Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Kučajsko-Beljanički masiv

144 items

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... kalijuma u granitoidnom masivu Cera. - Radovi Geoinstituta, knj. 15, str. 47-69. Omaljev V., 1982: Raspodela urana, torijuma i kalijuma u granitoidnom masivu Boranje.- Geološki glasnik, br. 27, Sarajevo. Omaljev V., 1983a: Raspodela urana u južnom delu granitskog masiva Bukulje.- Radovi Geoinstituta ...
    ... zapadnim padinama bukuljskog masiva. Granitporfiri se sastoje od kvarca, K-feldspata, plagioklasa i hornblende. U kvarcdioritporfiritima K-feldspat izostaje. Ove stene su obično alterisane. Pegmatiti se javljaju najčešće u severnim i SZ delovima granitoidnog masiva, ređe u centralnim i južnim ...
    ... m), Mirkovača (447 m). Zapadni deo masiva je obuhvaćen listom OGK 1:100 000 Zvornik (Mojsilović i dr., 1977), a manji, istočni, listom Vladimirci (Filipović i dr., 1973). Brojni potoci i rečice Lešnica, Cernica, Stražanica i Milinska reka dreniraju cerski masiv. U oblasti su značajni regionalni ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... kalijuma u granitoidnom masivu Cera. - Radovi Geoinstituta, knj. 15, str. 47-69. Omaljev V., 1982: Raspodela urana, torijuma i kalijuma u granitoidnom masivu Boranje.- Geološki glasnik, br. 27, Sarajevo. Omaljev V., 1983a: Raspodela urana u južnom delu granitskog masiva Bukulje.- Radovi Geoinstituta ...
    ... zapadnim padinama bukuljskog masiva. Granitporfiri se sastoje od kvarca, K-feldspata, plagioklasa i hornblende. U kvarcdioritporfiritima K-feldspat izostaje. Ove stene su obično alterisane. Pegmatiti se javljaju najčešće u severnim i SZ delovima granitoidnog masiva, ređe u centralnim i južnim ...
    ... m), Mirkovača (447 m). Zapadni deo masiva je obuhvaćen listom OGK 1:100 000 Zvornik (Mojsilović i dr., 1977), a manji, istočni, listom Vladimirci (Filipović i dr., 1973). Brojni potoci i rečice Lešnica, Cernica, Stražanica i Milinska reka dreniraju cerski masiv. U oblasti su značajni regionalni ...

  • Primena programa UVSZ pri zaštiti od miniranja

    Suzana Lutovac, Miloš Gligorić, Jelena Majstorović, Luka Crnogorac, Rade Tokalić (2021)
    Primena energije eksploziva tj. miniranje, predstavlja osnovni način eksploatacije čvrstih mineralnih sirovina u rudarstvu. Miniranjem se postižu vrlo povoljni tehnoekonomski pokazatelji, koje nažalost prate i negativni efekti miniranja. U cilju zaštite životne sredine potrebno je za svaku radnu sredinu odrediti jednačinu oscilovanja stenske mase pri miniranju. Ova jednačina definiše promenu brzine oscilovanja stenske mase u zavisnosti od rastojanja, količine eksploziva, uslova izvođenja miniranja i geoloških karakteristika stenske
    Program UVSZ, miniranje, potres, zaštita životne sredine
    ... od centra eksplozije udarni talas ima sve manji intenzitet. U zavisnosti od udaljenja od centra eksplozije, dolazi do razli itih promena u stenskom masivu. Kod homogenih i izotropnih sredina mogu se razlikovati tri zone: 1. Zona mrvljenja - u ovoj zoni udarni talas na okolne stene vrši pritisak ...
    ... zoni oko eksplozije, na rastojanju ( – polupre nik eksplozivnog punjenja) dolazi do mrvljenja stenskog materijala i njegovog zbijanja u stenski masiv. 2. Zona razaranja - javlja se na rastojanju ve em od . U ovoj zoni udarni talas je znatno oslabljen i kre e se brzinom zvuka. U okolnom stenskom ...
    ... od centra eksplozije udarni talas ima sve manji intenzitet. U zavisnosti od udaljenja od centra eksplozije, dolazi do razli¢itih promena u stenskom masivu. Kod homogenih i izotropnih sredina mogu se razlikovati tri zone: 1. Zona mrvijenja - u ovoj zoni udarni talas na okolne stene vrSi pritisak brzinom ...

