Претрага

Упит dcterms_subject_txt:Azotni oksid

85 items

  • Примена CNC машина при обради мермера

    Ненад Остојић (2024)
    Мермер је стена настала метаморфизмом седиментних карбонатних стена, најчешће кречњака или доломита. Мермер се углавном састоји од калцита,кречњака, серпентина и доломита. Његове главне компоненте су углавном калцијум карбонат, који чини више од 50 посто, и други магнезијум карбонат, калцијум оксид, манган оксид и силицијум диоксид, итд. Фазе обраде мермера су: примарно резање мермерних блокова у плоче, површинска обрада мермерних плоча, секундарно резање мермерних плоча, терцијарна обрада (ако је потребно). CNC машина је електро-механички уређај који управља алатима, користећи програмирање путем ...
    мермер, површинска експлоатација, архитектонско-грађевински камен, обрада мермера, CNC машине

  • Analiza mogućnosti primene tehnologije hvatanja i skladištenja ugljenika (CO2) na objektima Nis-A

    Isidora Veljanoski (2024)
    U ovom radu opisana je primena CCUS tehnologija u kompaniji NIS i na koji način treba da se optimizuje da bi projekat bio rentabilan.U prvom i drugom poglavlju opisani su energetski trendovi i tranzicije, razvojni mehanizmi za regulisanje emisije gasova staklene baste i o ugljen-dioksidu kao hemijskom jedinjenju i šta je to CCUS.U trećem, četvrtom i petom poglavlju je detaljnije opisano izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje ugljen-dioksida.Šesto poglavlje i sedmo poglavlje obuhvataju rešenja za razvoj i realizaciju CCUS projekata ...
    energetski trendovi, ugljen-dioksid, CCUS, izdvajanje, hvatanje, transport i skladištenje CO2, ležište, ekonomija projekta
    ... reaktora. U prvom reaktoru, fine metalne čestice (kao što su gvožđe ili mangan) se koriste za vezivanje kiseonika u vazduhu da bi se formirao metalni oksid, koji se zatim transportuje u drugi reaktor gde reaguje sa gorivom, proizvodeći energiju i koncentrisani tok. od COx. , regenerišući metal u redukovanom ...

  • Uticaj raspadanja na stabilnost kosina u mekoj stenskoj masi

    Anđela Despotov (2024)
    U radu je opisano ponašanje mekih stenskih masa koje su izložene porecesu raspadanja tokom određenog vremenskog perioda. Meke stenske predstavljaju kritične vrste stenskih masa pošto izazivaju različite probleme tokom izvođenja građevinskih radova. Meke stene mogu biti sedimentne stene, raspadnute metamorfne i magmatske stene. Odlikuju se niskim vrednostima čvrstoće, visokom deformabilnošću, visokom plastičnošću, podložne su dezintegraciji i fizičko-hemijskom raspadanju, odnosno ubrzanom dejstvu površinskog raspadanja usled atmosferskih uticaja.Za klasifikaciju mekih stenskih masa koriste se modifikovane verzije već postojećih klasifikacionih sistema. Jedan ...
    meke stenske mase, dezintegracija, klasifikacioni sistemi, Slake durability test
    ... boje stene. Stenske mase bogate sa Fe često menjaju boju. Razlog za to je što gvožđe lako reaguje sa kiseonikom, pretvarajući se u crvenkasto-braon okside gvožđa. 13 Slika 6. Hidratacija - zelena boja predstavlja glinu nastalu usled procesa hidratacije (Dempsey, 2020) Kao što je već rečeno, raspadanje ...

  • Истраживањe могућности коришћења нискотемпературних извора топлоте за одрживи развој енергетике градова

