Претрага

Упит dcterms_creator_txt:Logar M.

1002 items

  • Tехничко решење заштите површинског копа Дрмно од површинских вода у 2025. години

    Иван Јованчевић (2024)
    Објекти одводњавања површинског копа морају поуздано обављати своју функцију, а да су при томе економични. Једна од функцијуа им је и да спрече доток површинских вода у радну контуру површинског копа, као и да воде које доспеју у радну контуру, прихвате и спроведу до водосабирника, а затим је одатле одстране ван радне контуре површинског копа. Овим завршним радом је сагледано постојеће стање система одводњавања површинских вода на површинском копу лигнита Дрмно у 2024. години, и дато по мом мишљењу једно ...
    Одводњавање, површински коп, лигнит, Дрмно
    ... KaHaja: b=F/h-m*h, (3.2.4) ma Je OKBaIIIeHH OOHM H3pa>KcH peJaljoM: U=F,/h-m*h+2h\1+m" . (3.2.5) IIpBH H3BOJI no h gaHocH: dU F * E:f—zferZ 1+m? :f—b+m h P -m+2N1+m? = 18 Texnauuko peuetbe aaumume no6puunHcKoo Kona /{pHo oO no0puuHckux 600a y 2025. zo0unu -- al —m)-o, (52.6) OJlakJIe ...
    ... cucreMa uaHocu 4.680 m. V rpeheM nepuaojiy eKcroaTanuje IpoceuHo Harpe/lOBabbe Ha OTKpHBIMH H3HOCH 569 m, a Ha yTJby 682 m. H Ha ommaranmHmrry Hampe)OBaMbe H3HOCH OKO 730 m. V ueTBpTOM mepuojy ekcrnoaTaruije IpoceuHo Hanpe/)lOBabbe Ha OTKpHBrIH H3HoOcH 1.060 m, a Ha yryby 1.735 m, JIOK Ha OJUIaraJIHIITy ...
    ... a= 1.000*a*F*i, (3.2.28) IIpBH H3BOJI OBE (DyHKLHje o T je: Qa: = m*a*T! – q, (3.2.29) a npyrH H3BOJI Qa' = m*(m-1)*a*Tm-2ž, (3.2.30) Kako Je m < 1, ro je i Qa< 0, mro 3Hauu a (b)yHkuja H8Ma MaKCHMJyM 34: E T=(__)m, (3.2.31) mua na he MaKc. KOJIHUHHa HeHCIIyMIIaHC BOJIe, KOJy Tpe0Oa ...

  • Geotermalni potencijal pliocensko-kvartarnih sedimenata na teritoriji opštine Zemun

    Matija Zorić (2024)
    Grad Beograd se nalazi na području koje je izuzetno bogato podzemnim vodama i hidrogeotermalnim resursima. Najveće količine podzemnih voda akumulirane su u okviru aluvijalnih peskovito-šljunkovitih sedimenata i krečnjaka tortonsko-sarmatske starosti. Opština Zemun ima najveći geotermalni potencijal od svih Beogradskih opština, čak 57.7% od ukupnog potencijala celog grada Beograda. Master rad je fokusiran na istraživanju i analizi poznatih tehničkih sistema, kao i termotehničkih sistema koji su u upotrebi na teritoriji opštine Zemun. Tehnički sistemi se odnose na istražno-eksploatacione bunare koji nemaju ...
    geotermalna energija, kvartarni sedimenti, pliocenski sedimenti, teritorija opštine Zemun
    ... konstatovani su u intervalu od 51 m do 62 m i od 70 m do 79 m (bunar B-4), odnosno od 53 m do 57 m i od 67 m do 71 m (bunar B-5). Na lokaciji bunara J-3, u krugu "Tanjuga" u Batajnici peskoviti slojevi se nalaze u dva intervala, prvi od 65 m do 68 m ı drugi od 69 m do 74 m (Milojević ı dr., 1975). Prosečna ...
    ... su u dubinskom intervalu od 38 m do 68.5 m, ispod lesnih i barsko-rečnih naslaga. 34 do 74 m (bunar B-8, mlekara "Zemun"). Na lokaciji bušotine B-1 "Europolis" u Zemunu konstatovana su dva vodonosna intervala, od 53 m do 64 m peskoviti slojevi i od 92 m do 103 m peskovito-šljunkoviti slojevi ...
    ... 5m 13.5 m 14m 10m sedimenata INI 36x 10% | 236x 107 | 270x107 | 217x 107 | 200x 107 Zapremina izdani 3 3 3 B 3 mi m mi m m Efektivna poroznost 0.2 0.1 0.1 0.1 0.1 Zapremina akumuliranih | 72x 105* | 236x 10% | 270x 10% | 217x 10% | 200 x 10% podzemnih vodnih resursa mž mš m? m m? Prosečna ...

