Претрага

Упит dcterms_subject_txt:филтрација кроз обалске и седименте речног корита

3203 items

  • Projekcija razvoja osmatračke mreže podzemnih voda u Republici Srbiji

    Petar Dokmanović, Zoran Stevanović, Saša Milanović, Bojan Hajdin, Vesna Ristić-Vakanjac, Veljko Marinović (2016)
    ... sredine; Planovi upravljanja rečnim slivovima Dunava i Save. 3) Podaci o dosadašnjim hidrogeološkim istraživanjima i hidrogeološkim svojstvima teritorije RS. Iz obimne dokumentacije izdvajamo: grupu strateških nacionalnih projekata “Istraživanje, optimalno korišćenje i održivo upravljanje podzemnim ...
    ... zahvati mineralnih i termalnih voda. U ovoj fazi projektovanja nisu razmatrane ni smernice vezane za monitoring u zaštićenim oblastima pijaćih voda. METODOLOGIJA RADA Projekat je realizovan kroz sledeće faze: 1/Prikupljanje i analiza podloga/podataka 2/Interpretacija i selekcija podloga/podataka ...
    ... 4/Definisanje koncepcijsko-metodološkog okvira za projekciju monitoring mreže 5/Projekcija mreže. Prikupljanje i analiza podloga Kroz početno prikupljanje i analizu podataka urađena je i klasifikacija podataka za koje je preliminarno ocenjeno da su od značaja za realizaciju Projekta: 1) Relevantna ...

  • Hidrogeohemijska valorizacija esencijalnih mikroelemenata mineralnih voda Srbije

    Jana S. Stojković (2013-09-25)
    Mineralne vode još od davnina privlače pažnju ljudi i to kako u pogledu istraživanja iproučavanja, tako i u pogledu njihovog iskorišćavanja. Naročito je važno poznavanjesadržaja mikroelemenata u njima, jer su to komponente njihovog hemijskog sastavakoje ih odvajaju od tzv. „običnih“ malomineralizovanih voda.U ovom radu proučavani su odabrani esencijalni mikroelementi (fluor, bor, litijum,kalijum, stroncijum i silicijum), u mineralnim vodama Srbije, pri čemu je analiziranopreko 130 uzoraka mineralnih voda iz različitih geoloških sredina, to jest hidrogeološkihrejona. Cilj ovog istraživanja bio je ...
    esencijalni mikroelementi, faktori migracije, zakonomernosti rasprostranjenja, hidrogeohemijski procesi, multivarijantna statistička analiza, mineralne vode Srbije
    ... hrаnе, kао i krоz rаzličitе kоzmеtičkе i drugе prоizvоdе zа svаkоdnеvnu upоtrеbu (EPA 2008, WHO 2003). Bоr sе оslоbаđа u vаzduh putеm ispаrаvаnjа sа pоvršinе mоrа i оkеаnа, krоz vulkаnskе еmаnаciје, kао pоslеdicа rudаrskе аktivnоsti, rаdа tеrmоеlеktrаnа, prоizvоdnjе stаklа i kеrаmikе itd ...
    ... granitporfirima i kvarcdioritporfiritima. Jana S. Stojković Doktorska disertacija 162   Granitoidna masa Brajkovca otkrivena je na južnim padinama Stubičkog visa, u široj okolini sela Brajkovac, gde je probila i metamorfisala okolne paleozojske sedimente (Slike 4.1. i 4.2). Kontakt intruziva ...
    ... аdsоrbuјu, аli tаkоđе i ugrаđuјu u svојu strukturu, tј. аpsоrbuјu. Моrski sеdimеnti sаdržе višе bоrа nеgо rеčni i јеzеrski sеdimеnti, zbоg pоvišеnоg sаdržаја оvоg еlеmеntа u mоrskој vоdi (Aggarwal 1999). Kао pоslеdicа tоgа јаvlјајu sе pоvišеni sаdržајi bоrа u glincimа i dubоkоmоrskim glinаmа (Hitchon ...

  • Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate

    Ivana Božović (2024)
    Diplomski rad sa temom „Uticaj finoće mlevenja rude rudnika Grot na tehnološke rezultate” sastoji se iz dva dijela, opšteg i eksperimentalnog. U opštem dijelu prikazani su: * Istorijski razvoj rudnika „Grot”; * Geografski položaj rudnika „Grot”; * Geološke karakteristike ležišta; * Mineralni sastav i strukturno-teksturne karakteristike; * Prikaz postupaka pripreme mineralnih sirovina koji se primjenjuje u pogonu; * Opis šeme procesa; U drugom dijelu ovog završnog rada prikazani su rezultati eksperimentalnih ispitivanja koja su obuhvatila: uzorak, mineralnu sirovinu, hemijske analize i tehnološka ispitivanja. Na kraju ovog rada dati ...
    flotacijska koncentracija, olovo-cinkova ruda, Grot
    ... u prethodnom opitu sa oko 27 % Pb i sa veoma niskim iskorišćenjem olova od oko 35% što je direktna posledica manje finoće mlevenja. Gubitak cinka kroz GK/Pb Je i dalje niži nego u opitu broj 1 i iznosi oko 13 %. Gubitak olova u jalovini je sličan opitima 1 i 2 i iznosi oko 11%. U grubom koncentratu ...
    ... olova dobijen je GK/Pb sa oko 20 % Pb i sa iskorišćenjem olova od oko 35%. Gubitak cinka kroz GK/Pb je dvostruko niži i iznosi oko 16%. Gubitak olova u Jalovini je sličan i iznosi 10,94%. Dakle, smanjenje finoće mlevenja povoljno utiče na gubitak cinka kroz GK/Pb ali negativno utiče na iskorišćenje ...
    ... ı šalje na disk filter, tipa DU — 18 - 1,8, sa četiri diska ili u filter presu PFKM 1000 koja ima površinu medijuma za filtraciju od 22 m? i sačinjena je iz 8 komornih ploča i 7 membranskih ploča maksimalnog kapaciteta hidraulike od 25 MPa gde se kao finalni proizvod dobija koncentrat olova do 8 ...

  • Palinomorfe sa lokaliteta Gostuška reka (Stara planina)

    Ivan Rutović (2024)
    U radu su prikazani rezultati palinološkog istraživanja permsko-trijaskih sedimenata sa lokaliteta Gostuška reka. Palinološki kompleksi su detaljno analizirani, što je omogućilo morfološku, taksonomsku i paleoekološku identifikaciju palinomorfi. Istraživanje je pokazalo prisustvo velikog broja spora i polena golosemenica, dok je polen skrivenosemenica zastupljen u manjem procentu. Na osnovu paleoekoloških analiza, zaključeno je da je tokom formiranja sedimenata na lokalitetu vladala aridna klima, sa povremenim vlažnim fazama koje su omogućavale razvoj močvarne vegetacije.
    palinomorfe, paleoekologija, perm - trijas, Stara planina, Gostuška reka
    ... Staroj planini u poređenju sa donjim i srednjim trijasom. Najstarije naslage obuhvataju alevrolite, zelene peščare ı dolomitične krečnjake, dok mlađe naslage uključuju karnijske i retske sedimente sačinjene od dolomita, dolomitičnih krečnjaka, krupnozrnih peščara i glinaca (Anđelković, 1978). SI ...
    ... Istraživanja su se odvijala kroz više faza, uključujući mikroskopske analize, klasifikaciju uzoraka i određivanje njihovog sastava i karakteristika. Na osnovu dobijenih podataka, izvršena Je detaljna klasifikacija fosilnih spora i polena, što doprinosi boljem razumevanju geoloških i paleoekoloških kara ...
    ... Pavićević D., Krpo–Četković J., Crnobrnja-Isailović J., Puzović S., Paunović M., Jovanović S., I Mijović D., 2007: Biodiverzitet Stare planine u Srbiji - Rezultati projekta: “Prekogranična saradnja kroz upravljanje zajedničkim prirodnim resursima - Promocija umrežavanja ı saradnje između zemalja ...

