Претрага

Упит dcterms_subject_txt:ležišta uglja CARDOX" sistem."

819 items

  • Racionalizacija otvaranja i pripreme ležišta uglja u funkciji dubine otkopavanja na primeru ležišta Soko""

    Velimir Šćekić (1991)
    Otvaranje, priprema ležišta, dubina otkopavanja, Soko

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... 7. Slika 4.1. Tehnološka šema sistema ODG sa direktnim ubrizgavanjem u ložište, Gde je: 1 — skladište krečnjaka, 2 — prijemni levak, 3 — dodavač, 4 — transporter, 5 — deponija uglja, 6 — analizator pepela, 7 — kotlovski bunker, 8 — mlinovi, 9 — gorionici uglja, 10 — ložišta kotla, 11 — cisterna ...
    ... energiju, odvija se u termoelektranama na ugalj. /75.] S obzirom na pogonski sistem, termolektrane se mogu podeliti na: • parne termoelektrane, • gasne termoelektrane, • dizeltermoelektrane. U parnim termoelektranama mogu se koristiti: ugalj, tečna ı gasovita goriva, u gasnim termoelktranama ...
    ... elektrana, stvoren je 1969. ı snažan sistem železničkog transporta. Glavni zadatak: prevoz uglja iz Rudarskog basena „Kolubara“ za elektrane u Obrenovcu i Velikim Crljenima. Danas ova pruga ima 100 kilometara koloseka i dnevni dovoz od oko 100.000 tona uglja, što Je čini najopterećenijom saobraćajnicom ...

  • Proračun recirkulacionih pumpi u postrojenju za odsumporavanje dimnih gasova ,,TENT B"

    Tomislav Trpković (2024)
    Predmet ovog rada baziraće se na proračunu i usvajanju mašinskih instalacija potrebnih za nesmetano funkcionisanje sistema dve međusobno povezane celine Absorber - Pumpna stanica, preko FRP ( Fiberglass Reinforced Plastic) cevovoda kojim se odvija transport suspenzije krečnjaka neophodnog u samom procesu odsumporavanja dimnih gasova. Pored tehničkog opisa same tehnologije koja uključuje tri objekta: Absorber, Pumpna Stanica i cevovod, glavni deo rada odnosiće se na proračun i usvajanje mašinskih instalacija koji uključuju recirkulacione radijalne centrifugalne pumpe i cevovode kojima ...
    postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova, termoelektrana, pumpna stanica, FRP cevovod, Absorber, transport suspenzije gipsa, prirubnica, ventil, potisni cevovod, usisni cevovod
    ... odsumporavanje gasova. Svi novi sistemi obuhvaćeni su Planom generalne regulacije za TENT B. Ovi sistemi su međusobno usklađeni u prostornom i tehnološkom smislu. 10 Elektrana "Nikola Tesla B" koristi ugalj iz Kolubarskog ugljenog basena kao osnovno gorivo. Ovaj ugalj ima nisku donju toplotnu vrednost ...
    ... vazduh ı dimne gasove, zagrejače vazduha, sistem za startni kondenzat, elektrofiltraciono postrojenje, dopremanje ıi skladištenje uglja, sistem za prikupljanje i transport pepela i šljake, deponiju pepela, kao i raznu prateću opremu i cevovode. Priprema uglja se vrši u mlinovima koji se nalaze na koti ...
    ... na sledeći način: • Sistemi za odsumporavanje gasova postavljeni su van pogonskog objekta, prema skladištu uglja. Sistem ODG bloka B1 planiran je Jugozapadno od objekta pomoćnog pogona, dok je prostor između blokova 1 i II faze rezervisan za ODG 21 bloka B2. Sistem ODG bloka B3 nalazi se ...