    Miodrag M. Grujić (2014-06-04)
    Одрживост је континуиран процес балансирања између животне средине, економске исоцијалне димензије, који се односи на системска побољшања животног окружења.Енергија се налази међу покретачима одрживог развоја везано за потребу за повећањесоцијалног благостања, његову кључну улогу у економском развоју и утицај на животнусредину. Урбане зоне, као центри потреба за енергијом и емисија угљеника, пружајузначајне могућности за промоцију одрживости енергетског система заједнице.Планирање нових енергетских капацитета, у складу са принципима одрживог развоја,обухвата спровођење политике повећања енергетске ефикасности и увођења обновљивихизвора енергије. Дисертација ставља ...
    одрживи развој, даљинско грејање, модел, сценарио, вишекритеријумскаанализа, нискотемпературни извори, ELECTRE, Београд
    ... енергије, можемо добити количину емитованог CO2; значај овог критеријума је већи од значаја осталих еколошких критеријума. 4. Емисија азотних оксида - NOx – постоји огромна разлика у емисијама штетних материја између постројења која примењују мере за смањење емисија ових материја и оних ...
    ... за оптимистичан сценарио, - 71,217.4 t за песимистичан (BAU) сценарио. 4. критеријум – емисија NOx Да би се добили подаци о емисији азотних оксида из природног гаса, узета је претпоставка да емисије ових материја по јединици улазног горива у новом постројењу износе 0,1 g/GJ. С обзиром ...
    ... коефицијената Критеријум Тежински коефицијент Инвестициони трошкови 0,25 Експлоатациони трошкови 0,40 Емисија угљен-диоксида 0,05 Емисија азотних оксида 0,04 Емисија сумпор- диоксида 0,03 Емисија прашкастих материја 0,03 Сигурност снабдевања енергијом 0,10 Коришћење обновљивих извора енергије ...

  • P-T analiza RMU Bitola – krupne klase

    Nemanja Dobrosavljević (2024)
    Cilj ovog diplomskog rada je bio ispitivanje mogućnosti i tehnologije čišćenjauglja, kao i predstaviti rezultate pliva – tone analize koja ima za cilj ocenu mogućnosti čišćenja uglja - krupnih klasa posmatranog uzorka. Da bi se ispitivanje i analiza mogućnosti čišćenja rovnog uglja u REK Bitola uspešno priveli kraju, moralo se uraditi uzorkovanje reprezentativnog uzorka iz koga se potom izdvaja prvi deo koji služi za određivanje sadržaja vlage. Pored tog dela iz uzorka se izdvaja i drugi njegov deo koji će ...
    ugalj, lignit, Bitola, PT analiza, pliva-tone analiza, čišćenje uglja, suvi ugalj, vlažan ugalj, pepeo, donja toplotna moć, čist ugalj, jalovina, bilans
    ... gubljenja konstitucionalne i kristalne vode iz škriljastih materijala, gubljenja ugljendioksida iz karbonata kao i oksidacija piritnog gvožđa u oksid gvožđa. Važno je napomenuti da na proces dobijanja pepela utiče mnogo činilaca te moramo shvatiti da je sama metoda za određivanje sadržaja pepela ...

  • Tektonske i litostratigrafske karakteristike šireg područja Grivske (Zapadna Srbija)

    Nikola Otašević (2024)
    U ovom radu predstavljene su osnovne geološke karakteristike šireg područja Grivske. U litostratigrafskom pogledu na ovom prostoru prisutne su paleozojske, mezozojske i kenozojske sedimentne, magmatske i metamorfne stene. Tvorevine karbona su predstavljene semimeta-morfisanim tvorevinama.Tvorevine trijaske starosti su predstavljene slojevitim i masivnim krečnjacima, dok su tvorevine jure predstavljeni produktima ofiolitskog melanža. Takođe, prisutne su i tvorevine senona koje su predstavljene masivnim krečnjacima. U neogenoj sukcesiji dominiraju klastiti miocena, dok su u kvartaru zastupljeni različiti tipovi fluvijalnih, deluvijalnih i deluvijalno-proluvijalnih tvorevina. ...
    Arilje, grivska formacija, Drina-Ivanjica, tektonska evolucija

  • Atmospheric exposure vs burying: influences on damage intensity of built-in kersantite in the monument of the Small Staircase (Belgrade, Serbia)

    Nevenka Novaković, Predrag Dabić, Vesna Matović (2023)
    Proučavan je efekat „zatrpanog kamena“ na intenzitet procesa degradacije prisutnih na kersantitu koji je ugrađen u spomenik Malo stepenište. Istraživanja su vršena na uzorcima stene iz kamenoloma i na oštećenim kamenim blokovima ugrađenim u spomenik. Dok su neki delovi stepeništa bili pod zemljom 90 godina, većina kamenih elemenata je bila izložena različitim uslovima sredine i antropogenim uticajima. Urađeno je detaljno mapiranje trenutnog stanja spomenika kako bi se istražio uticaj “zatrpavanja” i kompleksne geometrije spomenika na tip propadanja i variranje ...
    Raspadanje, Indeks oštećenja, Zatrpavanje, Fizička svojstva, Kersantit

