Претрага

Упит dcterms_subject_txt:održivo korišćenje mineralnih voda

1074 items

  • Hidrogeološke odlike sliva Jasenice i Kubršnice sa aspekta korišćenja podzemnih voda za vodosnabdevanje

    Bojan Hajdin (1996)
    Hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, Jasenica, Kubršnica

  • Mogućnosti korišćenja podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja naselja i industrije u Panonskom basenu( Banat, Bačka )

    Milenko Vasiljević (1999)
    Podzemne vode, vodosnabdevanje, Panonski basen

  • Hidrogeološke karakteristike karsta kučajsko-beljaničkog masiva sa aspekta mogućnosti korišćenja izdanskih voda za vodosnabdevanje

    Zoran Stevanović (1981)
     Hidrogeologija, karst, izdanske vode, vodosnabdevanje,

  • Hidrogeološke karakteristike terena slivova Lepenice| Ribnice i Toplice sa posebnim osvrtom na višenamensko korišćenje karstnih izdanskih voda

    Mihajlo Simić (1987)
    Hidrogeologija, izdanske vode, karst

  • Hidrogeološke karakteristike sliva reke Nišave sa posebnim osvrtom na karst i mogućnosti racionalnog korišćenja izdanskih voda

    Dušan Marković (1989)
    Hidrogeologija, karst, izdanske vode, Nišava

  • Savremeni pristup rešavanja problema industrijskog otpada

    Mariја Bošković (2024)
    Rad ukazuje na savremene metode rešavanja problema industrijskog otpada, sa posebnim fokusom na pećnu prašinu koja nastaje tokom metalurških procesa, poput proizvodnje čelika u elektrolučnim pećima. U radu se detaljno razmatra hemijski sastav pećne prašine, koja sadrži teške metale poput cinka, olova i kadmijuma, i naglašavaju ekološki izazovi koje predstavlja njeno zbrinjavanje. Takođe, analiziraju se metode tretmana i valorizacije pećne prašine, uključujući pirometalurške i hidrometalurške procese, pri čemu je poseban akcenat stavljen na reciklažu cinka iz pećne prašine. Dalje, ...
    prašina, elektrolučna peć, cink, teški metali, reciklaža
    ... otpadni pesak za livenje > Otpadi iz obrade ruda i mineralnih sirovina - otpadni materijali iz . procesa drobljenja, mlevenja i flotacije ruda. 16 Termičke procese karakteriše prerada rovnih ili koncentrisanih mineralnih sirovina korišćenjem visokih temperatura. Kod uglja je to sagorevanje, kod ...
    ... površine zemlje ı kontaminira tlo, okolni vazduh i podzemne vode (Omran i Fabritius, 2017). Odlaganje pećne prašine na kopnu dovodi do ispiranja teških metala kao što su Cr, Cu, Fe, Mn, Ni, Pb i Zn i do kontaminacije podzemnih voda (Angćlica Lozano-Lunar i saradnici, 2019; Ribeiro [10]. 51 ...
    ... limit, otpad dobija karakteristiku opasnog, što implicira uslove njegovog daljeg korišćenja ili odlaganja. Međutim, ako se problem izluživanja razmotri sa aspekta istovremenog delovanja sulfidnog sumpora, kiseonika i vode i uslova kada se to može dogoditi, može se desiti da za pojavu opasnog rastvora ...

  • Efekti potencijalnog korišćenja postrojenja za preradu otpadnih voda kao energetskih izvora u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji

