Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Велика Морава

79 items

  • Definisanje geotehničkih karakteristika terena za potrebe izgradnje stanice za snabdevanje gorivom “OMV” u Trsteniku

    Milica Dutina (2024)
    U ovom Završnom radu prikazana su istraživanja na osnovu kojih su urađeni grafički dio, proračun nosivosti i proračun analize slijeganja terena za potrebe izgradnje benzinske stanice sa pratećim objektima. Detaljno je analiziran prodajni objekat,čelični rezervoar za gorivo i znak. Za proračun graničnog opterećenja korišćena je metoda Mayerhofa, dok je analiza slijeganja urađena Konsolidacionom metodom slijeganja za prodajni objekat i čelični rezervoar za gorivo, a za temelj znaka po principu slijeganja i rotacije krutih temelja - Gorbun Posadov. Sve dobijene ...
    terenska istraživanja, laboratorijska ispitivanja, geotehnička istraživanja, geotehnički model terena, osnovne tehničke karakteristike, analiza slijeganja, proračn nosivosti
    ... pripada tipično nizijskom aluvijalnom dijelu desnog priobalja Zapadne Morave, a sa svoje južne strane postepeno prelazi u brdoviti dio Goča. Zapadna Morava je od predmetne lokacije udaljena oko 1,2 km. Raspon kota definisan je od 167,50 m do kote 168,80 m (kota magistralnog puta M-5, Užice - Pojate) ...
    ... osoblje, toaletima za osoblje i korisnike, kao ı manjim skladištem. Širina manje benzinske stanice iznosi približno 5 m, dok visina iznosi 2.78 m. Veće benzinske stanice se nalaze na magistralnim putevima i autoputevima. Takvi objekti sadrže prostoriju za osoblje, parkiralište za osoblje (za 4 automobila) ...
    ... osoblje, toalete za korisnike, prostoriju za prvu pomoć i skladište. Pored toga, moguće je predvidjeti i bife, trgovinu, autoservis ıi autopraonicu. Veće benzinske stanice moraju imati mogućnost alternativnog pristupa sa drugih puteva, tj. ne samo sa autoputeva ili magistralnih puteva. Na ovaj način ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... У хидрогеолошким структурама, поред осталих поментих фактора, ове зоне могу да буду контролисане нивоима највећих речних токова (Дунав, Колубара, Велика Морава, Западна Морава, Јужна Морава, Топлица, Ибар, Бистрица и Бели Дрим). У поређењу са зоном активне циркулације, кретање угљокиселих вода ...
    ... првенствено хидрокарбонатне и хлоридне слане воде (Басков и Суриков, 1989). Она у Европи заузима велики део Балканског полуострва, Алпа, Карпата, Динарида и подручја Великог Кавказа. У Азији обухвата велики део алпске планинске области, у Африци – планине Атласа и у Америци је развијена у Кордиљерима ...
    ... више од 38 % појава садржај U је био већи од 1 g/l, a максималан 6,3 g/l на појави Носаље. Затим, код више од 43 % појава садржај Ra је био већи од 0,2 Bq/l, а максималан 1,4 Bq/l на појави Студенички извор. И код више од 40 % појава садржај Rn је био већи од 20 Bq/l. Из претходног се може ко ...

  • Hydrothermal Synthesized and Alkaline Activated Carbons Prepared from Glucose and Fructose—Detailed Characterization and Testing in Heavy Metals and Methylene Blue Removal

    Sanja Krstić, Milan Kragović, Maja Pagnacco, Vladimir Dodevski, Branka Kaluđerović, Miloš Momčilović, Ivica Ristović, Marija Stojmenović (2018)
    glukoza, fruktoza, аktivni ugalj, hidrotermalni tretman, aktivacija hidroksida, teški metali, metilen plavo
    ... wastewater from tailings, is released without any control and with a flow of about 100 m3/h, contaminating the river Korbevečka and polluting the South Morava, which belongs to the Danube basin. It is very important to note that rivers which are contaminated with tailings wastewater, especially in the su ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Uslovi formiranja oticaja reke Crnice

