Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Skadarsko jezero.

98 items

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... otpadnih voda do uslova u okviru kojih dolazi do potpune razgradnje organske supstance. U eutrofnim jezerima, karakterističan je povišen sadržaj heterotrofnih mikroorganizama, dok su u oligotrofnim jezerima uglavnom zastupljeni autotrofi. Brojnost mikroorganizama zavisi od koncentracije organskih supstanci ...
    ... ta, pri čemu prisustvo gasa C02 utiče na njihovo rasprostranjenje u okviru geološke sredine između izvoršita „Jezero“ i izvorišta „Slatina“ (Živanović, 2012). Na području izvorišta „Jezero“ izbušeni su bunari dubine od 260 m i 302 m. Istražno bušenje je izvedeno kroz kristalaste škriljce, u okviru ...
    ... Na Slici 1.52 prikazan je unutrašnji deo izvorišta „Jezero“, gde su uzorkovane mineralne vode koje su bile analizirane u sklopu predmetne doktorske disertacije. Uvod 72 Slika 1.52 Bivete za točenje mineralnih voda izvorišta „Jezero“ 1.2.3.2 Mineralne vode Lomnice i Velike Vrbnice U ...

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... Falagán et al. 2016, Станковић 2016) Треба напоменути да се кисела језера са високим садржајем хазардних супстанци формирају у условима када је ниво воде у језеру у контакту са стенама са сулфидним минералима, док се велики број језера формираних у оквиру површинских копова одликује добрим квалитетом ...
    ... већи од отицаја кроз инфилтрацију и евапотранспирацију, долази до формирања језера приликом чега долази до подизања нивоа подземних вода и до инфилтрације воде из језера у стенску масу (слика 2-8а). Отицај воде из језера се у појединим случајевима може одвијати преливањем или директним истицањем ...
    ... зависности од хидролошко- хидрогеолошких услова, често долази до делимичног плављења површинског копа и до формирања језера (енгл. pit lake). Формирање хемијског састава вода ових језера, њихове карактеристике и утицај на животну средину разматрани су у великом броју научних радова и публикација (Драгишић ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... koji protiču kroz grad su: Nišava, Jerma, Rasnička reka, Visočica, Temštica. Na teritoriji opštine nalaze se i tri jezera, i to su: Zavojsko Jezero, Krupačko jezero i Sukovsko jezero (pirot.rs). Izvorište Krupac drenira karstni masiv Vidliča, severoistočno od Pirota. Prosečna nadmorska visina kreće ...
    ... od oko 2 km. U dolini reke Visočice došlo je do kliženja stena i tla, zbog čega je dolina pregrađena i prirodnom branom stvoreno je Zavojsko Jezero. Jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 568 m, površine Je 5 km2 i dužine 11 km. Nalazi se na 13 km severo- istočno od Pirota.Nizvodno od Pirota, u ...
    ... Nišave. Istim prostorom, mada sa drugog aspekta, bavili su se i Tomić i Stevanović (1982) tokom proučavanja pojavatermalnih voda u zoni Krupačkog jezera. Čubrilović se bavi istraživanjima vrela Gradište (1986) i vrela Klok (1995). Isti autor sa Palavestrićem (1997) prikazuje karstne izdani šireg oboda ...

  • Upotreba lidar tehnologije i digitalne fotogrametrije primenom iPhone pametnih telefona na primeru rudnika "Rudnik"

    Nikola Mirković, Luka Crnogorac, Aleksa Paunović (2024)

  • Palaeoflora of Kamenica (Pranjani Basin, western Serbia)