  • The Dinaride Ophiolite Belt – derived olistostrome melange at the northen slope of Moračka Kapa (Montenegro): evidence of the emplacement of the southeast Bosnian-Durmitor terrane

    Karamata Stevan, Dimitrijević Mara, Dimitrijević Milorad, Ercegovac Marko, Kalezić M., Milovanović Dragan, Mirković M., Olujić Jovan, Popvić A., Pajović M., Radosinović M., Stijović V., Sudar Milan, Cvetković Vladica, Šarić Kristina, Zakaridze G. (2010)

  • Microscopical characterization of carbon materials derived from coal and petroleum and their interaction phenomena in making steel electrodes, anodes and cathode blocks for the microscopy of carbon materials working group of the ICCP

    Predeanu G., Panaitescu C., Bălănescu M., Bieg G., Gómez Borrego A., Diez M.A., Hackley P., Kwiecińska B., Marques M., Mastalerz M., Misz-Kennan M., Pusz S., Suárez Ruiz I., Rodrigues S., Singh A.K., Varma A.K., Zdravkov A., Životić Dragana (2015)

  • Одређивање оптималних параметара рада бушотина у повременом гаслифту

    Радослава Јованчевић (2024)
    Гаслифт представља механичку методу производње при коме се производна бушотина снабдева гасом под високим притиском, а његова притисна енергија се користи како би се подржао еруптивни рад бушотине или након еруптивног рада, у циљу истискивања заосталог флуида. Два основна типа гаслифта су повремени и континуални гаслифт. У овом раду је детаљније описана метода повременог гаслифт система. Одређивање оптималне количине гаса који се утискује и расподела ограничене количине гаса на групу бушотина представља битан део пројектовања сваког гаслифт система. Главни ...
    гаслифт, повремени гаслифт, пројектовање, производња, оптимизација
    ... rer IIpeunuk TyOHHra Begrun Hn=1800 m H=1635 m po= 785 kg/m? P.= 115 bar t= 989C P.n= 9 bar twh= 13,3%C Pywr= 106 bar Qom= 6,3 mŠ/kg GOR= 62 mš3/m? ps= 0,66 kg/m? Pinj= 38,4 bar Qzav= 3600 mž/dan z=0,91 D=2 7/g" = 0,07302 m D.= 4,76, R= 0,035 IIpaMeHoM Boren-oBe ...
    ... er IIpeunuk TyOHHra Begrun Hn=1645 m Hr=1455,7 m po= 785 kg/m? P.= 115 bar t= 989C P.n= 9 bar twh= 13,3?C Puw= 104 bar Qom= 6,7 mŠ/kg GOR= 62 mš3/m? ps= 0,66 kg/mš Pinj= 38,4 bar Qzav= 3600 mž/dan z=0,91 D=2 7/g" = 0,07302 m D.= 4,76, R= 0,035 IIpaMeHoM Borej-oBe ...
    ... guarer IIpeunuk TyOHHra Begrun Hn=1750 m H=1540m po= 785 kg/m? P,= 115 bar t= 989C P.n= 9 bar tw= 13,3%C P= 105 bar Qom= 6,5 mŠ/kg GOR= 62 mš3/m? p:= 0,66 kg/mš Pinj= 38,4 bar Qxav= 3600 m“/dan z=0,91 D=2 7/g" = 0,07302 m D.= 4,76, R= 0,035 IIpaMeHoM BoreJ-oBe MeTOJIe ...

