Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Karpatobalkanski pojas nabora i navlaka

3199 items

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... hodnici i komore, obeležavaju se brojevima od 1 do n i geometrijski su po vertikali za svaki eksploatacioni zahvat u sva tri pojasa otkopnih blokova raspoređene Jedna iznad druge sa istim rasporedom numerisanja po vertikali, tako da redove komora sa istim brojevima u nižem pojasu prate i redovi ...
    ... u rudi (g.s. = 0,4 % Cu). Zbog očuvanja funkcija XV i XVII horizonta definišu se zaštitne ploče za XV horizont od K-75 m do K-90 m i za XVII horizont od K-150 m do K-165 m. Tabela 1:dimenzije komora i količina rude u eksploatacionom pojasu -90/-150 Eksploatacioni Dužina Visin Širin Horizontalna ...
    ... svake komore — stuba, za svaki otkopni blok i to kako na dnu tako i 17 iznad otkopnog bloka, tako da su kao i komore poprečnog rasporeda u rudnom ležištu. Dužina otkopnih hodnika je definisana rastojanjem etažnog hodnika od konture horizontalnog pojasa odnosno otkopnog bloka ı dužine komore kroz ...

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... intenzivna tektonska oblikovanja tokom kojih su nastali linearni i inversni nabori, čije B-ose imaju pravac pružanja SSZ-JJI i čije aksijalne površi upućuju na ISI-vergence. Među njima su najupadljivije sinklinalne strukture Čokoća i Krša i stisnuta sinklinala u tvorevinama fliša u rejonu Blage Marije ...
    ... odnosu na osu nabora, reversne dislokacije imaju dijagonalan položaj. Generalno posmatrano, u istražnom prostoru se ističu dva sistema raseda od kojih je Jedan paralelan sa pružanjem nabora i orjentisan pravcem SSZ-JJI (longitudinalni), a drugi je upravan na plikativne strukture i ima pružanje ...
    ... mopgli predstavljati nabore vučenja. Naborne strukture . su intenzivno razlamane, naročito tokom kredno- paleogenih, ali i tokom starijih neogenih tektonskih oblikovanja, kada su formirani brojni rasedi vidljivi danas na gotovo svim etažama površinskog kopa Čokoće, a u manjoj meri i na području Krša ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... – македонска маса и Дринско – ивањички елемент). Доминантани правци пружања ових дубоких разлома су северозапад − југоисток, исток – запад и североисток – југозапад. У домену Офиолитског појаса се јавља неколико појава, а по једна и у домену Карпато 124 балканида и Источно – дурмиторске ...
    ... вода јавља се у области Српско − македонске масе (17 појава) и Вардарске зоне (41 појава). На подручју Дринско – ивањичког елемента познато је 7 појава, Офиолитског појаса 3 и по једна појава у оквиру Источно – дурмиторског блока и Карпато − балканида (слика 2). Око 57 појава угљокиселих вода ...
    ... (ВЗ), Дринско – ивањички елемент (ДИЕ), Офиолитски појас (ОП), Источно – дурмиторски блок (ИДБ). Оксидационе форме угљеника (CO2, HCO3 -, H2CO3 и CO3 2-) у хидротермалним флуидима могу да воде порекло из магматских извора, доломита и калцита, и оксидисаних редукционих облика угљеника (Omoto and ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... druge i treće grupe, naročito kisele i srednje kisele stene su slične po sastavu i povezane genetski, po vremenu i mestu nastanka. Za ovu disertaciju su značajne grupe B-a, B-b i C-a. S obzirom na realne odnose između stena ovih grupa u prirodi, magmati dinaridskog granitoidnog pojasa (B-a) i kas ...
    ... andezitima koji se javljaju u vidu dajkova, žica i manjih izliva, kao i vulkanoklastitima. Na zapadnim, JZ i južnim padinama Željina se može pratiti pojas kontaktno-metamorfno i metasomatski promenjenih vulkanita piroksenske (najbliže kontaktu), amfibolske i epidotske (najdalje od kontakta) metamorfne ...
    ... 1968; Divljan i Cvetić, 1991a). Pavlović (1976) je pojas magmatita Avala-Željin-Kopaonik nazvao "tercijarnim plutonitima Šumadije". Pojedini autori su u skladu sa idejama Grubića (1974) i Jankovića i Petkovića (1974), izdvojili pojas magmatskih stena koji dijagonalno preseca Vardarsku zonu i Srpsko-makedonsku ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... druge i treće grupe, naročito kisele i srednje kisele stene su slične po sastavu i povezane genetski, po vremenu i mestu nastanka. Za ovu disertaciju su značajne grupe B-a, B-b i C-a. S obzirom na realne odnose između stena ovih grupa u prirodi, magmati dinaridskog granitoidnog pojasa (B-a) i kas ...
    ... andezitima koji se javljaju u vidu dajkova, žica i manjih izliva, kao i vulkanoklastitima. Na zapadnim, JZ i južnim padinama Željina se može pratiti pojas kontaktno-metamorfno i metasomatski promenjenih vulkanita piroksenske (najbliže kontaktu), amfibolske i epidotske (najdalje od kontakta) metamorfne ...
    ... 1968; Divljan i Cvetić, 1991a). Pavlović (1976) je pojas magmatita Avala-Željin-Kopaonik nazvao "tercijarnim plutonitima Šumadije". Pojedini autori su u skladu sa idejama Grubića (1974) i Jankovića i Petkovića (1974), izdvojili pojas magmatskih stena koji dijagonalno preseca Vardarsku zonu i Srpsko-makedonsku ...