  • Хидрогеохемијске карактеристике и квалитет вода слива Требишњице, Република Српска, Босна и Херцеговина

    Dragoslav R. Banjak (2016-08-25)
    Упркос неповољном временском и просторном распореду, воде су најзначајнијиприродни ресурс Источне Херцеговине. Ова чињеница довела је до реализацијепројекта „Вишенамјенског хидросистема Требишњица“, којим је, премаМилановићу (2006), до сада обухваћено: седам хидроелектрана, шестакумулација, шест брана, шест тунела укупне дужине 59,7 km, неколикоприступних тунела, 62,5 km бетонског канала кроз Попово поље, канал крозДабарско (6750 m) и Фатничко поље (2770 m) и систем тунел-канал или цјевоводпрема Дубравама.У почетку са доминантним енергетским предзнаком, концепција јетрансформисана у интегрално рјешење вишенамјенског коришћења и заштитевода и животне ...
    хидрогеохемијски процеси, мултиваријантна статистичкаанализа, инверзно геохемијско моделовање, квалитет воде, употребиљивост водеза наводњавање, слив Требишњице
    ... дисертација 24 Низводно од хидроелектрана Гранчарево и Горица, већим дијелом бетонирано корито Требишњице омогућава њено отицање током читаве године кроз општину Требиње, наводњавање пољопривредног земљишта, рад ПХЕ Чапљина, као и задовољавање осталих потреба за водом. Према Микулецу (Микулец ...
    ... главног корита и формира Придворачки крак који се низводно поново спаја са главним током. И на главном току и Придворачком краку регистровано је више понорских и еставелских зона у којима се губе значајне количине воде. Постојање бројних понора и еставела главни је фактор пресушивања корита Требишњице ...
    ... виду извора и еставела, које после свог кратког тока по равни поља пониру, при контакту са кречњаком. Сем по ободима крашких поља, понори и извори се налазе и дуж ријечног корита Требишњице. У оквиру проучавања подземних хидролошких веза између понора и извора у Источној Херцеговини и дубровачком ...

  • Оцена перспективности изворишта "Вић баре" за водоснабдевање Обреновца

    Бојан Хајдин, Душан Поломчић, Зоран Стевановић, Драгољуб Бајић, Катарина Хајдин (2012)
    ... kanalskog sistema kojim bi se premostio meandar i povezao isto¢nu i zapadnu obalu. Cilj je da se i u centralnim delu izvoriSsta kanalskim dotokom reéne vode i infiltracijom kroz korito kanala izvrsi dodatno prihranjivanje izdani. Preliminarni rezultati ohrabruju i upucuju na potrebu nastavka ovih istrazivanja ...
    ... €esto oznacéavaju kao uslovno _,bezvodni* (koeficijenti filtracije 1.0x10° m/s do 7.0x10” m/s). Izdan je formirana u dobro sortiranim naslagama od sitnozrnih do srednjozrnih peskova debljine do 15 m, u gornjem delu serije i Sljunkovitin peskova i Sljunkova u podini. Sedimenti se karakteriSu dobrim fi ...
    ... donji deo odlikuju i bolje filtracione karakteristike U rasponu od 6x10% m/s do 2x10° mis. Ispod kvartarnih naslaga su tercijarne gline koje su prakti€Gno vodonepropusne sa vrednostima koeficijenta filtracije manjim od 1x10° mis. LEGENDA: Le] 1 2 Slika 1. Hidrogeoloska karta i profil A-B na izvoristu ...