  • Geotermalne karakteristike područja Semberije , Republika Srpska

    Igor Glavaš (2024)
    Cilj završnog rada predstavlja, opis geotermalnih karakteristika područja Semberije, Republika Srpska, BiH.Rad se sastoji od opšteg dijela u kojem se navode osnovne karakteristike područja (geomorfološke, geografske, hidrološke,hidrometeorološke, geološke, tektonske i hidrogeološke) i specijalnog dijela koji detaljnije ulazi u tematiku osobina geotermalne energije i njihovih karakteristika u zadatom području kao i definisanje geotermalnog potencijala koje to područje ima.Sa prognoznim litološkim profilima 6 dubokih istražnih bušotina su izrađena 2 regionalna geološka, a njegovom konverzijom i hidrogeološka profila na osnovu kojih je, stečena ...
    geotermalna energija, Semberija, geotermalni potencijal
    ... opis (Gralički prikaz Dubina (m), Debljina (r) 100 mi 200 m\ 'Kongerijski slojevi: šljunak, 300 m pjeskovila i laporovila glina, pijesak i glinc 400 m (PI) 500 m 50.0 | 6100 50.0 600 mI LJ 670.0 60.0 700 m TLaperi, h ouinentom{M> } 800 m 690.0 791.0 20.0 101.0 ...
    ... o9mm 400 mi 500m RAAAAAA Glinoviti i pjeskoviti lapori 625.0 140.0 e0mM | M:) 700 m 910.0 | 110.0 800 ml 900 m, 1000 ml 1100 m, 1200 ml 1 591.57| | 681.57 1300 m 1400 ml 1500 m, is 1 591.57 m Slika 4.4. Prognozni litološki profil bunara S-2 36 Konstrukcija bušotine ...
    ... Tekstualni opis| Grafički prikaz |Dubina(m)|Dblji 0m P “ ii ag 44l +0.5 m Pročnik bušenja Mekva lev - - - 3810 mm OA 52.0 52.0 |___ Čelična kolona 0 323.92794 100 m, mm Cemcnini 252.0 | 200,0 K Ž0M) m Prečnik bušenja 2670 mm 3040 m -1 > F 400 m zi s= 582.0 330.0 PIR:I ČĆeliči Š4_ ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje nadvožnjaka "Balajnac" na autoputu E-80 deonica: Niš - Merošina

    Dragoslav Rakić, Nikola Božović (2024)
    U sklopu prve deonice autoputa E-80 Niš – Merošina, izgrađen je nadvožnjak u zoni sela Balajnac koji je oslonjen na tri stubna mesta na međusobnom rastojanju od oko 26 m. Svaki stub je fundiran na šipovima i to sa predloženim rasporedom od 2 šipa u grupi na međusobnom rastojanju od 3.6 m. U radu su na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena, analizirani rezultati nosivosti vertikalno opterećenog šipa prečnika 1.2 m i dužine šipa od L = 23 m. Analiza ...
    nadvožnjak Balajnac, šip, probno opterećenje šipa, projektni pristup, granična stanja

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... Sredina opita N (m) Bs-40 (5,0-5,45 m) 10 šiljak 4.7 n Bs-40 (20,0-20,45 m) 50 kašika 4.7 MŽL Bs-40 (30,0-30,45 m) 46 šiljak 4.7 M?žL Bs-40 (41,0-41,45 m) 53 šiljak 4.7 MžŽL Bps-41 (10,0-10,45 m) 13 šiljak 4.5 dpg Bps-41 (20,0-20,45 m) 48 kašika 4.5 MŽLG Bps-41 (30,0-30,45 m) 50 šiljak 4.5 ...
    ... [u] |} [u |} CU |Mv(100-200) E k na geotehničkom preseku kN/m? | kN/m*| _ _* kN/m? i kN/m? |__kN/m? kN/m? m/s s<|Z zZ|u| |- FaA E 8 = 4 n Nasute naslage: građevinski šut i otpadni materijal sa prašinasto-peskovitom ispunom. M|Z| | PPP K i > > “ |E 20,0 - 25-27| 5-15 - - 5000–15000|#&000-10000 ...
    ... 65 d, =2 4. 49 m =1 6. 33 m Skica 2. Dijagram aktivnih i pasivnih pritisaka koji deluju na konzolnu dijafragmu 66 dg =2 4. 49 m d, a= 52 .6 5m da 7= 54 .4 8m d„ =6 1, 48 m d, .= 62 .2 3m d„ =6 4. 81 m d, a= 64 .9 8m d, =6 7. 65 m d, =6 8. 73 m 7.2. Analiza stabilnosti ...

