Претрага

Упит dcterms_subject_txt:odbrana od podzemnih voda

1180 items

  • Zaštita podzemnih voda od zagađivanja u slivu Ibra|sa posebnim osvrtom na izvorište Žičko polje kod Kraljeva

    Ivan Matić (1984)
    Podzemne vode, zagađivanje, Ibar

  • 50 godina Departmana za hidrogeologiju

    urednici Dušan Polomčić, Vladimir Živanović, Ana Vranješ, Ljiljana Vasić (2021)
    hidrogeologija, Departman za hidrogeologiju

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... iskustvo ima u monitoringu podzemnih voda, kao i u definisanju: geneze, porekla i mehanizama prihranjivanja podzemnih voda; srednjeg vremena zadržavanja vode unutar sistema i starosti podzemnih #voda; međupovezanosti površinskih i podzemnih voda i mešanja vode iz različitih vodonosnih slojeva k ...
    ... i Direkcije za vode Srbije (u čijem sklopu jJe urađena i prva Karta ugroženosti podzemnih voda Srbije 1:500.000, metodom IZDAN, čiji su autori upravo članovi CHK), takođe i projekti lIstraživanje, ocena i značaj podzemnih vodhih resursa u konceptu održivog razvoja - finansiran od strane Ministarstva ...
    ... terenskim pumpama za uzorkovanje podzemnih voda iz istražnih bušotine (Baster pumpe tipa „Gigant”. Pumpe su lagane, autonomne sa mogućnošću uzorkovanja voda do 60 mi to iz prečnika bušotina od svega 50 mm. Pored ovih pumpi, centar poseduje i niz mehaničkih uzorkivača vode, koji služe za česta uzorkovanja ...

  • Pregled hidrogeoloških istraživanja novootkrivenih ležišta metaličnih mineralnih sirovina na prostoru Srbije

    Nebojša Atanacković, Vladimir Živanović, Veselin Dragišić, Sava Magazinović, Jakov Andrijašević (2022)
    Rastuća potražnja za mineralnim sirovinama, zavisnost evropske industrije od njihovog uvoza, kao i otvaranje tržišta u zadnjih 20-ak godina bili su pokretač intenzivnih istraživanja ležišta mineralnih sirovina na području Srbije. Ova istraživanja za rezultat su imala otkriće važnih ležišta bora i litijuma „Jadar“ i „Valjevo“, sedimentnih ležišta zlata „Bigar i Korkan“ i bakra i zlata „Čukaru Peki“. Sastavni deo ovih aktivnosti, posebno u okviru značajnijih novootkrivenih metaličnih ležišta, bila je hidrogeološka karakterizacija ležišta i okolorudnih terena. U razmatranom periodu ...
    rudnička hidrogeologija, rudničke vode, metalična ležišta, podzemne vode, Srbija

  • Хидродинамички прорачун заштите површинског копа лигнита Дрмно бунарима од подземних вода у току 2017. године

    Шубарановић Томислав, Стојићевић Зоран, Маринковић Љубиша, Илић Саша (2017)

  • Regionalna karakterizacija napuštenih rudarskih radova na bazi rizika od zagađivanja površinskih i podzemnih voda

    Atanacković Nebojša, Dragišić Veselin, Živanović Vladimir, Magazinović Sava (2018)

  • Izrada karte rizika od zagađivanja podzemnih voda na primeru nacionalnog parka Đerdap

    Živanović Vladimir, Dragišić Veselin, Atanacković Nebojša, Ninković Sunčica, Magazinović Sava (2015)

  • Faktori uticaja na izbor optimalnog sistema odbrane od podzemnih voda kod površinskih kopova

    Dragoljub Bajić, Dušan Polomčić (2015)
    hydrodynamic model, multi-criteria optimization, openpit mine

  • Regionalna analiza rizika od zagađivanja podzemnih voda pod uticajem napuštenih rudarskih radova na prostoru Srbije

    Atanacković Nebojša, Dragišić Veselin, Živanović Vladimir, Stojković Jana, Gardijan Sinčica (2016)

  • Прелиминарни избор Система одводњавања површинског копа Дрмно од подземних вода

    Томислав Шубарановић, Душан Поломчић, Владимир Павловић, Иван Јанковић (2021)

  • Primena hidrodinamičkog modeliranja u rešavanju problema zaštite građevinskih objekata od podzemnih voda na primeru višenamenske sportske hale u Inđiji

    Pregrad Pajić, Uroš Urošević, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2022)