  • Funkcionisanje i uticaj epikarsta na režim, bilans i kvalitet podzemnih voda istočnog dela karstnog sistema Suve planine

    Branislav Z. Petrović (2020)
    Epikarst je deo karstne izdani koji se nalazi u okviru nadizdanske zone i predstavlja kompleksnu tačku dodira i mešanja nekonsolidovanog materijala sa površine terena, ostataka karbonatnih stena izmenjenih korozivnim delovanjem vode, živog sveta i njihovih ostataka, koja je delimično zasićena podzemnom vodom. Kompletan sud o stepenu razvoja i prisustva epikarsta na nekom krečnjačkom terenu moguće je doneti uz multidisciplinarna i obavezna detaljna hidrogeološka istraživanja. Poligon za sprovedena istraživanja je bio karstni masiv Suve planine, koja u geološkom i geografskom smislu ...
    epikarst, karstni sistem, podzemne vode, procesi samoprečišćavanja, hidrohemijski i mikrobiološki procesi u podzemnoj vodi

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... toliko od Skoplja, a 400 kilometara od Beograda. Ova planina pripada rodopskom planinskom masivu. Rodopske planine pružaju se istočno i zapadno od Južne Morave. Rodopske planine su nastariji planinski masiv na Balkasnkom poluostrvu. Rodopi su planine građene od kristalnih škriljaca, sa mermerom, ...
    ... Vranjska Banja. Masiv je najvećim dijelom granodioritskog sastava. To su stijene sa ortoklasom obično krupnijim od ostalih sastojaka (kada je ta pojava izražena, kartirani su kao "porfiroidni granodioriti"), svjetlosive boje. Slaba paralelna tekstura Javlja se u obodnom delu masiva, koji je ponekad ...
    ... Preovlađujući bojeni sastojak je biotit, retko arnfibol; pojave amfibolskog varijeteta nisu vezane isključivo za obod, ali su pri obodu češće nego unutar masiva. Stijena se sastoji od kvarca, plagioklasa (27-40%), ortoklasa, biotita i anfibola, sa akcesornim apatitom, sfenom, magnetitom, ortitom i metaličnim ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Analiza parametara bušenja i miniranja na površinskom kopu „Čokoće“ - Novi Popovacu softverskom paketu O-Pitblast

    Aleksandar Đorđević (2024)
    Bušenje i miniranje predstavlja prvu fazu u otkopavanju čvrstih mineralnih sirovina, kako u podzemnoj tako i u površinskoj eksploataciji.Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće.Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan je na primeni eksploziva.Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara “Moravacem” nalaze se u Popovcu kod Paraćina u centralnom delu Srbije. Preduzeće datira još iz davne 1928.godine, koje je tada, u improvizovanim pećima, peklo i proizvodilo kreč.Od 2015. ...
    PK „Čokoće“, moravacem, krečnjak, eksploatacija, miniranje, bušenje, O-pitblast
    ... površinskoj eksploataciji. Bušenjem i miniranjem vrši se njihovo odvajanje iz masiva i drobljenje na komade neophodne krupnoće. Uprkos razvijenoj mehanizaciji, praktično jedini efikasni postupak otkopavanja čvrstih stenskih masiva zasnovan Je na primeni eksploziva. Ležište krečnjaka “Čokoće” kao i cementara ...
    ... 90 mm Radna sredina na površinskom kopu Čokoće, iz iskustvenih podataka, ne sadrži vodu u masivu. Bušotine nakon bušenja mogu da se pune vodom ukoliko u tom period ima obilnijih padavina ili u masivu postoji vodonosna Žica. U projektu, uradiće se proračun eksploziva i eksplozivnih sredstava za ...
    ... potrebnu za željeni stepen drobljenja stenske mase > prostorni raspored energije u minskom polju > vremenski raspored saopštavanja energije masivu, definisan šemom iniciranja ı vremenima usporenja Pored pravilno odabranog eksploziva, od velike je važnosti ı određivanje tJ. usklađivanje ...