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine (Službeni glasnik RS 135/04), Pravilnik o načinu određivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za piće (Službeni glasnik RS 92/08), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu ...
    ... Zakon o integrisanom sprecavanju i kontroli zagadivanja Zivotne sredine (Sluzbeni glasnik RS 135/04), Pravilnik o nacinu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne zaStite objekata za snabdevanje vodom za pice (Sluzbeni glasnik RS 92/08), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu ...
    ... glavnine krečnjačke mase regionalnog ležišta kome pripadaju. Najveći broj ovakvih ležišta ograničenog rasprostranjenja je u unutrašnjem pojasu i to u okviru ležišta Miroč i Krš. U oblasti Karpato-balkanida registrovano je 144 karstnih vrela sa minimalnom izdašnošću većom od 5 l/s. Karstnih vrela značajnih ...

  • Aлтерације перидотита контролисане карактером флуида на примеру харцбургита Рудника - Серпентинизација или талкизација?

    Стефан Петровић, Наталија Батоћанин (2020)
    У раду су приказани резултати испитивања серпентинисаних харцбургита Брђана (43°58'45.1" СГШ, 20°25'12.6" ИГД) и талкизираних харцбургита откривених у интервалу 429-559.8 m у истражној бушотини 330А/18 (44°07'33.2" СГШ, 20°30'28.5" ИГД) на Руднику. Узорци оба локалитета показују карактеристике резидуалних харцбургита из омотача, односно тектонита; лепидобластичне, бластозрнасте, или порфирокластичне структуре и масивне текстуре. Серпентинисани харцбургити и серпентинити Брђана су изграђени од серпентина, ретких реликата оливина и ортопироксена, акцесорног спинела, и веома ретког секундарног магнезита и магнетита. Најдоминантнији састојак (местимично гради и преко ...
    Рудник, Брђани, харцбургити, серпентинити, талк
    ... карактеристичне за рефракторне харцбургите из омотача: повијање пироксена (кинк набори) и псеудоближњење оливина. Почетни састав стена са оба локалитета био је исти: оливин + енстатит. Деловање раствора различитог хемизма и температура довело је до сасвим другачијих трансформација. Харцбургити Брђана ...
    ... порфирокластичне структуре и масивне текстуре. Серпентинисани харцбургити и серпентинити Брђана су изграђени од серпентина, ретких реликата оливина и ортопироксена, акцесорног спинела, и веома ретког секундарног магнезита и магнетита. Најдоминантнији састојак (местимично гради и преко 80 % вол. стене) ...
    ... (корнити и скарнови), и киселе и ултрабазичне магматске стене. Грубокластичне стене представљене су делимично метаморфисаним пешчарима и конгломератима у којима је очувана примарна структура протолита. Смена корнита и скарнова је најзаступљенија литолошка јединица, пресечена је апофизама и дајком ...