    Zorica Lazarević, Ljubica Milovanović, Jelena Milivojević, Ivana Vasiljević (2019)
    Palaeofloras of the Paleogene in Serbia are relatively rare, especially in comparison with floras from Neogene sediments. Most Paleogene phytoas sociations from the territory of Serbia existed in a dry and warm climate. The youngest Paleogene phytoassociation originates from the Pranjani Basin (Western Serbia), locality Kamenica. The age of this palaeoflora is determined as Late Oligocene. This fossil plant assemblage is different from other Paleo gene phytoassociations.The palaeoflora from Kamenica is characterized with leaf imprints larger than in other ...
    макрофлора, млађи олигоцен, Прањански басен, Каменица
    ... који леже преко серпентинита. Лисни отисци су добро очувани и указују на то да је палеовегетација највероватније егзисто - вала у близини некадашњег језера. Палеофитоасоцијација Каменице се кара кте - рише лисним отисцима који су већи него у дру - гим палеогеним флорама. У поређењу са осталим олигоценским ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... Janschwalde Обликовани простор површинског копа Cottbus-Nord карактерише будуће језеро Cottbus. Водена површина језера од 1,900 хектара пружа велике могућности становништву града Cottbus (Слика 1.9). Источно од језера на унутрашњем Бојан Димитријевић, докторска дисертација: ОПТИМИЗАЦИЈА УПРАВЉАЊА ...
    ... m, али и крчење, чишћење депоније. Плављењем копа Miheln настаће језеро површине 1,842 hа, запремине воде од 427*106 m3 и са обалом дужине 40 km (Слика 1.21). То ће бити највеће језеро Sachsen-Anhalts и највеће вештачко језеро у Немачкој. Предвиђа се да ће планирани ниво воде на коти +98 m бити ...
    ... погодна за интензивну пољопривредну производњу, као и на просторима око вештачких језера најчешће се подижу шуме. Као пример може се навести регион Liblar, где је након завршетка експлоатације угља формирано низ језера са пошумљавањем околних одлагалишта (Слика 1.15). Данас је цео овај простор од ...

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... podzemnih vodnih resursa aluvijalnih formacija reke Dunav u Bačkoj (Srbija} Vodosnabdevanje crnogorskog primorja — izvorište Bolje Sestre (Sliv Skadarskog jezera) Plan upravljanja slivom Drine - Ocena uticaja klimatskih promena na podzemhne vode u slivu Drine u Crnoj Gori Jačanje kapaciteta za impl ...
    ... primeru Beljanice (istočna Srbija) • Milan Radulović (2012) Višeparametarska analiza prihranjivanja karstne izdani na primjerima iz sliva Skadarskog jezera • Brankica Majkić (2013) Starenje bunara u aluvijalnim sredinama različitih stepena oksičnosti • MSc Bojan Hajdin (2014) Upravljanje resursima ...
    ... akumulacijama Slano i Krupac, Hidroelektrana „Perućica“, Regionalni vodovodni sistem „Bolje Sestre” sa koga se snabdeva Crnogorsko primorje, Skadarsko Jezero, Budva, Kotor, vrela ljuta, Sopot, Spila Risanska, Kameno more i Grahovsko karstno polje. Nakon povratka u Trebinje, zvanično Je 1. Juna otpočeo ...

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... interkalacije glina, koje stvaraju klizišta. Moldavska platforma ima gustu mrežu reka i jezera, sa izraženim fluvijalnim reljefom. Glavni rečni tokovi ovog područja su Prut, Siret, Žižija i Baseu, dok su najveća Jezera Negreni i Sulica (https://circabc.curopa.eu/webdav/CircaBC/ESTAT/ regportraits/I ...

  • Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik

    Jovana Jović (2024)
    Završni rad sa temom ,,Utvrđivanje Bondovog radnog indeksa Pb-Cu-Zn rude rudnika Rudnik” sastoji se iz opšteg i specijalnog dela. OPŠTI DEO sadrži: U opštem delu dato je: Uvod, Geografski položaj i istorijski razvoj rudnika "Rudnik", kratak prikaz geologije ležišta i eksploatacije rude kao i opis tehnološkog procesa flotacije rudnika “Rudnik”. SPECIJALNI DEO sadrži:U specijalnom delu dato je:Cilj istraživanja, teorijske osnove usitnjavanja, Bondov radni indeks, metode ispitivanja uzoraka, uzorkovanje i obrada uzorka; Metode ispitivanja; Rezultati ispitivanja po standardnom Bondovom postupku i po ...
    Bondov radni indeks, standardni postupak, skraćeni postupak, ruda olova, bakra i cinka, rudnik „Rudnik“
    ... hidrociklona, a muljevita frakcija odvodi se u taložno jezero koje Je od krune brane udaljeno 200—300 m. Voda iz jezera koristi se kao povratna voda a višak vode odlazi preko kolektora u Rudnički potok. Vreme zadržavanja muljevite frakcije u taložnom jezeru je veoma dugo, tako da ima dovoljno vremena ...