  • Optimizacija dužine strele rotornih bagera u funkciji stabilnosti kosina i efektivnosti rada na površinskim kopovima lignita Srbije

    Branko M. Petrović (2016-07-12)
    Rotorni bageri su mašine koje se u današnje vreme najviše primenjuju uprocesu masovne eksploatacije uglja zahvaljujući, pre svega, nizu tehničkoeksploatacionihprednosti u odnosu na druge vrste bagera. Raznovrsnirudarsko-tehnički zahtevi otkopavanja doprineli su razvoju nekoliko tipova ovihmašina, tako da svaki od njih ima svoje prednosti i nedostatke u odnosu nadrugi tip.Predmet istraživanja u disertaciji odnosi se na izbor optimalnekonstrukcije strele bagera i njene usaglašenosti sa uslovima radne sredine kojiće vladati na površinskim kopovima lignita Srbije, imajući u vidu složene usloveeksploatacije (velika ...
    površinski kop, parametri bloka, kapacitet, rotorni bager, strelabagera, geomehanika, stabilnost kosina, ekonomija
    ... strele bagera prema masivu pri otkopavanju gornjeg reza i ugla obrtanja prema otkopanom prostoru pri otkopavanju donjeg reza. Parametri koji ograničavaju širinu bloka su: • Udaljenost gornje ivice bočne kosine prema masivu od podužne ose bagera, širina dela bloka prema masivu po gornjem rezu (βg); ...
    ... s - debljina odreska Z - dužina otkopavanja bloka αB - ugao obrtanja prema masivu αF - ugao obrtanja prema otkopanom prostoru 1 - čeona kosina 2 - bočna kosina prema masivu 3 - osa kretanja bagera 4 - poslednji rez u pojasu 5 - bočna kosina prema otkopanom ...
    ... kopanja gornjeg reza (m); 𝑅𝑑- radijus kopanja donjeg reza (m); 𝜑𝑔 - ugao obrtanja strele bagera prema masivu pri otkopavanju gornjeg reza (o); 𝜑𝑑 - ugao obrtanja strele bagera prema masivu pri otkopavanju donjeg reza (o); Radijus otkopavanja gornjeg reza (𝑅𝑔), meren od ose rotora do vertikalne ...

  • Groundwater gravitational circulation of Karst Veliko Vrelo and Malo Vrelo springs by isotope and the noble gas method: case study of the Beljanica Massif

    Ljiljana Vasić, Laszlo Palcsu, Huang Fen (2019)
    Earth-Surface Processes, Geology, Pollution, Soil Science, Water Science and Technology, Environmental Chemistry