  • Geomagnetna bura kategorije G5 u maju 2024. godine

    Magdalena Marčeva (2024)
    Zemlja poseduje magnetno polje, koje je generisano u njenom spoljašnjem jezgru. Magnetno polje Zemlje je konstantno izloženo dejstvu sunčevog magnetnog polja i zračenja koje se sa Sunca emituje. Naelektrisane čestice koje pristižu sa Sunca stupaju u interakciju sa magnetosferom, što dovodi do različitih geomagnetnih poremećaja.Geomagnetna aktivnost direktno je proporcionalna intenzitetu sunčevog zračenja koje dolazi do Zemlje. Pod uticajem sunčevog korpuskularnog zračenja dolazi do pojave geomagnetnih bura koje su praćene porastom intenziteta magnetnog polja.Količina i jačina dolaznog sunčevog zračenja zavisi ...
    magnetosfera, sunčevo zračenje, geomagnetna bura, indeksi geomagnetne aktivnosti, polarna svetlost
    ... klopke. To su poznati Van Alenovi radijacioni pojasevi (Slika 4.3.3). Otkriveni su 1958. godine, prilikom letova prvih veštčkih satelita, u oblastima (1-2) Rz-prečnika Zemlje i (3-4) Rz. Neki autori tvrde da postoji i treći radijacioni pojas i to u oblasti (6-12) Rz (Gajić, 2005). Outer Radiation ...
    ... Radiation .· Inner Radiation i a \l\\""/Ž" Belt Belt Magnetic / AXxIS Slika 4.3.3. Unutrašnji i spoljašnji PFan 4lenov pojas radijacije 15 5. GEOMAGNETNA BURA OD 10. DO 13. MAJA 2024. GODINE Krajem 2023. i početkom 2024. godine primećena je velika i burna aktivnost na Suncu. Sunce ...
    ... preko geomagnetnih oluja. Polarna svetlost se videla širom centralnog pojasa Evrope kao i u južnim predelima Evrope. Tako se polarna svetlost videla iz Slovenije, Hrvatske, Bosne ı Hercegovine, Srbije, Rumunije, Bugarske i Crne Gore, što Je vrlo retko. Tamo gde je nebo tokom noći bilo vedro ili ...