    Andjelija Glogovac (2024)
    Sliv reke Crnice zauzima područje centralnog dela Srbije, između opštine Paraćin na zapadu, Sisevačkog basena na istoku, sliva Ravanice na severu i Jovaničke reke na jugu.Režimski parametri sliva reke,površine od 289 km2 kontrolišu se na hidrološkoj stanici Paraćin, dok su sa ciljem analize režima i uticaja padavina na formiranje oticaja preuzeti podaci o padavinama sa meteorološke stanice Ćuprija.Na razmatranom području dominantnu ulogu ima karsni tip izdani, koga karakteriše nestabilan režim u u pogledu oscilacija izdašnosti i nivoa podzemnih voda ...
    režim voda, autokorelacija, kroskorelacija, bilans voda, klimatske promene, reka Crnica
    ... stanici Paraćin, reka Crnica (RHMZ) . Godina Kota "0" Udaljenost od Površina sliva Reka Sliv NNN M i ? osnivanja mnm ušća (km) (km?) Crnica Velika Morava 1925 128.34 6.8 289 Hidrološka stanica Je počela sa radom 1925. godine kada Je postavljena vodomerna letva, kasnije od 1959. godine postavljen ...
    ... prima svoju najveću pritoku - Grzu. U Veliku Moravu uliva se 4.5 km zapadno od Paraćina. Ukupna slivna površina iznosi 339 km? a dužina toka iznosi 28.6 km, dok gustina rečne mreže iznosi 357 m/km? (Ristić, 2007). Najveća pritoka Crnice je reka Grza koja nastaje spajanjem Velike Čestobrodice ...
    ... vrelu Crnice, a utiče u Veliku Moravu zapadno od Paraćina (slika 2.1.). Uzvodno od Sisevca Crnica se nastavlja u Drašljivicu, dugačku 3.2 km tako da ukupna dužina Crnice sa Drašljivicom iznosi 31,8 km. Ona u celosti teče od severoistoka ka jugozapadu prema Velikoj Moravi. Najveća pritoka Crnice je ...

  • Modeliranje disperzije dimnih gasova iz termoelektrane ,, Nikola Tesla”

    Milica Kostić (2024)
    Termoelektrane na ugalj, iako značajan izvor električne energije, predstavljaju veliki izazov zbog zagađenja koje uzrokuju. Glavni uzrok zagađenja je neumerena ljudska potreba za energijom i resursima, što dovodi do emisije različitih zagađivača u atmosferu, uključujući okside ugljenika, sumpora, azota, kao i lebdeće čestice i toksine. Ove emisije imaju negativan uticaj na kvalitet vazduha, zdravlje ljudi i životnu sredinu. Procena uticaja termoelektrana na ugalj na životnu sredinu je zakonska obaveza i ključna za smanjenje tih negativnih efekata. Ovaj dokument analizira potencijalne ...
    zaštita životne sredine, termolektrana ,,Nikola Tesla A”, modeliranje, zagađenje vazduha
    ... snage 1.765,5 megavata), TENT B na Ušću (dva bloka od po 650 megavata), TE „Kolubara“ u Velikim Crljenima (5 blokova ukupne snage 271 megavat, od kojih je blok 4 snage 32 MW konzerviran od 2013. godine), TE „Morava“ u Svilajncu (jedan blok od 125 megavata) i Železnički transport koji godišnje preveze ...
    ... čestice sudare u vazduhu, one teže da se spoje usled delovanja površinskih sila, formirajući progresivno sve veće 1 veće čestice tzv. aglomeracija. Veće čestice postaju veće po masi, sa većom verovatnoćom padanja na površinu zemlje nego ostajanja u lebdećem stanju. Proces kojim čestice iz vazduha ...
    ... Sinoptički fenomeni kao što su oblasti visokog/niskog pritiska pokreću atmosfersko strujanje. Na primer, veliki raspon transporta zagađenja vazduha od centralne Evrope do Velike Britanije ili iz Velike Britanije do Skandinavije. + Mezo skala (10-100 km, ili sati). Strujanje vazduha je sinoptički izazvano ...