  • Оптимизација управљања процесима рекултивације површинских копова угља

    Bojan S. Dimitrijević (2014-05-30)
    Ширење површинске експлоатације минералних сировина а нарочито енергетских ресурсафосилних горива, чине површинске копове угља просторно доминантним објектима великих рударскихбасена како у нас тако и у свету. Експлоатациона активност, прати негативне еколошке утицаје наживотну средину шире околине, што нас обавезује на интегрално планирање, ревитализацију,рекултивацију и уређење нарушеног простора за његово поновно хумано коришћење упостексплоатационом периоду. Постексплоатационо санирање и уређење предела површинских коповаи одлагалишта односно нарушеног простора изазваног рударским радовима и пратећих објеката,представља синтетички мултидисциплинарно-интердисциплинаран веома комплексан вишефазниинжењерски пројектни задатак.У уводном ...
    рекултивација, постексплоатациони предео, површински коп угља,вишеатрибутна анализа, одлучивање, процеси, рекултивационо решење
    ... површинску експлоатацију угља су отворени динамички системи под утицајем великог броја техничких, економских, еколошких и безбедоносних фактора и ограничења. Еколошка димензија површинске експлоатације везана је за следеће фазе: - фаза планирања и истраживања лежишта, - фаза отварања и развоја ...
    ... услови конкретног лежишта везани за дизајн и постексплоатациони облик предела. Бојан Димитријевић, докторска дисертација: ОПТИМИЗАЦИЈА УПРАВЉАЊА ПРОЦЕСИМА РЕКУЛТИВАЦИЈЕ ПОВРШИНСКИХ КОПОВА УГЉА Универзитет у Београду Рударско-геолошки факултет 111 Табела 4.3. - Рударски системи за површинску ...
    ... ОПТИМИЗАЦИЈА УПРАВЉАЊА ПРОЦЕСИМА РЕКУЛТИВАЦИЈЕ ПОВРШИНСКИХ КОПОВА УГЉА Универзитет у Београду Рударско-геолошки факултет 114 - Геохемијски и хидролошки модел лежишта - План рударских, одлагалишних и активности запуњавања - Систем материјалног дистрибутивног праћења - Геохемијски модел јаловишта ...

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... hidrotermalnog rudonosnog sistema su izdvojene dve genetske klase rudnih ležišta: 1) ležišta (mineralizacija) vezana sa srednjekiselim vulkano-intruzivnim magmatskim kompleksima (podtip: ležišta masivnihsulfida), odnosno epitermalna ležišta tipa visoke sulfidacije (tzv. Gornja zona), i 2) porfirska, ...
    ... UVOD Otkopavanje slojevitih ležišta (uglja) se uglavnom vrši kontinuirano. Ovo uglavnom znači da se otkopavanje vrši mehaničkom silom, odnosno da se mineralna sirovina dezintegriše kidanjem, lomljenjem, cepanjem itd. Ovo je optimalan način otkopavanja Jer ugalj predstavlja duktilnu, žilavu stenu ...
    ... oblika. Granica ležišta prema tvorevinama povlate, kao i njegove bočne granice su oštre, sa naglim prelaskom iz mineralizacije u okolne stene, dok je donja kontura ležišta gradaciona ı konstruisana na osnovi izabranog graničnog sadržaja bakra. Donja zona hidrotermalnog Cu-Au sistema je predstavljena ...

  • Optimizacija i planiranje površinskih kopova stohastičkim modelima

    Dejan R. Stevanović (2015-05-29)
    Savremeno rudarstvo izloženo je stalnom trendu pogoršanja uslova poslovanja.Mogućnost ostvarenja ekonomskih i drugih ciljeva rudarskog projektakompromitovana je stalnim pogoršanjem kvaliteta ležišta na kojima se vršieksploatacija, kao i značajnoj dozi neizvesnosti povezane sa geološkim,ekonomskim i tehničkim parametrima proizvodnje. U ovako kompleksnimuslovima poslovanja, matematički modeli sposobni da odgovore značajnimizazovima, odnosno ponude optimalna rešenja kojima se garantuje maksimalnoispunjenje projektovanih ciljeva, nameću se kao neophodnost.Trenutni, konvencionalni pristup optimizaciji i planiranju površinskih kopovazasniva se na algoritmima, razvijenim sredinom prošlog veka čije je opšteobeležje deterministički ...
    površinski kop, planiranje, optimizacija, stohastički modeli, kontrola kvaliteta uglja, neizvesnost.
    ... rešavanja izuzetno kompleksinih rudarskih problema (kao što je slučaj sa sistemom upravljanja kvalitetom uglja), kao i prilikom definisanja problema u izraženim uslovima neizvesnosti (problem optimizacije granica kopa metaličnih ležišta). Iz prethodnog proizilaze zadaci koji obezbeđuju ispunjenje postavljenog ...
    ... a) Strukturni gridovi ležišta uglja b) Grid model ležišta sa generisanim slojevima Slika 3.7. Geološki grid model 41 Jedna od bitnih razlika između blok i grid geoloških modela, zasnovana je na principu modeliranja. U slučaju ležišta kompleksne građe (metalična ležišta) koja se modeliraju blok ...
    ... 12. Plan isporuke uglja termoelektranama 5.2.7. Modeli za planiranje rada deponija uglja Savremeni tehnološki sistemi eksploatacije uglja na površinskim kopovima, prvenstveno na kopovima lignita gde se javlja velika raslojenost ugljenih slojeva i promena parametara kvaliteta uglja u prostoru, obavezno ...

