ... експлоатације. У периоду пуне производње на површинском копу реализују се у потпуности радови за планирану производњу на етажама откривке и минералне сировине. Осим радова на откопавању, у овом периоду изводе у континуитету радови на рекултивацији и радови на одводњавању од површинских и подземних ...

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... (Manourova 1976). Kosti ekstremiteta anura su ojačane srastanjem epipodijuma, čime su prilagođene skakanju a uz to i dodatnim zadacima (npr. plivanje, kopanje). Epipodijum prednjih ekstremiteta srastao je u jedinstvenu kost - radioulnu, a zadnjih u tibiofibulu. Mezopodijalni elementi prednjih ekstremiteta ...
    ... u odnosu na poznate klimatske podatke za proučavani region. Metoda je do sada primenjivana na pleistocenskim lokalitetima. Na ovaj način se mogu rekonstrusti paleoklimatski uslovi u kojima je akumulirana određena fosilna herpetoasocijacija. Sve veći broj proučenih herpetoloških nalaza na teritoriji ...
    ... fosilnih tetrapoda (iz Vitt & Caldwell 2014). Narandžaste linije ukazuju na kladu Lisamphibia kojoj pripadaju i današnje Amphibia, crvene ukazuju na kladu Eureptilia u koju su uključeni i savremeni gmizavci. Zelene linije ukazuju na kladu Parareptilia (izumrla), za koju se smatralo da je predačka za kornjače ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... хидрогеолошки профил бунара на изворишту Велуће (М. Лазић, 2008, допуњено) 1. претежно водонепропусне високо метаморфне стене, 2. практично водонепропусне стене; 3. зона истицања угљокиселих вода. Угљокиселе воде код Црнишаве откривене су у копаном бунару дубине 4 m и при копању темеља куће. По хемијском ...
    ... указују да постоје већи хидраулички отпори између области храњења и дренирања, и самим тим, да се у том погледу не може очекивати да се активна циркулација у овим структурама одвија до веће дубине. Слика 49. Литолошко – хидрогеолошки профил бушотине Б–3 на изворишту угљокиселих вода Студенице ...
    ... распаднути и тектонски поломљени. Са дубином се повећала количина воде на самоизливу (на 11 m 0,25 l/s, на 33 m 0,4 l/s, на 70 m 6 l/s). На крајњој дубини самоизлив је износио 12 l/s, да би се након извесног времена усталио на 2 l/s. По хемијском саставу угљокиселе воде из бушотина су HCO3 –NaMg ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... rezultat kopanja i odlaganja jalovine na spoljašnjim i unutrašnjim odlagalištama (slika 5.27 i 5.28). U rudniku „Suvodol“ od početka eksploatacije (1977 godina) do sada je iskopano preko 10 9 tona materijala t.j. uglja i „jalovine“. Jalovinski materijal u većim delom odlaţe se na spoljnjim ...
    ... 2008: Priliv na rudničkite vodi vo jaglenovoto naogalište „Suvodol”. I- Kongres na geolozi na Republika Makedonija, Zbornik na trudovi Ohrid, s. 457- 466. 37. Jovanov K, Todorova D, 2012: Hidrogeološki karakteristiki na jaglenovoto naogjalište „Ţivojno“.II - Kongres na geolozite na Republika Makedonija ...
    ... "Suvodol" REK - Bitola. Kniga II, Fond na REK, Bitola. 55. Pešovska S, i Ivanovski L, 2008: Izvedba na sistem na bunari za odvodnuvawe na leţišteto Brod-Gneotini. I-Kongres na geolozi na Republika Makedonija, Zbornik na trudovi, Ohrid, s. 445-455. 56. Pešovska S, i Ilijovski Z, 2012: Tolkuvač i Osnovna ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... je najverovatnije nastala kao posledica brzog kopanja i zarivanja u podlogu da bi pobegla od predatora ili dolazi do pucanja i zarastanja ljušture posle oluje, (sl. 42 A, B). Sl. 42. A. Oštećenja u vidu prslina (zarasle povrede), kao što su na obodu ljušture Anadara diluvii, B. Detalj sa slike ...
    ... podatke o rasprostranjenju badenskih sedimenata na terenima Srbije i ukazuje na morske veze među pojedinim basena na teritoriji Srbije. Autor pretpostavlja postojanje badena na terenima tamnavskog regiona koji nisu otkriveni na površini terena i ukazuje na vezu badena okoline Koceljeva sa Aranđelovačkim ...
    ... strani kapka Ostrea digitalina. Povrede na sl. 28 A, B, nastale su posle smrti perforiranog organizma. Okruglaste povrede na slici 28 A se nalaze na fragmentu ljušture školjke, a na slici 28 B se nalaze sitne izdužene povrede nepravilnog oblika na unutrašnjoj strani kapka Anomia ephippium. ...