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Грот је смештено у Сурдуличком гранитоидном масиву које припада четвртом структурном спрату. Овај масив карактерише јака испуцалост коју формирају једнако изражена три система пукотина које преко равних површина ломе стене у угласте блокове. У масиву су јаче развијена два система пукотина који ...
    ... правцу С–Ј. Просторно, масив је смештен од Сурдулице на северу до Петрове горе на југу. Палеомагнетна испитивања узорака дацита и биотитских гранодиорита са сурдуличког масива оријентационо указују на неогену старост (Симић, 2001). По једним ауторима, сурдулички масив је током алпског циклуса ...
    ... појаве у Караманици. Илић (1939, 1940, 1950 и 1954) истражује петрохемијски састав сурдуличког масива, еруптивних пратиоца, околиних кристаластих шкриљаца и појаве минералних сировина унутар масива. Према истом аутору, плутон је утиснут између креде и терцијара, а еруптиви у две фазе. Прву фазу ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... Грот је смештено у Сурдуличком гранитоидном масиву које припада четвртом структурном спрату. Овај масив карактерише јака испуцалост коју формирају једнако изражена три система пукотина које преко равних површина ломе стене у угласте блокове. У масиву су јаче развијена два система пукотина који ...
    ... правцу С–Ј. Просторно, масив је смештен од Сурдулице на северу до Петрове горе на југу. Палеомагнетна испитивања узорака дацита и биотитских гранодиорита са сурдуличког масива оријентационо указују на неогену старост (Симић, 2001). По једним ауторима, сурдулички масив је током алпског циклуса ...
    ... појаве у Караманици. Илић (1939, 1940, 1950 и 1954) истражује петрохемијски састав сурдуличког масива, еруптивних пратиоца, околиних кристаластих шкриљаца и појаве минералних сировина унутар масива. Према истом аутору, плутон је утиснут између креде и терцијара, а еруптиви у две фазе. Прву фазу ...

  • Definisanje strukturnih odnosa primenom postupka horizontalni gradijent

    Snežana Ignjatović, Ivana Vasiljević, Natalija Jovanović (2019)
    Različiti postupci matematičkih transformacija se mogu primeniti na gravimetrijskim i magne tometrijskim podacima, kako bi se na istražnom terenu definisali strukturno-tektonski odnosi. U radu su prikazani rezultati dobijeni korišćenjem postupka horizontalni gradijent i ukupni horizontalni gradijent na gravimetrisjkim podacima. Navedeni postupci su pomogli da se detektuju kontakti sa velikim padnim uglom (vertikalni ili subvertikalni kontakti), koji se mogu interpretirati kao rasedi. Za test područije uzet je istražni prostor koji se nalazi na jugoistoku Srbije u okolini Vranjskog basena. Položaji ...
    gravimetrijski podaci, matematičke transformacije, rased, Vranjski basen
    ... izvesna odstupanja. U jugoistočnom delu karte (slika 9) defi- nisan kontakt najverovatnije ukazuje na granicu masivnog magmatskog tela (Surdulički masiv) sa oko- lnim metamorfnim stenama. U ostalom delu karte defi- nisani kontakti ukazuju na postojanje raseda koji su stariji, dublji i prekriveni ...
    ... raseda na istražnom prostoru, u jugoistočnom delu detektovani su i kontakti koji predstavljaju granicu masivnog magmatskog tela (Surdulički masiv) sa okolnim metamorfnim stenama terena, dok su ostali definisani kontakti najverovatnije stariji, neaktivni rasedi. LITERATURA [1] Vasiljević ...

  • Jeleč grad- još nepriznati objekat geonasleđa

    Marija Radisavljević, Danica Srećković Batoćanin, Vladan Vidosavljević, Irena Kajtez (2022)
    Остаци средњовековног града Јелеча на једном од врхова планине Рогозне (1262 m), по неким веровањима представљаju купу угашеног вулкана. Рогозна je позната по појавама скарновске Cu–Au минерализације, а трагови рударске активности и важних путева још од античких времена и даље постоје у непосредној околини. О томе сведочи и османски назив за Рогозну: Gümüş Dağ (Сребрна планина). Време изградње Јелеча је непознато. Постоје индиције да је постојао још у 6. веку, али се помиње први пут средином 12. века. Поуздан податак ...
    Rogozna, Jeleč, srednjevekovno utvrdjenje, kvarc latit, objekat geonasledja