  • Утицај промене нивоа подземне воде за услове плитког фундирања у крупнозрном тлу

    Милана Мичета (2024)
    Подземне воде представљају изузетно важан природни ресурс, као и важну компоненту система, којим је представљено тло. У складу са тим, приликом пројектовања плитких темеља на крупнозрном тлу, односно приликом анализе граничне носивости и слегања, треба узети у обзир и утицај воде. Верује се да ниво подземне воде значајно смањује носивост тла, док се слегања значајно повећавају. Terzaghi (1943) је први сугерисао да се потапањем масе тла, његова носивост смањује за половину, док се слегање удвостручује. Циљ овог рада је ...
    ниво подземне воде, плитко фундирање, крупнозрно тло, гранична носивост, слегање
    ... ITC-2/2' (ppr) ITTC-3/3' (pr) ITC-4/4' (pn) bs= 1.1 m bs= 2.8 m hs= 3.3 m hs=4.7 m y= 19.2/9.2 kN/m? y=20/10 kN/m?* | y= 20.6/10.6 kN/m? | y= 20.7/10.7 kN/mš c=4kPa c=3 kPa 0 0 q= 289 q= 279 q= 349 q= 359 yYw= 10kN/m* · Djre=1.,5m yYo=24kN/m? · Hr=0.5m Ea < Ra JlpeHupaHo cTabe: Ra/A' = ...
    ... 8 0.8 «0.76 NPV=0.4 m NPV=2.0 m NPV=3.9 m c n e r a m e (c m) = = npopauyH cw HO: mcw mHjarpaM M Peck,Hanson H Thornburn m Bowles = Agrawal u Rana /lujazpa 4 – 4nanusa caezaba 3a no6pamHu nepuoo oO zo0uHy OaHa CJIELAMbE 3A BPEME t, = 10 god cn er am wb e (c m) = = npopauyH cw ...
    ... I FOTEXHMUKM MOJIEJI TEPEHA 1:100 E a [) CPT-7 =lI m a l 5000 10000 5 : = y > |-"] pA bi=4.7 m hi= 3.3 m eOJbHHa cuoja bs= 1.1 m hi= 2.8m y=20/10 kN/m? y=20.6/10.6 kN/m* y=20.7/10.7 kN/m?* aarpeMHHcKa Te)kHHa_ y=19.2/0.2 kN/m* KoxeaHja c=4kPa c=3kPa c=0 c=0 yrao yHyTpatiber _50gq0o ...

  • Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)

    Vladimir Kovačević (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Zorana Berisavljevića, odabrana je tema „Rezultati probnog ispitivanja geotehničkih prenapregnutih sidara u Užicu (Stari grad)“. Osnovni metodološki pristup koji je korišćen za rešavanje postavljenog problema predstavlja kabinetsko istraživanje dostupne dokumentacije, analiza i interpretacija rezultata izvedenih geoloških,geotehničkih i geomehaničkih istraživanja. Predstavljene su osnovne informacije,karakteristike i upotreba prednapregnutih geotehničkih sidara.Analiziran je tok testiranja granične nosivosti prednapregnutih sidara. Na osnovu izvršenih geotehničkih istraživanja terena i ispitivanja ...
    geotehnička istraživanja, prednapregnuta sidra, nosivost sidra, standard SIA V 191
    ... a l oloeo samorazlivajuci A | _ m y K I R | Q m o m a l t e r sa - a a e | | JOR 3 čianB k o m p e n z o v a n i m 132 104 90 . | | @_ \ 0 80 600 \amo@l 10 m m a d o m m m _ A C _ U _ _ m _ d e S i k a G r o u t Đ - 3 1 4 RS ...
    ... 3 0 O 1 4 1 3 5 | _— . b 1 0 0 - 2 0 0 m m c e m e n t n i . 10 mm o 5 m m ekspandirajuci, s a m o r a z l i v a j u c i POS3 POS1(d=50) POS2(d=50) 134 66 66 134 malter sa . ~+ O k o m p e n z o v a n i m y 8 e skupljanjem 500 8 8 q i olo ...
    ... O X I N S I d V Z Đ N I S S H N . L S H N H G G N V gauMn,LOniLLS H O M M O L L N M O - M F N V Z M H a V N G H H d I d f 1 O X n h . L S N O M VZ M V I N M H O =4| { cns a (au / ep) BAB{|04A0psZ 1> (I-1 / 13)Bol/(T-F?TV – !"1V) = 551 (au / ep) BAB[|0A0psZ ...