  • Hronološki pregled razvoja površinske eksploatacije lignita u Srbiji

    Bojan Dimitrijević, Radmila Gaćina, Bogoljub Vučković (2023)
    U ovom preglednom radu dat je istorijski pregled razvoja površinske eksploatacije lignita na teritoriji Srbije, uz kratak osvrt na geološki nastanak i kvalitet i rezerve uglja, kao i mogućnosti korišćenja za dalju upotrebu. Kolubarski, Kostolački i Kovinski ugljeni baseni lignita u Srbiji, ne računajući Kosovsko-Metohijski i Drenički u sastavu AP Kosovo i Metohija po Rezoluciji 1244 UN, su ležišta najrasprostranjenijeg uglja - lignita u Srbiji koji se eksploatiše od druge polovine 20. veka na velikom broju površinskih kopova ...
    površinska eksploatacija ugalja, lignit, Kolubara, Kostolac, Srbija

  • Procena poroznosti i litologije na osnovu geofizičkih merenja u severoistočnoj Rumuniji

    Manja Grifatong (2024)
    Geofizička karotažna merenja imaju važnu ulogu u određivanju fizičkih i geoloških svojstava delova Zemljine kore. Cilj ovog rada je da se prikaže procena poroznosti i litoloških karakteristika formacije na osnovu rezultata geofizičkih karotažnih merenja. Na osnovu dostupnih podataka izrađeni su dijagrami promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost – srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje ...
    karotaž gustine, neutronski karotaž, dijagram promene poroznosti, kros- plot dijagram
    ... platforma ima gustu mrežu reka i jezera, sa izraženim fluvijalnim reljefom. Glavni rečni tokovi ovog područja su Prut, Siret, Žižija i Baseu, dok su najveća Jezera Negreni i Sulica (https://circabc.curopa.eu/webdav/CircaBC/ESTAT/ regportraits/Information/ro012 gpeo.htm). Rečni tokovi prate nagib Moldavske ...
    ... ležišta nafte i gasa. U radu su korišćeni publikovani podaci geofizičkih karotažnih merenja u dve istražne bušotine u Rumuniji (Niculescu i Andrei, 2016). Obrada i analiza podataka geofizičkog karotaža se odvijala kroz nekoliko koraka: 1. pregled i revizija podataka, 2. izrada i analiza karotažnih ...
    ... promene poroznosti sa dubinom i krosplot dijagrami neutronska poroznost — srednja gustina za dve bušotine koje se nalaze na Moldavskoj platformi, u severoistočnoj Rumuniji. Na osnovu ovih dijagrama određene su zone povećane poroznosti i litologija formacija kroz koje prolaze ove bušotine. Is ...

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... poglavlja biće opisana razlika procesa raspadanja u tlu i stenskoj masi. U slučaju tla raspadanje se dešava uglavnom kroz intaktni materijal i diskontinuitete ako postoje. Agensi kao što su voda i vazduh prodiru kroz pore i kanale između pora, kao i kroz diskontinuitete. Kada je u pitanju stenska masa ...
    ... erozija, kao i na mestima bogatim podzemnim vodama. Glavni uticaji na brzinu raspadanja i debljinu stenske mase koja je dezintegrisana jesu klima i prirodno okruženje. Važno je spomenuti razliku procesa raspadanja u tlu i stenskoj masi. U slučaju tla raspadanje se uglavnom dešava kroz intaktni materijal ...
    ... otpornosti prema raspadanju data je kroz opit pod nazivom Slake durabiliy test. Na osnovu ovog opita uzorak stenske mase se može opisati kroz tri različite 33 kategorije: I - uzorak ostaje praktično nepromenjen, II - uzorak se sastoji od sitnih i krupnih fragmenata i III - uzorak čine samo sitni fragmenti ...