  • Tektonska evolucija istočne periferije timočke eruptivne oblasti

    Stefan Zujić (2024)
    U radu su predstavljeni rezultati proučavanja tektonskih i litostratigrafskih karakteristika istočnog oboda Timočke eruptivne zone. Zaključci o geološkim odnosima u okviru Timočke eruptivne oblasti i susednih geotektonskih jedinica izvedeni su na osnovu podataka prikuljenih tokom terenskih istraživanja i podataka dobijenih iz publikovanih radova. Rezultati rada ukazuju da je teren koji je bio tema ovog istraživanja, u strukturno-tektonskom smislu oblikovan tokom glavnih geodinamičkih događaja u okviru Karpato-balkanskog orogenog luka. Analizom strukturnog sklopa su utvrđeni glavni deformacioni događaji koji su predsavljeni ...
    tektonska evolucija, timočka eruptivna oblast

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... strukture od velikog značaja za nastanak ovog vulkanskog masiva. Prvu strukturu predstavlja Tupalska dislokacija koja se pruža preko istočnog dela leckog masiva, nastavljajući se preko tupalske andezitske mase i dalje preko Bujanovačkog masiva. Drugu regionalnu razlomnu strukturu čini Merdarska ...
    ... melanžu. Može se pratiti od leckog masiva preko Novog brda do Bučima u Makedoniji i Halkidika u Grčkoj (Serafimovski, 1990). Tupalska dislokacija se pruža preko istočnog dela leckog masiva, nastavljajući se preko tupalske andezitske mase i dalje preko Bujanovačkog masiva u Makedoniju. Duž ove Mi ...
    ... alteracije nisu utvrđene. 12.8. MINERAGENETSKA REONIZACIJA „Ispitivanjem litološkog sastava masiva, njegovog tektonskog sklopa i metalogenije dobijeni su rezultati koji ukazuju na činjenicu da lecki andezitski masiv, posmatran u celini, predstavlja sasvim izolovanu geološko-tektonsku i metalogenetsku ...

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... kofica koji je u kontaktu sa masivom mi=1+ % = 1+. =6,75 U KONTAKTU 6 VEDRICA a = 90 + Aaq = 909 D h-ZS __0,59—4,5 _ SImAa = g PNNIE 0 B = % = 2 – 15,65? a- ugao kopanja P- ugao između kofica Š h- visina podetaže (0,5D) Slika 44 kofice u kontaktu sa masivom Sila kopanja: P, = "* = ...
    ... sa obrtanjem rotornog točka u vertikalnoj ravni i okretanjem rotorne strele zajedno sa platformom u horizontalnoj ravni svaka vedrica otkopava iz masiva odrezak koji Je određen oblikom i geometrijskim parametrima. Obrtanjem rotornog točka i nailaskom punih vedrica u zonu istovarnog sektora, material ...
    ... fakultet 6. ODREĐIVANJE KAPACITETA BAGERA SRs 1300 Pod kapacitetom rotornog bagera podrazumeva se zapremina materijala koju bager otkopa iz masiva i prenese preko svojih transportera na rastojanje koje Je određeno njegovim radnim parametrima u jedinici vremena. U zavisnosti od ciljeva za koji ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... obzirom da pripada Zlatiborskom masivu, kao i prethodno opisani krečnjak „Skržut“, šira geologija područja je slična, sa paleozojskim, trijaskim, jurskim, krednim ı miocenskim stenskim masama. Paleozojske stene se nalaze sa severoistočne i istočne strane Zlatiborskog masiva, a u okviru njih se najviše ...
    ... rs/o_nama.html). Površinski kop „Ploča“ se nalazi u centralnoj Srbiji, u selu Bukovik, a od Aranđelovca je udaljen 5,5 km zapadno. Pripada granitoidnom masivu Bukulje i pruža se po njegovom severoistočnom obodu. Put koji vodi do površinskog kopa je asfaltiran i dobro povezan sa saobraćajnicom Aranđelovac ...
    ... prolazi kroz ovo područje, međutim ne ometa samu cksploataciju kamena Jer Je najčešće bez vode u letnjem periodu (Erić, P., et al. 2000). Granitoidni masiv Bukulje se Javlja u vidu sočivastog magmatskog tela koje je u zapadnom delu utisnuto u devon — karbonske škriljce, a u istočnom delu u sedimente ...

