Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Borska reka

233 items

  • Jedan primer očuvane životne sredine - kanjon reke Zabave

    Đekić Tatjana, Srećković Batoćanin Danica, Šaćirović Selim, Stanković Aleksandra, Gajić Violeta (2013)

  • Utvrđivanje porekla policikličnih aromatičnih ugljovodonika u sedimentima reke Tise

    Štrbac Snežana, Gajica Gordana, Šajnović Aleksandra, Kašanin Grubin Milica, Vasić Nebojša, Jovančićević Branimir (2015)

  • Validacija postojećih indeksa za utvrđivanje porekla teških metala u sedimentima reke Tise

    Štrbac Snežana, Kašanin-Grubin Milica, Vasić Nebojša, Brčeski Ilija, Jovančićević Branimir (2015)

  • Preliminary results of numerical modelling of debris flow - case study Leva reka, Serbia

    Krušić Jelka, Samardžić Petrović Mileva, Marjanović Miloš, Abolmasov Biljana, Miljković Stevan (2018)

  • Forecasting the Behaviour of the Rock Mass Before Taking Up the Excavation on a Deeper Layers of the Ore Body Borska Reka

    Zlatanović Dragan, Milisavljević Vladimir, Milenko Ljubojev, Dragan Ignjatović, Zoran Stojanović (2015)

  • Prirodna ranjivost karstnih izdani srednjetrijaskih krečnjaka u oblasti između reka Bistrice, Uvca i Lima

    Branislav Petrović, Veljko Marinović, Zoran Stevanović (2022)
    karstna izdan, Priboj, prirodna ranjivost izdani, COP metoda

  • Prilog poznavanju režima podzemnih voda leve obale reke Save na potezu Obrenovac - Beograd

    Đorđe Momirov, Vesna Ristić Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Marina Čokorilo Ilić (2022)

  • Stanje i perspektivnost vodosnabdevanja Obrenovca i naselja opštine posle poplava, 2014. godine

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2017)
    Obrenovac i okolna naselja su tokom 2014. godine zbog poplava u Srbiji pretpeli veliku materijalnu štetu, a pored brojnih privrednih preduzeća ozbiljno je bio ugrožen i sistem vodosnabdevanja. Izvorište „Vić bare“ za vodosnabdevanje grada u selu Zabrežje, na Savi, u potpunosti je potopljeno, a vodovodna mreža, u pojedinim delovima već veoma stara, dodatno je oštećena. Poslednjih nekoliko decenija kao glavni razlozi za probleme u vodosnabdevanju Obrenovca isticane su nedovoljne rezerve podzemnih voda na izvorištu. Novijim istraživanjima utvrđene su rezerve ...
    ... m3/s. Poplave koje su usledile naročito veliku materijalnu štetu nanele su Obrenovcu koji je pre izlivanja Save, stradao izlivanjem reke Kolubare, buji- čne reke poznate po brzom, kratkotrajnom, ali kata- strofalnom plavljenju, naročito u zoni ušća u Savu. Neposredno pre izlivanja Save u zoni ...
    ... usled neracionalnog korišćenja, ali i velikih gubitaka u vodovodnoj mreži. Obzirom na prirodu prihranjivanja ovog izvorišta, infiltracijom voda reke Save, period poplava bio je značajan za ovo izvorište sa hidrogeološkog aspekta, zbog čega su u radu analizirani prikupljeni podaci u uslovima ekstremno ...
    ... izvrši analiza odnosa poršinskih i podzemnih voda, kroz poređenje stanja eksploatacije u periodu pre i nakon poplava. Ključne reči: podzemne vode, reka Sava, vodosnabdevanje 1. UVOD Katastrofalne poplave koje su u proleće 2014. go- dine zadesile Srbiju, načinile su veliku materijalnu štetu na ...

  • Uticaj proširenja nuklearne elektrane “Pakš” (Mađarska) na resurse podzemnih voda u Vojvodini

    Bojan Hajdin, Dušan Polomčić (2016)
    ... ovaj važan resurs u regularnim uslovima rada elektrane, ali i posledicama koje može imati i u uslovima havarije imajući u vidu da je Dunav tranzitna reka, vrlo dobro hidraulički povezana sa pod- zemnim vodama. Slika 1 – Položaj nuklearne elektrane “Pakš” B. HAJDIN i dr. UTICAJ PROŠIRENJA NUKLEARNE ...
    ... planiraju proši- renje ili izgradnju novih NE. Srbija, koja nema nijednu NE, okružena je sa 16 nuklearnih reaktora od čega se na Dunavu, tranzitnoj reci, nalazi 10 blokova. Obzirom na ovako različite sta- vove evropskih zemalja i spremnost susednih država da ubuduće koriste nuklearnu energiju, naša ...
    ... neposredno uz postojeću elektranu. Nuklearna elektrana “Pakš”, nalazi se kod istoimenog naselja na levoj obali Dunava, udaljena je oko 95 km, idući tokom reke, od državne granice sa Srbijom (slika 1). U rad je puštena 1982. godine. Izgrađena je prema sovjetskoj tehnologiji, instalirana su četiri reaktora ...