  • An arid phase in the Internal Dinarides during the early to middle Miocene: Inferences from Mg-clays in the Pranjani Basin (Serbia)

    N. Andrić-Tomašević, V. Simić, O. Mandic, D. Životić, M. Suárez, E. García-Romero (2020)
    Paleontology,Earth-Surface Processes,Ecology, Evolution, Behavior and Systematics,Oceanography

  • Tektono-termalna evolucija kontakta Dinarida i Karpato-Balkanida u području Jastrepca

    Dalibor Erak (2019)
    Predmet istraživanja doktorske disertacije je tektonska evolucija područja planine Jastrebac u centralnoj Srbiji, gde višefazna tektonska aktivnost od mezozoika do danas komplikuje rekonstrukciju strukturnih odnosa i geološke evolucije ovog prostora. Kompleksna višefazna evolucija planine Jastrebac u Srbiji je demonstrirana kombinovanjem kinematskih podataka prikupljenih na terenu i mikrostrukturnih opservacija sa dodatnim termohronološkim podacima “fission track” i podacima odredbe starosti metodom U-Pb na cirkonima. Gornjokredna ekshumacija bila je praćena gornjokredno-eocenskim navlačenjem i magmatizmom vezanim za kontinentalnu koliziju, pri čemu je akreciona ...
    kinematika, termohronologija, ekstenzioni detačmenti, Dinaridi, Karpato-Balkanidi
    ... (Fotografija 2-2). Planina Jastrebac je okružena rekama J. Moravom, Rasinom i Toplicom. Reke Zapadna Morava, Rasina i Južna Morava pripadaju slivu Velike Morave, dok tereni južno od razvođa Velikog i Malog Jastrepca pripadaju slivu Toplice, pri čemu se dreniraju preko njenih manjih levih pritoka ...
    ... al., 1980). Aktinolitski škriljci imaju veće rasprostranjenje na Velikom Jastrepcu nego na Malom Jastrepcu (Slika 5-7, Prilog 1). Slika 5-7: Prikaz rasprostranjenja aktinolitskih škriljaca na Jastrepcu. Na zapadnim, istočnim i južnim padinama Velikog Jastrepca aktinolitski škriljci grade pojas ...
    ... su konstatovani u području istočnih i južnih padina Velikog Jastrepca. Ove stene izgrađuju istočne padine Velikog Jastrepca u vidu izduženog pojasa pružanja severoistok-jugozapad u području istočno od vrha Pogled, dok na južnoj padini grade veću masu u području Golog brega i Kodić brega (Slika 5-10 ...

  • Mineral Resources of Serbia: Environmental, Societal and Economic Challenges

    Vladimir Simić, Rade Jelenković, Dragana Životić (2019)
    ... precipitation in Serbia varies from 550-650 mm in the plains to 800-1,200 mm in the mountainous regions. The Danube, Tisa, Sava, Drina and Velika Morava rivers form the main water resources in the country. All rivers belong to three sea basins: the Black Sea, the Adriatic Sea and the Aegean Sea ...
    ... reason, with a view to reaching the total exploitation of natural resources, new hydroelectric power plants on the, inter alia, Drina, Lim and Velika Morava rivers are planned to be built. Unfortunately, the existing legal provisions greatly slow down the construction and use of small-scale hydroelectric ...
    ... and concentration levels were carbamazepine (33 ng/L) and sulfamethoxazole (16 ng/L). The highest contamination levels in Serbia were found in Velika Morava. Pharmaceutical residues in the Danube River Basin in Serbia were investigated by Radovic et al. (2012). During a two-year survey in five sampling ...