  • Razvoj ARCGIS geobaze površinskog kopa korišćenjem UML CASE alata

    Aleksandra Tomašević, Ljiljana Kolonja, Ivan Obradović, Ranka Stanković, Olivera Kitanović (2012)
    ... half-yearly, yearly, etc. This enables monitoring of the state of works in a specific period of interest. Reke {GeometryType = EsriGeometryPolyline} Jezera {GeometryType = EsriGeometryPolygon} Kanali {GeometryType = EsriGeometryPolyline} -Namena : esriFieldTypeString Infrastruktura -Stanje : esri ...

  • Granatski amfiboliti Bistrice

    Jovana Opančina (2024)
    Predmet ispitivanja ovog završnog rada su granatski amfiboliti Bistrice. Izvršena su petrografska i hemijska ispitivanja s ciljem da se odredi stepen metamorfizma, protolit ispitivanih stena i P-T uslovi nastanka. Ispitivani granatski amfiboliti geografski pripadaju Prijepolju, tačnije nalaze se na ulasku u Prijepolje, mesto Bistrica. Geološka građa obuhvata uglavnom mezozojske tvorevine među kojima se nalaze sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Geološki procesi koji su doveli do stvaranja amfibolita su procesi subdukcije i obdukcije koji su se pretpostavljamo dešavali na većim ...
    granatski amfiboliti, Bistrica, elektronska mikrosonda, polarizacioni mikroskop

  • Neogena i kvartarna herpetofauna (Anura i Squamata) Srbije : doktorska disertacija

    Dragana D. Đurić (2019)
    U radu je prvi put opisan deo herpetofaune (Anura i Squamata) iz neogenih i kvartarnih lokaliteta Srbije. Obrađeni su lokaliteti Sibnica, Prebreza, Lazarevc, Vračević i Riđake, neogene starosti. Lokaliteti kvartarne starosti su pećine Mala i Velika Balanica, Pešturina, Hadži Prodanova, Baranica, Vrelska pećina i sedimentne ispune fisura u kamenolomima Venčac i Beočin. U radu je prikazana je taksonomska analiza herpetoloških ostataka. Pored taksonomske analize fosilnog materijala dat je kratak geografsko-geološki opis proučavanih lokaliteta, osnovne osteološke karakteristike anura i skvamata ...
    paleoherpetofauna, Anura, Squamata, kvartar, pleistocen, neogen, Srbija, paleoekologija, paleoklima
    ... izrazito topla i vlažna staništa u blizini manjeg jezera sa verovatno bujnom vegetacijom. Ovi uslovi se poklapaju sa miocenskim klimatskim optimumom (Böhme 2003). Identifikovani repati vodozemac Albanerpeton vezan je za vodena staništa, kao što su jezera i bare (Gardner & Böhme 2008). Latonia je periakvatična ...
    ... suvlja, ali i dalje dosta topla klima. Prema fauni molusaka asocijacije 121 Vračevića pripadaju stajaćoj ili slabo pokretnoj vodi tipa manjeg jezera sa gustom vegetacijom (Neubauer et al. 2017). Prisustvo fosila Pelophylax sp., Latona gigantea, Pseudopus cf. P. pannonicus upućuje na vlažno do ...
    ... Pseudopus laurillardi i P. Pannonicus, za razliku od recentnog srodnika, su nastanjivali i suva i znatno vlažnija zatvorena staništa, priobalja plitkih jezera, močvarne predele obrasle gustim rastinjem. 6.3. STRATIGRAFSKI ZNAČAJ NALAZA FOSILNE HERPETOFAUNE NA TERITORIJI SRBIJE Dosadašnja p ...