  • Upravljanje resursima podzemnih voda severne Bačke

    Bojan B. Hajdin (2013-03-07)
    Vodosnabdevanje gradova i naselja severne Bačke vrši se u potpunosti iskorišćavanjempodzemnih voda. Najznačajnije količine podzemne vode namenjene za piće zahvatajuse iz izdani u vodonosnim pleistocenskim naslagama koje su poznate kao osnovnivodonosni kompleks, dok su danas u vodosnabdevanju manje zastupljene vode izizdani u pliocenskim sedimentima i prve, slobodne izdani rasprostranjene plitko ispodpovršine terena.Pored snabdevanja stanovništva, veliki potrošači podzemne vode su i industrijskapreduzeća, a zbog loših uslova i nerazvijenih sistema za navodnjavanje sve veći korisnicivoda prve izdani postaju i poljoprivredni proizvođači.Geološka ...
    resursi podzemnih voda, vodosnabdevanje, održivo upravljanje, osnovni vodonosni kompleks, termomineralne vode, monitoring podzemnih
    ... uticaj na život stanovništva. Taj uticaj nije uvek vodio u pravcu napretka, tako je privredni razvoj područje prekinut dolaskom Huna u V veku kada se usled brojih ratova sve do X veka dominira nomadski način života. Stanovništvo se vodom snabdeva iz reka i bara jer nema uslova za kopanje bunara ...
    ... glina i uglja. Na području Sente i Ade, sedimenti donjeg i gornjeg ponta takođe su utvrđeni u dubokim bušotinama. Dubine na kojima se nalaze sedimenti donjeg ponta jako variraju na području Sente. Na prostoru Gornjeg brega konstatovani su na dubini od 691 m, a kod Sente na 1323 m. I njihova ...
    ... generalno se nalaze na dubini preko 1600 m. Na području Ade, na dubini 1930 m, u bušotini Ads-1 konstatovani su sivo zeleni granitoidi i sivo-zeleni gnajsevi. M e z o z o i k (Mz) Mezozojske tvorevine karakterišu rasedanje i vulkanski proboji i pojava na različitim dubinama. Na osnovu podataka ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... периферном путањом уситњавања ПМС Д. Салатић С. Милошевић, С. Деушић 24. Игњатовић М. Драган 02.04.1993. Избор методе за одређивање отпора на копање роторним багерима у условима радне средине површинских копова лигнита Колубаре Машинство у рударству и енергетика Д. Стојановић М. ...
    ... Лазић; В. Драгишић; Р. Бизјак 161. Јаковљевић Ивица 05.05.2008. Одређивање оптималних параметара одреска роторних багера у функцији отпора на копање Рударство В. Павловић В. Павловић; Д. Игњатовић; М. Кукрика 162. Калуђеровић Драган 23.05.2008. Природно пречишћавање издани ...
    ... Др МИЛАН ЦВЕТКОВИЋ, редовни професор CVETKOVIĆ M., POPOVIĆ R., MAJSTOROVIĆ J., 1996: Uticaj dimenzije uzoraka na određivanje parametara otpora pri smicanju morenskog materijala na PK "Za- grad". Međunarodni naučni skup Pravci razvoja Geotehnike, Beograd. MAJSTOROVIĆ J., CVETKOVIĆ M., 1999: Prilog ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... procesa navlačenja permskih peščara i “ravaničkih krečnjaka”, dolazilo je do razlamanja jedinstvene navlake kada je ona naišla na otpor rezistentnih krečnjaka Kučaja i Beljanice na istočnom obodu resavsko- moravskog basena. To je uslovilo stvaranje niza kraljušti u kojima su ostale uklještene manje ili ...
    ... vodosabirnik na k.940, a odatle se izbacaju na površinu terena. Rudničke vode iz vodosabirnika u GVN-3 (k.934), kao i iz vodosabirnika na k.917, ispumpavaju se do prihvatnog vodosabirnika na k.991, a odatle na površinu terena. Ispumpane rudničke vode iz jame rudnika ”Štavalj”, prihvataju se na površini ...
    ... koncetracija koje se odnose na odlaganje neopasnog otpada i opasnog otpada na deponije neopasnog otpada; 2 - vrednosti koncentracija koje se odnose na odlaganje otpada na deponije opasnog otpada; 3 - vrednosti koncentracija koje se odnose na odlaganje otpada na deponije inertnog otpada ...

