Претрага

Упит dcterms_subject_txt:veličina sliva

117 items

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... severozapad. Sliv Crnice i Grze zauzima površinu od 339 km? između Paraćina na zapadu, Sisevačkog basena, Kučaja i Samanjca na istoku i slivova Ravanice na severu i Jovanovačke reke na jugu. Reljef sliva Crnice i Grze je predstavljen niskim pobrđem u zapadnom delu sliva i visokim pobrđem u ...
    ... da se značajan deo voda koje pripradaju slivu reke Mirosave Javlja kao posledica podzemnog isticanja iz karstne izdani. Na osnovu podataka koji su dobijeni režimskim osmatranjima definisana je funkcionalna zavisnost između nivoa vode u reci i veličine proticaja uzvodno ı nizvodno od vrela u okviru ...
    ... istočnom delu sliva, što se poklapa sa naglim topljenjem snežnog pokrivača u zapadnom delu sliva i porastom padavina. Iako se period maj-jun odlikuje najvećom količinom padavina, protok se i dalje smanjuje sve do avgusta, kada dostiže svoj minimum od 0.141 m?/s. Za razliku od sliva Crnice u ovoj ...

  • Vodosnabdevanje i održivo upravljanje podzemnim vodnim resursima u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Dragoljub Bajić, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Petar Dokmanović, Saša Milanović (2012)
    Slično većini evropskih zemalja, udeo podzemnih voda u javnom vodosnabdevanju u Srbiji je oko 75%. Najveće rezerve su akumulirane u vodonosnim naslagama intergranularne poroznosti neogene i kvartarne starosti, kao i u karstnim izdanima. One su jedini izvor vodosnabdevanja pijacom vodom za Vojvodinu i veći deo Srbije. Delovi sa malim rezervama podzemnih voda su Šumadija i južni delovi zemlje, gde se koriste u većoj meri površinske vode. Do sada izvedena hidrogeološka istraživanja pokazuju da se zahvata oko 30% obnovljivih rezervi ...
    ... Medunarodne komisije za zaStitu reke Dunav (ICPDR). Srbija je 2004.g. ucestvovala u pripremi Okvirnog izveStaja za podru¢je sliva reke Dunav, u pripremi Plana upravljanja slivom reke Dunav (DRBMP 2009), kao i u pripremi Planova upravljanja podslivova reke Tise (zavrSeno 2010) i reke Save (u toku). Usvajanjem ...
    ... unarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR). Srbija je 2004.g. u estvovala u pripremi Okvirnog izveštaja za podru je sliva reke Dunav, u pripremi Plana upravljanja slivom reke Dunav (DRBMP 2009), kao i u pripremi Planova upravljanja podslivova reke Tise (završeno 2010) i reke Save (u toku). ...
    ... i kvalitativnih karakteristika površinskih voda i režima podzemnih voda. Osmatra ka mreža je podeljena na osmatra ka podru ja koja su vezana za slivove ve ih reka ili ve ih vodonosnih slojeva kvartarne starosti. Sistematsko enje ve eg broja neogenih i karstnih izdani tek treba da bude uspostavljeno ...

  • Hidrološki i hidraulički mehanizam isticanja vrela Rijeka Crnojevića

    Golub Ćulafić, Veljko Marinović, Branislav Petrović, Jelena Krstajić (2022)
    Rijeka Crnojevića predstavlja karstno (kraško) vrelo, koje u teritоrijalnom pogledu pripada Opštini Cetinje, u gеоlоškо-tеktоnskоm pоglеdu pripаdа zоni Visоkоg kršа (оblаst stаrе Crnе Gоrе), dоk prema hidrogeološkoj rejonizaciji spаdа u prоstоr Spoljašnjih Dinarida. Izvire iz Obodske (ili Crnojevića) pećine u selu Obod (81 m.n.m.). Voda koja ističe iz Obodske pećine vodi porijeklo od atmosferskih voda, koje se formiraju na prostoru Cetinjskog polja i Dobrskog sela. Vоdе nа оbоdu pоljа pоniru i kreću se uglаvnоm podzemnim kаvеrnаmа i kаnаlimа, nаstаlim ...
    Riјеkа Crnoјеvićа, karstnо vrelo, mehanizmi isticanja