  • Hidrogeološke karakteristike i ocena bilansa Ravaničkih krečnjaka

    Andrijana Stanišić (2024)
    Hidrogeološka problematika koja se vezuje za složene uslove cirkulacije podzemnih voda u karstu kao i kompleksnost karakterizacije karstnih izdanskih voda, predstavljaju ključne faktore za usmeravanje ka istraživanju karsta i definisanje teme završnog rada. Tematikom rada obuhvaćene su prvenstveno hidrogeološke karakteristike područja istraživanja a zatim i analiza elemenata režima i bilansa podzemnih vodnih resursa u cilju njihove pravilne valorizacije.Zapadni krečnjački pojas Karpato-balkanskog luka odvojen je od mezozojskog kompleksa Kučajsko-beljaničkog masiva navlakom crvenih permskih peščara, koja se nastavlja na krepoljinsko-senjsku zonu ...
    karstni tip izdani, bilans podzemnih voda, podzemno isticanje, sifonalna cirkulacija, Ravanički krečnjaci
    ... režim sa brojnim ponornicama i vrelima koja ih prihranjuju. Ulaskom u Velikomoravsku kotlinu zadobijaju karakter ravničarskih reka. Velika Morava nastaje spajanjem Južne ı Zapadne Morave kod Stalaća. Do svog ušća u Dunav kod sela Dubravice u blizini Smedereva, teče pravcem jug, jJugoistok-sever ...
    ... Ravanice zauzima površinu od 161.2 km? (18.3%o) sa gustinom rečne mreže od 922 m/km?, što predstavlja najveću gustinu rečne mreže u slivu Velike Morave. Ravanica je manja desna pritoka Velike Morave u koju se uliva kod Ćuprije čija dužina iznosi 25 km. Reka Ravanica izvire na zapadnim obroncima ...
    ... mali sadržaj vode. Jednaka debljina starog i slegnutog snega ima veću gustinu iz čega proizilazi da sadrži mnogo veću količinu vode u istom volumenu. Gustina starog, slegnutog ı delimično zaleđenog snega može biti i 20 puta veća od gustine tek palog snega (Bonacci, 1994). Gustina snega može se ...

  • Regionalno-geološke karakteristike miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata

    Dejan N. Radivojević (2014-12-30)
    Predmet doktorske disertacije predstavljalo je rešavanje strukturno‐stratigrafskihodnosa miocenskih sedimenata na prostoru severnog Banata. U cilju regionalnogsagledavanja, korišćeni su svi raspoloživi geofizički i geološki podaci sa širegistražnog područja, odnosno iz celog Panonskog basena i susednog orogena. Osimklasičnih metoda primenjene su i savremene metode seizmostratigrafije,tektonostratigrafije i riftne sekvencione stratigrafije. Primenjene metode omogućilesu izradu modela progradacije ivice šelfa za ceo Panonski basen, modela uzajamnihveza između basena i geodinamičkog modela jugoistočnog oboda basena.Jezero Panon je većim delom zapunjeno prilivom sedimenata paleo‐Dunavom saseverozapada, odnosno ...
    Centralni Paratetis, Panonski basen, miocen, jezero Panon,seizmostratigrafija, sekvenciona stratigrafija, paleogeografija, geodinamika
    ... odnosno velikim kontinuiranim amplitudama (turbiditna Solnok formacija). Pontske formacije imaju karakteristične male diskontinuirane (padinska Alđe formacija), odnosno velike kontinuirane amplitude (deltna Ujfalu formacija). Pliocenska, fluvijalna Zađva formacija ima velike diskontinuirane ...
    ... depresija GjH Gaj uzvišenje KIH Kljajićevo uzvišenje KkD Kiškunhalaš depresija KMH Kikinda-Mokrin uzvišenje MkD Mako depresija MrD Morović depresija MoH Morava uzvišenje MsH Mošorin uzvišenje ObG Obrenovac graben OhH Orahovo uzvišenje PcD Pančevo depresija PIH Plavna uzvišenje PnD Plandište depresija ScD ...
    ... i komentorom prof. dr Ljupkom Rundićem, prihvaćena je na Nastavno‐naučnom veću Rudarsko‐geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu u januaru 2010. godine. Izrada disertacije ne bi bila moguća bez podrške velikog broja ljudi, od kojih ću pomenuti samo neke. Pre svega, želeo bih ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Процена ризика од загађивања водних ресурса под утицајем напуштених рударских радова на простору Србије

