Претрага

Упит dcterms_subject_txt:perm - trijas

62 items

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... voda u ovom regionu značajno veći. Najvažnije stene sa hidrogeološkog aspekta u jugozapadnoj Srbiji su karsti'kovani krečnjaci srednjeg i gornjeg trijasa u okviru jugozapadnog dela unutrašnjih Dinarida. U ovoj geostrukturnoj jedinici izdvojeno je ukupno 14 regionalnih ležišta (lit. 20). Osnovna ka ...
    ... voda u ovom regionu zna¢ajno veci. Najvaznije stene sa hidrogeoloskog aspekta u jugozapadnoj Srbiji su karstifikovani kreénjaci srednjeg i gornjeg trijasa u okviru jugozapadnog dela unutrasnjih Dinarida. U ovoj geostrukturnoj jedinici izdvojeno je ukupno 14 regionalnih lezista (lit. 20). Osnovna kara ...

  • Petrofizička svojstva krečnjaka postamenta spomenika „Pobednik” na Beogradskoj tvrđavi

    Dijana Trajković (2024)
    Spomenik „Pobednik” je podignut 1928. godine na Gornjem gradu Beogradske tvrđave. Spomenik je predstavljen bronzanom muškom figurom sa orlom u desnoj ruci i spuštenim mačem u levoj ruci i delo je vajara Ivana Meštrovića, dok je postament delo arhitekte Petra Bajalovića. Postament je u vidu dorskog stuba sa kanelurama na visokoj kubičnoj bazi i izgrađen je od krečnjaka o čijem poreklu ne postoje zvanični literaturni podaci, ali u korelaciji sa ostalim objektima Beogradske tvrđave, pretpostavlja se da je za ...
    spomenik „Pobednik”, krečnjak, petrofizička svojstva, kompatibilnost
    ... južnom delu metamorfnog terena. 2.3.2. Mezozoik U okviru mezozoika razvijene su tvorevine trijaske, Jurske, i gornjokredne starosti. Donji trijas (Ti) je predstavljen arkoznim peščarima, grauvakama, slabo metamorfisanim i ljubičastim peščarima, sitnozrnim konglomeratima, glincima i glinovitim ...
    ... m peščarima, masivnim i bankovitim krečnjacima, kao i pločastim krečnjacima sa rožnačkim kvrgama (Čičulić-Trifunović & Rakić, 1977). Srednji trijas (T>) je predstavljen masivnim i bankovitim krečnjacima, zatim dolomitima i bituminoznim krečnjacima koji su bogati mikrofaunom anizijskog kata. ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... о) 3.5.1. Литостратиграфске јединице Тријас (Т) Најстарије стијене у сливу чине седименти горњег тријаса, заступљени на малом простору у околини Ластве, Гранчарева, Автовца, Самобора и западним падинама Капић планине. У оквиру горњег тријаса овдје је могуће издвојити карнијски и норички ...
    ... проучавања карсних поља Источне Херцеговине. У то вријеме, Г. Буковски (1901) спроводи обимна геолошка истраживања и издваја седименте средњег тријаса у језгру антиклинале Ластва. Даља истраживања настављају А. Битнер (1902) и Ф. Кацер (1904). У периоду између два свјетска рата Ф. Кацер (1921) ...
    ... конкордантно преко карнијских седимената. Ријетко се среће доломитични кречњак (Милановић, 2006). На простору Гатачког поља, творевине горњег тријаса су представљене слабостратификованим сивим доломитима и банковитим бјеличастим и жућкастим псеудооолитичним кречњацима. Горњетријаски седименти ...

  • Uticaj površinske obrade kamena na promenu primarne poroznosti

    Ana Radivojević (2024)
    Površinska obrada kamena je izuzetno bitna kod stena koje se koriste u izgradnji svih vrsta objekata. Površinskom obradom se direktno utiče, ne samo na estetska svojstva kamena nego i na njegove fizičko-mehaničke karakteristike. Cilj ovog završnog rada je analiza uticaja poliranja i rezanja kao tehnoloških procesa obrade na poroznost odabranih vrsta arhitektonsko-građevinskog kamena. Ispitivane stene su gabro „Nero Assoluto“, granit sa površinskog kopa „Ploče“, granit African Red, krečnjak sa lokaliteta „Skržut“ i krečnjak poznat pod nazivom „Sirogojno crveni“.
    polirana površinska obrada kamena, rezana površinska obrada, poroznost, kapilarno upijanje vode
    ... izgrađena od stenskih masa trijaske, jurske ı miocenske starosti. Donjem trijasu pripadaju peščari koji se smenjuju sa glincima, alevrolitima, peskovitim laporcima i krečnjacima, dok su stenske tvorevine srednjeg trijasa predstavljene slojevitim, bankovitim, kao i dolomitičnim krečnjacima koji ...