  • The revision of quater nary stratigraphy of the Zrenjanin artesian well borehole profile (Banat, Vojvodina, Serbia)

    Tivadar Gaudenyi, Draženko Nenadić, Mlađen Jovanović, Petar Stejić (2022)
    stratigrafija kvartara, rečni sedimenti, Srbija, Panonska nizija, malakologija

  • Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskkog basena (Centralni Paratetis)

    Gordana M. Jovanović (2014-12-05)
    Rad obuhvata detaljnu studiju badenskih školjaka koje potiču sa terenajugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis). Proučavani su lokaliteti naprostorima Srbije (Fruška gora, Golubac, okolina Beograda, Aranđelovca, Koceljeva,Loznica) i severoistočne Bosne (Ugljevik). Pored taksonomske analize i paleontološkihopisa bivalvija, u radu je dat i spisak revidovanih vrsta koje su do sada pronađene usedimentima badenskog kata istraživanog terena. Do sada je ukupno poznato 41familija, 108 rodova i 174 taksona. Identifikovano je 170 bivalvijskih vrsta, međukojima su neke prvi put konstatovane na ovim ...
    školjke, baden, Panonski basen (Centralni Paratetis), stratigrafija,paleoekologija, paleogeografija, paleobiogeografija
    ... tamnavski i Velikomoravski zaliv bili u vezi (Anđelković i dr., 1989). U toku donjeg badena dolazilo je do oscilacija dna, naročito u južnom delu kanala, što je uticalo na pomeranja obalske linije, usled čega je došlo do smene močvarnih uslova sedimentacije sa ugljem i slatkovodnom faunom i morskim ...
    ... oblika i sastava paleoreljefa dosta raznovrsni, naročito južno od Jadra, ali i različite brzine i tipa sedimentacije. Jadarske laporce i gline, tj sedimente sa foraminiferima Lagenidne zone (donji baden) i srednjobadenske zone sa Spirorutilus carinatus (d'Orbigny), Anđelković, M., i Anđelković ...
    ... badenske sedimente i faunu Golupca i šire okoline, vrši paleoekološku i tafonomsku analizu faune iz više lokaliteta (Žuti breg kod Golupca, Melove, Vojilovo i Sladinci). Badenske školjke jugoistočnog oboda Panonskog basena (Centralni Paratetis) Doktorska disertacija 7 Jovanović i Tomić ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... se menjale. Usecanjem korita Save a naročito Kolubare i njenih pritoka Tamnave, Turije, Peštana i dr., i stvaranjem njihovih prostranih rečnih dolina, basen je dobio današnje geomorfološke karakteristike i granice. Sa juga je ograničen starijim obodnim stenama, sa severa i istoka rekama Savom ...
    ... prostranom dolinom Save. Fluvijalna sekvenca reprezentovana je sledećim podtipovima : rečne terase, facija mrtvaja, facija pivodnja i facija korita. Padinska sekvenca je pretstavljena proluvijalno- deluvijalnim i delapsionom facijom (klizišta). 3.2. Geološke karakteristike užeg područja ležišta ...
    ... su glina, kvarc, gips i kalcit (u iznosu većem od 50%). Izvor prašine je na kopnu, što se potvrđuje analizom koja daje sastav koji odgovara elementarnom sastavu stena i u najvećoj meri sadrži Al, Si i Fe. Glavna rastvorna komponenta aerosola je amonijum-sulfat, a u obalskim regionima hlorid. Činjenica ...

  • Mineralni i hemijski sastav čestica u atmosferi zone Kolubarskog basena i uticaj na životnu sredinu