    Nebojša B. Atanacković (2018-08-31)
    Велики број напуштених рударских радова и ограничена средства за рекултивацијуи ремедијацију деградираних простора подстакле су развој метода за издвајањеприоритетних локација на које је потребно усмерити даља истраживања. У датомконтексту, у склопу израде дисертације спроведене су научно-истраживачкеактивности које су за предмет имале анализу утицаја значајнијих напуштенихрударских радова на водне ресурсе на простору Србије јужно од Саве и Дунава.Разматрање предметне проблематике извршено је кроз развој и примену семи-квантитативне методологије за анализу ризика од загађивања површинских иподземних вода на регионалној размери. Примењена ...
    анализа ризика, водни ресурси, водна тела, рудничке воде, рударскиотпад, аналитички хијерархијски процеси, кластер анализа, математичка теоријаатрибута, функције припадности, семи-квантитативне методе
    ... Бели Тимок (део)  Сврљишки Тимок (Винска река)  Велики Пек  Ибар (део)  Јужна Морава (део) За наведене сливове постоје велики изгледи да су површинске и подземне воде оптерећене присуством метала и сулфата изван природних граница, а као последица утицаја напуштених рударских радова ...
    ... процене утицаја радова на животну средину, разматран у великом броју студија и научних публикација, широј јавности је ова проблематика остала непозната. Велику пажњу напуштени рудници добијају само у ситуацијама када дође до акцидената великих размера, приликом којих долази до угрожавања живота ...
    ... представљају речне токове који су под највећим утицајем од стране рударских активности. Слив Великог Пека се убраја у просторе који су значајно оптерећени напуштеним рударским радовима. На основу категорије ризика за идентификоване појаве, за слив Великог Пека процењен је висок степен ризика ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... površinu od oko 70 km2. Najvećim delom je izgrađen od granodiorita, manje kvarcmonconita i kvarcdiorita. Uprkos čestim orudnjenjima u oblasti, veći deo masiva je izgrađen od svežih stena. Eksploatacija kamena na Boranji je tokom proteklih decenija vršena u nekoliko većih i u većem broju manjih kamenoloma ...
    ... i subpravilnih formi se u praksi koristi termin "tomboloni". Blokovi većih dimenzija imaju veću vrednost jer je njihova prerada ekonomičnija. Kod manjih blokova pri sečenju do finalnih proizvoda dolazi do nastajanja većeg procenta otpada. Različite vrste pukotina su i površine po kojima se stena ...
    ... jednog dela unutrašnjih Dinarida.- Geološki anali Balkanskog poluostrva, knj. 27, str. 103-150. Anđelković M., 1965: Position of the Šumadija and Morava zones in the geotectonic structure of the Balkan Peninsula.- VII Congress of Carpato-Balkan geological association, part I, Sofia. Anđelković M ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... površinu od oko 70 km2. Najvećim delom je izgrađen od granodiorita, manje kvarcmonconita i kvarcdiorita. Uprkos čestim orudnjenjima u oblasti, veći deo masiva je izgrađen od svežih stena. Eksploatacija kamena na Boranji je tokom proteklih decenija vršena u nekoliko većih i u većem broju manjih kamenoloma ...
    ... i subpravilnih formi se u praksi koristi termin "tomboloni". Blokovi većih dimenzija imaju veću vrednost jer je njihova prerada ekonomičnija. Kod manjih blokova pri sečenju do finalnih proizvoda dolazi do nastajanja većeg procenta otpada. Različite vrste pukotina su i površine po kojima se stena ...
