Претрага

Упит dcterms_subject_txt:južni deo Panonskog basena

633 items

  • Naftno-matične stene i njihova zrelost u području Bašaida (Panonski basen)

    Nikoleta Aleksić, Aleksandar Kostić (2022)

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014)
    Badenske školjke, Panonski basen

  • Tektonska analiza područja Javrorja - Jugozapadna Srbija

    Miloš Filipović (2024)
    U ovom radu autor primenom različitih metodoloških postupaka i različitih podataka ima zadatak da što detaljnije prikaže složenu i polifaznu tektonsku građu evoluciju ovog dela Dinarida i Srbije. Tektonska analiza podrazumeva statističku obradu strukturnih podataka. Teren pokrivaju dve tektonske jedinice Istočnobosansko- durmitorska jedinica i Zapadno- vardarski ofioliti. Zasebno su anlizirani i diskutovani rupturni i plikativni sklop. U okviru analize rupturnog sklopa dat je i kratak prikaz neotektonskog sklopa sa izrađenim kartama enrgije reljefa i karte I trenda energije reljefa. ...
    Interni Dinaridi, stočnobosansko-durmitorska jedinica, ofioliti, strukturna analiza, tektonika
    ... formiranja Panonskog Basena, a koji je naknadno ponovo izložen inverziji počevši krajem miocena (Toljić et al. , 2019). Istočnobosansko-Durmitorska jedinica predstavlja kao što Je već naglašeno kompozitnu tektonsku jedinicu sa paleozojsko-mezozojskom osnovom koja Je izgrađena od delova odvojenih ...
    ... strike-slip tektonike. Poslednja faza ekstenzije podrazumeva miocensko otvaranje Panonskog basena. Podaci koji su mereni na terenu kvantitativno su nedovoljni za neku ozbiljniju diskusiju. Tokom miocena otvaranjem Panonskog basena usled roliback-a dolazi do retrolučne ekstenzije i inverzije naponskog polja ...
    ... na terenu svakako se izdvaja reka Lim u SI delu terena, koja se uliva u Drinu kod Međeđe. Veće pritoke Lima su Poblaćnica, koja je izuzetno korisna jer je njen tok upravan na pravac pružanja regionalnih struktura, zatim Sutjeska, Radojna i Uvac. Južni deo terena drenira Ćehotina koja se kod Foče ...

  • Tektonska evolucija ugljevičkog basena (Bosna i Hercegovina)

    Slobodan Dragić (2024)
    U radu je prezentovana šira slika tektonske evolucije ugljevičkog basena, kao i Dinarida uopšte. Prikazani su litostratigrafski odnosi istraživanog područja, kao i kratak pregled tektonskih jedinica koje se nalaze u domenu basena. Najveća pažnja posvećena je kinematskoj analizi rasjednih struktura i interpretaciji podataka u svjetlu tektonske evolucije basena. Ugljevički basen zapunjen je oligocensko-miocenskim sedimentima, a njegovu osnovu grade paleozojsko-mezozojske formacije. Najstarije tvorevine na ovom području su permski sedimenti. Trijaski i kredni deponati, uglavnom krečnjaci, reprezent su tvorevina ...
    oligocensko-miocenski basen, dvosmjerna ekstenzija, supsidencija, kompresija, inverzija
    ... Dinarida ı južnog dijela Panonskog basena počela je prije 8-8,8 miliona godina (van Unen, 2019). 44 8. TEKTONSKA EVOLUCIJA UGLJEVIČKOG BASENA Jedan od najistaknutijih lokaliteta u unutrašnjim Dinaridima sa ekspozicijom najstarijeg kasnooligocenskog basena, je ugljevičko nalazište uglja u okolini ...
    ... okolini Bogutovog Sela. Ugljevički basen pozicioniran Je na južnoj ivici Panonskog basena, u domenu Jadar – Kopaonik tektonske jedinice ı Zapadno — Vardarskih ofiolita. U kasnom oligocenu, rijetki jezerski baseni su uglavnom bili raspoređeni duž sjevernog dijela unutrašnjih Dinarida, uglavnom ...
    ... ı ckonomskoj vrijednosti uglja ugljevičkog basena (1907, 1918). Laskarev (1925) smatra, na osnovu određene vrste Anfhracoterium minus da ugljonosni sedimenti Ugljevika pripadaju oligocenu. Po Laskarevu (1930) ı Cvijiću (1924), južni dio Panonskog basena se odlikuje dislokacijama, duž kojih je došlo ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštione Novi Beograda