  • Konceptualni model hidrogeotermalnog sistema šire okoline Brusa - geološki, geofizički i hidrogeološki uslovi / Conceptual model of hydrothermal system of Brus area - geological, geophysical and hydrogeological condition

    Dejan Milenić, Ana Vranješ, Marinko Toljić, Ivana Vasiljević, Natalija Radosavljević, Matija Ognjanović (2024)
    Na širem području Brusa izvedena su naučna multidisciplinarna istraživanja za potrebe ocene geotermalnog potencijala sa zadatkom de9inisanja uslova formiranja geotermalnih i termomineralnih resursa. Interpretacijom podataka zaključeno je da je na predmetnom terenu formiran "hibridni" hidrogeotermalni sistem, koji sadrži elemente sistema u rov-strukturi i elemente konvektivnog hidrogeotermalnog sistema sa rezervoarom u pokrivaču granitoidne intruzije. Sistem čine dva nezavisna hidrogeotermalna rezervoara. Prvi rezervoar formiran je u gornjokrednim krečnjacima na dubini od oko 1550 m. Maksimalne prognozne temperature hidrogeotermalnih resursa u krečnjačkom ...
    hidrogeotermalni sistem, gornjokredni krečnjaci, trijaski mermeri, Brus

  • Numerical Models of Debris Flows with Entrainment Analysis-Case Studies from the Republic of Serbia

    Jelka Krušić , Biljana Abolmasov, Miloš Marjanović (2021)
    The results of material entrainment analysis in RAMMS debris flow software, as well as numerical models of final flow heights for two case studies from the Republic of Serbia are presented. Both of debris flow cases started with initial sliding of huge volume block, prolonging to behave as flowing process. Results of the analysis showed that entrainment material affects final results of transportation model, runout distance, deposition area and volume of debris flow. In both cases entrainment volume is very ...
    tecišta, zadržavanje nanosa, RAMMS, validacija

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... mrežu tokova u području ležišta uglja „Soko“, čini reka Izgara, sa Čitlučkom rekom i Suvim potokom. Reka Izgara protiče južnim obodom ležišta uglja, a oko 1,5 km nizvodnije od rudnika „Soko“ u pravcu zapada, uliva se u reku Moravicu. Reka Izgara formira svoj tok u području cerovičke Tumbe, koja ...
    ... p. / r. Knešnica 3 Jarando Jarandolski potok 2 Vrška Čuka / Soko Avramički p. / reka Izgara 1 Strmosten, Jelovac / Senjski Rudnik Lubnica / Tadenje reka Resava / reka Resavica Lubnička reka / reka Raduša 332 Razmatrani rezultati, ukazuju takođe da je u dva slučaja i to u slučaju ...
    ... „Senjski Rudnik“), Jasenovački potok (rudnik „Jasenovac“), Bogovinska reka (rudnik „Bogovina“), Lubnička reka (rudnik „Lubnica“), reka Izgara (rudnik „Soko“), Jarandolski potok (rudnik „Jarando“), reka Raduša (rudnik „Tadenje“), reka Knežnica (rudnik „Štavalj“). Razmatrani rezulatati hemijskih analiza ...

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... Kolaričke reke primene odabrene laboratorijske i druge metode i preispitaju neka prethodna naučna shvatanja u vezi sa istim stenama Velikog Majdana. 2. OPŠTI DEO 2.1 GEOGRAFSKI POLOŽAJ Teren gde je vršeno uzorkovanje nalazi se u opštini Ljubovija, u slivu Kolaričke reke. Kolarička reka pripada ...
    ... Измењено: 2024-10-03 07:36:32 Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja) Luka Jović Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja) | Luka Jović | | 2024 | | http://dr.rgf.bg.ac.rs/s/repo/item/0008941 ...
    ... Kolarička reka. Ovaj lokalitet pripada kenozojskoj vulkanskoj formaciji zapadne Srbije čija je starost oligocenska do ranomiocenska. U njoj se lamprofiri pojavljuju u vidu brojnih malih intruzivnih tela, najčešće dajkova. Tri primerka lamprofirskih stena uzorkovanih u slivu Kolaričke reke obrađena ...