    Dejan Ivezić, Marija Živković, Aleksandar Madžarević (2019)
    Системи даљинског грејања постоје у 57 градова и општина у Србији и доминантно користе фосилна горива. У овим урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    системи даљинског грејањa, постројења за пречишћавање отпадних вода, топлотне пумпе
    ... урбаним срединама су изграђени, или се планира градња система за пречишћавање отпадних вода. У раду је размотрена (са еколошког и енергетског аспекта) могућност додатног, енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ ...
    ... размотрена могућност енергетског коришћења топлоте пречишћене воде у СДГ, применом топлотних пумпи. На примеру Шапца је извршено поређење постојећег СДГ са системом који би применом топлотних пумпи искористио сав енергетски потенцијал система за пречишћавање отпадних вода. Добијени индикатори су послужили ...
    ... централни систем за грејање санитарне воде нити централни системи за хлађење простора у постојећим зградама. 4.2 Систем за пречишћавање отпадних вода и избор топлотне пумпе Пречишћавањем комуналних, делом третираних индустријских отпадних вода и дела воде од инфилтрације у Шапцу настаје ефлуент ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... (foto M.Petrović) 353 Odatle se čista voda šalje u rezervoar povratne vode na „vrhu” separacije, a delimično zgusnuti mulj se šalje u hidrociklone, gde se na osnovu razlike specifičnih težina jalovine i uglja, vrši koncentracija korisne mineralne sirovine, odnosno uglja. Jalovina se odvaja ...
    ... rudničkih voda u trenutku i (tabela 29.) Dijagram osmotrenih priliva podzemnih voda u jamu rudnika „Štavalja“ i sračunatih korišćenjem jednačine (4), dat je na slici 181. Slika 181. Realne i sračunate vrednosti priliva podzemnih voda u rudarske radove rudnika „Štavalj“ korišćenjem višestruke ...
    ... (hidrokarbonatno-kalcijske vode); 6. HCO3-Ca-Mg (hidrokarbonatno kalcijsko magnezijske vode); 7. SO4-HCO3-Mg-Ca (sulfatno hidrokarbonatno magnezijsko kalcijske vode); 8. HCO3-Na (hidrokarbonatno natrijumske vode); 262 Mikrokomponentni hemijski sastav rudničkih voda, ispitivanih iz potkopa ...

  • Regulativa u oblasti istraživanja i korišćenja resursa podzemnih voda u Srbiji, predavanje po pozivu

    Dokmanović Petar (2014)

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... klimatskim prilikama podzemna voda, često veoma mineralizovana, se usled kapilarnog penjanja kreće ka površini terena. Usled isparavanja vode, dolazi do kristalizacije minerala i stvaranja pritisaka. Dejstvo mraza (slika 3) se javlja kao posledica zamrzavanja vode u pukotinama stena. Do zamrzavanja ...
    ... pojava za područja sa umerenom klimom, gde često mržnjenje i otapanje u pukotinama dovodi do dezintegracije stena. 11 Prodiranje vode u pukotine 'Voda se zamrzava, pri čemu se Ciklus mržnjenja-otapanja se ponavlja stenske mase zapremina poveća za 9%, što više puta, pa se stenska masa raspada ...
    ... opisani. Jedan od pristupa se odnosi na postojanje kompleksnih fizičko- hemijskih reakcija na nivou molekula vode smeštene u porama. Značajan uticaj imaju različit hemizam atmosferske vode i vode koja je prvobitno bila prisutna u porama, što dalje dovodi do raspadanja intermolekularnih veza i dezintegracije ...

  • Предлог прве фазе хидрогеолошких истражних радова о могућности коришћења термоминералних вода из бушотине Ре-1 у насељу Забела код Пожаревца

    Стевановић Зоран, Вујасиновић Слободан, Петровић Д, Белаћевић Г, Докмановић Петар, Мaтић Иван, Лазић Милојко (2011)