  • Vodosnabdevanje podzemnim vodama u Srbiji-stanje i perspektive

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Petar Papić, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2011)
    ... Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR). Srbija je 2004.god. učestvovala u pripremi Okvirnog izveštaja za područje sliva reke Dunav, u pripremi Plana upravljanja slivom reke Dunav (DRBMP 2009), kao i u pripremi Planova upravljanja podslivova reke Tise (završeno 2010) i reke Save (u toku). ...
    ... Belgrade 9. Institut za vodoprivredu “Jaroslav Černi” (2006.): Karakterizacija podzemnih voda u CS delu sliva reke Dunav, Beograd 10. Krešić N., (1984): Hidrogeologija karstnih terena u slivu Drine uzvodno od Bajine Bašte na teritoriji SR Srbije, Magistarski rad, Fond RGF, Beograd 11. Lazić M., ...
    ... aluvijalnih voda. Najveće aluvijalne izdani čije se vode eksploatišu nalaze se duž velikih reka, kao što su Dunav, Sava (slike 3 i 4) i donji delovi sliva Drine i Velike Morave. Iako postoje mogućnosti za primenu, veštačko prihranjivanje ove izdani u Srbiji je relativno skromno (ukupno oko 1000 l/s). ...

  • Optimizacija vodosnabdevanja podzemnim vodama u Srbiji

    Dušan Polomčić, Zoran Stevanović, Petar Dokmanović, Vesna Ristić-Vakanjac, Bojan Hajdin, Saša Milanović, Dragoljub Bajić (2012)
    ... Medunarodne komisije za zastitu reke Dunav (ICPDR). Srbija je 2004.g. ucéestvovala u pripremi Okvirnog izveStaja za podruéje sliva reke Dunav, u pripremi Plana upravijanja slivom reke Dunav (DRBMP 2009), kao i u pripremi Planova upravljanja podslivova reke Tise (zavrSeno 2010) i reke Save (u toku). Usvajanjem ...
    ... h i kvalitativnin karakteristika povrsinskih voda i rezima podzemnih voda. Osmatraéka mreza je podeljena na osmatracka podrucja koja su vezana za slivove vecih reka ili vecih vodonosnih slojeva kvartarne starosti. Sistematsko pra¢enje veceg broja neogenih i karstnih izdani tek treba da bude uspostavljeno ...
    ... zajednicka prekograni€éna podzemna vodna tela izmedu Srbije, Madarske i Rumunije, bazirana na osnovu kriterijuma za velike prekograniéne izdani u slivu reke Dunav. Rumunija, Madarska i Srbija imaju identifikovana vodna tela na svojim teritoriiama koje su u stvari deo jednog, prekograni¢nog podzemnog ...

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... utiču na veličinu isparavanja ? 7/ Kako na veličinu isparavanja utiče vetar, a kako prisustvo/odsustvo vegetacionog pokrivača ? 8/ Navesti i ukratko objasniti vidove evapotranspiracije. 9/ Šta su neposredni izvori oticaja iz jednog sliva? 10/ U kojim jedinicama se iskazuje veličina isparavanja ...
    ... izražavanje hidro(meteoro)loškog ciklusa na nivou rečnih ili morskih slivova, u granicama određenih regiona ili za Zemlju u celini, naziva se vodnim bilansom. Zapremina (količina) vode koja uđe u posmatrani prostor, odnosno, sliv ili deo sliva, načelno je jednaka zapremini koja iz njega izađe, umanjena ili ...
    ... su: Psr - veličina srednjih padavine; n - broj kišomernih stanica i P i - veličina padavina na i-toj stanici. 28 O s n o v i h i d r o g e o l o g i j e Ova metoda daje dobre rezultate ukoliko su razlike u padavinama male. Može se upotrebiti za morfološki razuđene terene (slivove), u kojima ...

  • Petrološke karakteristike dunavskog šljunka (Beograd – Zemun)