  • Optimizacija i planiranje površinskih kopova stohastičkim modelima

    Dejan R. Stevanović (2015-05-29)
    Savremeno rudarstvo izloženo je stalnom trendu pogoršanja uslova poslovanja.Mogućnost ostvarenja ekonomskih i drugih ciljeva rudarskog projektakompromitovana je stalnim pogoršanjem kvaliteta ležišta na kojima se vršieksploatacija, kao i značajnoj dozi neizvesnosti povezane sa geološkim,ekonomskim i tehničkim parametrima proizvodnje. U ovako kompleksnimuslovima poslovanja, matematički modeli sposobni da odgovore značajnimizazovima, odnosno ponude optimalna rešenja kojima se garantuje maksimalnoispunjenje projektovanih ciljeva, nameću se kao neophodnost.Trenutni, konvencionalni pristup optimizaciji i planiranju površinskih kopovazasniva se na algoritmima, razvijenim sredinom prošlog veka čije je opšteobeležje deterministički ...
    površinski kop, planiranje, optimizacija, stohastički modeli, kontrola kvaliteta uglja, neizvesnost.
    ... rešavanja izuzetno kompleksinih rudarskih problema (kao što je slučaj sa sistemom upravljanja kvalitetom uglja), kao i prilikom definisanja problema u izraženim uslovima neizvesnosti (problem optimizacije granica kopa metaličnih ležišta). Iz prethodnog proizilaze zadaci koji obezbeđuju ispunjenje postavljenog ...
    ... a) Strukturni gridovi ležišta uglja b) Grid model ležišta sa generisanim slojevima Slika 3.7. Geološki grid model 41 Jedna od bitnih razlika između blok i grid geoloških modela, zasnovana je na principu modeliranja. U slučaju ležišta kompleksne građe (metalična ležišta) koja se modeliraju blok ...
    ... 12. Plan isporuke uglja termoelektranama 5.2.7. Modeli za planiranje rada deponija uglja Savremeni tehnološki sistemi eksploatacije uglja na površinskim kopovima, prvenstveno na kopovima lignita gde se javlja velika raslojenost ugljenih slojeva i promena parametara kvaliteta uglja u prostoru, obavezno ...

  • Metodika izbora tipa i konstrukcije mehanizovane hidraulične podgrade za uslove podzemne eksploatacije ležišta uglja u Srbiji

    Jovo Miljanović (2010)
    Podzemna eksploatacija, mehanizovane hidraulične podgrade, ležišta uglja, Srbija.

  • Maceralni sastav i rang uglja Ibarskog basena

    Željana Novković, Nevena Andrić -Tomašević, Vladimir Simić, Dragana Životić (2022)
    Donjemiocenski ugljonosni Ibarski basen se nalazi u južnoj Srbiji. Intramontanski ektenzivni basen, izdužen u pravcu severozapad-jugoistok ispunjen je slatkovodnim sedimentima koji su formirani kao deo Dinarskog neogenog jezerskog sistema. Paleoreljef basena izgrađen je od paleozojskih amfibolskih škriljaca, sericit-hloritskih škriljaca, krečnjaka, mermera i metabazičnih stena, mezozojskih peščara, laporca, laporovitih krečnjaka, krečnjaka, dolomita, ofiolita i oligo-/miocenskih magmatskih stena. Tercijarne magmatske stene izgrađene su od oligocenskih dacito-andezita i neogenih kvarctlatita/riodacita i piroklastičnih stena. Miocenski sedimenti izgrađeni su od aluvijalnih breča, konglomerata, peščara, ...
    ugalj, macerali, refleksija vitrinita, Ibarski basen

  • Analiza sistema odvodnjavanja površinskog kopa Drmno od podzemnih voda sa severnim savršenim ekranom