  • Arhitektonsko-građevinski kamen Crne Gore, stanje i potencijali

    Darko Božović, Vladimir Simić (2023)
    arhitektonsko-građevinski kamen, rezerve, kvalitet, potencijalnost

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... Kolubare, međusobno povezana. Izdvojeni su donji i srednji trijas. Donji Trijas (T1) Donjotrijaska serija počinje svetlim stratifikovanim krečnjacima, koji se postepeno razvijaju iz podinskih – bituminoznih krečnjaka. Viši delovi donjeg trijasa izgrađeni su od laporovitih krečnjaka, liskunovitih ...
    ... Kolubare. Debljina donjotrijaske i srednjetrijaske trijasa u području Ćelija iznosi oko 150 m. Srednji Trijas (T2) Sedimenti srednjeg trijasa predstavljeni su dolomitičnim krečnjacima i masivnim kristalastim krečnjacima svetlosive boje. Za dolomitske krečnjake Nepričave i Ćelija utvrđeno ...
    ... škriljaca. U višim odeljcima donjeg trijasa nađena je makro i mikro fauna karakteristična za kampilski potkat. Trijaska serija u ovim oblastima završava se dolomitima anizijskog kata i nestratifikovanim krečnjacima ladinskog kata. Sedimenti donjeg trijasa otkriveni su sa obe strane reke Kolubare ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... Kolubare, međusobno povezana. Izdvojeni su donji i srednji trijas. Donji Trijas (T1) Donjotrijaska serija počinje svetlim stratifikovanim krečnjacima, koji se postepeno razvijaju iz podinskih – bituminoznih krečnjaka. Viši delovi donjeg trijasa izgrađeni su od laporovitih krečnjaka, liskunovitih ...
    ... Kolubare. Debljina donjotrijaske i srednjetrijaske trijasa u području Ćelija iznosi oko 150 m. Srednji Trijas (T2) Sedimenti srednjeg trijasa predstavljeni su dolomitičnim krečnjacima i masivnim kristalastim krečnjacima svetlosive boje. Za dolomitske krečnjake Nepričave i Ćelija utvrđeno ...
    ... škriljaca. U višim odeljcima donjeg trijasa nađena je makro i mikro fauna karakteristična za kampilski potkat. Trijaska serija u ovim oblastima završava se dolomitima anizijskog kata i nestratifikovanim krečnjacima ladinskog kata. Sedimenti donjeg trijasa otkriveni su sa obe strane reke Kolubare ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... Неотетиса и Алпског Тетиса (преузето из Schmid et al. (2008)). Ова тектонска дешавања приказана су у три тренутка геолошког времена: а) горњи тријас – карнијски кат (220 Ма), b) горња јура – оксфордски кат (156 Ма), c) горња креда – сантон (84 Ма). Тектонску реконструкцију приказану на ...
    ... чији су положаји у односу на данашњи положај Карпато-балканског лука приказани у горњем десном углу слике. 10 орогеног система почела је у тријасу (карнијски кат, 220 Ма), отварањем океана Неотетиса, између Афричке и Европске плоче (слика 2.2 a, Schmid et al. 2008). Северозападни део Неотетиса ...
    ... Неотетиса, у литератури познат и као Meliata – Maliac океан (Channel and Kozur 1997; Stampfli and Borel 2004), је наставио да се шири током горњег тријаса, што је трајало све до лијаса односно почетка догера (доња – средња јура). Крајем доње јуре почело је отварање централног Атланског океана, као ...