    Miloš Mihajlović (2024)
    Dunavski šljunak u okolini Zemuna karakterističan je za obalne rečne naslage formirane dugotrajnim procesima erozije i transporta materijala koje reka Dunav nosi sa različitih područja uzvodno. Ispitivanja šljunka sa lokacije „Gemax” su pokazala je šljunak uglavnom zaobljen, najčešće u rasponu od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u prečniku. Kako Dunav nosi materijal sa velikog sliva, ovaj šljunak sadrži raznovrsne sastojke sa dominacijom kvarca i odlomaka stena visokosilicijskog sastava. Mineraloško-petrografska ispitivanja pokazala su prisustvo klasta različitog sastava, čime je potvrđena ...
    Dunav, šljunak, mineraloško-petrografska ispitivanja, građevinarstvo
    ... merenje mase izdvojenih frakcija. Veličina zrna je fudamentalni strukturni parametar sedimentnih stena. Granulometrijski sastav predstavlja raspodelu veličine zrna i omogućava klasifikaciju sedimentnih stena kao i rekonstrukciju genetskih procesa. Distribucija veličine zrna se izražava kao masa materijala ...
    ... materijala zadržanog. na situ određene veličine odnosno kao kumulativna masena frakcija prolaza kroz sito određene veličine. Određivanje granulometrijskog sastava šljunka rađeno je po standardu Geotehničko istraživanje i ispitivanje — Laboratorijsko ispitivanje tla — Deo 4: Određivanje granulo ...
    ... sejJanjem utvrđuju veličine zrna veće od 0,063 mm. Ukoliko je ukupna masa materijala koji prolazi kroz sito otvora 0,063 mm iznosi 10% (ili više) od ukupne mase materijala, radi se metoda hidrometrisanja. Metoda hidrometrisanja se zasniva na činjenici da mineralna zrna različite veličine a iste zapreminske ...

  • Lamprofiri Kolaričke reke (Boranja)

    Luka Jović (2024)
    Lamprofiri su grupa egzotičnih ultrakalijskih stena poznatih po sadrţaju nekompatibilnih elemenata i elemenata retkih zemalja. U našem delu sveta pojavljuju se u okviru ultrakalijskih provincija u Španiji, Italiji, Srbiji, Makedoniji i Turskoj. U Srbiji su zastupljeni ponajviše u zapadnim delovima zemlje, oko opština Ljubovija i Mali Zvornik, ali i u široj okolini Rudnika, Kopaonika i u istočnoj Srbiji. Mnoga ispitivanja sprovedena su u rudnom polju Veliki Majdan u zapadnoj Srbiji sa čije jugoistočne strane protiče Kolarička reka. Ovaj lokalitet ...
    geohemija, lamprofiri, ultrakalijski magmatizam, elementi retkih zemalja, mešanje magmi, mineta, kersantit, flogopit
    ... POLOŽAJ Teren gde je vršeno uzorkovanje nalazi se u opštini Ljubovija, u slivu Kolaričke reke. Kolarička reka pripada oblasti srednjeg Podrinja i protiče blizu naselja Crnča na desnoj obali Drine. Neposredno u njenom slivu nalazi se akumulaciono jezero rudnika „Veliki majdan.” Uzorkovanje je obavljeno ...
    ... ispresecan potocima. Ađtf··· FZZ% ć** INMDI J%·»a\ fu{(' | ŽŠW 'š LŠŠ'W Š\“ Ml · | \ Slika ] — Lokacija gde je izvršteno uzorkovanje; gornji deo sliva Kolaričke reke, severno od naselja Crnča; 2.2 GEOLOŠKA GRAĐA Prostor Kolaričke reke prikazan je na listu Ljubovija (L34-135) Osnovne geološke ...
    ... transmisija X-zraka. 3. SPECIJALNI DEO 3.1 REZULTATI 3.1.1 Terenska ispitivanja Na proučavanom terenu lamprofiri se pojavljuju samo u jednom delu sliva Kolaričke reke kao mali ı delimično pokriven izdanak u potoku, dimenzija približno 8 x 1 m. Mestimično slabo otkriven i na desnom krilu potoka. ...

  • Hidrogeoekološki aspekti aksploatacije uglja u Pelagonijskom basenu (Makedonija)