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... sedimentne stene su na jugu i jugozapadu u tektonskom kontaktu sa ultramafitima Suvobora i Maljena. Cenomanske tvorevine (K21) na istraživanom području grade pojas pravca pružanja I-Z, koji se završava na reci Manastirici. Takođe su prisutni i u dolinama Marice i Ribnice. Najstariji članovi su ko ...
    ... razradili i primenili na ofiolitski pojas u Srbiji. Ofiolitski melanž je izgrađen od blokova peščara, rožnaca i bazičnih magmatskih stena u alevrolitskoj osnovi. U sastav peščara ulazi kvarc, plagioklas i liskun, zatim odlomci kvarcita, rožnaca, niskometamorfnih škriljaca, spilita, kao i krečnjaka ...
    ... krečnjaka, ofiolitskog melanža i ofiolitskog pojasa Maljena i Suvobora, a povlatu im čine mlađe miocenske stene. U razdoblju donje krede istraživano područje bilo je kopno. Tek za vreme alba i alb-cenomana morem bivaju preplavljeni manji prostori. Postepeno i ostale delove ovog područja zahvata ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... Zakon o integrisanom spre avanju i kontroli zaga ivanja životne sredine (2004), Pravilnik o klasifikaciji i kategorizaciji rezervi podzemnih voda (1978), Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi e (1998), Pravilnik o na inu odre ivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za ...
    ... spreéavanju i kontroli zagadivanja zivotne VODOPRIVREDA 0350-0519, 44 (2012) 258-260 p. 225-231 sredine (2004), Pravilnik o klasifikaciji 1 kategorizaciji rezervi podzemnih voda (1978), Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi¢e (1998), Pravilnik o na¢inu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne ...
    ... za e je Pravilnik o na inu odre ivanja i održavanja zona i pojaseva sanitarne zaštite objekata za snabdevanje vodom za pi e. Donet 2008.god. ovaj pravilnik propisuje uvo enje tri zone sanitarne zaštite oko izvorišta podzemnih voda koje se odre uju respektuju i specifi nosti pojedinih tipova izdani ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... vidlička navlaka i timočki rov- sinklinorijuma. Navlaka počinje na srpsko- bugarskoj granici i pokrivena Jje neogenim sedimentima. Dugačka je oko 30 km, sa srednjom visinom od 150 m. Suvoplaninska zona- Ovu zonu čini horst, u području planine Ruj ı pripada istoj strukturnoj jedinici kao i Stara ...
    ... vidličkim područjem (BI) i timočki rov-sinklinorijumom (B2); C — rtanjsko-kučajska zona, D — suvoplaninska zona; E — navlaka Tumbe; 1 —čelo PVisočke kraljušti; — 2 Gabrovi i kvarc-gabrovi; 3—granodioritporfiriti; 4 — dijabazi; 5 — granodiorit; 6— čelo vidličke navlake; 7 — tektonski prozor Čerbeza; ...
    ... — Rased, pokriven lo | Srednja terasa i —-— Rased, fotogeološki osmatran t | Višaterasa | PI,d Peskovi i šljunkovi |_ -| Peskovi, gline, šljunkovi sa ugljem —— Osa prevmute sinklinale - Krečnjaci, peščari, laporci, glinci, konglomerati TO Čelo navlake, utvrđeno - Latiti ; + Trasa profila ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... mišljenje 1956. godine iznosi i I. Antonijević. Mišljenje o nepostojanju velikih horizontalnih kretanja i navlačenja navodi 1959. godine i Grubić, koji u kasnijim radovima prihvata tezu o velikim horizontalnim kretanjima. Postojanje navlake "Rtnja i Kučaja" podržava i B. Maksimović (1952), u okviru ...
    ... horizontalnih kretanja i navlaka, pa u svojim radovima “O tektonskom sklopu Istočne Srbije” (1930) i “Geologija Istočne Srbije” (1935), piše o alpskoj strukturi istočne Srbije, gde se ovim pokretima formiraju strukturni oblici (kraljušti i navlake, polegle bore) vezani za hercinsku i alpsku orogenezu ...
    ... sistema, zbog navlake crvenih permskih peščara na zapadnom obodu i formiranja neogenih basena na severnom i južnom obodu masiva, voda je sistemom malih pukotina i kanala zalegala dublje u podzemlje, menjala temperaturne i hidrogeohemijske karakteristike u kontaktu sa različitim stenama, i duž lokalnih ...

  • Definisanje strukturnih odnosa primenom postupka horizontalni gradijent

    Snežana Ignjatović, Ivana Vasiljević, Natalija Jovanović (2019)
    Različiti postupci matematičkih transformacija se mogu primeniti na gravimetrijskim i magne tometrijskim podacima, kako bi se na istražnom terenu definisali strukturno-tektonski odnosi. U radu su prikazani rezultati dobijeni korišćenjem postupka horizontalni gradijent i ukupni horizontalni gradijent na gravimetrisjkim podacima. Navedeni postupci su pomogli da se detektuju kontakti sa velikim padnim uglom (vertikalni ili subvertikalni kontakti), koji se mogu interpretirati kao rasedi. Za test područije uzet je istražni prostor koji se nalazi na jugoistoku Srbije u okolini Vranjskog basena. Položaji ...
    gravimetrijski podaci, matematičke transformacije, rased, Vranjski basen
    ... koristi za definisanje granica bliskopovršinskih uzročnika gravi- metrijskih anomalija, kao i za definisanje položaja ko- ntakata sa velikim padnim uglom, a koji mogu da odgovaraju rasedu, čelu navlake i sl. Ukupni horizon- talni gradijent definiše se kao 5: 𝑇𝐻𝐷𝑅 = √(𝜕𝑓 𝜕𝑥⁄ )2 + (𝜕𝑓 ...
    ... com S. IGNJATOVIĆ i dr. DEFINISANJE STRUKTURNIH ODNOSA PRIMENOM POSTUPKA… TEHNIKA – RUDARSTVO, GEOLOGIJA I METALURGIJA 70 (2019) 5 665 gde vrednosti φ(i,j), i=1,2,3…, j=1,2,3…, predstavlja- ju diskretne vrednosti funkcije φ(x,y) na intervalima uzorkovanja ∆x i ∆y u tački i, j 3. Izraz (1) pokazuje ...
    ... imaju pravac pružanja JI-SZ, S-J i I-Z, dok su na slici 5 kontakti prikazani braon linijama i imaju pravac pružanja SI-JZ, I-Z i S-J. Slika 5 – Karta horizontalnog gradijenta – rađena u pravcu jugozapad-severoistok (kontakti su pri- kazani braon linijama) Sa ciljem da se izdvoje kontakti sa velikim ...