  • Osnovi hidrogeologije

    Petar Dokmanović (2021)
    hidrogeologija, atmosferska voda, površinske vode, podzemne vode, vodni bilans, poroznost stena
    ... 16.4.1.1). Jedinjenja azota se, u PV, javljaju u vidu jona NH4 + (amonijum jon), NO2 - (nitrit-jon) i NO3 - (nitrat- jon). Kruženje azota (ili azotni ciklus) se, u prirodi, odvija po sledećoj šemi: rastinje ⇒životinje ⇒produkti raspadanja ⇒ NH4 + ⇒ NO2 − ⇒ NO3 − ⇒ rastinje (16.4.2.1) ...
    ... indikator su prisustva patogenih bakterija, odnosno, zagađenja. Nitrat-jon (NO3 -) u PV ukazuje na potpunu oksidaciju azotovih jedinjenja. Veštačka azotna đubriva, sa poljoprivrednih površina, jedan su od glavnih izvora nitrata u PV i jedan od najzastupljenijih vidova zagadjenja PV. Gvožđe je, po ...
    ... pojave termalnih voda vezane su najčešće za zone većih raseda. Za oblasti savremenog vulkanizma vezane su, najčešće, visoko-termalne ugljokiselo- azotne vode, koje su, na većim dubinama, pregrejane, sa temperaturama i do 300 oC. Na površini terena se često pojavljuju u vidu gejzira. U Srbiji postoji ...

  • Mikrobiološki diverzitet kiselog jezera Robule i uticaj jezerske vode na oksidaciju sulfidnih minerala

    Srđan B. Stanković (2016-09-11)
    Jezero Robule, formirano u podnožju rudničke raskrivke Oštreljski planir (Rudnik bakra Bor), je nastalo kao posledica rudarskih aktivnosti. Mikrobiološki diverzitet ekstremno kiselog jezera Robule ispitivan je primenom kako klasičnih mikrobioloških metoda (svetlosna mikroskopija i kultivacija na selektivnim podlogama) tako i primenom savremene metode molekularne biologije (analiza polimorfizama terminalnih restrikcionih fragmenata; T-RFLP). Takođe, ispitivan je i potencijal i efikasnost jezerske vode u biološkom luženju mineralnog koncentrata, kao i u bioluženju uzoraka stare flotacijske jalovine Rudnika bakra Bor.Na osnovu dobijenih rezultata ...
    jezero Robule, acidofilne bakterije, bioluženje, kisele rudničke vode, flotacijska jalovina
    ... sparivanja heterodupleksa (molekula DNK kojeg čine dva lanaca poreklom iz različitih mikroorganizama) određeni procenat azotnih baza će ostati nesparen. Procenat nesparenih azotnih baza ukazuje na genetičku različitost među ispitivanim mikroorganizmima, što je veći procenat nesparenih baza, već je ...
    ... izuzetno štetno utiče na 33 životnu sredinu. Topionice oslobađaju ogromne količine SO2 (glavnog uzorčnika nastanka kiselih kiša), kao i okside toksičnih hemijskih elemenata koji se mogu nalaziti u rudi, dok pogoni flotacije stvaraju kisele otpadne vode i flotacijsku jalovinu koja sadrži ...
    ... bakra i pretežno se koristi za dobijanje bakra iz rudnih tela sa niskim sadržajem ovog metala u kojima dominiraju sekundarni minerali, kao što su oksidi bakra - tenorit (CuO), kuprit (Cu2O), malahit (Cu2(CO3)(OH)2), hrizokola (CuSiO3×2H2O) i sekundarni sulfidi bakra - halkozin (Cu2S) i bornit (Cu5FeS4) ...