  • Održivo korišćenje mađarsko-srpskih međugraničnih vodnih tela

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Stanko Sorajić, Bojan Hajdin, Željko Kljajić (2010)
    ... potpunim nepoznavanjem koli ine podzemnih voda koje se zahvataju na obe strane. Navedeno je imalo za potrebu okupljanje stru njaka iz Srbije (Rudarsko- geološki fakultet – Beograd, Pokrajinski sekretarijat za mineralne sirovine – Novi Sad, Vodovod Subotica, Vode Vojvodine – Novi Sad) i Ma arske (Atikovizig ...
    ... podzemnih voda, održivo koriš enje UVOD Realizacija radova po Projektu "Održivi razvoj Ma arsko-Srpskih me ugrani nih vodnih tela (SUDEHSTRA)" imali su za cilj sagledavanje uticaja postoje e eksploatacije podzemnih voda, ali i poboljšanje upravljanja zajedni kim resursima podzemnih voda. Sam projekat ...
    ... klimatskih promena, kao i na ina eksploatacije podzemnih voda, je da postoji deficit u bilansu podzemnih voda, odnosno da se deo rezervi podzemnih voda ne obnavlja. Ovo svakako ukazuje na potrebu donošenja zajedni ke srspko-ma arske strategije o održivom koriš enju me ugrani ne izdani. LITERATURA ...

  • 50 godina Departmana za hidrogeologiju

    urednici Dušan Polomčić, Vladimir Živanović, Ana Vranješ, Ljiljana Vasić (2021)
    hidrogeologija, Departman za hidrogeologiju

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... nje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji Dušan Polom i i saradnici 226 VODOPRIVREDA 0350-0519, 44 (2012) 258-260 p. 225-231 Razvoj izvorišta vode i sistema za snabdevanje vodom u predstoje em periodu mora biti uskla eno sa održivim koriš enjem podzemnih voda kao strateškog ...
    ... podzemne vode integralni deo vodnog ciklusa, procena bilansa podzemnih voda je neophodna za razvoj održivog planiranja. U skladu sa tim, nekoliko projekata, kao što su „Bilans podzemnih voda u Srbiji“ i „Monitoring resursa podzemnih voda u Srbiji“ su u toku, sa osnovnim ciljem da se obezbedi novija ...
    ... rezervi podzemnih voda (1978), Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pi¢e (1998), Pravilnik o na¢inu odredivanja i odrzavanja zona i pojaseva sanitarne zastite objekata za snabdevanje vodom za pice (2008), kao i Pravilnik o kvalitetu 1 drugim zahtevima za prirodnu mineralnu vodu, prirodnu izvorsku ...

  • Specifičnosti izgradnje deonice 3 brze saobraćajnice Požarevac-Golubac na organskom tlu

    Vojislav Lučić (2024)
    U ovom završnom radu prikazani su podaci koji se odnose na metode ojačanja terena izgrađenog od slabonosivog organskog tla, kao i njegove geotehničke karakteristike na primeru šireg istražnog prostora, u okolini sela Kumane duž trase treće dionice brze saobraćajnice Požarevac-Golubac. U radu su prvo prikazane osnovne karakteristike i podele organskog tla i treseta, zatim su navedene metode ojačanja tla koje mogu da se koriste na datom istražnom prostoru i na kraju je izvršena analiza i interpretacija rezultata geotehničkih istraživanja ...
    organsko tlo, treset, metode ojačanja slabonosivog tla, slieganje, konsolidacija i vremenski tok konsolidacije
    ... čitavo opterećenje prenositi na pormu vodu, što će izazvati povećanje pornog pritiska (14b). Posle određenog vremena dolazi do disipacije pornih pritisaka, te samim tim i do istiskivanja vode iz pora i opterećenje polako prelazi sa porne vode na mineralni skelet tla (14c). Na 34 kraju procesa ...
    ... uklanjanja vode iz slabopropusnih sredina. Zasniva se na pojavi da se voda u kapilarima može pokrenuti i transportovati djelovanjem Jednosmjernog električnog polja. To znači da se djelovanjem elektroda priključenih na izvor jednosmjerne struje, u tlu zasićenom vodom, može ostvariti kretanje vode ka katodi ...
    ... podzemne vode javlja se potreba za primjenom odgovarajućij sanaciono-tehničkih mjera. S obzirom da postoji opasnost od stalnog, ili privremenog ekstremnog podizanja podzemnih voda, pored zamjene podtla, neophodno je predvidjeti ı izgradnju sloja za presijecanje kapilarnog penjanja vode koji će ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... 2.6. MINERALNE UGLJOKISELE VODE Hidrogeološkim istraţivanjima u juţnom i jugoistočnom deo Pelagonijske kotline, potvrĎeno je prisustvo pojava mineralnih voda i gasa ugljen-dioksida (CO2). Ugljokisele vode i pojave gasa ugljen dioksida javljaju se u okviru svih nivoa izdanskih voda i ove pojave ...
    ... tvrde do tvrde vode (12,7 – 17,7 0 dH). Mineralizacija podzemnih voda krovinske izdani je promenljiva. Kod leţišta „Suvodol” kreće se u granicama od 1,10–1,83 g/l (mineralne vode), kod leţišta „Brod-Gneotino” od 0,34-1,43 g/l (malo mineralizovana, mineralizovane do mineralne vode), a kod leţišta ...
    ... cija podzemnih voda meĎuslojne izdani je promenljiva. Kod leţišta „Suvodol” kreće se u granicama 0,83–1,15 g/l (mineralne vode), a kod leţišta „Brod- Gneotino” 0,55-0,85 g/l (mineralizovane do mineralne vode). Prema makrokomponentnom sastavu pripadaju hidrokarbonatnoj klasi voda sloţenog katjonskog ...