  • Geonasleđe Golije i Peštera

    Ljiljana V. Grujičić-Tešić (2017-09-01)
    Sprovedena istraživanja u ovoj studiji obuhvatila su izdvajanje, opis, evaluaciju i valorizaciju objekata geonasleđa u cilju razvoja istraživane oblasti sa stanovišta geonauka, geoturizma i geoekologije. Na izučavanom području objekti geonasleđa su evidentirani, interpretirani, vrednovani i kategorisani, dat je predlog promocije geoobjekata, i na kraju predložena dopuna inventara objekata geonasleđa Srbije.U protekle četiri godine, na kompleksu geotopa Golije i Peštera istražena su geološka svojstva stena (tip stene, starost, fosilni sadržaj, morfološke i hidrogeološke karakteristike itd.), na osnovu čega je bilo ...
    geodivezitet, geonasleđe, geoturizam, geokonzervacija, Golija, Pešter
    ... spajanjem Male i Goračanske reke u selu Donji Goračići, zaseok Varvarin ispod Golog brda. U selu Mišići prima pritoku, Miševićku reku i uliva se u Sjeničko jezero (JZ deo). Ukupna dužina ove reke od izvora do ušća u jezero iznosi 19 kilometara. Reke i potoci koji čine reku Veljušnicu izviru na severnim ...
    ... tokovi Golije pripadaju slivovima Moravice i Ibra. Ove reke pripadaju slivu Zapadne Morave i Crnomorskom slivu. Na severnoj strani Moravica odvodi vode Golijske reke i Nošnice u Zapadnu Moravu. Dolinski delovi reka Nošnice, Moravice i Golijske reke odlikuju se neobično dubokom disekcijom, neprohodnošću ...
    ... oblikom. Na severoistoku Studenica sa Brusničkom rekom odvodi vodu u Ibar. Raška se uliva u Ibar prethodno primajući pritoke sa jugoistočnih (Ljudska i Deževska reka) i istočnih padina Golije (Brvenica i Trnavska reka). Najznačajnija golijska reka, najduža i najbogatija vodom je Studenica (Urošev ...

  • Hidrodinamička analiza procesa starenja bunara sa horzontalnim drenovima na beogradskom izvorištu podzemnih voda