  • Geotehnički uslovi izgradnje metro stanice "Francuska" u Beogradu

    Lazar Pavlović (2024)
    Cilj ovog rada je analiza stabilnosti dijafragme, predviđene kao mere za obezbeđenje dubokog iskopa od zarušavanja okolnog tla koji se izvodi na mestu buduće metro stanice “Francuska” koja je planirana u okviru prve faze, prve linije metroa u Beogradu – sekcije „Centar“. U okviru numeričke analize je izvršena analiza stabilnosti konzolne dijafragme kao i dijafragme sa ankerom – slobodno oslonjene dijafragme, kako bi se moglo napraviti poređenje dobijenih vrednosti koje se odnose na dubinu fundiranja koja je potrebna da ...
    istraživanja, metro stanica, iskop, dijafragma
    ... dubine. To su poligenetske tvorevine nastale navejavanjem eolske prasine ı deluvijuma u zabarenoj sredini ı ističu se prisustvom oolita i sočiva oksida mangana ı gvožđa. Ispod lesa, na potezu od Francuske ulice ka Ulici cara Dušana, registrovani su deluvijalni sedimenti, gline prašinaste (Q> dpg) ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... mikroklin; oko 15%) i biotit (oko 10%), kao i akcesorni cirkon, apatit, epidot, ortit, muskovit i sfen. Sekundarni minerali su sericit, hlorit, kaolin, oksidi gvožđa i kalcit. Udeo kalijskog feldspata varira u širokim granicama, tako da postoje svi prelazi od granodiorita do kvarcdiorita. Tabela 4.2-1: ...
    ... magmatskog kompleksa (prema Cvetkoviću, 2009, mod.). Kao akcesorni minerali prisutni su apatit i cirkon, a kao sekundarni male količine sericita i oksida i hidroksida gvožđa. Ukupna količina fenokristala je preko 50%. Plagioklasi i bojeni minerali pokazuju slabe znake alteracije (sericitizacije i ...
    ... udeli i međusobni odnosi variraju. Kao akcesorni minerali prisutni su sfen, apatit, cirkon i metalični minerali, a kao sekundarni sericit i praškasti oksidi i hidroksidi gvožđa. Na plagioklasima se zapaža slaba sericitizacija i epidotizacija. Osnovna masa kvarclatita je hipokristalastog karaktera, izgrađena ...

  • Potencijalnost tercijarnih magmatskih kompleksa Vardarske zone Srbije sa aspekta arhitektonskog građevinskog kamena

    Lidija M. Kurešević (2014-01-22)
    U sastavu Vardarske zone, jedne od tektonski najsloženijih oblasti Balkanskogpoluostrva, u čijem domenu se odvijalo otvaranje i zatvaranje okeanskih prostora isubdukcija koja je dovela do intenzivne magmatske aktivnosti pretežno tokom tercijara,danas se nalazi veći broj magmatskih kompleksa.U ovoj disertaciji su obrađene geološke karakteristike trinaest izabranih magmatskihkompleksa Vardarske zone tercijarne starosti, i laboratorijski određena mineraloškopetrografskasvojstva stena u njihovom sastavu i fizičko-mehanička svojstva kamenaznačajna za utvrđivanje mogućnosti njihove primene za dobijanje blokovaarhitektonskog građevinskog kamena iz kojih se dobijaju ploče za oblaganjegrađevinskih ...
    Arhitektonski građevinski kamen, magmatske stene, Vardarska zona, Srbija
    ... mikroklin; oko 15%) i biotit (oko 10%), kao i akcesorni cirkon, apatit, epidot, ortit, muskovit i sfen. Sekundarni minerali su sericit, hlorit, kaolin, oksidi gvožđa i kalcit. Udeo kalijskog feldspata varira u širokim granicama, tako da postoje svi prelazi od granodiorita do kvarcdiorita. Tabela 4.2-1: ...
    ... magmatskog kompleksa (prema Cvetkoviću, 2009, mod.). Kao akcesorni minerali prisutni su apatit i cirkon, a kao sekundarni male količine sericita i oksida i hidroksida gvožđa. Ukupna količina fenokristala je preko 50%. Plagioklasi i bojeni minerali pokazuju slabe znake alteracije (sericitizacije i ...
    ... udeli i međusobni odnosi variraju. Kao akcesorni minerali prisutni su sfen, apatit, cirkon i metalični minerali, a kao sekundarni sericit i praškasti oksidi i hidroksidi gvožđa. Na plagioklasima se zapaža slaba sericitizacija i epidotizacija. Osnovna masa kvarclatita je hipokristalastog karaktera, izgrađena ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... Peskovita prašina (al-j prp) (SM/ML) - žuto smeđe boje, lako gnječiva do polutvrda, subhorizontalno uslojena. Po ravni slojevitosti je izlučen oksid Fe. Lokalno se pojavljuju peščari u vidu tankih proslojaka. Laboratorijskim ispitivanjima, utvrđeni su sledeći rasponi vrednosti fizičko-mehaničkih ...