  • Priprema ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja otkopavanja sa zapunjavanjem

    Mirko Kurdulić (2024)
    Rudarstvo je ključna grana industrije koja obezbeđuje osnovne sirovine neophodne za razvoj savremenih tehnologija i infrastrukturnih projekata. Sa razvojem tehnoloških inovacija i povećanjem globalne potražnje za mineralnim resursima, efikasnost i bezbednost u rudarstvu postaju prioriteti. Ovaj diplomski rad istražuje aspekte koji se odnose na optimizaciju, analizu i unapređenje tehnika eksploatacije i obrade mineralnih resursa, sa posebnim fokusom na pripremu ležišta za eksploataciju primenom podetažne metode otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa.Podetažna metoda otkopavanja sa zapunjavanjem otkopa u radu će biti analzirana ...
    rudarstvo, priprema ležišta, optimizacija, eksploatacija, podetažne metode, zapunjavanje, životna sredina
    ... = 2.000.000 t Lsm = 0,092 x 1.852 = 170,4 m/sm Lsim = 170,4 m/sm Lan = 0,092 x 5.556 = 511,3 m/dn Lan = 511,3 m/dn Lmes = 0,092 x 166.667 = 15.338,8 m/mes Lmes = 15.338,8 m/mes Lygoa = 0,092 x 2.000.000 = 184.065,9 m/god Lgoa = 184.065,9 m/god Potreban broj bušaćih garnitura L . ...
    ... postavljeni na visinskom odstojanju od 20 m, odozgo nadole. Dimenzije otkopne komore su: • širina (Š) 12 m • visina (H) 20 m • „srednje dužine (L) oko 50 m 40 Dimenzije otkopnog hodnika su: • Šširina (a) 4,5 m • visina (h) 4 m • poprečni presek 16,65 m? Površina lepeze za bušenje i miniranje ...
    ... bušotina (metara/čas) je: nb = Lo/Tb , m/h m = 109/8 = 14,4 m/h Normativ na bušenju minskih bušotina (metara po toni) No = LW/Qn , m/t No = 109/1.206,1 = 0,09 m/t 48 za smenu se onda može izbušiti: Tibsm = hb X te , m/sm Bbsm = 14,4 x 6 = 86,4 m/sm Potreban obim bušenja Za ostvarenje ...

  • Појава НИМБИ синдрома међу становништвом Лознице и околине услед планираних рударских активности

    Сара Арсенић (2024)
    Рад обрађује историјски развој нимбизма, његову анализу, природе и димензије, и његово превазилажење. Анализа се фокусира на планиране рударске активности у околини Лознице и њихов утицај на ставове локалног као и околног становништва и стручне јавности укључујући резултате испитивања јавног мњења кроз анкету. Анкета садржи тринаест питања и рађена је за три групе: становници Београда и околине, Лозница и оклоина и стручна јавност. Такође се и разматра како се различити политички и еколошки фактори манифестују у овом контексту, као ...
    нимби синдром, пројекат „Јадар“, отварање рудника, анкетирање јавног мњења
    ... o6pa3oBaMbbe 0% CpenMbe o6pa3oBabbe m OcHoBHo o6pa3oBabbe Buuie M BMCOKO 60% ,, 40% | m CpenWbe o6pa3oBabbe P Buuje M BMCOKO Cnuka 7: Crenen o0pa3oBamba HcnaTaHHKa PanHu cTaTyc: He3anoc;neH FTleH3aMoHep 3% 3% | 3anocneH 30% MCryneHT ” 3anocneH m He3anocneH mifleH3MoOHep Cnaka ...
    ... o6pa3oBaMbbe m Cpenwbe o6paa3oBabbe 60% | P BMule M BMCOKO Cnuka 14: CreneH o0pa3oBama HcnuraHuika (IIpoueHryanHui rnpHka3 cTertteHa 00Opa30Batba y OKOJIHHH JlosHune.) 29 PanHu cTaTyc: TleH3MoHep 13% HesanocneH 13% p CryneHT M 3anocneH m He3anocneH 3anocneH | 47% | m [leH3MoHep ...
    ... orBapakbbe pynHMKa /nOHe;1O HeKe KOpMCTM CTaHOBHMLITBy Jlo3HMujee M OKOJ!IMHe? He, HMKakBe 7% m Jla, orBapakbe HOBMX MecTa fla, orBapabe m He, HMRakBe HOBMX MecTa 80% m He 3HaM d Cnuaka 64: IIpakaa pe3ynrara Ha narame „Jla m OB OrBapabbe pyjiHHKa JIOHCJIO HEKC KOpHCTH craHoBHHrrTBy JlosHHne ...