    ... jednog dela unutrašnjih Dinarida.- Geološki anali Balkanskog poluostrva, knj. 27, str. 103-150. Anđelković M., 1965: Position of the Šumadija and Morava zones in the geotectonic structure of the Balkan Peninsula.- VII Congress of Carpato-Balkan geological association, part I, Sofia. Anđelković M ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... februara 2008 kao i u uzorcima iz Velikih Crljana. Zapaža se da su koncentracije svih ostalih makroelemenata u uzorcima sa merne stanice Veliki Crljani veće u odnosu na uzorke iz lazarevca. Prikazi mesečnih koncentracija mikroelenata u uzorcima iz Lazarevca i Velikih Crljana dati su na slikama 58 ...
    ... lokalitet K-1. Najniže vrednosti sadržaja većeg broja elemenata odvaja ovaj klaster kao poseban. Sadržaji elemenata drugog klastera (K-2) su u najvećoj meri slični sa većim brojem lokaliteta. Ono što odvaja ovaj klaster od ostalih su visoke (najveće) vrednosti sadržaja Pb i Ba. Treći klaster grupiše ...
    ... i K-9 trpe najveći uticaj a ona sama je pod velikim uticajem od pravca lokaliteta K-1 (prilog 3). Raspodela nerstvornih koncentracija aerosedimenata (NKAS) u najvećoj meri zavisi od blizine izvora zagađenja, odsustvu padavina i temperature vazduha. U oba ispitivana perioda, najveće koncentracije ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... februara 2008 kao i u uzorcima iz Velikih Crljana. Zapaža se da su koncentracije svih ostalih makroelemenata u uzorcima sa merne stanice Veliki Crljani veće u odnosu na uzorke iz lazarevca. Prikazi mesečnih koncentracija mikroelenata u uzorcima iz Lazarevca i Velikih Crljana dati su na slikama 58 ...
    ... lokalitet K-1. Najniže vrednosti sadržaja većeg broja elemenata odvaja ovaj klaster kao poseban. Sadržaji elemenata drugog klastera (K-2) su u najvećoj meri slični sa većim brojem lokaliteta. Ono što odvaja ovaj klaster od ostalih su visoke (najveće) vrednosti sadržaja Pb i Ba. Treći klaster grupiše ...
    ... i K-9 trpe najveći uticaj a ona sama je pod velikim uticajem od pravca lokaliteta K-1 (prilog 3). Raspodela nerstvornih koncentracija aerosedimenata (NKAS) u najvećoj meri zavisi od blizine izvora zagađenja, odsustvu padavina i temperature vazduha. U oba ispitivana perioda, najveće koncentracije ...

  • Споменица 1991. – 2015. година: 135 година геологије и 70 година рударства на Универзитету у Београду

    главни и одговорни уредник Душан Поломчић (2016)
    Рударско-геолошки факултет
    ... 2298/GABP1576061D PETROVIĆ BRANISLAV, ŽIVANOVIĆ V., 2015: Impact of river bank filtration on alluvial groundwater quality – a case study of the Velika Morava River in central Serbia. Geološki anali Balkanskoga poluostrva, 76, 85–91, DOI: 10.2298/GABP1576085P Уџбеници, скрипте, практикуми, монографије ...
    ... учно веће факултета  Изборно веће факултета  Наставно-научно веће одсека  Веће научног подручја института, односно образовног профила 1993. – 1998.г.  Наставно-научно веће факултета  Изборно веће факултета  Наставно-научно веће одсека  Веће научног подручја института  Веће смера ...
    ... 1998. – 2007.г.  Наставно-научно веће факултета  Наставно-научно веће одсека  Наставно веће смера  Веће катедре 2007. – 2015.г.  Наставно-научно веће факултета  Изборно веће факултета  Веће одсека  Већа департмана (на Геолошком одсеку)  Веће катедре 1.4. Студентске организације ...