    Željko R. Cvetković (2013-11-18)
    Čestice iz vazduha su prikupljane u blizini termoelektrane i površinskih kopovarudnika uglja u Kolubarskom basenu. Izmereni srednji sadržaji koncentracija rastvornih,nerastvornih i ukupnih taložnih materija na godišnjem nivou prelaze 200 mg/m2dan (K-1, K-3, K-4, K-5). Distribucija čestica na svim lokacijama klasifikovana je na česticeveličine veće od 10 μm, zatim na čestice veličine od 10 μm do 2,5 μm i klase česticaveličine ispod 2,5 μm. Ovakva podela je dala odnos koncentracija inhalatornih irespiratornih čestica po mernim mestima. Skenirajuća elektronska mikroskopija jepokazala ...
    mineral, četica, prašina, leteći pepeo, aerosediment, PM10, teški metali,koncentracija, veličina čestice, Kolubara
    ... se menjale. Usecanjem korita Save a naročito Kolubare i njenih pritoka Tamnave, Turije, Peštana i dr., i stvaranjem njihovih prostranih rečnih dolina, basen je dobio današnje geomorfološke karakteristike i granice. Sa juga je ograničen starijim obodnim stenama, sa severa i istoka rekama Savom ...
    ... prostranom dolinom Save. Fluvijalna sekvenca reprezentovana je sledećim podtipovima : rečne terase, facija mrtvaja, facija pivodnja i facija korita. Padinska sekvenca je pretstavljena proluvijalno- deluvijalnim i delapsionom facijom (klizišta). 3.2. Geološke karakteristike užeg područja ležišta ...
    ... su glina, kvarc, gips i kalcit (u iznosu većem od 50%). Izvor prašine je na kopnu, što se potvrđuje analizom koja daje sastav koji odgovara elementarnom sastavu stena i u najvećoj meri sadrži Al, Si i Fe. Glavna rastvorna komponenta aerosola je amonijum-sulfat, a u obalskim regionima hlorid. Činjenica ...

  • Резултати иницијалних хидрогеолошких истраживања карстног врела Бијели Нерини (централна Црна Гора)

    Голуб Ћулафић, Вељко Мариновић, Јелена Крстајић, Бранислав Петровић (2022)
    Врeлo ’’Биjeли Нeрини’’ (305 мнв) нaлaзи нa сjeвeрoзaпaдним oбрoнцимa планине Мaгaник, изнaд кoритa риjeкe Мртвицe (на њеној десној обали). Извoриштe je рaзбиjeнoг типa, кoje je зaтрпaнo крупним блoкoвимa крeчњaкa и дoлoмитa. Извoриштe je вeoмa издaшнo, сa прeтпoстaвкoм дa у минимуму имa приближно 500 л/с, дoк му мaксимум прeлaзи и прeкo 2000 л/с, aли збoг кoнфигурaциje тeрeнa je зa сaдa билo вeoмa тeшкo пoтврдити тe вeличинe. Прeдстaвљa сeгмeнт који упoтпуњуje цjeлoкупну слику геолошких и физичкo-гeoгрaфских спeцифичнoсти кaњoнa риjeкe Мртвицe, десне ...
    Бијели Нерини, карстно врело, Мртвица

  • Prirodno prečišćavanje i stimulisana bioremedijacija podzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima

    Nenad M. Marić (2016-09-26)
    Disertacija se konceptualno sastoji iz dva dela kojima je obuhvaćen pasivan (prirodnoprečišćavanje) i aktivan remedijacioni pristup (stimulisana bioremedijacija) kodpodzemnih voda zagađenih naftnim ugljovodonicima.U prvom delu disertacije prikazani su rezultati osmatranja procesa prirodnogprečišćavanja u podzemnim vodama na lokaciji istorijskog zagađenja kerozinom.Tragovi zagađenja naftnim ugljovodonicima pronađeni su 20 godina nakon prosipanjakerozina. Ovo je stvorilo osnovu za proučavanje efekata dugotrajne izloženostipodzemnih voda procesima biodegradacije u terenskim uslovima. Uočeno je da sesnižene koncentracije elektron akceptora (O2, NO3-, SO42-) i povišene koncentracijemetaboličkih produkata biodegradacije ...
    podzemne vode, naftni ugljovodonici, kerozin, prirodno prečišćavanje,stimulisana bioremedijacija
    ... 1999). Molekularna difuzija je značajna samo u slučajevima filtracije kroz slabopropusne sedimente, njen uticaj može biti zanemaren pri većim brzinama kretanja podzemnih voda (Davis et al., 1993). Udruženim dejstvom mehaničke disperzije i molekularne difuzije dolazi do prostornog širenja fronta ...
    ... ugljovodonike). Nakon biostimulacije i bioaugmentacije uspostavljena je recirkulacija podzemnih voda u zoni između eksploatacionog i injekcionih bunara. Pre vraćanja u izdan podzemne vode su filtrirane kroz adsorpcionu kolonu (8) sa aktivnim ugljem. Tokom filtracije došlo je do formiranja biofilma ...
    ... ke područja istraživanja Fabrika tekstila "Nitex" nalazi se na rečnoj terasi, uz čiji obod protiče reka Nišava sa koritom nižim za oko 7 - 8 m u odnosu na ispitivanu zonu (GZJZ, 2011). Reka Nišava teče u smeru istok-zapad i čini južnu granicu područja istraživanja (slika 4.50). Slika ...