  • Geotehničko istraživanje terena za potrebe izgradnje mosta „Mihajlo Pupin“ u Zemunu

    Luka Malenov (2024)
    Za potrebe izrade završnog rada na četvrtoj godini Rudarsko-geološkog fakulteta, studijskog programa Geotehnika, pod mentorstvom doc. dr Dušana Berisavljevića, analizirani su parametri dobijeni laboratorijskim ispitivanjima, kao i in-situ istraživanjima terena i ustanovljeni su geotehnički uslovi izgradnje mosta Zemun-Borča. Takođe, izvršeno je određivanje karakterističnih vrednosti geotehničkih parametara, koje se izučava u sklopu obaveznog predmeta u četvrtoj godini: Projektovanje inženjerskogeoloških radova. Detaljna geotehnička istraživanja terena, izveo je Saobraćajni institut CIP iz Beograda, za potrebe izrade Glavnog projekta mosta Mihajlo Pupin preko Dunava, ...
    tlo, most, geotehnički parametri, karakteristične vrednosti geotehničkih parametara
    ... Peskovita prašina (al-j prp) (SM/ML) - žuto smeđe boje, lako gnječiva do polutvrda, subhorizontalno uslojena. Po ravni slojevitosti je izlučen oksid Fe. Lokalno se pojavljuju peščari u vidu tankih proslojaka. Laboratorijskim ispitivanjima, utvrđeni su sledeći rasponi vrednosti fizičko-mehaničkih ...

  • Hidrogeoekološki uslovi eksploatacije kamenih i mrkih ugljeva Srbije

    Branko R. Miladinović (2016-04-27)
    Ugalj predstavlja energent na čijoj osnovi se razvija privreda celog sveta.Zato mu se pridaje velika pažnja u eksploataciji i preradi, bez obzira na mnogeštetne uticaje na životnu sredinu, a posebno na efekat staklene bašte koji sestvara emisijom zagađujućih materija u atmosferu radom termoelektrana naugalj.U Srbiji, resurs koji se danas u najvećoj meri koristi u proizvodnjielektrične energije je ugalj i on učestvuje u proseku sa 70 %. U strukturi ukupneproizvodnje ugljeva, dominiraju lignitski ugljevi sa učešćem od 98 %, a ...
    Srbija, kameni i mrki ugalj, podzemna eksploatacija, preradauglja, rudničke vode, hemijski sastav, emisija zagađujućih materija, životnasredina
    ... emituje se velika količina zagađujućih materija, čađi, pepela, uključujući u sumpor diosid (SO2), ugljen dioksid (CO2), azotnih oksida i žive (EPA 2013). Sumpor dioksid i azotni oksidi, učestvuju u formiranju kiselih kiša, koje dovode do povećanja kiselosti zemljišta, površinskih i podzemnih voda i ...
    ... dioksida (SO2), koja uzrokuje pojavu kiselih kiša, sadrže i sitne čestice koje mogu izazvati oštećenja pluća, bolesti srca i drugih bolesti. Azotni oksidi dovode do formiranja smoga koji utiču na plućna tkiva i time porast respiratornih oboljenja (www.coalpowerairpollution). Prekomerna emisija ...
    ... a produkt oksidacije organske materije. Ispod ove zone, izdvaja se zona sa preovlađujućim sadržajem azota, a dalje prema dubini, ona prelazi u azotno-metansku i u najdubljim delovima ugljenog sloja je zastupljena metanska zona (slika 106.). U ugljenim slojevima, od gasova najzastupljeniji je ...

  • Природни потенцијал минералних вода Србије - Natural potential of mineral waters in Serbia

    Оливера Крунић (2021)
    минералне воде

  • Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена

    Jelena R. Pantić (2015-07-10)
    Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...
    сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствори
    ... је уобичајено за већину кристала сфена са примесама. Робинс (Robbins, 1968) је био први који је синтетисао сфен кристализацијом из растопа чистих оксида у платинском лончићу. Испитивање узорка методом рендгенске дифракције показало је да синтетички сфен кристалише у просторној групи P21/a уместо ...