  • Еволуција напонског поља подручја Интерних Динарида у Србији током алпске орогенезе

    Ana S. Mladenović (2015-06-19)
    Циљ ове докторске дисертације био је реконструкција еволуције напонског пољаЗемљине коре у подручју Интерних Динарида у Србији током Алпске орогенезе.Истраживања за потребе решавања овог проблема су изведена у два дела. Првидео обухватао је анализу палеонапона на дефинисаном подручју истраживања,док се други део односио на анализу тренутно активног поља напона у овом делуБалканског полуострва. Истраживано подручје обухвата унутрашњи деоДинарског орогеног појаса, који се простире у централној и западној Србији. Собзиром на циљ истраживања, истраживано подручје је дефинисано тако даобухвата три ...
    Интерни Динариди, анализа палеонапона, фокални механизмиземљотреса, напонско поље, тектоно-магматски догађаји
    ... Неотетиса и Алпског Тетиса (преузето из Schmid et al. (2008)). Ова тектонска дешавања приказана су у три тренутка геолошког времена: а) горњи тријас – карнијски кат (220 Ма), b) горња јура – оксфордски кат (156 Ма), c) горња креда – сантон (84 Ма). Тектонску реконструкцију приказану на ...
    ... чији су положаји у односу на данашњи положај Карпато-балканског лука приказани у горњем десном углу слике. 10 орогеног система почела је у тријасу (карнијски кат, 220 Ма), отварањем океана Неотетиса, између Афричке и Европске плоче (слика 2.2 a, Schmid et al. 2008). Северозападни део Неотетиса ...
    ... Неотетиса, у литератури познат и као Meliata – Maliac океан (Channel and Kozur 1997; Stampfli and Borel 2004), је наставио да се шири током горњег тријаса, што је трајало све до лијаса односно почетка догера (доња – средња јура). Крајем доње јуре почело је отварање централног Атланског океана, као ...

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... reprezentovane rožnačko-krečnjačkim tvorevinama Kopaoničke formacije, svedoče o subsidenciji plitkovodne karbonatne platforme formirane tokom trijasa. Definišu i dve starosne grupe kenozojskih granita u Dinaridima južne Srbije na osnovu visoko precizne U-Pb metode određivanja starosti na cirkonima: ...
    ... ekvivalent nemetamorfisane sedimentne sukcesije distalne adrijske jedinice koja ukazuje na postepeno produbljavanje tokom vremena, počevši od srednjeg Trijasa. Kalkšisti sa interkalacijama mermera do kvarcitnih sekvenci, koji su opservirani u Boljevačko- vukanjskoj jedinici su ključni u ovoj interpretaciji ...
    ... tokom vremena, započetog tokom D. Erak: Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-balkanida u području Jastrepca 139 srednjeg Trijasa. Ključni u ovoj interpretaciji su kalkšisti sa interkalacijama mermera i kvarcita, koji su interpretirani kao produkt povećanja dubine sedimentacije ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... 1976), koji predstavljaju šavove ovih okeanskih prostora (sl. 3-7). 44 Nakon karbonske variscijske (hercinske) kinematske faze, u periodu karbon-perm je došlo do razlamanja superkontinenta Pangee i nastajanja okeana Tetisa između Karipske i Himalajske oblasti (Suess, 1885, 1888, 1909; iz O'Brien ...
    ... Kopaonički blok i greben je jedinica izdužena u pravcu sever-jug, koja predstavlja relikt dela odvojenog od Drinsko-ivanjičkog terana tokom kasnog trijasa koji je formirao greben koji je razdvajao glavni Vardarski okean na istoku i mlađi, zapadni obodni basen Vardarske zone na zapadu. Zapadni pojas ...
    ... pojas Vardarske zone je ostatak marginalne okeanske oblasti, odnosno zapadnog Vardarskog okeana, koji je otvoren u gornjem norijskom katu (gornji trijas), verovatno usled subdukcije ka zapadu okeanske litosfere glavnog Vardarskog okeana i postojao je do gornjeg mastrihta (kraj gornje krede) (Karamata ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... 1976), koji predstavljaju šavove ovih okeanskih prostora (sl. 3-7). 44 Nakon karbonske variscijske (hercinske) kinematske faze, u periodu karbon-perm je došlo do razlamanja superkontinenta Pangee i nastajanja okeana Tetisa između Karipske i Himalajske oblasti (Suess, 1885, 1888, 1909; iz O'Brien ...
    ... Kopaonički blok i greben je jedinica izdužena u pravcu sever-jug, koja predstavlja relikt dela odvojenog od Drinsko-ivanjičkog terana tokom kasnog trijasa koji je formirao greben koji je razdvajao glavni Vardarski okean na istoku i mlađi, zapadni obodni basen Vardarske zone na zapadu. Zapadni pojas ...
    ... pojas Vardarske zone je ostatak marginalne okeanske oblasti, odnosno zapadnog Vardarskog okeana, koji je otvoren u gornjem norijskom katu (gornji trijas), verovatno usled subdukcije ka zapadu okeanske litosfere glavnog Vardarskog okeana i postojao je do gornjeg mastrihta (kraj gornje krede) (Karamata ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... кристаласти шкриљци предевонске старости и синтектонски гранитоиди старије (каледонске) фазе, други девонске творевине, трећи творевине перма и тријаса, четврти седименти креде и палеогена и пети неогена и квартарне творевине. Кристаласти шкриљци доњег и горњег комплекса који изграђују највећи ...
    ... сличан положај као и седименти ордовицијума који леже испод ње. Трећи структурни спрат Трећи структурни спрат изграђују творевине пермотријаса и тријаса развијене источно од Босилеграда. Тријаски кречњаци падају углавном ка североистоку. Одступања имају дисјунктивни карактер. Тријаски кречњаци ...
    ... Рударско-геолошки факултет у Београду, одсек геолошки, смер петрологије и геохемије. Дипломирао је 1993. године са радом „Силицијске конкреције тријаса, јуре и креде Будва зоне‟. Прво запослење остварује (1994) у предузећу „Колубара-Струганик‟. Године 1995. запошљава се у „Геозаводу-ГЕМИНИ‟ - ...