    Matija Ognjanović (2024)
    Svrha ovog rada određivanje geotermalne potencijalnosti teritorije opštine Novi Beograd. Određivanje geotermalne potencijalnosti Novog Beograda predstavlja kvantifikovanje geotermalnih resursa na njegovj teritoriji.Analizom opštih karakteristika tj. geografskim položajem, klimatskim, hidrološkim, hidrografskim i geomorfološkim karakteristika, zajedno sa geološkim, hidrogeološkim i opštim geotermalnim karakteristika istražnog područja stiče se jasan zaključak o istražnom području.U savremene geotermalne indikatore, u vidu povećane temperature podzemnih voda, pre svega zbog efekta toplotnog ostrva i sintezom svih pređašnjih podataka, kao podloge za dalju, detaljniju, analizu dolazi se do koraka ...
    geotermalna energija, geotermalni potencijal, Novi Beograd, subhidrogeotermalni resursi
    ... kvartarni sediment koji su predmet istraživanja u ovom radu. 3.2. Geološka građa istražnog područja Posmatrano područje pripada južnim, obodnim delovima Panonskog basena. Osnovna odlika basenske strukture je neogeni kompleks sedimenata, koga prekrivaju najmlađi kvartarni deponati. U podini basenske ...
    ... Vrednosti gustine terestričnog toplotnog toka na najvećem delu teritorije Srbije su veće od njegove prosečne vrednosti za kontinentalni deo Evrope. Najveće vrednosti (> 100mW/m2) su u Panonskom basenu, Srpsko-makednosnkom masivu i u graničnim delu Dinarida sa Srpsko-makedonskim masivom. Najmanje vrednosti ...
    ... sračunata preko geotermlanog modela (Milivojević, 1993) najmanja Je u području Panonskog basena, Srpsko-Makedonskog masiva i njegovog graničnog dela sa Dinaridima i iznosi oko 40km. Na području Karpato-Balkanida i ostalog dela Dinarida dostiže 150km. Na području 24 Mezijske platforme je najveća, ...

  • Sitni, ali bitni: uloga sitnih sisara, herpetofaune i mekušaca u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina

    Katarina Bogićević, Draženko Nenadić, Dragana Đurić, Mihajlo Jovanović, Aleksandra Savković (2023)
    Fosilni ostaci životinja i biljaka imaju važnu ulogu u rekonstrukciji pleistocenskih paleosredina. U ovom radu opisan je značaj tri grupe životinja: sitnih sisara, herpetofaune I mekušaca. Mada je za rekonstrukciju važan sastav čitave asocijacije, nalasci pojedinih vrsta mogu biti dovoljno indikativni da otkriju tip staništa ili klimatske uslove. Posebnu teškoću pri rekonstrukciji paleosredina u Srbiji predstavlja činjenica da klimatske promene na Balkanskom poluostrvu nisu bile tako oštre kao u srednjoj i zapadnoj Evropi, pa ne postoji drastična razlika u ...
    ... školjke iz roda CorĐbicula, koje su prisutne u aluvijalnim naslagama severnih delova Srbije. Tokom srednjeg pleistocena korbikule su se povukle iz Panonskog basena naseljavajući oblasti Kaspijskog basena, Indije i nekih delova američkog kontinenta. Na osnovu analogije sa savremenim korbikulama, može ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... Slika 1. Geografski prikaz istraživanog područija (https://sr.wikipedia.org/sr/geografija Srbije) Područje Dunava u Srbiji predstavlja obodni deo Panonskog basena i zahvata površinu koja se proteže od ravničarskog severa do brdovitog Juga, pružajući raznovrsne geomorfološke karakteristike. Njegov tok ...
    ... plitkovodne formacije. Laporci i flišni sedimenti nalaze se u oblastima nekadašnjih dubljih delova sedimentacionih basena ı prate dubokovodne sedimente jure i donje krede, a plitkovodni se nalaze upravo u delovima gde su razvijene plitkovodne, čak i sprudne facije starijih formacija (letnja pozornica-Mašin ...
    ... Geološki anali Bal. Pol. knj. XV, Beograd. (Preuzeto iz literature navedene pod r. br. 18) Laskarev, V., 1950: Starost sarmatskih naslaga u Panonskom basenu. Glasnik SAN knj.II sv. 1, Beograd. (Preuzeto iz literature navedene pod r. br. 18) Laskarev, V., 1950a: O stratigrafiji kvartarnih naslaga ...