    Tomislav Šubaranović, Dušan Polomčić, Vladimir Pavlović (2019)
    Izrada nesavršenog ekrana do drugog sloja uglja na površinskom kopu Drmno, pored zadržavanja postojećih standardnih metoda odvodnjavanja od podzemnih voda linijama bunara, predviđena je poslednje decenije u celokupnoj rudarskoj projektnoj dokumentaciji. Iz objektivnih i subjektivnih razloga njegova realizacija nije ostvarena do danas. U međuvremenu je, uz dodatna geološka istraživanja i promenu dinamike i parametara sistema površinske eksploatacije, došlo do određenih značajnih prostornih promena geoloških i rudarskih uslova u eksploatacionom polju. Ovo je omogućilo preliminarno inoviranje pristupa procesu i konceptu ...
    podzemne vode, odvodnjavanje, bunari, ekran, dinamika, troškovi

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada. Kod kontinualnih sistema, primenjuju ...
    ... prihvata otkopanu Jalovinu ıi odlaže Je na odlagališta unutar ili van otkopa, a u slučaju otkopavanja uglja, otkopani ugalj se transportuje na utovarač (BTU-sistem) ili dalje na separaciju (BTS-sistem). Na otkopima se osim ove mehanizacije koriste i diskontinualne mašine manjih dimenzija koje se ...
    ... Kolubare ugalj (lignit) se eksploatise na 3 površinska kopa: Polje E, Tamnava-zapad i Polje G. Kontinuiranu eksploataciju vrše samohodne mašine rotorni bageri koji mogu biti namenjeni za otklanjanje jalovine i iskopavanje uglja. Na Polju E nalazi se 8 jalovinskih sistema i 2 ugljena sistema BTS i ...

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... или котловима на дрва, угаљ, гас, електричну енергију [3]. Око 20% укупног броја стамбених јединица, ослоњен је испоруку топлотне енергије из централизованих система снабдевања [4], [5]. Овај проценат у градским срединама достиже и 90% [5]. Примена централизованих система снабдевања топлотном енергијом ...
    ... полутаната и то: - Метана из система даљинског грејања од 17%, односно 12.5% укупно1 , - Азотсубоксида из система даљинског грејања од 26%, односно 0,5%укупно, - Азотних оксида из система даљинског грејања од15,7%, односно 7% укупно и - Оксида сумпора из система даљинског грејања од32%, односно ...
    ... омогућавају анализу тренутног стања и поређење са системима даљинског грејања у окружењу и Европи. Просечна потрошња топлотне енергије из система даљинског грејања у Србији износи 139,1 kWh/m2 грејне површине. Просечна потрошња примарне енергије у системима даљинског грејања у Србији износи 182,2 kWh/m2 ...

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... на нивоу целог система даљинског грејања чини свега око 0,6 %. На слици 8 представљена је структура горива у систему даљинског грејања у Београду у 2010.г. [20-22] Слика 8. Структура горива у систему даљинског грејања у Београду у 2010.г. природни гас 78.01% мазут 20.92% угаљ 0.47% пелет ...
    ... Годишње топлотни извори у систему даљинског грејања у Београду потроше до 350.000.000 Sм3 гаса, око 46.000 тона мазута, 3.200 тона угља, 500.000 литара лож уља, око 2.000 тона пелета и 1.500 тона брикета. Сви ови подаци говоре о величини и сложености система даљинског грејања у Београду ...
    ... 11% Структура горива природни гас мазут угаљ пелет брикет лож уље 50 Губици у топловодној мрежи Губици у топловодној мрежи представљају дугогодишњи проблем и значајно смањују показатеље енергетске ефикасности целокупног енергетског система Београда. С обзиром на скромни обим доступних ...

  • Istraživanje redosleda i dinamike istovremenog podzemnog otkopavanja ležišta uglja i uljnih škriljaca u funkciji optimalnog iskorišćenja energetskog potencijala

    Dejan Sokolović (2009)
    Ležišta uglja i uljnih škriljaca, podzemno otkopavanje, energetski potencijal.

  • Field Zoning According to the Possibility of Applying Mechanized Excavation With a Longwall Below the Town of Gacko

    Dragana Savić, Jelena Majstorović (2021)
    Mogućnost povećanja korišćenja resursa čvrstog energetskog goriva u procesu rešavanja energetske krize koja je sve prisutnija u širem regionu, jeste pravi izazov rudarske nauke. Podzemna eksploatacija uglja je složen proizvodni proces koji objedinjuje više tehnoloških postupaka u jedinstvenu celinu: izradu podzemnih prostorija, otkopavanje, transport i izvoz, ventilaciju proizvodnog sistema, odvodnjavanje, servisiranje objekata i sistema, zaštitu i sigurnost rada. Jedan od osnovnih problema koji prati podzemnu eksploataciju uglja jeste stabilnost podzemnih prostorija i deformacije na površini terena, jer su podzemne ...
    mehanizovano otkopavanje, mehanizovano široko čelo, zoniranje terena, modeliranje, stabilnost, sleganje, stabilnost kosina