  • Геохемијске карактеристике флотацијског јаловишта рудника Грот (југоисточна Србија)

    Božidar Đokić (2012-07-16)
    У дисертацији су анализиране геохемијске карактеристике флотацијскогјаловишта које се налази на највишој надморској висини у Србији. Јаловиште јенастало преграђивањем узводно од Селишког потока. Географске, геолошке игеоморфолошке карактеристике области у којима је смештено највећим делом суутицали на његову морфологију и морфометрију. Јаловиште чини велики, јужни ијугоисточни плато и велика брана. Делови јаловишта су засебно испитивани, азатим и њихова међусобна интеракција и утицаји на окружење.Прикупљени узорци су испитивани рендгенском дифракциономанализом, скенирајућом електронском микроскопијом, рендгенскомфлуоресцентном спектрометријом, гранулометријском и хемијском анализом.Рендгенском дифракционом анализом ...
    флотација, јаловиште, скенирајућа електронско-микроскопскаанализа, рендгенска флуоресцентна спектрометрија, Pb-Zn руда,тешки метали, контаминација
    ... кристаласти шкриљци предевонске старости и синтектонски гранитоиди старије (каледонске) фазе, други девонске творевине, трећи творевине перма и тријаса, четврти седименти креде и палеогена и пети неогена и квартарне творевине. Кристаласти шкриљци доњег и горњег комплекса који изграђују највећи ...
    ... сличан положај као и седименти ордовицијума који леже испод ње. Трећи структурни спрат Трећи структурни спрат изграђују творевине пермотријаса и тријаса развијене источно од Босилеграда. Тријаски кречњаци падају углавном ка североистоку. Одступања имају дисјунктивни карактер. Тријаски кречњаци ...
    ... Рударско-геолошки факултет у Београду, одсек геолошки, смер петрологије и геохемије. Дипломирао је 1993. године са радом „Силицијске конкреције тријаса, јуре и креде Будва зоне‟. Прво запослење остварује (1994) у предузећу „Колубара-Струганик‟. Године 1995. запошљава се у „Геозаводу-ГЕМИНИ‟ - ...