  • Age And Mode of the Middle Miocene Marine Flooding of the Pannonian Basin—Constraints from Central Serbia

    Oleg Mandic, Ljupko Rundić, Stjepan Ćorić, Ðurðica Pezelj, Dörte Theobalt, Karin Sant, Wout Krijgsman (2019)
    The timing and mode of the marine flooding of the southern margin of the Pannonian basin in SE Europe is still a matter of debate. In central Serbia, integrated bio-magnetostratigraphic data and quantified high-resolution records are completely missing. Here, we provide paleoenvironmental and paleoecological constraints from the Slanci section located near Belgrade that has an excellent preservation of micro-fauna and flora, i.e., planktonic and benthic foraminifera and calcareous nannoplankton. We integrate their quantified records with sedimentological, natural gamma radioactivity ...
    Srednji miocen, morska transgresija, Panonski basen, područje Beograda

  • Against the tide: southeast to northwest shelf-edge progradation in the southeastern margin of Lake Pannon, Banat (Serbia and Romania)

    Dejan Radivojević, Miloš Radonjić, Lajos Tamás Katona, Imre Magyar (2022)
    In the late Neogene, the Pannonian Basin in Central Europe was filled with sediments when rivers from the Alps and Carpathians shed their sediment load into Lake Pannon. The most powerful source-to-sink system was that of the paleo-Danube, transporting sediments from the NW as far as the southeastern part of the lake. In the southeastern margin of the basin, however, local sedimentary systems worked in the opposite direction, against the “tide” of the prevailing N to S sediment transport. ...
    General Earth and Planetary Sciences

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... svojstvene za različite delove basena. Tako je na delovima terena nekadašnjeg zaliva Panonskog mora Srbije izraženiji uticaj podzemnih voda otvorenih hidrogeoloških struktura, u odnosu na područje Vojvodine kao dela Panonskog basena u užem smislu (Protić, 1995). Formiranje Panonskog basena odvijalo se kolizionim ...
    ... Bogatiću i Metkoviću, predstavlja prostranu depresiju na južnom obodu Panonskog basena, čije povlatne slojeve izgrađuju tercijarni i kvartarni sedimenti. Nadmorske visine područja istraživanja su u intervalu od 75-100 m, dok znatno manji deo terena na jugu čini blago zatalasno pobrđe sa nadmorskim ...
    ... hidrogeološkim strukturama podloge basena (Protić, 1995). Tako, na području Panonskog basena Srbije registrovane su čeitiri grupe hidrogeotermalnih rezervoara po dubini (Martinović, 2008). Usled postojanja povlatnih vodonepropusnih ili slabopropusnih stena, dublje delove basena karakteriše niska stopa „r ...