  • Sorpcija herbicida na neorganski i organski modifikovanom prirodnom montmorionitu iz Bogovine

    Lazar M. Kaluđerović (2018-01-17)
    fikasnost prilikom sorpcije S-metolahlora i klomazona od strane neorganskih iorganski modifikovanih montmorionita sa lokaliteta Bogovina odreĎena je metodombach adsorpcije. Uzorci montmorionita su tretirani prvo rastvorom NaCl a zatim irazličitim koncentracijama organskih kompleksa. Adsorpcione izoterme su dobijenetretiranjem uzoraka različitim koncentracijama herbicida. Detaljna mineraloškakarakterizacija uzoraka uraĎena je metodom rendgenske difrakcije. Rezultati interakcijemontmorionita sa organskim kompleksima i herbicidima dobijeni su primenomrendgenskih, optičkih, termičkih i spektroskopskih metoda.Na osnovu rezultata rendgenskih ispitivanja uzoraka, utvrĎeno je prisustvoorganskih kompleksa i herbicida u meĎuslojnom prostoru montmorionita.Montmorioniti modifikovani ...
    adsorpcija, montmorionit, heksadeciltrimetilamonijum bromid,feniltrimetilamonijum hlorid, S-metolahlor, klomazon
    ... S-metolahlora sorbovano na Na-montmorionitu u odnosu na klomazon. Na TG/DTG krivim čistog HDTMA kolmpleksa mogu se uočiti dva maksima nastala na 253°C i na 354°C prilikom zagrevanja uzorka u atmosferi vazduha posledica su formiraja dve vrste drvenog uglja pri čemu jedna oksidiše na niţim temperaturama ...
    ... od 6,5% na temperaturama do 780°C. PoreĎenjem rezultata Na-montmorionita sa i bez sorbovanog S-metolahlora, moţe se primetiti da sorpcijom S-metolahlora dolazi do smanjenja DTG maksimuma na 100°C i pomeranja na niţe temperature, kao i smanjenja ramena na 185°C i povećanja maksimuma na 286 i 400°C ...
    ... koncentracije PTMA kompleksa dolazi do razdvajanja maksimuma na 367°C na dva maksimuma na 300 i 343°C. Gubitak mase koji se na DTG dijagramu javlja kao rame na 215°C, nastaje usled desorpcije organskog kompleksa koji se nalazi na površini montmorionita a vezan je slabim Van der Valsovim silama ...

  • Утицај соларне активности на здравље човека

    Каролина Ђукић, Весна Цветков, Весна Дамњановић (2019)
    ... solarne i geomagnetske aktivnosti na zdravlje čoveka nije u potpunosti dokazan ali savremena nauka ukazuje na to da on postoji. Solarna aktivnost ima značajan uticaj na stvaranje različitih vremenskih uslova na Zemlji, čime utiče i na ljude meteoropate, tj. one ljude na čije zdravlje utiču promene m ...
    ... najveći izvor toplote na Zemlji. U pogledu uticaja na zdravlje, ovoj vrsti zračenja se u poslednje vreme pridaje sve veći značaj jer je prodornije od UV zračenja usled čega ima veći uticaj na na kožu (a može prodreti i u mišiće, kosti i unutrašnje organe). IC zraci se dele na IC-A (780 - 1400 nm) ...
    ... zračenja i visokoenergetskih čestica koji neprestano stiže sa Sunca, na zdravlje čoveka. Cilj je da se ukaže kako na štetno dejstvo ultraljubičastog i infracrvenog zračenja, tako i na uticaj kosmičkog zračenja i geomagnetske aktivnosti na čoveka. Korišćeni su rezultati mnogih istraživanja koja su sprovedena ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Praktikum za vežbe iz Informatike 1

    Ranka Stanković, Ivan Obradović, Olivera Kitanović, Mirjana Banković (2014)
    informatika

  • Sistem poslovne inteligencije za upravljanje zaštitom na radu u rudarskoj industriji