  • Mehanizam nastanka bjelasičke klipe u internim Dinaridima severne Crne Gore

    Katarina Stefanović (2024)
    Bjelasička klipa predstavlja segment Internih Dinarida na području severne Crne Gore. Područje obuhvata tektonski kontakt Drinsko-ivanjičke jedinice i Istočnobosansko-durmitorske jedinice, pri čemu se na širem području nalaze i jedinice Prekarst i Zona bosanskog fliša. Tektonska klipa Drinsko-ivanjičke jedinice, odnosno bjelasička klipa, kao i generalna tektonska evolucija područja u kom se ona nalazi, nisu izučeni u adekvatnoj meri. Stoga je cilj ovog rada pribavljanje novih podataka o tektonskoj evoluciji bjelasičke klipe, koji mogu biti značajan prilog za bolje poznavanje geodinamičke ...
    Interni Dinaridi, paleonaponska analiza, bi-direkciona ekstenzija, rased Skadar-Peć, dekstralno smicanje
    ... deponati vezani za reke Taru i Lim, zatim glacijalni, jezerski i deluvijalni sedimenti (Živaljević et al., 1982). Aluvijalni nanos ima najveće rasprostranjenje na karti i vezan jJe za rečna korita Tare i Lima, predstavljen je šljunkom, peskom, muljem i peskovitim glinama i debljine je do 10 m (Živaljević ...
    ... ) Osim rečnih, Bjelasica ima prirodne granice i sa planinskim masivima Komova ıi Ključa na jugu i Sinjajevinom na zapadnoj i severozapadnoj strani. Dominantan geomorfološki proces na ovom području bio je glacijalni, koji je uslovio formiranje brojnih jezera, cirkova, morena, valova i različitih ...
    ... zahvalnim na sugestijama koje su unapredile i usavršile prvobitnu verziju rada. Posebnu zahvalnost dugujem doc. dr Nemanji Krstekaniću, koji Je pomogao pri formiranju teme rada i od kog sam, kroz našu prethodnu saradnju, naučila mnogo o geologiji Crne Gore i samoj izradi naučnih radova. Mom kolektivu ...

  • Rezultati ispitivanja parametara čvrstoće i dinamičkih svojstava mermera i mogućnost njihove korelacije

    Jelena Majstorović-Necković, Vladimir Čebašek, Veljko Rupar (2023)
    Ispitivanja stena kao radne sredine, odnosno materijala sa kojim se gradi, na kome se gradi i u kome se gradi, svojom složenošću zahteva njeno svestrano izučavanje po velikom broju parametara. Zadatak Mehanike stena je da što bolje upozna ponašanje stenske mase i njenu otpornost na dejstvo pritiska, zatezanja i smicanja, kao i dinamičkih svojstava. Poznavanje navedenih parametara i njihova korelacija omogućavaju pouzdaniji izbor parametara za projektovanje danas sve zahtevnijih uslova kako podzemne, tako i površinske eksploatacije. U ovom radu ...
    mermer, jednoosna čvrstoća na pritisak, čvrstoća na istezanje, brzina longitudinalnih elastičnih talasa, korelacija