  • A contribution to the knowledge of facial diversity of Badenian sediments in the Belgrade area

    Filip Anđelković, Dejan Radivojević (2018)
    baden, Beograd, facije, facijalna raznovrsnost, sedimenti
    ...  Povlatu badenskim sedimentima čine sedimenti sarmatskog i panonskog kata,  sedimenti kvartara i recentno zemljište.  Istraživani  prostor  se  nalazi  u  oblasti  severne  Šumadije. Geološki  ovaj  teren  pripada  južnom  obodu Panonskog basena (Marović et al., 2007). Proučavanja badenskih sedimenata ...
    ... Područje Beograda se zbog svoje facijalne raznovrsnosti može smatrati drugom tipskom oblasti  za badenski kat. Prvu tipsku oblast predstavlja Bečki basen (Anđelković M., 1987).   Umesto  strogih  granica  između  subfacija  tašmajdanskih  krečnjaka,  kao  i  facija  tašmajdanskih  krečnjaka i rakovi ...
    ... u badensku transgresiju.        Slika 1. Paleogeografska karta badenskih sedimenata Beograda (Stevanović, 1974, modifikovano). Legenda: 1‐ kopno južno od  Save  i Dunava, 2‐ plitko more, rakovički peskovi, 3‐ višnjičke gline, 4‐ konjarnički šlir, 5‐  litotamnijsko‐briozojski  i amfisteginski  krečnjak ...

  • Минерагенија зеолитских туфова Србије

    Vladan Kašić (2018-02-05)
    Лежишта наших зеолитских туфова (Златокоп, Игрош, Јабланица 1, Беочин, Топоница и Сланци) која су овде била предмет детаљних истраживања, просторно и генетски везана су за вулканске и вулканокластичне стене маринских средина сенонске и неогенске старости и језерске седименте неогене старости и настала су као продукт девитрификације вулканског стакла.Током лабораторијских испитивања при изради ове докторске дисертације, примењене су следеће аналитичке методе: оптичка испитивања петрографских препарата; рендгенска дифракција праха (XRD); скенирајућа електронска микроскопија (СЕМ метода); хемијска карактеризација зеолитских туфова у оквиру ...
    минерагенија, зеолитски туф, Србија, клиноптилолит, хојландит
    ... Дуж јужног обода Паратетиса, у вези са истим тектонским покретима, створен је низ мањих или већих мађупланинских депресија, које су се у виду поjединих залива Панонског мора или засебних језера, простирале преко потонулих делова старијих геотектонскијх јединица. Развој Панонског басена током ...
    ... Поред неогених басена (потолина) који територијално припадају јужним ободима Панонског басена, потенцијално перспективна подручја у погледу постојања и проналажења лежишта и појава зеолитских туфова су рудоносне формације наших неогених вулкано-седиментних језерских басена у оквиру Српско ...
    ... дан 31.05.2013. године износиле су 673.582 тона. Изданци туфова у Игрошу откривени на крајњем јужном ободу крушевачког неогеног басена су панонске старости, исто као и код Трбуња у топличком басену (Чичулић, 1958 , из Мојић, 2010).. Нешто детаљније податке о туфовима у Игрошу дао је Стангачиловић ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... Najzastupljeniji su peskovi, alevriti, alevrit-peskovi i povremeno alevrit-gline. Morfološki, to je najniži deo terena. Na SI delu lista Segedin, nadmorska visina je 82 m, dok na južnom delu, istočno od Nadrljana, iznosi 80 m. Pad reke Tise duž toka od 20 km je svega 2 m, što ukazuje na to da je ...
    ... od neogenih i kvartarnih naslaga, koje uključuju glinu, pesak i šljunak. Ove naslage su taložene tokom geološke prošlosti, kada je oblast Panonskog basena bila prekrivena plitkim morem i kasnijim jezerima. Glavni geomorfološki elementi opštine uključuju aluvijalne ravnice i terase, koje su formirane ...
    ... obuhvatila su duboka bušenja i geofizička ispitivanja, pružajući detaljniji uvid u dublje geološke strukture terena. Razvoj geotektonike Panonskog basena izučavali su mnogi autori, među kojima su V. Muratov (1949), L. Kober (1952) i drugi. Posebno značajan doprinos proučavanju kvartarnog sloja ...