    Kostadin J. Jovanov (2016-06-24)
    Leţišta uglja „Suvodol“, „Brod-Gneotino“ su u eksploataciji, a leţište uglja „Ţivojno“je u fazi pripremi. Nalaze se u krajnjem jugoistočnom i juţnom delu Pelagonijskekotline. Sva tri leţišta stvorena su u neogenim sedimentima u jezerskim uslovimasedimentacije u zoni kontakta sa prekambrijumskim kristalastim stenama. Kod sva trileţišta ugalja se javljaju više slojeva različite debljine, u okviru kojih se nalaze klastičnisedimenti (gline, peskovi i dr.). U podini ugljenog basena nalaze se kristalaste steneprekambrijumske starosti.Teren u okolini leţišta uglja karakteriše se umereno kontinentalnom klimom, ...
    ugalj, podzemne vode, površinske vode, neogeni kompleks, izdani,transmisibilnost, nivo podzemne vode, sniţenje nivoa
    ... odnosno slivu Egejskog mora. Kostadin J. Jovanov Doktorska Desertacija 16 Slika 1.9. Hidrografska mreţa sa poloţajem vodomernih i kišomernih stanica u delu sliva Crne Reke ...
    ... Slika 1.10. Regulisano rečno korito Crne Reke (s. Novaci – Pelagonijske kotiline) Suvodolska reka, pripada slivu Crne Reke, tj., predstavlja njenu levu pritoku. Površina njenog sliva iznosi 45,5 km 2 . Povremenog je karaktera, s obzirom da u letnjim mesecima uglavnom presušuje. Sa aspekta ...
    ... svodila na formiranje katastra značajnijih pojava podzemnih voda, merenje veličine izdašnosti izvora i nivoa podzemnih voda. Tokom 70–tih godina stručnjaci Geološkog Zavoda iz Skoplja vrše hidrogeološka istraţivanja u slivu Crne Reke za potrebe odvodnjavanja, kao i regulacije samog korita Crne ...

  • Stepen metamorfizma metaklastita rudnika

    Vanja Ćuk (2024)
    Zadatak ovog rada je bio, potvrda saznanja da se na planini Rudnik dogodio kontaktni metamorfizam gornjokrednih sedimentnih stena i da se ispita intenzitet kontakto-metamorfnih promena. Posle kraćeg opisa geografskog položaja, pregleda ranijih istraživanja i geologije šireg područja, usmerena je pažnja na petrološka ispitivanja metaklastita i na kontaktno-metamorfne facije. Usled stvaranja različitih vulkanogenih facija odnosno usled vulkanskih erupcija, delovanjem zagrejane magme (lave) ili zagrejanih fluida, došlo je do kontaktnog metamorfizma, na granici oligocen-miocen i do stvaranja različitih metamorfnih stena, a ...
    Kontaktni metamorfizam, Rudnik, metakonglomerati, metapeščari, metaalveroliti