    Đorđije M. Božović (2023)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije su bunari sa horizontalnim drenovima beogradskog izvorišta podzemnih voda, drugog najvećeg izvorišta ovog tipa na svetu, čiji je režim rada opterećen procesima intenzivnog starenja prisutnog od samog početka formiranja izvorišta, početkom 1950‒ih godina. Istraživanja sprovedena u okviru izrade disertacije su imala za cilj definisanje nove metodologije izučavanja procesa mehaničkog i biohemijskog kolmiranja drenova izradom detaljnih 3D numeričkih hidrodinamičkih modela, upotrebom postojećih, dostupnih i široko rasprostranjenih računarskih programa. Istraživanja su realizovana simulacijom ostvarenog režima podzemnih voda ...
    modeliranje podzemnih voda, hidrauličke karakteristike drenova, koeficijent propusnosti drenova, prifilterska zona drena, hidraulički otpori na drenovima, kolmiranje drenova, ulazne brzine podzemnih voda, MODFLOW, CLN Package
    ... predstavlja reka, tako što se prihranjivanje izdani iz pravca reke odvija na račun razlike nivoa vode u reci i nivoa podzemnih voda neposredno ispod njenog korita, dok intenzitet prihranjivanja zavisi od debljine i filtracionih karakteristika sedimenata istaloženih na dnu korita reke. O graničnom ...
    ... aluvijalne ravni reke Save, u najnizvodnijem delu njenog toka, od ušća u reku Dunav pa sve do 55. km uzvodno. Predmetni bunar RB−5m lociran je na desnoj obali reke, na području Makiškog polja. Od ušća Save u Dunav bunar je udaljen oko 13 km, dok je bunarski šaht od linije korita reke udaljen oko 120 ...
    ... obema obalama reke Save. Za potrebe definisanja vrednosti nivoa izdani između dva terenska merenja, izvršena je analiza gradijenata nivoa izdani od reke i bunara prema zaleđu, putem konstrukcije pijezometarskog profila i korelacije nivoa podzemnih voda u pijezometrima sa vodostajima reke Save. Imajući ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... Bigrenica — reka Mirosava; Ćuprija — reka Ravanica; Paraćin — reka Crnica; Izvori — Nemanja I ı II, Republički hidrometeorološki zavod Srbije, Beograd, 1982. Grupa autora, Rezultati hidroloških osmatranja ı merenja u 1983. godini na sledećim vodotocima: Bigrenica — reka Mirosava; Ćuprija — reka Ravanica; ...
    ... autora, Hidrogeološka studija reke Mirosave, Republički hidrometeorološki zavod Srbije, Beograd, 1980. Grupa autora, Rezultati hidroloških osmatranja ı merenja u 1980. godini na sledećim vodotocima: Bigrenica — reka Mirosava; Ćuprija — reka Ravanica; Paraćin — reka Crnica; Izvori — Nemanja I ı ...
    ... ulaska u Velikomoravsku kotlinu, prima Ivankovačku reku, nakon čega se uliva u Ravanicu (Jemcov, 2000; Republički hidrometeorološki zavod, 1980; Vujasinović, 1975). 12 1.3.2. Hidrološke karakteristike Režim Crnice Hidrološka osmatranja reke Crnice vrše se na profilu “Paraćin” (Tabela 1.3.-1 ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... e komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR). Srbija je 2004.god. učestvovala u pripremi Okvirnog izveštaja za područje sliva reke Dunav, u pripremi Plana upravljanja slivom reke Dunav (DRBMP 2009), kao i u pripremi Planova upravljanja podslivova reke Tise (završeno 2010) i reke Save (u toku). Usvajanjem ...
    ... opterećen prisustvom organskih materija, amonijaka i, neretko, arsena. Aluvijalne izdani duž reke Dunav obezbeđuju snabdevanje vodom stanovništva i industrije Novog Sada i drugih mesta u blizini ove reke. Iz aluvijalne izdani ovog regiona zahvata se oko 2 m3/s. U regionu Srema, Mačve i Posavo-Tamnave ...
    ... veoma opterecen prisustvom organskih materija, amonijaka i, neretko, arsena. Aluvijalne izdani duz reke Dunav obezbeduju snabdevanje vodom stanovnistva i industrije Novog Sada i drugih mesta u blizini ove reke. Iz aluvijalne izdani ovog regiona zahvata se oko 2 m’/s. U regionu Srema, Matve i Posavo-Tamnave ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... кристалинитета. Угљокиселе воде Доњих Левића извиру у горњем сливу реке Топлице, у сливу Блажевске реке и реке Качаруше, а Луковске бање у сливу Штавске реке која, такође, припада сливу реке Топлице. Гравитациона сливна подручја ових река могу да се сматрају и границама области прихрањивања угљокиселих ...
    ... у сагласности са сливним подручјима површинских токова који граде слив Блажевске реке, реке Качаруше и Штавске реке. Ниво регионалног дренирајућег базиса, који представља река Топлица на ушћу са Штавском реком, за област угљокиселих вода Луковске бање је на око 500 m надморске висине. Преко ...
    ... Бањске реке, Е – лецки вулкански масив, а - дубока разломна зона Косаничке реке, б – дубока разломна зона Преполца. Куршумлијска бања се налази у горњем сливу Бањске реке, десне притоке реке Топлице,чине је Доња бања и Горња бања. Доња бања је смештна у дну котлине код ушћа две мање реке које граде ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... nastali u rečnim terasama. Facija povodnja: Ova facija se odnosi na područja povodnja reke Tise i reke Maroš (a1z-w). Barski sedimenti reke Maroš: Ovi sedimenti, označeni kao b-w, su specifični za barske uslove reke Maroš. Les i lesoidi sa pogrebenom zemljom: Označeni kao l-w, ovi sedimenti uključuju ...
    ... Najvažnija hidrološka pojava na teritoriji opštine Kanjiža je reka Tisa, koja prolazi kroz opštinu sa severa prema jugu. Reka Tisa igra ključnu ulogu u životu lokalnog stanovništva, kako u privredi, tako i u rekreaciji. Vodostaj reke varira u zavisnosti od sezonskih padavina, ali i usled topljenja ...
    ... 376 323 287 272 252 248 260 275 Ma (cm) 672 764 | 831 | 926 | 884 787 774 714 | 492 507 663 668 Prema tabeli o vodostajima reke Tise iz RHMZ-a Srbije, minimalni vodostaji reke Tise zabeleženi su u januaru (92 cm), oktobru (86 cm) i novembru (81 cm), što znači da su ovi meseci karakteristični po ...

  • Late and post-collisional tectonic evolution of the Adria-Europe suture in the Vardar Zone

    Emő Márton, Marinko Toljić, Vesna Cvetkov (2022)
    The Vardar Zone is a product of the Triassic-Jurassic opening of the Neotethys, Jurassic obduction, Late Cretaceous/Paleogene consumption of the oceanic crust and continental collision. During the last process, the Eastern Vardar Zone was thrust over the Central and eventually both onto the Western Vardar Zone. The present paleomagnetic and structural study provided new results from the first two zones in the Belgrade area. The younger set of data, together with published ones from the third zone, provide firm ...
    Adria–Europe suture, Vardar Zone, Paleomagnetism, Thrusting, Vertical axis rotation