  • The different approaches in seismic stratigraphy interpretation

    Dejan Radivojević (2018)
    U tekstu su prikazana dva osnovna pristupa u seizmostratigrafskoj interpretaciji. Prvi kao polaznu osnovu ima seizmičke sekcije, čija se interpretacija u kasnijoj fazi koreliše sa bušotinskim podacima. Drugi u prvoj fazi analizira podatke dobijene dubokim bušenjem koji se kasnije korelišu sa seizmičkim sekcijama. Prikazan je hronološki redosled i objašnjen postupak pri seizmostratigrafskoj interpretaciji oba pristupa. Ovakav način interpretacije omogućio je naftnim kompanijama detaljnije i preciznije sagledavanje geoloških odnosa, smanjenje rizika istraživanja i racionalnije projektovanje razradnih bušotina.
    seizmostratigrafija, istraživanje nafte i gasa, karakteristične seizmičke sekvence, seiz-mofacijalna analiza
    ... interpretaciji ovi dija- grami se konstruišu na reprezentativnom seizmičkom profilu. Primer izrade hronostratigrafskih dijagrama u srpskom delu Panonskog basena prikazali su Pigott and Radivojević [6]. Nakon ovih faza moguće je uraditi rekonstrukciju geološke „istorije“. Prilikom rekonstrukcije ...
    ... čkih sekvenci. Baseni se sastoje od više karakte- rističnih seizmičkih sekvenci od kojih svaka ima jedin- stvene osobine, rasprostranjenje, zasićenje fluidom, itd. U ovoj fazi potrebno je izdvojiti ove sekvence i sistematski ih povezati u cilju rekonstrukcije geološke istorije basena. Karakteristične ...
    ... akustične baze. Interpretacija raseda (tačnije rasednih zona) je izuzetno bitna zato što oni u geološkom smislu pred- stavljaju tektonski skelet basena, a u naftnom pogledu mogu biti pravci migracije ugljovodonika, nepermea- bilne barijere i rezervoari – u slučaju frakturiranih zo- na. Rasedne ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... alizovane ugljokisele vode dubljih delova hidrogeoloških basena. Naime, povišene koncentracije bora mogu se dovesti u vezu sa sedimentnim stenama fine granulacije, nastalim u zasoljenim basenima (Крайнов 1973), kao što su Panonski basen, manji neogeni baseni, a takođe i sedimentne (flišne) tvorevine ...
    ... vezuju za Panonski basen i manje neogene basene u Podunavlju i Pomoravlju (mladenovački basen i basen Smederevske Palanke, kruševačko-zapadnomoravski basen itd.), pri čemu je u većini slučajeva utvrđeno ili pretpostavljeno prisustvo tercijarnih granitoida u blizini ili u podini basena. Prvi faktor ...
    ... mg/l, a litijuma 1,37 mg/l. Povišene koncentracije stroncijuma zabeležene su i u visokomineralizovanim hloridnim vodama, u dubljim delovima Panonskog basena: Banja Junaković (3,8 mg/l) i Slanača, u Slankamenu (5,14 mg/l). Hloridni sastav voda naročito pogoduje migraciji stroncijuma, usled dobre ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... podzemnim vodnim resursima u Srbiji VODOPRIVREDA 0350-0519, 44 (2012) 258-260 p. 225-231 227 je u južnoj Ba koj, Kostola kom basenu, i neogenom basenu kod ina i Jagodine. Za razliku od južne Ba ke, ina i Jagodine, zna ajnija nadeksploatacija karstne izdani zabeležena je u podru ju izvorišta ...
    ... kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pija om vodom za Vojvodinu i ve i deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u ve oj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju ...
    ... Dunav. Rumunija, Ma arska i Srbija imaju identifikovana vodna tela na svojim teritorijama koje su u stvari deo jednog, prekograni nog podzemnog vodnog tela, formiranog u okviru gornje panonskih i donje pleistocenskih sedimenata (Stevanovi et al. 2011). Tokom poslednjih nekoliko godina mnogo više ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија

  • Geotehnički uslovi rekonstrukcije Zavičajnog muzeja u Jagodini

    Milan Tokanović (2024)
    U radu su prikazana geotehnička istraživanja za potrebe rekonstrukcije Zavičajnog muzeja Jagodina.Zavičajni muzej u ulici Kneginje Milice br.82 u Jagodini, ima ozbiljna oštećenja pojedinih delova konstrukcije koja su nastala na objektu tokom više od 80 godina eksploatacije.Kako bi se trajno rešio problem dinamičke stabilnosti i statičke održivosti konstruktivnog sistema objekta,neophodno je bilo definisanje geotehničkih uslova u zoni interakcije prirodne sredine i konstrukcije predmetnog objekta.Izvedena su terenska i laboratorijska ispitivanja na osnovu kojih su dobijene geotehničke podloge. Na osnovu dobijenih geotehničkih podloga ...
    geotehnička istraživanja, Zavičajni muzej, temelji, fundiranje, nosivost, sleganje, istražne jame, laboratorijska geomehanička ispitivanja, Jagodina
    ... štajerske faze, u prostoru nekadašnjih slatkovodnih basena Šumadije i Velike Morave došlo je do krupnih paleogeografskih promena. Za ove tektonske pokrete mogla bi se vezati brza sedimentacija klastičnih sedimenata Belice, odmah zatim je iz Panonskog basena ova oblast zahvaćena ingresijom Paratetisa. ...
    ... miocensku jedinicu u levačkom basenu. Sa sedimentima jezerskih facija verovatno su u diskordantnom položaju, a često sc direktno naslanjaju na starije formacije oboda basena. U ovoj jedinici mogu se razlikovati dve kategorije sedimenata. U neposrednoj blizini oboda, na južnim padinama Crnog vrha i oko ...
    ... Pobrđe oko grada čine ogranci okolnih masiva (115 m.n.v.-223 m.n.v.) kao i terase nastale povlačenjem Panonskog jezera, a usečene koritima pritočnih reka. U reljefu kraja, sem ovog dela koji bi izdvojili kao središnji i ravničarski u srednjem toku Velike Morave i donjih tokova njenih pritoka ...

  • Introduction to special section: Characterization of hydrocarbon and geothermal resource potential and carbon sequestration opportunities of the Pannonian Basin

    Balázs Németh, Gábor Tari, Gábor Bada, Dejan Radivojević, Bruno Tomljenovic, Csaba Krézsek (2018)
    нафтна геологија, геотермална енергија, Панонски басен

  • Sedimentologija gornje krede centralnog dela vardarske zone

    Violeta M. Gajić (2014-09-04)
    Područje istraţivanja obuhvaćeno doktorskom disertacijom nalazi se ucentralnim delovima Vardarske zone. Karakteriše se sloţenom geološkomgrađom koju grade mezozojske tvorevine trijaske, jurske i kredne starosti, kao ikvartarni sedimenti. U trijasu je istraţivano područje pokrivalo more, sve dogranice sa Šumadijom. Tokom jure sloţenim geotektonskim procesima stvarajuse ofiolitske stene rasprostranjene u juţnim i delom u centralnim delovimaistraţivanog područja. U donjoj kredi se pokretima dinarske faze izdiglo kopno,koje je egzistiralo skoro u celoj donjoj kredi područja istraţivanja.U alb-cenomanu pojedini delovi istraţivanog područja se ...
    Vardarska zona, gornja kreda, transgresija, litostratigrafskejedinice, sedimentologija, turbiditi
    ... konijaku i santonu, uspostavlja se veza između istraživanog prostora sa severnim delovima Srbije (Panonski basen), kao i onima u Šumadiji i istočnoj Srbiji. U tim delovima naše zamlje u toku krede odvijala se takođe karbonatna umereno-dubokovodna do dubokovodna sedimentacija na kontinentalnoj padini ...
    ... slatkih voda iz Panonskog basena. To je rezultiralo prisustvom brakične foraminiferske i mezohalinske ostrakodske faune u pretežno karbonatno-terigenim sedimentnim stenama. One izgrađuju severne delove istraživanog područja. Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone ...
    ... prenosa materijala u vidu podmorskih lepeza na gornji i donji deo padine (dublje delove basena). Sedimentologija gornje krede centralnog dela Vardarske zone 236 Sedimentacija se u vreme turona obavljala na margini i gornjem delu padine, iza sprudova koji su bili razvijeni na granici sa ...