  • Izbor metode otkopavanja u horizontalnim pojasima odozgo naniže na primeru ležišta Cu

    Tomislav Lazić (2024)
    Nakon brojnih geoloških i rudarskih istražnih radova, i sa površine terena i iz jame, pristupa se otkopavanju rudnog tela lociranog u centralnom delu jednog velikog ležišta bakra.Eksploatacija se obavlja u odnosu na već postojeći jamski sistem, ali i kroz novoizrađene prostorije. Za postizanje najboljih rezultata primenjena je metoda za otkopavanje rude u I eksploatacionom pojasu vrši „: Metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopanog prostora odozgo naniže“.Koristi se najvećim delom dizel mehanizacija, a usklađivanjem radnih operacija postiže se veliki kapacitet na ...
    podzemna eksploatacija, bakar, otvaranje rudnika, metoda otkopavanja
    ... izveden je 201 opit utiskivanja vode pomoću pakera, kao i 13 opita crpenja na 4 istražna i Jednom postojećem eksploatacionom bunaru. Utvrđene su lokacije za praćenje i održavanje režima površinskih ı podzemnih voda. Cilj uspostavljanja kvaliteta površinskih voda i brzine protoka mreže monitoringa ...
    ... Primenom pasta zasipa postiže se maksimalno iskorišćenje mineralne sirovine, Jer nije predviđeno ostavljanje sigurnosnih stubova niti plafona. Zapunjavanjem otkopanog prostora vrši se pasta zasipom spravljenom od flotacijske Jalovine, vode ı određenih aditiva (cement i kreč) koji se dodaju u svojstvu ...
    ... otkopanog prostora. Sva voda (kapajuća, voda koja se drenira kroz pukotinske sisteme i otpadna tehnološka voda) koja se tom prilikom javi na čelu radilišta otkopnog hodnika gravitacijski se usmerava ka hidrotehničkim objektima prostorija pripreme i razrade. Naime, voda iz otkopnih hodnika koji ...

  • Regionalna karakterizacija karstnih podzemnih voda dela centralnog Balkana u funkciji njihovog održivog korišćenja i menadžmenta

    Veljko J. Marinović (2022)
    Karstne podzemne vode koristi oko 700 miliona ljudi na svetu, čime je njihov značaj za svetsko stanovništvo nemerljiv. U sklopu doktorske disertacije vršena su istraživanja i analize karstnih sistema dela centralnog Balkana (Srbije, Crne Gore i Savskog sliva Bosne i Hercegovine), kako bi se evaluirao ovaj dragoceni resurs. Analize su vršene na primerima karstnih sistema vrela Perućac, Seljašnica, Mokra i Mlava (Srbija), Oko Bijele i Rijeka Crnojevića (Crna Gora) i vrelo Bosne (Bosna i Hercegovina), kao i na regionalnom ...
    karstni sistem, podzemna voda, pritisci na kvantitet i kvalitet, menadžment podzemnih vodnih resursa