  • Синтеза и карактеризација керамике на бази сфена

    Jelena R. Pantić (2015-07-10)
    Механохемијска активација стехиометријске смеше реактаната TiO2, SiO2 и CaCO3 показала се као веома успешна и једноставна метода за добијање сфена (CaTiSiO5). На основу мерења релативних густина свих синтерованих узорака установљено је да максималну густину од 93,9 % имају узорци који су активирани 30 минута и синтеровани на 1200 °С. Микроструктурном анализом, тј. анализом слика синтерованих узорака активираних 30 минута, које су добијене скенирајућом електронском микроскопијом, опажа се бимодална расподела величине зрна, са просечном величином од 3 μm, односно 5 ...
    сфен, механохемија, Ритвелдова метода, оптичка спектроскопија, микроструктурна анализа, фазна трансфоpмација, чврсти раствори
    ... је уобичајено за већину кристала сфена са примесама. Робинс (Robbins, 1968) је био први који је синтетисао сфен кристализацијом из растопа чистих оксида у платинском лончићу. Испитивање узорка методом рендгенске дифракције показало је да синтетички сфен кристалише у просторној групи P21/a уместо ...

  • Elektromagnetska sprega sistema litosfera-atmosfera-jonosfera

    Aleksandra B. Kolarski (2016-08-25)
    Radio talasi vrlo niskih frekvencija VLF (eng. Very Low Frequency) frekventnog opsega od 3 do 30 kHz, koji se prostiru talasovodom Zemlja-jonosfera (50 -90 km) su, kao što je poznato, efikasni i nezamenljivi u osmatranju pojava u niskoj jonosferi, sa tla...
    prostiranje talasa vrlo niskih frekvencija, talasovod Zemlja-jonosfera, globalno električno kolo, atmosfersko električno pražnjenje, kratkotrajne svetlosne pojave
    ... solarnog minimuma. Najniža oblast jonosfere, tzv. oblast D (50 - 90 km), formira se u najvećoj meri dejstvom solarne Lyman-α linije (121.5 nm) na okside azota. Tokom noći, usled procesa rekombinacije, koncentracija jonosferske plazme opada najbrže na visini od 90 km (od 1011 do 108 m−3) ...

  • Хидрогеолошки услови формирања угљокиселих минералних вода Србије

    Goran H. Marinković (2014-06-17)
    Докторском дисертацијом разматране су хидрогеолошке структуре угљокиселихминералних вода литосфере Србије. При истраживањима узети су у обзир:резултати испитивања старости, порекла и физичко – хемијских карактеристикаугљокиселих вода, геотемпературни услови и геотектонска грађа литосфере,резултати изотопских испитивања на δ13С у карбонатима хидротермалнихлежишта, резултати истраживања минималних температура трансформацијекарбоната и структурно - хидрогеолошки услови у областима дренирањаугљокиселих вода.Резултати показују да је угљеник угљокиселих вода пореклом из карбонатахидротермалне фазе младих магматских процеса, а да су матични супстратиовог елемента карбонати мезозојских и палеозојских седиментних иметаморфних стена. Угљендиоксид ...
    литосфера Србије, угљокиселе воде, генеза, супстрати, рејони,хидрогеолошке структуре, дубина залегања, геолошки услови, типови,потенцијал.
    ... угљокиселе и азотне претежно хидрокарбонатне и хлоридне слане воде у планинским наборним областима са појавама младог магматизма; 5. алкалне азотне, метанске и угљокиселе, претежно слане воде разног анјонског састава у артеским басенима са појавама младог магматизма; 6. алкалне азотне, метанске и ...
    ... Басков и С.Н.Суриков, 1989, модификовано) Легенда: 1. водонично-сумпорводоничне, угљокиселе, местимично азотно-угљокиселе пресне, разног анјонског састава; 2. сумпорводонично-угљокиселе, угљокиселе, азотно-угљокиселе слане воде разног анјонског састава и расола (хлоридне и сулфатне); 3. алкалне и слабокиселе ...
    ... издвојене минералне воде разматраног типа. Четврта провинција има значајно распрострањењење на територији Европе. Карактеришу је алкалне угљокиселе и азотне првенствено хидрокарбонатне и хлоридне слане воде (Басков и Суриков, 1989). Она у Европи заузима велики део Балканског полуострва, Алпа, Карпата ...