  • Inhibitory effect of platinum and ruthenium bipyridyl complexes on porcine pancreatic phospholipase A2

    Tina Kamčeva, Jörg Flemmig, Bojana Damnjanović, Jürgen Arnhold, Aleksandar Mijatović, Marijana Petković (2011)
    Fosfolipaza pankreasa A2 (PLA2) igra važnu ulogu u ćelijskoj homeostazi kao iu procesu karcinogeneze. Efekti metalo-lekova koji se koriste kao hemoterapeutici na aktivnost ovog enzima nisu poznati. U ovom radu, interakcija između PLA2 svinjskog pankreasa i dva odabrana kompleksa prelaznih metala — tetrahloro(bipiridin) platine(IV) ([PtCl4(bipi)]) i dihloro (bipiridin) rutenijum(III)hlorida ([RuCl2(bipi)2) ]Cl)—proučavana je. Laserska desorpcija/jonizacija uz pomoć matriksa, vremenska masa spektrometrija (MALDI-TOF MS) i fluorescentna spektroskopija korišćeni su za analizu aktivnosti enzima u odsustvu i prisustvu metalnih kompleksa i za ...
    Metals and Alloys, Biochemistry, Biomaterials, Biophysics, Chemistry (miscellaneous)
    ... species: m/z = 760.6 and m/z = 782.6 for proton and sodium adducts of PC 16 : 0, 18 : 1, respectively; m/z = 496.3 and m/z = 518.3 for proton and sodium adducts of LPC 16 : 0, respectively. Proton and sodium adducts of internal standard used, LPC 14 : 0, yield peaks at m/z = 468.3 and m/z = 490.3 ...
    ... 1992, 267, 6414–6420. 8 J. Kishino, M. Tohkin and H. Arita, Biochem. Biophys. Res. Commun., 1992, 186, 1025–1031. 9 K. Hanada, E. Kinoshita, M. Itoh, M. Hirata, G. Kajiyama and M. Sugiyama, FEBS Lett., 1995, 373, 85–87. 10 T. Kanemasa, A. Arimura, J. Kishino, M. Ohtani and H. Arita, FEBS Lett., 1992 ...
    ... standard Concentration of internal standard LPC 14:0 (peaks at m/z = 468.3 and m/z = 490.3) added in all samples was kept constant, 0.2 mg ml~!. The intensity of the peak corresponding to the product of digestion, LPC 16:0 (m/z = 496.3 and m/z = 518.3, the proton and the sodium adduct, respectively), decreases ...

  • Early–Middle Jurassic brachiopods from Ponor Mountain, Western Balkan Mountains, Bulgaria; taxonomy, biostratigraphy and occurrence in the context of the early Toarcian Oceanic Anoxic Event

    Barbara V. Radulović, Lubomir S. Metodiev, Neda Motchurova-Dekova, Platon Tchoumatchenco (2023)
    Brachiopods, taxonomy, biostratigraphy, early Toarcian Anoxic Event, Bulgaria

  • Proračun osnovnih mehanizama na rotornom bageru ShRs 1300 na PK Polje E

    Luka Nikolić (2024)
    Površinska eksoloatacija ležišta mineralnih sirovina, a posebno uglja (lignita) vrši se primenom različitih rudarskih mašina. U zavisnosti od tipa ležišta, rudarsko-geoloških uslova, ekonomske analize i sl. koriste se sistemi sa kontinualnim ili diskontinualnim načinom rada.Kod kontinualnih sistema, primenjuju se kompleksne rudarske mašine kod kojih se proces odvija neprekidno odnosno bez ciklusa utovara, transporta i odlaganja i najčešće rade u sve tri smene. Rotorni bageri i bageri vedričari, transporteri sa gumenom trakom, odlagači ili deponijske mašine čine tkz BTO ili ...
    rudarstvo, rotorni bager, ugalj, ShRs 1300
    ... max. 7,5 m ............................................. min. 2,5 m Oslanjanje pretovarnog oruđa od sredine bagera: Potporna kolica uvučena.................. tt aevoe 59,6 m Potporna kolica izvučena................... r aaanı 72,1 m Hod potpornih kolica..................... dav 12,5 m Područje ...
    ... radnog točka sa 3 m iznad planuma vožnje Bez vetra Bez poprečnog nagiba Dimenzije: Dužina celokupne sprave uključujući i pretovar na oruđe.................. 135 m Visina celokupne sprave (bagera)...................nnnaccan 32 m Širina celokupne sprove........iia ı 22 m 33 Diplomski rad ...
    ... 4,25 m/s Ugao nagiba kod rada na planumu na mestu prijem / istovar 10,59%/15,89 Ugao nagiba kod kod visinskog reza na 25 m na mestu prijem / istovar 20,3%/159 Ugao nagiba na mestu prijem / istovar trake radnog točka kod: 2 m dubinskog reza.............. d davotoı 13,9%/19,29% 5 m dubinskog ...