  • Tehnologija izrade i opremanje magacina eksploziva za potrebe ležišta bakra

    Aleksandar Milojević (2024)
    Nakon radova otvaranja i početka eksploatacije, rudno telo bakra velikih rezervi zahteva i veliku količinu eksploziva da bi se ostvario zacrtan kapacitet. Samim tim, neophodno je izraditi funkcionalan magacin eksploziva koji će biti pristupačan svim horizontima i koji će moći da ispuni celokupni kapacitet svih horizonata. Obzirom da će se u magacinu skladištiti eksploziv, on mora ispunjavati specijalne uslove kako bi skladištenje bilo bezbedno. Neophodno je isprojektovati magacin tako da ispuni sve zahteve po pitanju količine i načina skladištenja eksploziva, ...
    podzemna eksploatacija, ležište bakra, magacin, eksploziv
    ... količinama lebdeće prašine zbog primene mokrog bušenja ı uz primenu drugih tehničkih mera zaštite vodom od agresivne mineralne prašine, a što je omogućeno prisustvom sistema za snabdevanje tehničkom vodom. Određivanje potrebne količine vazduha za razređenje izduvnih gasova i čađi pri upotrebi mašina ...
    ... hidrogeoloških istraživanja, normalni priliv podzemnih voda na dubini od od 540 m iznosi 0,25 1/s. 57 Kapacitet pumpnog postrojena Prema Pravilniku o tehničkim normativima za podzemnu eksploataciju metaličnih i nemetaličnih mineralnih sirovina („Sl. listu SFRJ“, br. 24/1991), kapacitet pumpnog ...
    ... ostalih bušotina uglavnom eliminiše primenom mokrog bušenja, odnosno bušenja sa vodom i isplakom. Za slučaj kratkotrajnog suvog bušenja moraju se koristiti bušilice sa efikasnim uređajima za hvatanje ı obaranje mineralne prašine. Svaka operacija pri izradi prostorija magacina eksploziva će se obavljati ...

  • Definisanje specifičnih uslova dreniranja podzemnih voda na karstnim vrelima Krupac 1 i 2

    Kristina Gavrilović (2024)
    Izvorište Krupac se nalazi u jugoistočnom delu Srbije, u blizini grada Pirota i deo je sistema za vodosnabdevanje grada i okolnih mesta. Vrela Krupac 1 i Krupac 2 su gravitaciona karstna vrela, locirana na kontaktu jursko-krednog kompleksa stena sa neogenim naslagama Pirotske kotline, čije su specifičnosti uslova dreniranja, kao i uslova cirkulacije, ispitane hidrohemijskim i izotopskim metodama, kao i opitom obeležavanja ponora Golema dubka. Ustanovljeno je da se radi o mladim vodama i sistemu bez duboke cirkulacije podzemnih voda, ...
    izvorište “Krupac”, specifični uslovi dreniranja, karstna izdan, režim izdani
    ... podzemnih voda, bez primene veštačkog prihranjivanja ili regulacije karstnih izdani.Kako su podzemne vode integralni deo vodnog ciklusa, procena bilansa podzemnih voda je neophodna za razvoj njihovog održivog korišćenja. U skladu sa tim, nekoliko projekata, kao što su „Bilans podzemnih voda u Srbiji“ ...
    ... vrela, Globalnoj meteorskoj liniji, ukazuje na to da su vode ovog vrela iz kategorije mladih voda. vrelo Krupac ” L2 Slika 10.2. Dijagram položaja vrela Krupac u odnosu na Globalnu meteorsku liniju 76 11. Održivo korišćenje podzemnih voda kao prirodnog resursa za potrebe vodosnabdevanja Poslednju ...
    ... (2021): Održivo upravljanje podzemnim vodama, 50 godina Departmana za hidrogeologiju (103- 107), Beograd 81 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. Stevanović Z., 1995: Karstne izdanske vode Srbije — korišćenje ı potencijalnost za regionalno vodosbdevanje, U: Vodni mineralni resursi ...