  • Dosadašnja saznanja o bijelim boksitima na prostoru Crne Gore

    Mia Jovanović, Slobodan Radusinović, Vladimir Simić (2023)
    bijeli boksit, geološka istraživanja, geologija, geohemija

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... kao i kod planiranja određenih mera regulacije prirodnog režima PV (npr. veštačkog prihranjivanja). U okviru zone aeracije izdvajaju se tri pojasa: 1/ rudinski, 2/prelazni i 3/ kapilarni Rudinski pojas je najviši pojas zone aeracije, koji je debeo najčešće do nekoliko metara, izuzetno i 10-20 ...
    ... izdani. Debljina ovog pojasa široko varira i najveća je u razvođima reka gde dostiže nekoliko desetina, pa do 100 i više metara. Kod intenzivno karstifikovanih terena, debljina prelaznog pojasa može da bude i nekoliko stotina metara – npr. u dinarskom holokarstu Crne Gore i Hercegovine. Lebdeće ...
    ... izdan. 69 O s n o v i h i d r o g e o l o g i j e Kapilarni pojas je neposredno iznad zone zasićenja slobodnim PV. Uslov za njegovo formiranje je prisustvo kapilarnih pora u stenama. Vode kapilarnog pojasa su u prisnoj vezi sa slobodnim PV, što za posledicu ima i njegovu dinamičnost, odnosno ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... ispravnosti vode za pice (1998), Pravilnik o naéinu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne za&Stite objekata za snabdevanje vodom za pice (2008), kao i Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu izvorsku i stonu vodu (2005). NajvaZniji pravni akt u kome su tretirane ...
    ... negativnog trenda omalovazavanja geoloSke struke i hidrogeologije, Sto Ce se negativno odraziti i na status podzemnih voda u Republici. Pravni akt koji ima veliki uticaj na zastitu podzemnih voda za pice je Pravilnik o nacinu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne za&tite objekata za snabdevanje ...
    ... (ukupno oko 1000 I/s). Sanitarna kontrola kvaliteta vode za pice u nadleznosti je Ministarstva zdravija i Republi¢kog zavoda za javno zdravlje i njegovih regionalnih zavoda. Svi vodovodi prema vazecim zakonskim aktima obavezni su da kontroliSu hemijski i bakterioloSki kvalitet sirovih i tretiranih uzoraka ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... рикошШе, роједшаспо тегевје i sistema pukotine \m Elementi pada ose malih nabora BLO Utvrdjen rascd __ — — — _ Pretpostavljen rased ~| < % _K Osaantiklinale i sinklinale # Топепје ose antiklinale 1 sinklinale 'Utvrdjeno čelo памјаке —— рокцуепо čelo navlake e Kliziš ISTRAŽNI RADOVI ...
    ... smera kao i kod gnajseva, sa kojima su često zajedno nabrani. Ose nabora prate folijaciju i proteţu se u pravcem SSZ-JJI i SI-JZ. U zavisnosti od mineraloškog sastava u seriji mikašista sreću se: SQ–granat staurolitski mikašisti, Scy–granatsko distenski mikašisti, A–amfiboliti i amfibolski ...
    ... regionalnih navlaka bili veoma izraţeni u bajkalskoj orogenezi, a moţda i da se radi o reaktiviranim strukturama za vreme grenvilske orogeneze. U juţnom delu Pelagona, izdvojene su sledeće dominantne strukturne forme: Makovska i Kajmakčalanska antiklinala, Slivničko, Pološka i Brničko-Đaulska ...

  • Kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca (rasadnik Mladost)

    Miroslav Radeta (2024)
    U ovom radu analizirani su kvartarni klastiti iz bušotine kod Aranđelovca IB 18-3, sa ciljem boljeg razumevanja njihovih sedimentoloških i litoloških karakteristika. Kvartarni sedimenti su prilično homogenog/uniformisanog sastava i čine ih finozrni klastiti (dominantno alevroliti) sa određenim procentom peskovite i glinovite frakcije. Oni su iskartirani u samoj povlati i debljina im je 27 m. U podini su gornjokredne karbonatne stene (krečnjaci, laporci, rekristalisali/mermerisani karbonati) i miocenski sediment predstavljeni raznovrsnim varijetetima klastično karbonatnih stena. Ispitivani kvartarni sedimenti odlikuju se odsustvom ...
    kvartarni klastiti, alevriti, Aranđelovac, granulometrija, mineraloško petrografski sastav
    ... jedinicu. Ovu problematiku su tretirali ı Grubić (1966) i Maksimović (1974). Aleksić i dr. (1971) su takođe izneli mišljenje o tektonskim odnosima i po njima istraživani teren pripada severnodinarskom strukturno-facijalnom pojasu. Mineralne i termomineralne vode koje se javljaju na području Aranđelovca ...
    ... M. N., (1975a): "DIJABAZ-Ro2NACKA FORMACIJA" OFIOLITSKOG POJASA I VARDARSKE ZONE: 'GBNETSKO UPOREDENJE. Acta Geologica VIII, Zagreb. Dimitrijević M. D., Dimitrijević M. N., (1975b): OFIOLITSKI MELAN2? DINARIDA I VARDARSKE. ZONE: GENEZA I GEOTEKTONSKO ZNACENJE. Radovi Znanstvenog savjJeta za naftu ...
    ... URGON I GOLT U KREDNOM POJASU. TOPOLA-DRAČA. Geol. an. Bal. pol. knj. XXII, Beograd. A4nđelković M., (1955): GOLT CENOMAN (VRACONIEN) NA RISOVAČI KOD ARANĐELOVCA (ŠUMADIJA). Zbornik radova Geološkog instituta ., Jovan Žujovic", knj. VIII. Beograd. A4nđelković M., (1956): GKOLOŠKI SASTAV I TEKTONIKA ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Geološko-geofizički model dela Timočkog magmatskog kompleksa

    Snežana M. Ignjatović (2014-06-30)
    Timočki magmatski kompleks (TMK) u geotektonskom smislu pripada KarpatoBalkanidimaistočne Srbije, koji su deo Tekijsko-Dakijske jedinice. TMK je nastaotokom kontinuirane vulkanske aktivnosti, koja je trajala oko deset miliona godina iodvijala se generalno u tri faze (Zimmerman et al., 2008, Kolb et al., 2013, Banješević,2006). Pomeranje vulkanskog fronta je išlo od istoka ka zapadu (von Quadt et al., 2002,2003, 2007). Ovaj kompleks pripada tetijskom evroazijskom metalogenetskom pojasu usvetu poznat po ležištima bakra i zlata (Janković, 1990).U doktorskoj disertaciji su prikazani rezultati ...
    Timočki magmatski kompleks, aeromagnetska istraživanja, gravimetrijskaistraživanja, 2D geološko-geofizički model, Valja Strž, magmatsko telo
    ... kompleks čini deo jednog velikog pojasa, koji je u novijoj geološkoj literaturi poznat kao Banatitski magmatski i metalogenetski pojas (eng. Banatitic Magmatic and Metallogenic Belt, Berza et al., 1998) ili Apuseni-Banat- Timok-Srednogorie magmatski i metalogenetski pojas (eng. Apuseni-Banat-Timok- ...
    ... ke potencijalnosti, ne samo ispitivanog područja, već i celog Banatitskog magmatskog i metalogenetskog pojasa (eng. Banatitic Magmatic and Metallogenic Belt, Berza et al., 1998). Izrada modela uraĎena je postupkom 2D gravimetrijskog i geomagnetskog modelovanja. Ovaj postupak se primenjuje ...
    ... vulkanizam središnjeg pojasa Karpato- Balkanida. Zbornik radova Rud. metal. fak. i Institut za bakar u Boru, V, Bor, 1-35. Nikolić, P., 1968. “Borski konglomerati” - njihov stratigrafski poloţaj i značaj za proučavanje geologije okoline Bora. Zbornik radova Rud. met. fak. i Inst. za bakar u Boru ...