  • Mogućnost korišćenјa toplotnih pumpi sa otpadnom toplotom iz postrojenјa za prečišćavanјe otpadnih voda kao toplotnim izvorom

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević, Boban Pavlović (2021)
    U narednom periodu se planira izgradnja nekoliko desetina sistema za prečišćavanje otpadnih voda u većim gradovima u Srbiji. Iskustva iz postrojenja koja su trenutno u radu, pokazuju da bi prečišćena otpadna voda, s obzirom na protok i temperaturu, mogla da predstavlja značajan izvor obnovljive energije. U radu su prikazani primeri dobre prakse korišćenja ove energije u sistemima daljinskog grejanja u zemljama Evropske unije. Analiziran je rad postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Šapcu i razmotrena je mogućnost njegovog korišćenja ...
    toplotna pumpa, sistem daljinskog grejanja, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda
    ... kojoj se toplota dobija sagorevanjem uglja i prirodnog gasa. Međutim, sve veći udeo energije u sistemu daljinskog grejanja i hlađenja zasnovan je na resursima koji bi inače bili neiskorišćeni. U tom cilju je 2006. godine u postojeći sistem integrisano pet toplotnih pumpi, pojedinačnog kapaciteta 16 ...
    ... 1). COP sistema iznosi 3,51. Slika 1. Shematski prikaz rada sistema u Helsinkiju Rad ovih postrojenja je obezbedio nižu cenu toplotne energije u poređenju sa gasnim kotlovima (CHP postrojenjem), veću energetska efikasnost u proizvodnji toplotne energije i smanjenje upotreba uglja. Emisija ...
    ... uglavnom zamenila upotrebu nafte i uglja, pa se procenjuje da je time smanjena godišnja emisija gasova staklene bašte za 150.000 t CO2. Primer 3: Helsinski, Finska [9] Helsinki, glavni grad Finske, sa više od 600.000 stanovnika, ima SDG od 1953. godine. Sistem je zasnovan na kogeneraciji u kojoj ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane Kostolac B

    Bojan Živanović (2024)
    Bez hrane se može preživeti nedelju dana, bez vode svega nekoliko dana, međutim, bez vazduha se može preživeti najmanje, nekoliko minuta. Pitanje je kakav uticaj na zdravlje čoveka i okoline ima vazduh koji je lošeg kvaliteta, a kojem je skoro celokupno stanovništvo planete izloženo? Ovaj rad se bavi problematikom modeliranja disperzije dimnih gasova iz novog bloka B3 TE ,,Kostolac’’ B. Ključni momenti koji će biti predstavljeni jesu zagađenje, zdravstveni efekti, modeliranje disperzije i analiza dobijenih rezultata korišćenjem programa AERMOD. Analiziran ...
    zagađenje vazduha, podizanje perjanica, modeliranje disperzije polutanata, TE ,,Kostolac B’’
    ... adaptacije i/ili dogradnju su /75.]: Skladište uglja; Pogoni za održavanje; Sistem tehničkih gasova; Sistem tečnog goriva, uz izgradnju rezervoara mazuta, pumpne stanice kod bloka B3 i montaže opreme u postojećoj mazutnoj stanici; Sistem rashladne vode u delu vodozahvata, vodoispustom ı ...
    ... društvenog sistema. Model kao predmet istraživanja i istraživački postupak se karakteriše nizom dobrih svojstava, što ga čini nezamenjivom metodom u modernim naučnim istraživanjima sistema. Cilj ovog master rada jeste analiza uticaja gasova na životnu okolinu, koji nastaju sagorevanjem uglja iz novog ...
    ... električnu energiju, odvija se u termoelektranama na ugalj. /74.} S obzirom na pogonski sistem, termolektrane se mogu podeliti na: • parne termoelektrane, • gasne termoelektrane, • dizeltermoelektrane. U parnim termoeclektranama mopgu se koristiti: ugalj, tečna i gasovita goriva, u gasnim termoelktranama ...