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... њиховом постојању. Угљокиселе воде распрострањене су у области Влашићких планина, Шумадије, централне Србије, Голије, средњег и горњег слива Топлице, горњег слива Јабланице, јужноморавског рова и на Косову у Метохији. На територији Војводине нису регистроване, а у источном и крајње западном делу ...
    ... вода Србије припада Црноморском сливу (река Дунав), две појаве Егејском (Неродимка) и три Јадранском (Бели Дрим). У сливу реке Дунав угљокиселе воде се јављају у сливовима: Западне Мораве, Биначке Мораве, Расине, Топлице и Колубаре, а мањи број појава и у сливовима: Рашке, Ибара, Лима, Пека и Јасенице ...
    ... шкриљци ниског степена кристалинитета. Угљокиселе воде Доњих Левића извиру у горњем сливу реке Топлице, у сливу Блажевске реке и реке Качаруше, а Луковске бање у сливу Штавске реке која, такође, припада сливу реке Топлице. Гравитациона сливна подручја ових река могу да се сматрају и границама ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... obodu surduličkog granodiorita. Surdulički granodioritski pluton leži na zapadnim padinama planinskog vijenca koji čini vododelnicu sliva Južne Morave prema slivu Dragovištice i Pčinje, ne prelazeći ovo razvođe. Teren na kome je razvijen najvećim dijelom je·:razuđenog reljefa, vrletan i pošumljen ...
    ... šireg područje rudnog polja „Grot“ Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu Besna Kobila je planina u jugoistočnoj Srbiji, na razvođu sliva Južne Morave i Strume. Grebenom ove planine prostirala se srpsko-bugarska granica u periodu između 1878. godine i 1919. godine. Najviši vrh Besne ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... ekološki status. Pri niskom vodostaju u koritu difuzna zagađenja u slivu su manje izražena, tako da Bogovinska reka onda ima bolji ekološki status. Pored ovih rezultata iz 2013. godine, treba istaći da se u izvodnom delu sliva Bogovinske reke u odnosu na rudnik „Bogovina“, javljaju povremeno u ...
    ... rudnika kamenih i mrkih ugljeva, može se konstatovati da se radi najčešće o jako zagađenim vodama i to u uzvodnom delu sliva od rudnika. U tom pogledu, posebno se ističu slivovi Jasenovačkog potoka i reke Izgare, koje povremeno imaju loš ekološki status (V klasa), a Avramički potok i Lubnička ...
    ... Kraljeva, iznose Pmax,dn,1%= 85 mm. Osnovne morfološke karakteristike kopa “Progorelica” su: - površina sliva F= 174700 m2 (slika 136.); - srednja dužina sliva l= 436,75 m; - pad sliva Jp= 2,8 %. Prema geopedološkim karakteristikama kopa ”Progorelica”, usvojene su vrednosti za: - koeficijent ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... frakcija je veoma raznovrsna, kako po veličini valutaka, koja se najčešće kreće između 1-5 cm, tako ı po mineraloškom sastavu koji pretezno čine kvarc, kvarcit, škriljci, peščari, roznaci, krečnjaci. 3.3. Tektonske karakteristike izučavanog terena Zbog veličine područja istraživanja, tektonske k ...
    ... ta filtracije su po pravilu velike i reda veličine 10* - 10 m/s, dok je specifična izdašnost pojedinih bunara od 10-20 l/s. Peskovito-glinovite naslage koje čine povlatni sloj, kao slabo vodopropusne stene, imaju koeficijent filtracije reda veličine 10* - 10% m/s. U zoni Brzan-Lapovo devljina ...
    ... nizvodnijem delu. Debljina povlatnih peskovito-glinovitih naslaga je od 2-5 m. Vrednosti koeficijenta filtracije su reda veličine 10 m/s, dok je za peskovito-glinovite naslage reda veličine 10* - 107 m/s. Izdašnost pojedinih bunara iznosi od 10-18 1/s. 18 U zoni sela Trnovče-Miloševac-Lozovik je ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... posmatra raspodela veličine čestica po mesecima, onda se dobija drugačija slika veličina čestica za ceo ispitivani prostor. Različita raspodela veličina čestica po lokacijama za isti mesec ukazuje na različite uticaje izvora zagađenja i mikroklime datog područja. Prikaz raspodele veličine čestica po mesecima ...
    ... posmatra raspodela veličine čestica po mesecima, onda se dobija drugačija slika veličina čestica za ceo ispitivani prostor. Različita raspodela veličina čestica po lokalitetima za isti mesec ukazuje na različite uticaje izvora zagađenja i mikroklime datog područja. Prikaz raspodele veličine čestica po ...
    ... mg/m2dan (K- 1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na čestice veličine veće od 10 µm, zatim na čestice veličine od 10 µm do 2,5 µm i klase čestica veličine ispod 2,5 µm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih i respiratornih čestica po mernim ...

  • Izdvajanje vode iz prirodnog gasa

    Dejan Nedeljkov (2024)
    U radu je istaknuto važnost prirodnog gasa kao vitalna komponenta svetske energetike.Spada u najsigurnije,najčistije i najkorisnije fosilno gorivo. Sama pojava vode u vidu vlage u gasu je pokazatelj lošeg kvaliteta gasa. parametri koji mogu dovesti do lošeg kvaliteta prirodnog gasa kao pokazatelj je Wobbe index.U okviru istraživanja u master radu glavni problem funkcionisanja na KPG Paliću predstavlja vlaga u gasu,takođe se može zaključiti da kvalitet gasa zavisi od Wobbe indeksa odnosno, što je Wobbe veći, čistiji je gas, ili ...
    prirodni gas, separatori, separacija, grejači, čileri, tačka rose, Wobbe indeks
    ... vlage,hvatač kapljica. Ovaj hvatač kapljica može biti različite konstrukcije od koje I zavisi uspešnost odstranjivanja tečne faze. Tečna faza se sliva u donji deo separatora gde se zadržava određeno vreme. Nivo tečne faze se prati plovkom koji je povezan sa motornim ventilom pomoću koga se obavlja ...
    ... složene izrade. Smeša ulazi u separator vodom sa gornje strane, pri čemu se sudara sa sferičnom limenom površinom (ulaznim elementom) preko koje se sliva izdvojena tečna faza u donji deo separatora.Izdvojeni gas se iz donjeg dela podiže naviše ka gornjem delu, gde prolazi kroz izdvajač zaostale vlage ...
    ... udaranjem ili „razbijanjem“ smeše o pregradu, usled čega tečnost, za razliku od gasa, ne može slediti naglu promenu brzine i smera, pa se tu odvaja i sliva u akumulacionu sekciju, dok gas nastavlja da struji kroz sedimentacionu sekciju. Najčešće korišćeni oblici pregrada su: pločasti, tanjirasti, konusni ...