  • Утицај обртног магнетног поља на дерацемизацију кристала натријум-хлората

    М. Милојевић, А. Жекић, П. Дабић, Б. Вучетић, Б. Максимовић (2023)
    ... 5476–5484. [4] K. Suwannasang, A. E. Flood, C. Rougeot, G. Coquerel, Cryst. Growth Des., 13 (2013) 3498—3504. [5] M. M. Milojević, B. M. Vučetić, B. Z. Maksimović, O. R. Klisurić, M. M. Mitrović, A. A. Žekić, 4CS omega, 7 (2022) 47701— 47708. XXVIII Koudepennuja Cpnckor kpacranorpa(ockor JnpyrrrBa ...
    ... 5476–5484. [4] K. Suwannasang, A. E. Flood, C. Rougeot, G. Coquerel, Cryst. Growth Des., 13 (2013) 3498—3504. [5] M. M. Milojević, B. M. Vučetić, B. Z. Maksimović, O. R. Klisurić, M. M. Mitrović, A. A. Žekić, 4CS omega, 7 (2022) 47701— 47708. 289 Conference of the Serbian Crystallographic Society ...
    ... магнетног поља на дерацемизацију кристала натријум- хлората;Influence of a rotating magnetic field on the deracemization od sodium chlorate crystals М. Милојевић, А. Жекић, П. Дабић, Б. Вучетић, Б. Максимовић Дигитални репозиторијум Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду [ДР РГФ] ...

  • Kvantitativna ocena režima i bilansa podzemnih voda u aluvijonu Velike Morave od Bagrdana do ušća u Dunavu

    Aleksandar Balubdžić (2024)
    Aluvijalni sedimenti velikih reka raspolažu značajnim količinama podzemnih voda, što je zajedno sa površinskim vodama dozvolilo razvoj naselja i ljudskih aktivnosti. Ovaj razvoj uslovljava veće potrebe za vodnim resursima i njihovim kvalitetom. Sa povećanjem eksploatacije podzemnih voda, uticaj iste je značajniji i može da dovede do opadanja nivoa podzemnih voda i pogoršanja kvaliteta. Aluvijon Velike Morave ima značajno rasprostranjenje, usled čega predstavlja važno ležište izdanskih voda sa velikim eksploatacionim mogućnostima. Izradom hidrodinamičkog modela aluvijona Velike Morave od Bagrdana do ...
    režim podzemnih voda, bilans podzemnih voda, intergranularna izdan, hidrodinamički model
    ... izdani na sledećim dubinama: od 28-29,5 m, od 75,4-98 m, od 122,2-124,7 m, od 161-169 m i od 228-235 m. Na lokalitetu Vlaški Do izdan je konstatovana sa 4 vodonosna horizonta u okviru peskovitih naslaga na dubinama: od 56-64 m, od 90-98 m, od 116-126 m, od 135-150 m. Izdrašnost bunara iznosi oko 6 ...
    ... ušću u Dunav je 297 m“/s. Od toga 120 m”"/s je doprinost Zapadne Morave, 100 m"/s Južne Morave, a 35 m”/s se uliva neposredno u Veliku Moravu. Od pritoka Velike Morave, veće količine donose njene desne pritoke Jovanička reka (oko 5 m”/s), Crnica (oko 2,5 m“/s) i Resava (4,49 m /s) koje dreniraju ...
    ... poznata je debljina aluvijalnih naslaga od 10-12 m, a peskovito-šljunkovitih naslaga od 2,5 - 5,5 m, mestimično ı do 7,5 m. Debljina povlatnih naslaga se kreće od 3 - 6,5 m. Vrednosti koeficijenta filtracije su po pravilu velike i reda veličine 10* - 10 m/s, dok je specifična izdašnost pojedinih bunara ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... органских загађивача Геологија М. Логар М. Логар; Љ. Јакшић; Б. Бабић 2. НАСТАВНА ДЕЛАТНОСТ НА ФАКУЛТЕТУ У ПЕРИОДУ 1991. – 2015. ГОДИНА 202 210. Цоцић Мира 16.3.2012. Примена флотацијске јаловине РТБ Бор за стаклокерамику Геологија М. Логар М. Логар; С. Ерић; Б. Матовић 211. ...
    ... МИХОВИЛ ЛОГАР, редовни професор ЛОГАР М., 1991: Полигонални серпентин из околине Качаника. Геолошки анали Балканскога полуострва, књ. LVI, св. 1, с. 329–344 ЛОГАР М., 1995: Антигорит из Страгара (Србија, Југославија). Геолошки ана- ли Балканскога полуострва, LIX/1, 297–311. ЛОГАР М., ПОХАРЦ-ЛОГАР ...
    ... ић В. Похарц - Логар, Д. Бабич, А. Кременовић, Б. Антић 189. Јовановић М. Наташа 24.12.2008. Синтеза портланд - цементног клинкера са електрофилтерским пепелом термоелектране "Никола Тесла" Мин. инд. прод. М. Логар А. Росић, Д. Бабич, В. Похарц - Логар, М. Комљенић 2. НАСТАВНА ...