  • Ograničenja primene optimizacionih algoritama u slučaju kopova

    Dejan Stevanović, Mirjana Banković, Milica Pešić Georgiadis, Petar Marković, Dejan Ranković (2020)
    Proces optimizacije površinskih kopova, kao sastavni deo strateškog planiranja, veoma je važan sa stanovišta ostvarivanja maksimalnih efekata proizvodnje. To je složen zadatak koji vrlo često podleže vrlo strogim geometrijskim i drugim praktičnim rudarskim ograničenjima. Ova ograničenja u posebno su izražena na površinskim kopovima uglja, te u značajnoj meri mogu povećati stepen neizvesnosti rudarskog projekta, odnosno izazvati neželjena dejstva u pogledu profitabilnosti poslovanja. Iz tog razloga, veoma je važna primena savremenih optimizacionih alata, koji u značajnoj meri mogu olakšati celokupan ...
    ... granica kopa uglja 80 b. Složena struktura i veličina ležišta ugljeva Ležišta ugljeva su složene strukture, sadrže veliki broj slojeva i proslojaka. Kod većine ležišta uglja ugljeni sloj nije razvijen kao homogen, istorodan i kompaktan litološki član. Pored toga, ležišta uglja po pravilu imaju ...
    ... granica kopa i iskoristiti njene rezultate. Međutim, kod ležišta ugljeva, strateški cilj često nije maksimiziranje profita sistema već stabilnost snabdevanja termoeclektrana. U državama gde se značajan procenat električne energije generiše iz uglja, rad termoelektrana, je od vitalnog državnog značaja ...
    ... optimizaciju ležišta ugljeva Za modeliranje ležišta koja zahvataju veću površinu od dubine, odnosno za interpretaciju slojevitih ležišta, kao što su ležišta ugljeva, znatno je povoljnije korišćenje grid modela odnosno primena implicitnog modeliranja. I pored toga što je ležišta uglja moguće inte ...

  • Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел

    Синиша Арсеновић (2019)
    Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне унутрашњих Динарида у чији састав улазе стене палеозојске, мезозојске и кенозојске старости. Језерска доњомиоценска угљоносна серија изграђена је од лапоровито-глиновитих седимената са једним слојем мрког угља. Дебљина угљеног слоја креће се у интервалу од 5 до 25 m са генералним правцем пружања СЗ - ЈИ и падом према ЈЗ. У зони обухваћеноj геофизичким истраживањима изражена je пострудна тектоника у виду раседа мањег и ...
    рефлективна сеизмика, 3Д геофизичко-геолошки модел, угаљ, синтетички модел, моделирање
    ... Измењено: 2023-10-14 04:07:44 Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел Синиша Арсеновић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] Просторни положај лежишта угља Ђурђевик: геофизичко-геолошки модел | Синиша Арсеновић | ...
    ... дугујем мојој породици на несебичној помоћи, залагању и указаном поверењу. ПРОСТОРНИ ПОЛОЖАЈ ЛЕЖИШТА УГЉА ЂУРЂЕВИК: ГЕОФИЗИЧКО-ГЕОЛОШКИ МОДЕЛ Сажетак Лежиште угља Ђурђевик представља источни део Бановићког угљеног басена и припада северној страни босанске офиолитске зоне ...
    ... Басен мрког угља Бановићи налази се 30 km јужно од Тузлe у Босни и Херцеговини (Слика 2.1) и захвата површину од око 65 km2. Подељен је на три лежишта угља/мања басена: 1) Ђурђевик, у источном делу, 2) Бановићи, у централном делу и 3) Сеоне, у западном делу басена. Басен мрког угља Ђурђевик је ...

  • Proizvodnja električne energije iz elektrana na ugalј i prateća emisija CO2: komparacija EU-27 i Srbije

    Aleksandar Madžarević, Predrag Jovančić, Stevan Đenadić, Filip Miletić, Miroslav Crnogorac (2023)
    Velike elektrane su i u trećoj deceniji 21. veka i dalјe odgovorne za više od polovine proizvodnje električne energije u Evropi. U svom radu pretežno koriste fosilna goriva, što rezultira emisijom zagađujućih materija u vazduh. Stoga, zahvalјujući direktivama EU, kao i poremećajima na tržištu, emisije uglјen-dioksida iz velikih postrojenja za sagorevanje u EU-27 intenzivno se smanjuju u poslednje dve decenije. Iako je upotreba uglјa, posebno u zemlјama Evropske unije, u stalnom padu, ima prostora za dodatno smanjenje. Autori su ...
    CO2, emisija, ugalј, termoelektrane, EU-27, Srbija