  • Centar za hidrogeologiju karsta - 15 godina nauke i struke

    urednici Saša Milanović, Ljiljana Vasić, Zoran Stevanović, Branislav Petrović (2023)
    Centar za hidrogeologiju karsta
    ... izvorište Bolje Sestre (Sliv Skadarskog jezera) Plan upravljanja slivom Drine - Ocena uticaja klimatskih promena na podzemhne vode u slivu Drine u Crnoj Gori Jačanje kapaciteta za implemehtaciju Okvirne direktive ovodama u Crnoj Gori – Plan upravljanja Dunavskim i Jadranskim slivom Jačanje kapaciteta ...
    ... i Stare planine. Stručna ekskurzija po severozapadnim delovima Bosne i Hercegovine, karstnim terenima u slivu Save Ekskurzija na području severozapadnih delova BiH i karstnih terena u slivu Save organizovana Je u periodu od 14. do 17. septembra 2017. godine. Ekskurziju su organizovali članovi ...
    ... površinskim vodama. • Bilansiranje voda u karstu, problem određivanja slivova. • Specifičnosti režima kvantiteta i kvaliteta karstnih izdanskih voda, vodozahvati i objekti regulacije izdani u karstu (izvorišne zone i sliv). • Uslovi izgradnje i problemi eksploatacije površinskih akumulacija ...

  • Старење бунара у алувијалним срединама различитог степена оксичности

    Brankica Majkić (2013-09-27)
    Старење бунара настаје као последица процеса корозије и колмирања. Процесекорозије могуће је спречити уградњом филтерских конструкција од материјалаотпорних на корозију. Колмирање може да настане без обзира на врсту материјалаод кога се праве бунарске конструкције, а процесом може бити захваћенаприфилтарска зона па и зона саме водоносне средине. Из тог разлога тезa јеусмеренa на процесе који доводе до колмирања бунара и последицe опадањaкапацитета водозахватних објеката. Полазна хипотеза је да бунари стареразличитом брзином у срединама различитог степена оксичности. Хидрохемијскеи микробиолошке карактеристике подземних ...
    старење бунара, алувијалне издани, степен оксичности средине,колмирање, бунарски талог, локални хидраулички губитак, дозвољене улазнебрзине
    ... периоду (1982. године) раздвојени су сливови Врба и Дубовац, који од тада засебно функционишу, док су сливови Гај и Мало Баваниште остали повезани. Коначно издвајање слива Врбе у засебну целину завршено је 2002. године, када је прекинута веза са суседним сливом Гај. Крајем 1987. године пуштен је ...
    ... песка. Експлоатација шљунка и песка из речног корита подразумева да се одржи равнотежа са наносом који долази из узводних делова слива. У случају багеровања на сливу Велике Мораве проблем прекомерне експлоатације добио је и просторну и временску димензију. Неконтролисана експлоатација одвија се ...
    ... m 3 /s, а површине слива 743 km 2 . Улива се у реку Јасеницу на територији Смедеревске Паланке. Река Велики Луг извире у близини села Бабе, под Космајем, на 445 m надморске висине, у општини Сопот. Дужина реке је 37 km. Просечан протицај износи 2,2 m 3 /s, а површина слива Великог Луга је 421 ...

  • Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji

    Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)
    ... Nacionalni program zaštite životne sredine; Nacrt Prvog akcionog plana Nacionalnog programa zaštite životne sredine; Planovi upravljanja rečnim slivovima Dunava i Save. 3) Podaci o dosadašnjim hidrogeološkim istraživanjima i hidrogeološkim svojstvima teritorije RS. Iz obimne dokumentacije izdvajamo: ...
    ... praktični značaj sa aspekta zahvatanja PV i(li) nisu pod pritiskom. 3/Osnovni tehničk kriterijum za grupisanje TPV bio je pripadnost istom rečnom slivu. Prema vremenskoj dinamici, projektovani razvoj osmatračke mreže kvantitativnog i hemijskog statusa PV podeljen je u dve faze: do 2020. i nakon ...
    ... je svakom pikselu na Karti dodeljeni adekvatan koeficijent opterećenja, u rasponu od 0 do 1 (u zavisnosti od ocenjene podložnosti zagađivanju). Veličine koeficijenata opterećenja su empirijske i preuzete su iz projekta “CCWARE - Mitigating Vulnerability of Water Resources Under Climate Change” [11] ...