  • Machine learning based landslide assessment of the Belgrade metropolitan area: Pixel resolution effects and a cross-scaling concept

    Uroš Đurić, Miloš Marjanović, Zoran Radić, Biljana Abolmasov (2019)
    Improvements of Machine Learning-based landslide prediction models can be made by optimizing scale, customizing training samples to provide sets with the best examples, feature selection, etc. Herein, a novel approach, named Cross-Scaling, is proposed that includes the mixing of training and testing set resolutions. Hypothetically, training on a coarser resolution dataset and testing the model on a finer resolution should help the algorithm to better generalize ambiguous examples of landslide classes and yield fewer over/underestimations in the model. This ...
    klizišta, podložnost, mašinsko učenje

  • Димензионисање транспортера на спољашњем одлагалишту повшинског копа Западни Костолац

    Петар Миловановић (2024)
    У савременом рударству, површински копови угља наилазе на различите проблеме које треба превазићи зарад добијања потребне количине угља. Као највећи потрошачи овог енергента су термоелектране, на основу овога можемо да закључимо колико су блиско повезани добра и континуирана производња на површинском копу и рад термоелектрана. Са задатком да се обезбеди стабилна и континуирана производња, потребно је да се направи добар одабир транспортера. У овом раду, за димензионисање потребног транспортера са траком, коришћен је програмски пакет Helix.Програмски пакет Helix представља један ...
    транспортна трака, снага погона, затезна чврстоћа, угаљ, Западни Костолац, Helix
    ... ARs2000/15/60/60.22 Teopercku kanannrer (m*/h) 8500 TapaHroBaHu Kananurer (m3/h) 8500 Bucuna (m) 30 ZlyxxaHa (m) 135 Maca (t) 1286 BucuHa Hacunabba (m) 22 Bp3uHa rpancnopra (m/min) 6 IIlupnana rpake (m) 2.0 Bp3uHHa rpaka (m/s) 5 ZlyxxuHa HcToBapHe crpezne (m) 60 44 I BTO cucreM I BTO cucreM ...
    ... craHunue (m/min) 4 MHucranucaHa cHara Kperabba (kW) 3x25 Ojuarau A2RsB 8500 (IIA 200)2000/15/60/60.20 Teopercku kananurer (m3/h) 8500 TapaHroBaHu kananuurer (m3/h) 8500 Bucuta (m) 30 JlyxxuHa (m) 135 Maca (t) 1286 BucuHa Hacninamba (m) 22 Bp3uHa rpancnopra (m/min) 6 IIIupana rpake (m) 2.0 ...
    ... BcjipHia 13 3 . (m') Bpoj Benpuna 20 Bpoj acrpecaja Benpuna (1/min) 86 BucuHa konatba (m) 32 JlyoaHa konaba (m) 5 'Vrao cnoGojuHor pe3atba necHu (") 35 'Vrao cnoGojuHor pe3atba ep (") 43 ZlyxxuHa crpene PT (m) 44 ZlyxxaHa Mebyrpake (m) 17+63 ZlyxxaHa HcroBapHe Tpake (m) 11 Bucuta rauke ...