    Ljiljana R. Kolonja (2016-09-23)
    Postojeća organizacija zaštite na radu na površinskim kopovima uglja često nije umogućnosti da blagovremeno i tačno ukaže na nedostatke, koji mogu u bližoj ilidaljoj budućnosti da budu uzrok narušavanja bezbednosti radnika, ali i uzrokoštećenja materijalnih dobara rudnika. Nemogućnost donošenja pravovremenihodluka je moguće izbeći uvođenjem softverski podržanih sistema za praćenje ianalizu bezbednosti i zaštite na radu.Osnovni cilj ove doktorske disertacije je definisanje metodologije i razvoj modelasistema upravljanja zaštitom na radu, koji će omogućiti savremen, adekvatan isveobuhvatan način praćenja i analize ...
    rudarstvo, bezbednost i zdravlje na radu, poslovna inteligencija,tehnička zaštita, ontologije
    ... bezbednošću i zaštitom zdravlja na radu, odnosno upravljanja zaštitom na radu. Sistem upravljanja zaštitom na radu, prema Britanskom standardu je „deo sveukupnog sistema rukovođenja koji omogućava upravljanje rizicima koji se odnose na zaštitu i bezbednost na radu u poslovanju organizacije ...
    ... bezbednosti na radu.“ (BSI, 1999). Na ovaj način, sistematizovan i organizovan pristup rešavanju problema organizacije zaštite na radu je podignut na nivou standarda. Drugim rečima, prepoznat je značaj organizovanog i sistemskog pristupa upravljanja bezbednošću i zdravljem na radu, ...
    ... odražava na konkurentnost firme i na njenu produktivnost. Oni su ukazali i na to da bezbednost i zaštita na radu dugoročne procese pretvara u kratkoročne uz postavljanje jasnih ciljeva koji se ogledaju kroz prepoznavanje prioriteta u okviru bezbednosti i zdravlja na radu i procene ...

  • Tеслапедиа као централна база библиографских података о Николи Тесли

    Ивана Ћирић, Сузана Топаловић, Биљана Лазић (2013)
    Циљ овог рада је да прикаже идеју и процес израде најкомплетније електронске библиографске базе о Николи Тесли, симболично назване Теслапедиа. Oвaквa бaзa би укључивaлa Teслину библиoгрaфиjу, кao и библиoгрaфиjу других o њeму. Сaм кoнцeпт рaзвoja Teслaпeдиe je видљив крoз двe глaвнe идeje. Првa идeja je зaснoвaнa нa пoстaвљaњу свих пoстojeћих библиoгрaфских јединица кoje Mузej пoсeдуje нa oдрeђeну вeб-лoкaциjу a другa, пoдjeднaкo вaжнa, oглeдa сe у мoгућнoстимa дaљeг рaзвoja и нaдгрaдњe сaмe структурe базе придруживaњeм нoвих библиoгрaфских пoдaтaкa. Oвa бaзa ...
    библиографије
    ... ка по је ди нач на об ра да, ана лог на или ин фор ма тич ка, не ми нов но зах те ва по ве зи ва ње са свим оста лим де ло ви ма фун ду са. Осно ву на стан ка Му зе ја чи ни лич на за о став- шти на чу ве ног на уч ни ка. По Те сли ној же љи, Са ва Ко са но вић, ње гов не ћак и на след ник, пре нео ...
    ... Tesla Collection, 4. Нео бја вље на би бли о гра фи ја Ми ло ва на Ма ти ћа, 5. Те сли на лич на би бли о те ка. Ме ђу њи ма раз ли ку је мо сле де ће: a) Из во ре ко ји су у осно ви на ста ли као би бли- о гра фи је (Нео бја вље на би бли о гра фи ја Ми- ло ва на Ма ти ћа и Te sla Col lec tion) ...
    ... ја, про на ђе но је и пре у зе то укуп но 2.930 стра ни ца но ви на из не ко ли ко де се ти на на сло ва аме рич ких но ви на за пе ри од 1888-1922. у три раз ли чи та фор- ма та (.pdf, .txt, .jp2) ко је са др же члан ке ко ји се ти- че Те сле, као и би бли о граф ске по дат ке на ни воу на сло ва ...

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... enje u horizontalnoj ravni na modelima AB, CD, EF i GH, dok se veće rasprostranjenje ovih stena jedino zapaţa na modelu IJ. Ove stene se ne mogu videti na površini terena na modelima AB i CD, dok se na modelima EF i GH zapaţa njihovo prisustvo na površini terena. Na ovim modelima magmatske stene ...
    ... jugu, koje je prikazano na modelu GH. Ove stene su na modelu prikazane kao tri razdvojene grane meĎusobno subvertikalne. Rasprostranjenje, ovih stena na površini je veoma malo u odnosu na njihovo pruţanje u potpovršini. Na delu terena, koji se nalazi juţno u odnosu na model GH, izostaje prisustvo ...
    ... nT, što navodi na zaključak da je uzročnik ove anomalije na većoj dubini u odnosu na uzročnik anomalije A1. IzmeĎu ove dve anomalije uočava se nagla promena vrednosti, koja ukazuje na postojanje kontakta, odnosno rasedne zone, čiji je pravac pruţanja jugozapad-sevroistok (upravno na pruţanje uzročnika) ...