  • Mikroorganizmi - biohidrogeološki indikatori odabranih pojava mineralnih voda Srbije

    Vladimir Šaraba (2021)
    Sa namerom definisanja hidrogeološke uloge i značaja mikrobiološkog diverziteta odabranih pojava mineralnih voda Srbije, primenom sistema biodetektora, dokazano je prisustvo gvožđevitih, sulfato-redukujućih, sluz-produkujućih, heterotrofnih aerobnih i denitrifikacionih bakterija, na osnovu čega je proračunat rizik od razvoja procesa biokorozije i biohemijske inkrustacije, te zdravstveni rizik. Uz procenu rizika, izvedene su analize skenirajuće elektronske mikroskopije biofilmova i hidrogeohemijsko modeliranje, te makroskopska, otpička i difrakciona ispitivanja naslaga inkrustacije, dok je fizičko-hemijskim analizama utvrđena vrednost ukupne mineralizacije iznad 1 g/L, kao i povišeni ...
    biohidrogeologija, SEM analize, makroskopska i optička ispitivanja, rendgenska difrakcija praha, hidrogeohemijsko modeliranje, BART analize, metabarkoding analize mikrobioma, fizičko-hemijske analize, starenje bunara (biokorozija, biohemijska inkrustacija i biozarastanje), zdravstveni rizik
    ... dolomiti, breče; 22 – Jura uopšte; 23 – Srednji-gornji trijas: dolomiti, krečnjaci, klastiti; 24 – Ladinski kat: krečnjaci, rožnaci, dolomiti, klastiti, tufovi, porfiriti; 25 – Srednji trijas uopšte; 26 – Donji-srednji trijas: dolomiti; 27 – Perm uopšte; 28 – Mlađi paleozoik uopšte: klastiti, krečnjaci ...
    ... navlake: utvrđeno; 6 – Veća reka; 7 – Potok (reka); 8 – Pojava mineralnih voda. Uvod 59 Sedimentne stene su paleozojske (devon-perm), mezozojske (trijas-jura) i kenozojske (miocen i holocen) starosti. Metamorfne stene su paleozojske i tercijarne starosti, dok su intruzivne i efuzivne stene ...

  • Хидрогеолошке карактеристике изворишта за водоснабдевање Kањиже

    Vladimir Jović ( 2024)
    Rad se bavi hidrogeoloskim karakteristikama izvorista za vodosnabdevanje opstine Kanjiza. Istrazivanja su sprovedena na tri hidrogeoloska kompleksa, od kojih su drugi i treći kompleks kljućni za vodosnabdevanje. Ovi kompleksi se nalaze u sedimentima pleistoćenske i paludinske starosti, na dubinama od 60 do 260 metara, sa subarteskim nivoom vode. Ukupne rezerve podzemnih voda u okviru drugog i treć eg hidrogeoloskog kompleksa iznose 935 l/s, a klasifikovane su u dve kategorije: B i C1. Kvalitet podzemnih voda je stabilan i pripada ...
    hidrogeologija, podzemne vode, vodosnabdevanje, hidrogeološki kompleksi, Kanjiža
    ... Mezozoik Sedimenti iz mezozojskog perioda su pronađeni samo na ograničenim lokacijama. U ovom periodu, posebno su razvijeni donji i srednji trijas, međutim, precizna debljina ovih sedimenata nije utvrđena. Neogeni sedimenti Neogeni sedimenti čine značajan deo geološke građe terena. Ovi sedimenti ...

  • Hidrogeohemija prirodnih radioaktivnih elemenata u podzemnim vodama Srbije

    Marina D. Ćuk (2018-02-23)
    Osnovni cilj doktorske disertacije predstavljao je definisanje prirodnih koncentracija (engl. background values) U, Th, i K u podzemnim vodama, i definisanje hidrogeohemijskih uslova koji utiču na distribuciju navedenih elemenata u podzemnim vodama...
    prirodni radioaktivni elementi, podzemna voda, geohemijske sredine, hidrogeohemijski uslovi, neparametarska statistička analiza, logistički model, hidrohemijsko modeliranje
    ... mikroelemenata (U, Th i ERZ) ukazuje na postojanje hemijske sličnosti sa navedenom grupom voda. Ofiolitski pojas Geološki periodi od srednjeg trijasa do kasnog mezozoika se karakterišu formiranjem ofiolitskih stena na prostoru Dinarida (Cvetković et al. 2016). U okviru dinarskog orogena postoje ...
    ... faciji zelenih škriljaca. Najveća magmatska intruzija u Donjem kompleksu, na području Srbije, jeste granitoid Bujanovca, čija starost odgovara Permo-trijasu (odnosi se na kasno Variscijsku magmatsku aktivnost), odnosno vezana je za period pre-alpskog razvića severne margine Gondvane (Antić et al. 2015) ...

  • Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)

    Vladimir Kovačević (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...
    geotehnička istraživanja, prednapregnuta sidra, nosivost sidra, standard SIA V 191
    ... GFOLOŠKE KARAKTERISTIKE ISTRAŽNOG PODRUČJA Područje istraživanja čini geološka građa koja se sastoji od slojevitih do bankovitih krečnjaka donjeg trijasa (T;? - kampilski podkat) i krečnjačkih brečoidnih tvorevina rumenkasto-crvene boje koje mogu pripadati kvarcnim klastitima (T,! - sajski podkat ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... анали Балканскога полуострва, 56/1, 1–15. АНЂЕЛКОВИЋ М., ПЕШИЋ Л., АНЂЕЛКОВИЋ Д., 1993: Граница перм-тријас у Динаридима. Геолошки анали Балканскога полуострва, 57/1, 1–20. АНЂЕЛКОВИЋ Д., 1993: Тријас кичевске вулканогено-седиментне серије, запа- дна Македонија. Геолошки анали Балканскога полуострва ...
    ... ја горњег перма Динарида. Геолошки анали Балканскога полуострва, 56/1, 1-15, Београд. АНЂЕЛКОВИЋ М., ПЕШИЋ Л., АНЂЕЛКОВИЋ Д., 1993: Граница перм-тријас у Динаридима. Геолошки анали Балканскога полуострва, 57/1, 1–20, Београд. MAROVIĆ M., GRUBIĆ A., ĐOKOVIĆ I., PEŠIĆ L., 1996: Tektonska, neotektonska ...
    ... Палеогеографија горњег перма Динарида. Геолошки анали Балканскога полуострва, 56/1, 1–15. АНЂЕЛКОВИЋ М., ПЕШИЋ Л., АНЂЕЛКОВИЋ Д., 1993: Граница перм-тријас у Динаридима. Геолошки анали Балканскога полуострва, 57 (1), 1–20. АНЂЕЛКОВИЋ М., АНЂЕЛКОВИЋ Ј., 1995: Значај илирске фазе за геолошки развој ...

  • Geneza i uslovi cirkulacije voda kompleksnih karstnih sistema Kučajsko-Beljaničkog masiva

    Ljiljana M. Vasić (2017-07-14)
    postupaka koji je primenjen u cilju definisanja zona prihranjivanja i veze izmeđupodzemnih i površinskih voda, vremena koje voda provede u podzemlju, pri čemu seformira jedinstven hemijski sastav i temperaturni režim isteklih voda, bili su polaznaosnova za usmerenje na istraživanje karsta i definisanje teme doktorske disertacije.Kučajsko-beljanički masiv se nalazi u istočnoj Srbiji i pripada oblasti Karpatobalkanskogluka i idealan je poligon za istraživanje, obzirom da se u okviru njega nalazejaka karstna vrela i pojave toplih karstnih izvora na relativno malom rastojanju, ...
    karstni sistemi, geneza podzemnih voda, izotopske metode, starost voda,hidrogeohemijski procesi, dubina cirkulacije podzemnih voda, subtermalne i termalnevode
    ... prate formaciju crvenih peščara i tonu ka zapadu. Na osnovu superpozicionih odnosa i faune utvrđeno je da je trijas zastupljen samo donjim i srednjim delom, dok prisustvo gornjeg trijasa paleontološki nije utvrđeno. Ljiljana M. Vasić Doktorska disertacija 64 Jura (J) Jurski sedimenti ...
    ... predstavljene formacijama škriljaca ordovicijuma, silura i devona. Prekid u sedimentaciji nastaje posle devona i traje do kraja perma. Tokom trijasa i donje jure stvaraju se formacije terigenog ili karbonatnog karaktera, ali se najdeblje formacije karbonatnih tvorevina stvaraju u periodu nakon ...
    ... i gornjejurskim, kao i donjokrednim tvorevinama. Rasprostranjenje karbonatnih tvorevina ujedno zauzima najveću površinu istražnog prostora. Trijas (T) Trijaski sedimenti u okviru Kučajsko-beljaničkog masiva nisu zastupljeni u značajnoj meri. Prekid u sedimentaciji na najvećem delu masiva ...