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... takođe karakterističan za podzemne vode formirane ispod gradova, gdje može uzrokovati povećanje temperature tla i stijena kao ı bilo kog fluida u njima. Ovaj efekat se osjeća do maksimalno 15 m dubine odakle sezonske varijacije nemaju uticaja na temperaturu podzemnih voda. Na sledećoj tabeli su ...
    ... eksploatacionu bušotinu jer je nabušila termalnu vodu. Prikazani podaci indiciraju da je na bušotini S-1 kolektor termalnih voda predstavljen krednim krečnjacima. 15.05.1957. godine zabilježena izdašnost bušotine od 4.4 l/s sa temperaturom od 61 "C. Naknadni podaci su dosta oskudni. Na bušotini ...
    ... temperatura vode u izdani koja otvara mogućnost izrade geotermalne elektrane i eksploatacije ovog vida energije. Konstrukcija objekta nije dostupna iz literature rada: 39 Prognozni litološki profil Bij-1 Datum izrade: 26.10.1983-18.03.1984. god. x: 4 957 645.2 Temperatura podzemnih voda: 113 'C ...

  • The Effect of Gravel and Sand Mining on Groundwater and Surface Water Regimes — A Case Study of the Velika Morava River, Serbia

    Milan Kresojević, Vesna Ristić Vakanjac, Dragan Trifković, Jugoslav Nikolić, Boris Vakanjac, Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić (2023)
    Овај рад описује како неконтролисано и нелегално откопавање песка и шљунка може утицати на режим површинских и подземних вода на местима где постоји активна хидрауличка веза између њих, са студијом случаја реке Велике Мораве у Србији. Такође, промена геометрије попречног профила, као последица антропогених и природних фактора, отежава уливање ове реке за укључивање у водне токове Србије. Плодност Велике Мораве омогућила би развој речног саобраћаја како за трговачке бродове, тако и за пловила Речне флотиле Војске Србије. Корелације између ...
    експлоатација песка и шљунка, режим површинског тока, режим подземних вода

  • Primena modela transporta idealne čestice na primeru razvoja Površinskog kopa Jakovačka Kumša

    Dušan Polomčić, Dragoljub Bajić, Vesna Ristić Vakanjac, Marina Čokorilo Ilić (2019)
    Hidrodinamičkim proračunima transporta „idealne“ čestice prikazan je uticaj eksploatacije peskova sa površinskog kopa „Jakovačka Kumša“ na beogradsko izvorište podzemnih voda. Potencijalnu opasnost od zagađenja podzemnih voda izvorišta za vodosnabdevanje čini skup različitih procesa koji se odvijaju na površinskom kopu. U radu je prikazano poređenje dva modela transporta idealne čestice. Prvi model se odnosi na analizu putanje i vremena putovanja idealne čestice od površinskog kopa do izvorišta za stanje pre otvaranja kopa, dok se drugi model odnosi na stanje kada ...
    upravljnje podzemnim vodama, zaštita podzemnih voda, hidrodinamički model, metoda praćenja „idealne“ čestice, modflow, modpath

  • Praktikum iz kvaliteta podzemnih voda

    Jana Štrbački (2022)
    kvalitet podzemnih voda, praktikum

  • Hazardous substances in karst aquifer waters - one of the results of the operational monitoring of groundwater in Serbia

    Zoran Stevanović, Veljko Marinović, Branislav Petrović (2020)
    У циљу оцене стања животне средине и разумевања потенцијалних узрока још раније евидентираног лошег хемијског статуса водног тела подземних вода „Крш–север“, извршенa je хидрогеолошка проспекција шире околине лежишта бакра Мајданпек, која је укључилаистраживање површинског копа, флотационог језера и главних карстних врела и пећина. Имајући у виду да се експлоатационо поље рудника бакра Мајданпек директно граничи са карстном издани и водним телом подземних вода „Крш–север“, параметри квалитета подземне воде су анализирани (in situ и лабораторијски) на два главна карстна врела ...
    Опасне супстанце, карстна издан, бакар, флотацијско језеро, Мајданпек, Србија

  • Primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena

    Uroš Mirković (2024)
    Tema ovog diplomskog rada je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne uticaje na površinu, čime se smanjuju deformacije i sleganja terena iznad eksploatacionih radova. Pasta zasipi, koji se sastoje od mešavine jalovine, vode i cementa, koriste se za popunjavanje ispražnjenih prostorija nakon otkopavanja, čime se obezbeđuje stabilnost okolnih stena i smanjuje rizik od urušavanja. Ovaj rad ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja, očuvanje površine terena
    ... eksploatacioni radovi, kao i industrijska postrojenja koja ispuštaju otpadne vode. Hemijski sastav rudničkih voda zavisi od njihovog porekla. "Bele vode" dolaze iz pukotinskog. sistema ili bušenjem, dok su "plave vode" obogaćene bakar sulfatom iz rudnih tela, te se iz njih može izdvojiti bakar ...
    ... zbog priliva vode koji treba očekivati kako iz same radne sredine tako i zbog rada opreme u fazi izbijanja prostorije, izradiće se po potrebi kanal za odvodnjavanjJE. Hodnik se izrađuje pod usponom ili nagibom od 5 %o najmanje 3 %, u hodniku treba izraditi kanal za vodu, tako da voda nesmetano otiče ...
    ... fakultet, Beograd Datum odbrane : Rezime : Tema ovog diplomskog rada Je primena metoda podzemnog otkopavanja sa očuvanjem površine terena, sa posebnim osvrtom na metodu otkopavanja uz zasipavanje pasta zasipima. Ova metoda omogućava efikasan eksploatacioni proces u podzemnim rudnicima, uz minimalne ...

  • Rudničke vode olovo-cinkovih ležišta u rudnom polju „Blagodat“ u jugoistočnoj Srbiji

    Nebojša Atanacković, Veselin Dragišić, Vladimir Živanović, Ivana Cvejić, Saša Stojadinović, Ivana Jocić (2022)
    Rudno polje Blagodat sa više ležišta i pojava olovo-cinkovih ruda nalazi se u krajnjem jugoistočnom delu Srbije, blizu granica sa Bugarskom i Severnom Makedonijom. Eksploatacija ovog resursa vrši se podzemno u okviru rudnika Grot, ranije Blagodat. Prilivi podzemnih (rudničkih) voda u jamske radove rudnika Grot su visoki i iznose oko 130 l/s (septembar 2019), što ga trenutno svrstava u najovodnjenije rudnike sa podzemnom eksploatacijom u Srbiji. Nezavisno od njih, iz obližnjeg potkopa P-1 u ležištu Kula, ističe još 25 ...
    rudničke vode, ovodnjenost rudnika, prilivi rudničkih voda, kvalitet rudničkih voda

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... утиче на квалитет њених вода, оптерећених антропогеним утицајима у доњем току. Техника извођења закључка о врсти матичне стијене примијењена је и на извор Требишњице, потопљен водама акумулације Билећа, према којем подземно отичу воде Мушнице. Узорак воде са дубине од 10 m изнад потопљеног извора ...
    ... Дегазификација угљен-диоксида, као један од најважнијих хидрогеохемијских процеса између почетне воде Мушнице у Срђевићима, и крајње воде извора Требишњице, показује доминантну улогу акумулације Билећа у модификацији физичко-хемијских карактеристика подземних вода које дотичу из морфолошки виших дијелова ...
    ... понорима код Кочела, Придвораца, Гељевог моста и Градине. Изузетак су дио вода из Придвораца и Сливнице које отичу према Заврељу у Млинима. Подземне воде Мокрог поља углавном се јављају у врелима југоисточно од Дубровника. То потврђује хидролошка веза понора Трње са врелом Робинзон и понора Трап ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... процеса водозамене, подземне воде могу да се крећу брзином од 1,5 до 6 · 10-9 m/s. Из претходног је могуће усвојити минималну просечну брзину угљокиселих минералних вода која одговара брзини кретања вода у изломљеним кристаластим шкриљцима од 1,1 · 10-8 m/s. За старост вода од 13.900 година (Селтерс) ...
    ... угљокиселих вода зависе од концентрације раствореног угљендиоксида. Минимална количина угљендиоксида, која одређује припадност подземних вода угљокиселим је 250 mg/l. Доминација угљендиоксида у овим водама прелази 80 %. Када су у питању балнеолошке потребе, угљокиселе минералне воде се деле на 3 ...
    ... 25 и 26). По хемијском саставу воде су HCO3 – Ca типа, минерализације око 0,85 g/l. На изворишту „Дар Вода“ (Партизани или Даросава) избушени су бунари дубине од 15 до 78 m, са самоизливом од 0,15 до 0,7 l/s и температуром воде од 15 до 16,5 oC. Угљокисела вода је каптирана у пропусним хоризонтима ...