  • Prostorni položaj ofiolita istočne Vardarske zone: geofizičko-geološki model i njegove geodinamičke implikacije

    Dragana D. Petrović (2015-12-29)
    Centralni deo Balkanskog poluostrva je geotektonski veoma složen. Tetis je zatvorentokom gornjeg mezozoika, a ofioliti na zapadu i ofioliti Vardarske zone predstavljajuostatke nekadašnjih okeanskih prostora. Najistočniji deo Vardarske zone razlikuje se odsvih ostalih ofiolita na Balkanskom poluostrvu i karakteriše se najizraženijim suprasubdukcijskimafinitetom. Istočna vardarska zona locirana je u centralom delu Srbije.Na severu se prostire do Apusena u Rumuniji, a na jugu obuhvata cetralni deoMakedonije i Peonias zonu u severnoj Grčkoj. Istočna vardarska zona se nalazi istočnood geotektonske jedinice Kopaonik ...
    Istočna vardarska zona; ofioliti; 2D i pseudo 3D geofizičko-geološkimodel; geodinamička evolucija
    ... Karta Bugeovih anomalija na području Grčke, sa naznačenim profilom (JJ’) Karta totalnog magnetnog polja na području Srbije prikazana je na Slici 22a, dok je karta totalnog magnetnog polja redukovanog na pol prikazana na Slici 22b. Postupak redukcije na pol, primenjen je na digitalizovanim aeromagnetskim ...
    ... površine. Na području Ždraljice debljina ofiolita se kreće od 2.5 km na severu do oko 1 km na jugu. Suprotno tome, u području Kuršumlije ofioliti su deblji na jugu (više od 3.5 km) nego na severu (oko 2 km). 92 Slika 46. a) Tektonska skica sa položajima profila, b) Pseudo 3D model na području ...
    ... kada je uzročnik anomalije smešten na bilo kom drugom mestu, osim na magnetskom polu i ekvatoru. Iz tog razloga je uvedena redukcija na pol ili ekvator. Kenigsbergov broj je računat na osnovu podataka merenih vrednosti susceptibilnosti i remanentne magnetizacije. Na prostoru koji je obuhvaćen ovim ...

  • Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta

    Ksenija Gredić (2024)
    Katedra za Geotehniku održala je sednicu na kojoj mi je odobrena tema za završnirad pod naslovom “Analiza stabilnosti kosine na magistralnom putu M-1, deonica Lipci-Ljuta” u opštini Kotor.Za mentora je izabran van.prof.Miloš Marjanović, dok za članove komisije su izabrani prof.dr. Biljana Abolmasov i doc.dr. Zoran Berisavljević. Tokom izrade završnog rada, korišćeni su podaci iz “Elaborata o rekonstrukciji magistralnog puta M-1 (M-2), dionica Lipci-Ljuta, dužine cca 15km”, kao i ostala odgovarajuća stručna literatura. Na osnovu terenskih radova i dobijenih rezultata ...
    analiza stabilnosti, stijenska masa, kinematska analiza, inženjerskogeološko kartiranje
    ... pukotina prikazana je na slici broj 13. Strana 23 / 34 Slika 13. Kosina sa drugom familijom pukotina. (Ksenija Gredić). Za drugu familiju pukotina, takođe Jje izvršena analiza stabilnosti na planarno klizanje, na ispadanje klina, kao i na direktno preturanje, što će biti prikazano na sledećim slikama ...
    ... uslovima rekonstrukcije, a na kraju su date preporuke i zaključci o izvedenim istraživanjima. Strana 1 / 34 2. PODRUČJE ISTRAŽIVANJA Dionica na kojoj se nalazi predmetna kosina locirana je na magistralnom putu M-1, između naselja Lipci i Ljuta, dužine cca 15km, na oko 8&km od Risna, u južnom ...
    ... se vrši nanošenjem elemenata pada diskontinuiteta na stereomrežu. o Kontinualnost- neprekidna dužina pukotina u ravni, Jedan od najvažnijih parametara. Grubo se određuje na licu kosine. o Stepen izmjene na zidovima pukotine značajno utiče na čvrstoću stijenske mase. U zavisnosti od veličine ...