  • Mineragenetske karakteristike i potencijalnostjuvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa

    Zoran Ž. Miladinović (2012-12-11)
    Jedan od najznačajnijih regiona u Srbiji, sa stanovišta potencijalnosti juvelirskih mneralnih resursa, predstavlja lecki vulkanski kompleks, tercijarne starosti i dominantno andezitskog sastava. Ovaj vulkanski kompleks površine preko 700km2 nalazi se u južnojSrbiji na prostoru imeđu Kuršumlije, Lebana i Medveđe.Prvi su pažnju na juvelirske mineralne sirovine ovog prostora obratili graditeljiJustinijane Prima-e (VI vek). Najintenzivnija istraživanja izvršena su u periodu 1980–1982. ali samo na malom prostoru krajnjeg jugoistočnog dela vulkanskog kompleksa.U Leckom vulkanskom kompleksu dominiraju andezitske stene i njihovi piroklastiti.Smatra se ...
    vulkanski kompleks, mineragenetske karakteristike, juvelirski mineralni resursi, nalazišta, potencijalnost, kvarc, ametist, ahat, kalcedon, jaspis, prognoza
    ... andezita, piroklastita); 8. peskovi; 9. gline. E — eluvijum; D — deluvijum; P — proluvijum; A — aluvijum (RK — rečno korito; RD — rečna dolina; RT — rečna terasa). Mineragenetske karakteristike i potencijalnost juvelirskih mineralnih resursa leckog vulkanskog kompleksa 161 Do formiranja nanosa ...
    ... Aluvijalne nanose čine: terasni nanosi, dolinski nanosi i nanosi savremenih korita. Najzastupljeniji su u istočnom obodnom delu vulkanskog kompleksa a, naročito, u rečnoj dolini Svinjaričkog potoka. Preovlađujuća juvelirska mineralna sirovina u ovom tipu nanosa je odgovara silicijskom sinteru. ...
    ... nja i obiljem varijeteta. Nalazi se u magmatskim, vulkanskim, sedimentnim i metamorfnim stenama, a u nekim stenama je u suštini jedini prisutni mineral. Zbog svoje tvrdine, izostanka cepljivosti i hemijske stabilnosti, kvarc opstaje i zadržava svoj identitet kao šljunak u rečnim nanosima i kao ...

  • Why classical sequence stratigraphy doesn't work in Pannonian basin?

    Dejan Radivojević (2018)
    basen iza ostrvskog luka, detačment, miocen, Panonski basen, riftogeneza, sekvenciona stratigrafija
    ... jesu to što graben još nije dostigao svoju konačnu veličinu u trenutku depozicije i što je brzina tonjenja  znatno  veća  od  agradacije.  Od  tri  sistemska  pojasa  faze  maksimalne  riftogeneze,  rani  obično  ima  najtanje sedimente. U velikim grabenima,  izgled seizmičkih refleksija često  je divergenta ...
    ... om pojasu faze kasne maksimalne riftogeneze  iskošavanje sedimenata  je manje  nego ranije i sedimenti zapunjavaju veći deo preostalog prostora za deponovanje.        Slika 1. Regionalni geološki profil kroz srpski deo Panonskog basena (ter Borgh et al, 2015).  Figure 1. Regional geological transec ...
    ...  Razumevanje ovog sistema je važno u  smislu formiranja tektonski i klimatski kontrolisanih riftnih ciklusa.  Interpretacijom tektonskih sistemskih pojaseva i korelacijom sa bušotinskim podacima, jasno se  uočava da  je ekstenzija dijahrona  i da se faktor  istezanja znatno menjao duž regionalnog profila ...

  • Еоценска фауна југозападног дела Сирт басена (Либија)

    Љупко Рундић, Мери Ганић (2020)
    Еоцен, крупни мекушци, нумулити, ЈЗ Сирт басен, Либија