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... razlikuje od Mediterana i postojala je od oligocena. Paratetis se proteže od molasnog basena u Švajcarskoj i Ronskog basena u Francuskoj до Aralskog jezera na istoku (Steininger i Wessely, 2000). Podela neogena Centralnog Paratetisa na osnovu mikrofaune i krečnjačkog nanoplanktona kao i upoređenje ...
    ... badena, stvoreni su uslovi za transgresiju Paratetisa. Transgresija je najpre zahvatila niske delove kopna na kojima su u prethodnom dobu postojala jezera (Anđelković i dr., 1989; Jovanović, 2012). Česti tekstonski pokreti su imali veliki uticaj na izgled tadašnjeg paleoreljefa i raspored kopnenih i ...
    ... i Piller, 2007). Kao poseban ogranak okeana Tetisa, Paratetis je prema (Sprovieri i Sacchi, 2003) imao niz unutrašnjih morskih puteva, slanih jezera i močvara u okviru unutrašnjeg dela centralno-istočne Evrope i zapadne Azije tokom oligocena-neogena. Više morskih veza na prostorima Centralnog ...

  • Konzervacija miocenskih kičmenjaka sa lokaliteta Riđake (severozapadna Srbija) iz zbirke Prirodnjačkog muzeja u Beogradu

    Nenad Mladenović (2024)
    U radu je opisana geološka građa terena i metode koje se koriste u paleontologiji za izdvajanje, konzervaciju i restauraciju fosilnog materijala sa lokaliteta Riđake kod Šapca. Prikazana je anatomija fosilnih kičmenjaka. U prosejanom sedimentnom materijalu težine od 4kg pronađeno je 10,798 kostiju, uključujući ostatke Pisces (riba) Amphibia (vodozemaca), Reptilia (gmizavaca), Aves (ptica) i Mammalia (sisara).
    geološka građa, konzervacija, restauracija, Riđake, fosili kičmenjaka
    ... očekuje da se šire prema zapadu unutar sremske depresije, nekada ispunjene slatkovodnim jezerom (Filipović i dr. 1967). Hladne fluvijalne vode paleotoka Drine i Save uticale su na snižavanje temperature Jezera, stvarajući nepovoljne ekološke uslove za razvoj faune, što otežava određivanje starosti ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... Kanal u pravcu jugoistoka se završava jezerom, odakle dalje nije bio prohodan u vreme istraživanja (slika 4.25.). Slika 4.24. Račvanje kanala u pećini (foto: S. Milanović) Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 54 Slika 4.25. Sifonsko jezero na kraju kanala (foto: S. Milanović) ...
    ... im (slatkim) vodama. Najveći deo (68.8%) ovih voda nalazi se u lednicima Arktika, Antarktika i Grenlanda, 1.1 % nalazi se u površinskim vodama jezera i rečnih tokova, dok 30.1% pripada podzemnim vodama (Lvovič, 1974, Margat & Der Gun 2014). Podzemne vode predstavljaju izuzetno značajan resurs ...
    ... koriste analize stabilnih izotopa 18O i2H u svrhu definisanja zona prihranjivanja i utvrđivanje veze podzemnih i površinskih voda (padavine, reke, jezera). Međutim, za utvrđivanje vremena boravka vode u podzemlju, sve češću primenu imaju i radioaktivni izotopi. Obzirom da izotopske metode istraživanja ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... glinu, pesak i šljunak. Ove naslage su taložene tokom geološke prošlosti, kada je oblast Panonskog basena bila prekrivena plitkim morem i kasnijim jezerima. Glavni geomorfološki elementi opštine uključuju aluvijalne ravnice i terase, koje su formirane kroz dugi niz godina usled altivnosti reke Tise ...
    ... lesa ilesoidnih aleverita je konstatovana geološkim kartiranjem i bušenjem jugoistočno od Subotičke peščare, na prostoru južno od Palikog, Ludoškog jezera do reke Kereš. Preko ravni paleotoka Dunava deponovan je pokrov od lesa, lesoida, peskovitih alevrita i alevritskih glina. U okviru ovih sedimenata ...
    ... i manjih tokova: alevriti i peskovi (a) Sedimenti ove facije su stvarani u okviru korita reke Tise, manjih tokova i po obodu Palikog i Ludoškog jezera. Najzastupljeniji su peskovi, alevriti, alevrit-peskovi i povremeno alevrit-gline. Morfološki, to je najniži deo terena. Na SI delu lista Segedin ...