  • Аnaliza mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa “Podbraćan”

    Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2018)
    Eksploatacijom boksita iz ležišta "Podbraćan" formiran je površinski kop sa maksimalnom visinom zavšne kosine od 280 m. Redovnom kontrolom stabilnosti trenutnog stanja kosina površinskog kopa utvrđeno je da faktor sigurnosti iznosi Fs = 1.71 – 1.85, a što je ukazalo da postoji mogućnost povećanja nagiba kosine. U radu je prikazan postupak analize mogućnosti povećanja nagiba završne kosine površinskog kopa "Podbraćan".
    stabilnost kosina, povećanje nagiba kosina, metoda konačnih elemenata

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... karstnih masiva su često izgrađeni od vodonepropusnih stena, pa se deo atmosferskih padavina gubi u procesu evapotranspiracije, dok deo površinski otekne. Površinski tokovi su usmereni zavisno od nagiba terena, tako da teku ka lokalnom erozionom bazi, na suprotne strane od centralnog dela masiva. Ovi ...
    ... peščara. Karstna vrela i izvori Javljaju se u obodnim delovima masiva na kontaktu karsta i nekarsta, a njihov položaj često je uslovljen položajem rasednih struktura i pukotinskih sistema. Isto tako mogu se javiti i unutar krečnjačkih masiva, s obzirom manju slivnu površinu manje su izdašnosti. Po ...
    ... teritoriji opštine nalaze se i tri jezera, i to su: Zavojsko Jezero, Krupačko jezero i Sukovsko jezero (pirot.rs). Izvorište Krupac drenira karstni masiv Vidliča, severoistočno od Pirota. Prosečna nadmorska visina kreće se od oko 500 mnm u ravničarskim delovima terena, do maksimalne visine od 1371 ...

  • Priprema ležišta bakra i zlata za primenu metode podzemnog otkopavanja u pojasevima iznad XIX horizonta

    Strahinja Petković (2024)
    Ovaj rad se fokusira na primenu metode otkopavanja sa zasipavanjem otkopnog prostora na primeru ležišta bakra.Analizirani su ključni elementi, uključujući geološke karakteristike ležišta, tehničko-eksploatacione faktore, dimenzionisanje prostorija, pripremne radove, bušačko-minerske aktivnosti, utovar i transport, ventilaciju i zasipavanje otkopanog prostora pastom zasipom. Takođe je, sprovedena analiza troškova, uključujući cenu izrade pripremnih prostorija po dužnom metru, u zavisnosti od kvaliteta radnog okruženja. Na kraju su definisani osnovni pokazatelji otkopavanja ležišta, uključujući količinu rude u otkopnom pojasu, kao i koeficijente iskorišćenja i ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... AN-FO eksploziva koeficijent radne sposobnosti iznosi: 25 ki = 400/360 ki=1,11 k> - koeficijent uticaja pukotina u masivu, koji karakteriše uticaj pukotina u rudnom masivu a određuje se po formuli: ko = (lp/dk)nd lp- srednje rastojanje između vidljivih pukotina (0,6) dk- veličina komada ...
    ... Sigurnost i zdravlje radnika su prioriteti, a izbor adekvatne metode i opreme pomaže u smanjenju rizika kao što su priliv vode i zarušavanje natkopnog masiva. Ovaj rad će razmotriti kako savremene tehnike i inovacije u metodama otkopavanja mogu doprineti efikasnijoj ı sigurnijoj eksploataciji rudnih ...
    ... sne pumpe i hidrotehnički objekti dizajnirani za specifične uslove u Jami. Efikasno odvodnjavanje je ključno za očuvanje stabilnosti stenskog masiva i prevenciju problema sa vlagom, omogućavajući sigumo i produktivno odvijanje rudarskih radova. Ovaj sistem odvodnjavanja osigurava optimalno ...