  • The oil industry and climate changes

    Dejan Radivojević (2020)
    Uprkos tome što je problem klimatskih promena poznat dugi niz godina i dalje veliki broj ljudi poistovećuje pojam vremenskih prilika sa klimom ne uzimajući u obzir različitu dužinu njihovog trajanja. U medijima se vrlo često mogu naći katastrofična predviđanja vezana za zagrevanje naše planete usled neodgovornog ponašanja čoveka. Sa druge strane geolozi znaju da je tokom geološke prošlosti naše planete bilo mnogo toplijih intervala od današnjih kao i da ti intervali nisu neminovno rezultovali masovnim izumiranjem živog sveta već su ...
    vremenske prilike, klima, naftne kompanije, strategije, Srbija
    ... druga merenja vremenskih uslova koji se poja- vljuju u dužem periodu na određenom mestu. Mere- njem podataka o kišnim padavinama, nivou vode u jezerima i rezervoarima i promenama na satelitskim snimcima naučnici mogu da odrede da li je leto sušnije nego obično. Ukoliko se ovakav model nastavi ...

  • Uticaj geološke neizvesnosti u razvoju rudarskih projekata

    Petar Marković, Dejan Stevanović, Mirjana Banković (2023)
    Rudarstvo je industrija koja se nosi sa različitim vrstama neizvesnosti i rizika zbog svoje prirode i specifičnosti. Neizvesnost u rudarstvu može poticati iz različitih izvora i uticati na različite aspekte rudarskih projekata. Kao jedan od dominantnih faktora, ističe se geološka neizvesnost. Geološka neizvesnost igra ključnu ulogu u rudarstvu i može značajno uticati na procenu resursa i rezervi, planiranje eksploatacije, ekonomsku isplativost i upravljanje rizicima. Ova neizvesnost se ne može eliminisati, ali se uz primenu adekvatnih standarda i zakona može ...
    ... Prijedora, u neposrednoj blizini naselja Omarska. Ležište se sastoji od dva velika odvojena rudna tela: rudnog tela Buvač (aktivan kop) i rudnog tela Jezero (završena ceksploatacija). Rudno telo Buvač zauzima prostor dužine oko 1,600 m i širine oko 1,300 m. Srednja debljina rudnog tela je oko 20 m. Generalni ...

  • Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku

    Milica Dutina (2024)
    U ovom Završnom radu prikazana su istraživanja na osnovu kojih su urađeni grafički dio, proračun nosivosti i proračun analize slijeganja terena za potrebe izgradnje benzinske stanice sa pratećim objektima. Detaljno je analiziran prodajni objekat,čelični rezervoar za gorivo i znak. Za proračun graničnog opterećenja korišćena je metoda Mayerhofa, dok je analiza slijeganja urađena Konsolidacionom metodom slijeganja za prodajni objekat i čelični rezervoar za gorivo, a za temelj znaka po principu slijeganja i rotacije krutih temelja - Gorbun Posadov. Sve dobijene ...
    terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnička istraživanja, geotehnički model terena, osnovne tehničke karakteristike, analiza slijeganja, proračn nosivosti
    ... neogena, kada je dolazilo do spiranja, klizanja, odronjavnja, klastičnih sedimenata iz okolnih viših dijelova terena u jezero. Usljed regionalnih pokreta dolazilo je do oplićavanja jezera, pa su zato zastupljene klastične serije u vidu pješčara i konglomerata. Ovi sedimenti - pješčari, čine podinu terasnim ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... реке, док је трећа, раседна зона Језеро - Слатина, управна на две претходне зоне. Заједничка одлика све три раседне зоне је субвертикални пад равни раседања. У Врњачкој Бањи детаљна хидрогеолошка истраживања су вршена на извориштима: Топли извор, Слатина, Језеро, Снежник, Борјак и Бели извор. ...
    ... Легенда: 1. претежно водонепропусне високо метаморфне стене, 2. практично водонепропусне стене; 3. зона истицања угљокиселих вода. На изворишту Језеро избушени су водозахвати дубине 260 и 302 m (слика 38). При бушењу бушотине, на 17,5 m примећена је већа количина гаса и констатован је самоизлив ...
    ... воде, температуре 29,5 оС и минерализације 3,73 g/l (слична изворишту Слатина). Слика 38. Литолошко – хидрогеолошки профил бунара на изворишту Језеро(Б. Миловановић, 1986., фонд. докум.) Легенда: 1. водопропусне чврсте карбонатне стене, 2. претежно водонепропусне високо метаморфне стене; 3. ...